Na osnovu člana 46. stav 2. Zakona o trgovini („Službeni glasnik RS”, br. 53/10 i 10/13) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12),
Vlada donosi
U R E D B U
O NAČINU ODREĐIVANJA NAJVIŠIH I NAJNIŽIH
PROSEČNIH CENA TOPLOTNE ENERGIJE
Član 1.
Ovom uredbom propisuje se način određivanja najviših i najnižih prosečnih cena toplotne energije, koju proizvodi i prodaje energetski subjekt kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti utvrđena obaveza proizvodnje toplotne energije za tarifne kupce, distribucije toplotne energije i upravljanja distributivnim sistemom i snabdevanja tarifnih kupaca toplotnom energijom (u daljem tekstu: toplane).
Cena toplotne energije po ovoj uredbi obrazuje se ako se kao energenti koriste prirodni gas, mazut, lož ulje, ugalj i biomasa.
Član 2.
Ova uredba se ne primenjuje na obračun cena toplotne energije za toplane koje toplotnu energiju kupuju od drugih proizvođača.
Ukoliko je za toplane iz člana 1. ove uredbe cena toplotne energije utvrđena na osnovu tarifnog sistema za snabdevanje toplotnom energijom donetog u skladu sa odredbama Zakona o energetici, primenjuje se cena određena u skladu sa tim aktom.
Član 3.
Najviše prosečne cene toplotne energije (Cq,max), po kojoj toplana prodaje toplotnu energiju pojedinim kategorijama kupaca mogu biti različite, ali njihova uprosečena vrednost, obračunata prema udelu površine zagrevanog prostora pojedinih kategorija kupaca, ne sme da bude veća od najviše prosečne cene utvrđene u skladu sa ovom uredbom. Odnos cena za pojedine kategorije kupaca mora biti između 1:1,5.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave može utvrditi kategorije kupaca toplotne energije koji plaćaju subvencionisanu cenu toplotne energije, kao i iznos subvencije za svaku kategoriju, u skladu sa zakonom.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave može doneti odluku o uslovima i načinu subvencionisanja cene uvođenja mernih instrumenata na mestima predaje toplotne energije, a zatim i individualnog merenja po stanovima.
Najviša prosečna cena toplotne energije, bez poreza na dodatu vrednost obrazuje se na osnovu opravdanih troškova proizvodnje i distribucije toplotne energije, upravljanja distributivnim sistemom i snabdevanja kupaca toplotnom energijom.
Član 4.
Najviša prosečna cena se utvrđuje kao zbir opravdanih fiksnih (Tf) i opravdanih varijabilnih troškova (Ťv) toplane:
Cq,max = (Tf + Ťv · q)/ n [din/m2]
gde je:
q =140 kWh/m2 – godišnja potrošnja toplotne energije po 1 m2 zagrevanog prostora;
n – broj meseci tokom kojih se naplaćuje toplotna energija (n = 12, ukoliko se toplotna energija naplaćuje ravnomerno, tokom svih 12 meseci u godini).
Opravdani fiksni troškovi (Tf) predstavljaju opravdane troškove na nivou jedne godine koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje i oni obuhvataju:
1) troškove materijala za investiciono i tekuće održavanje,
2) troškove usluga održavanja,
3) troškove ostalog materijala,
4) troškove zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda,
5) amortizaciju,
6) troškove kapitala,
7) provizije i bankarske usluge,
8) osiguranje,
9) poreze, takse i članarine,
10) druge fiksne troškove toplane.
Opravdani varijabilni troškovi (Ťv) predstavljaju opravdane troškove na nivou jedne godine čija visina zavisi od obima proizvodnje i oni obuhvataju:
1) troškove energenata i energije,
2) troškove električne energije koja se koristi u procesu proizvodnje,
3) troškove vode i pripreme vode.
Član 5.
