Na osnovu člana 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije i čl. 7. i 19. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu («Službeni glasnik RS», broj 127/04),
Vlada donosi
U R E D B U
O DOPUNAMA UREDBE
O UTVRĐIVANjU PROGRAMA MERA ZA PODSTICANjE RAZVOJA POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE ZA 2005. GODINU
Član 1.
U Uredbi o utvrđivanju Programa mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2005. godinu («Službeni glasnik RS», br. 139/04, 10/05 i 51/05) u Programu mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2005. godinu u odeljku «OSNOVNI CILjEVI MERA» stav 9. posle tačke 2. dodaje se tačka 3. koja glasi:
«3. Model kreditiranja jesenje setve pšenice.»
Član 2.
U odeljku «KORIŠĆENjE SREDSTAVA» posle pododeljka 3. dodaje se pododeljak 4. koji glasi:
«4. KREDITIRANjE JESENjE SETVE PŠENICE
Krediti za jesenju setvu pšenice odobravaju se poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim licima koji su upisani u Registar i koji su pšenicu roda 2005. godine predali pravnom licu odnosno preduzetniku koji obavljaju delatnost uskladištenja pšenice (u daljem tekstu: skladištar).
Krediti za jesenju setvu pšenice odobravaju se preko poslovnih banaka kod kojih poljoprivredna gazdinstva-fizička lica imaju otvorene namenske tekuće račune.
Zahtev za odobrenje kredita za jesenju setvu pšenice poljoprivrednik – fizičko lice, kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, podnosi poslovnoj banci najkasnije do 1. septembra 2005. godine, koja ga kao administrator prosleđuje Upravi.
Ministarstvo i Uprava utvrđuju ispunjenost uslova utvrđenih ovim programom i Uredbom o registru poljoprivrednih gazdinstava i ako su ovi uslovi ispunjeni Uprava prebacuje sredstva po kreditnim zahtevima sa namenskog podračuna na poseban namenski račun poljoprivrednika-fizičkog lica, otvoren kod poslovne banke u skladu sa Uredbom o Registru poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti za jesenju setvu pšenice odobravaju se sa rokom vraćanja od 6 meseci i kamatnom stopom od 5% na godišnjem nivou bez valutne klauzule. Kamata se zajedno sa pripadajućom glavnicom vraća po isteku ročnosti kredita na namenski podračun.
Sredstva iz kojih se odobravaju krediti prema podacima upisanim u Registar, obezbeđuje Ministarstvo u celini, i to u iznosu od 12.000 dinara po hektaru, a najviše do površine zasejane pšenicom koja je prijavljena u skladu sa članom 13. stav 1. tačka 1) Uredbe o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Poljoprivrednik-fizičko lice koje je koristilo kratkoročni kredit po Programu mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2004. godinu, stiče pravo za podnošenje zahteva za dobijanje kredita iz stava 1. ovog pododeljka samo u slučaju ako je u potpunosti izmirio sve obaveze po prethodnom kreditu.
Uslovi i način odobravanja kratkoročnih kredita, prava i obaveze Ministarstva i poslovnih banaka, uslovi i način saradnje između Ministarstva, poslovnih banaka i Uprave definisaće se sporazumom.»
Član 3.
Kreditna sredstva iz člana 2. ove uredbe mogu se odobriti samo poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim licima koja su do dana stupanja na snagu ove uredbe upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Član 4.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Broj:
U Beogradu
V L A D A
POTPREDSEDNIK
OBRAZLOŽENjE
I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE UREDBE
Pravni osnov za donošenje ove uredbe sadržan je u članu 90. tačka 2) Ustava Republike Srbije i čl. 7. i 19. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu («Službeni glasnik RS» broj 127/04).
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE
Očekivana ovogodišnja proizvodnja pšenice iznosiće oko 1.8 miliona tona što se nalazi na nivou domaće potrošnje. Prelazne zalihe od preko 450.000 tona od čega u Robnim rezervama za potrebe prehrambene sigurnosti preko 250.000 tona, garantuju da će pšenice biti dovoljno, pa shodno tome budgetska sredstva namenjena premiranju pšenice smatramo da treba da budu iskorišćena za pomoć registrovanim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima iz razloga što ponudjena domaća cena pšenica od strane mlinarskih preduzeća ne obezbedjuje dovoljnu zaradu koja bi garantovala da će se naredne godine zasejati dovoljno pšenice za domaću potrošnju pa bi se znatna sredstva koristila za uvoz pšenice. Predložena mera direktnog plaćanja po hektaru ima za cilj da pomogne registrovanim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima i da obezbedi dovoljnu setvu naredne godine.
Mera subvencionisanja skladištenja će uticati na to da se odredjena količina pšenice povuče sa tržišta u toku žetve čime se pomaže: i) Žitomlinskim organizacijama da ne moraju da plaćaju odmah pšenicu i da ulaze u nepovoljne kreditne aranžmane; ii) proizvodjačima koji čuvaju pšenicu jer su očekivanja da će cena vremenom rasti; iii) proizvodjačima koji prodaju odmah pšenicu jer će smanjena ponuda u žetvi uticati na povećanje cene.
Sa subvencionisanim skladištenjem javila bi se nepovoljna posledica da proizvodjači koji čuvaju pšenica nemaju dovoljno sredstva za zasnivanje nove proizvodnje pa im je potrebno obezbediti kratkoročna kreditna sredstva na 6 meseci da bi imali mogućnost da zasnuju novu proizvodnju dok ne prodaju pšenicu iz roda 2004/2005.
III FINANSIJSKA SREDSTVA
Za sprovođenje ove uredbe nisu potrebna dodatna finansijska sredstva
IV RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU
Sezona žetve pšenice je u toku, tako da je neophodno da ova sredstva budu što pre dostupna poljoprivrednim proizvođačima. Stoga su se stekli uslovi iz člana 120. Ustav Republike Srbije da ova uredba stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.