Najviši iznos opravdanih fiksnih troškova iz člana 3. stav 2. ove uredbe, (Tf) može da iznosi 360,00 dinara po 1 m2 grejne površine na nivou jedne godine za toplane koje ne održavaju kućne grejne instalacije, odnosno 380,00 dinara po 1 m2 grejne površine na nivou jedne godine za toplane koje održavaju te instalacije.
Povećanje opravdanih fiksnih troškova ne može biti veće od visine projektovane inflacije za datu godinu.
Član 6.
Najviši iznos opravdanih varijabilnih troškova iz člana 3. stav 3. ove uredbe, (Ťv) isporučenog 1kWh toplotne energije određuje se na osnovu izraza:
Ťv = 3600 ·Cgor / (Hd · ηi· ηm) [din/kWh],
gde je:
Hd [kJ/Sm3, kJ/kg] – donja toplotna moć goriva prema stvarno korišćenoj strukturi energenata;
Cgor [din/Sm3, din/kg] – jedinična cena goriva prema stvarnoj korišćenoj strukturi goriva;
ηi – stepen korisnosti proizvodnog postrojenja prema stvarnoj strukturi energenata;
ηm – stepen korisnosti distributivne mreže.
Najniža obračunska vrednost stepena korisnosti proizvodnog postrojenja koje kao:
1) energent koristi gas iznosi ηi =0,85,
2) energent koristi mazut ili lož ulje iznosi ηi =0,82,
3) energent koristi ugalj ili biomasu iznosi ηi =0,70.
Najniža obračunska vrednost stepena korisnosti distributivne mreže:
1) kapaciteta do 20 MW iznosi ηm =0,92,
2) kapaciteta od 21 do 80 MW iznosi ηm =0,90,
3) kapaciteta od 81 do 250 MW iznosi ηm =0,88,
4) kapaciteta od 250 MW iznosi ηm =0,85.
Član 7.
Najniža prosečna cena je jednaka maksimalnom iznosu opravdanih varijabilnih troškova iz člana 6. ove uredbe.
Član 8.
Cene energenata koje se koriste u toplanama određuju se na osnovu odobrenih regulisanih cena u skladu sa zakonom i najpovoljnijih tržišnih cena i služe kao ulaz za obračun najviše i najniže cene toplotne energije.
Član 9.
Promena, odnosno usklađivanje proizvođačkih cena toplotne energije može se vršiti kada se ukupna cena energenta promeni za više od 3%, a obavezno ukoliko se smanji za više od 5%.
Član 10.
Na cene toplotne energije obračunate u skladu sa ovom uredbom saglasnost daje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Član 11.
Jedinice lokalne samouprave dužne su da od toplana zahtevaju da se pridržavaju metodologije obračuna najniže i najviše cene toplotne energije propisane ovom uredbom.
Toplane su dužne da odluke o cenama toplotne energije određene u skladu sa ovom uredbom, radi davanja saglasnosti, dostave jedinici lokalne samouprave u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Jedinice lokalne samouprave dužne su da saglasnost iz stava 2. ovog člana daju u roku od sedam dana od dana dostavljanja odluke toplane.
Toplane su dužne da obaveste ministarstvo nadležno za poslove energetike o cenama toplotne energije formiranim u skladu sa odredbama ove uredbe, u roku od sedam dana od dana dobijanja saglasnosti nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Član 12.
Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrše ministarstvo nadležno za poslove energetike, ministarstvo nadležno za poslove trgovine i ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ove uredbe vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma preko komunalnih inspektora.
Član 13.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne postupi u skladu sa članom 11. st. 2. i 3. ove uredbe.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ako ne postupi u skladu sa članom 11. stav 3. ove uredbe.
Za prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Član 14.
Ova uredba stupa na snagu 1. maja 2013. godine, a važi do 1. novembra 2013. godine.
05 Broj: 110-3149/2013
U Beogradu, 23. aprila 2013. godine
V L A D A
PREDSEDNIKIvica Dačić