Na osnovu člana 8a Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01-dr.zakon, 80/02-dr.zakon i 101/05-dr.zakon),
Vlada donosi
U R E D B U
O PRIVREMENIM USLOVIMA ZA OBAVLjANjE PROMETA BRAŠNA
Član 1.
Ovom uredbom uređuju se uslovi za obavljanje prometa brašna proizvedenog od pšenice, kukuruza ili raži namenjenog ljudskoj ishrani (u daljem tekstu: brašno).
Član 2.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji proizvodi ili uvozi brašno (u daljem tekstu: obveznik) dužan je da svako pojedinačno pakovanje brašna ili brašno u rinfuzu obeleži evidencionom markicom (u daljem tekstu: markica).
Obaveza iz stava 1. ovog člana, za proizvođača brašna nastaje pre stavljanja brašna u promet, a za uvoznika pre uvoza brašna.
Član 3.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji se bavi prevozom može prevoziti samo brašno koje je obeleženo markicom.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji se bavi proizvodnjom hleba i peciva ili na drugi način prerađuje brašno, može koristiti samo brašno koje je obeleženo markicom.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji se bavi skladištenjem, može skladištiti samo brašno koje je obeleženo markicom.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji se bavi trgovinom brašna na domaćem tržištu ili ga izvozi, može prodavati samo brašno koje je obeleženo markicom.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koje je u posed brašna došlo kroz uslužnu meljavu pšenice, može isto koristiti samo ako je brašno obeleženo markicom bez obzira da li ga koristi za sopstvene potrebe ili dalju preradu.
Član 4.
Markica za obeležavanje pojedinačnog pakovanja brašna sadrži sledeće podatke:
1) reči: „Republika Srbija-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“;
2) slovnu oznaku porekla brašna i slovnu oznaku serije ispisanu velikim ćiriličnim štampanim slovima, i to:
(1) DB-za brašno koje je proizvedeno u zemlji,
(2) UB-za brašno iz uvoza;
3) serijski broj markice;
4) oznaku mase pakovanog brašna;
5) otisnut hologram.
Markica iz stava 1. ovog člana je pravougaonog oblika, veličine 45 mm x 19 mm, mora biti pogodna za ručno i mašinsko lepljenje, a štampa se u posebnim bojama, i to:
1) u zelenoj- za brašno koje je proizvedeno u zemlji;
2) u braon- za brašno iz uvoza.
Markica za obeležavanje brašna u rinfuzu sadrži sledeće podatke:
1) reči: „Republika Srbija-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“;
2) slovnu oznaku porekla brašna i slovnu oznaku serije ispisanu velikim ćiriličnim štampanim slovima:
(1) DBR-za brašno koje je proizvedeno u zemlji,
(2) UBR-za brašno iz uvoza;
3) serijski broj markice;
4) oznaku mase brašna;
5) otisnut hologram.
Markica iz stava 3. ovog člana je pravougaonog oblika, veličine 45 mm x 19 mm, mora biti samolepljiva, a štampa se u crnoj boji UV ribonom.
Član 5.
Obeležavanje pojedinačnog pakovanja brašna, vrši se lepljenjem markice na gornjoj strani ambalaže u kojoj se pakuje brašno, odnosno na vidljivom mestu na pakovanju.
Markica za obeležavanje pakovanja od 0,4; 0,5; 1; 2; 5; 10; 25; 30; 40 i 50 kilograma sadrži oznaku mase.
Ako obveznik prodaje brašno u rasutom stanju (rinfuz), markica se lepi na prednjoj strani ili poleđini dokumenta koji prati brašno u transportu (otpremnica ili dostavnica) i sadrži oznaku mase koja je navedena u dokumentu, i to: 1, 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000, 5000, 10 000 i 20000 kilograma.
Član 6.
Štampanje markica vrši Narodna banka Srbije-Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider (u daljem tekstu: Zavod), koji obezbeđuje poseban način zaštite kakav se koristi za štampanje vrednosnica.
Štampanje markica vrši se na papiru i na način koji sprečava falsifikovanje tih markica.
Ugovorom između ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: ministarstvo) i Zavoda određuje se vrsta papira za štampanje, način zaštite od falsifikovanja i drugi tehnički detalji, kao i druga pitanja od značaja za izdavanje, preuzimanje i dostavljanje markica.
Troškove štampanja i preuzimanja markica snosi obveznik.
Član 7.
Izdavanje markica vrši Zavod po prethodnom odobrenju ministarstva.
Zahtev za izdavanje markica podnosi se ministarstvu na Obrascu ZEMBR – Zahtev za izdavanje evidencionih markica za obeležavanje brašna (sastoji se od četiri samokopirajuća primerka), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Prilikom podnošenja zahteva iz stava 2. ovog člana popunjavaju se podaci u Obrascu ZEMBR označeni pod «I – Podaci o podnosiocu zahteva», «II – Podaci o inostranom proizvođaču i «III – Podaci o traženim evidencionim markicama».
Član 8.
Zahtev za izdavanje markica neposredno podnosi obveznik ili ovlašćeno lice obveznika.
Fotokopija lične karte obveznika i ovlašćenog lica, kao i ovlašćenje za podnošenje zahteva i za podizanje markica podnosi se ministarstvu u dva primerka.
Ovlašćenje iz stava 2. ovog člana, za pravno lice potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica, za preduzetnika vlasnik samostalne radnje, a za fizičko lice – poljoprivrednika poljoprivrednik lično.
Ministarstvo dostavlja Zavodu fotokopiju lične karte obveznika ili ovlašćenog lica i ovlašćenje za to lice.
Obveznik koji prvi put podnosi zahtev za izdavanje markica, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, dostavlja dokaz za obavljanje delatnosti, dokaz o ispunjavanju minimalnih tehničkih uslova za preradu žita ili skladištenje brašna izdato od strane nadležne institucije i poreski identifikacioni broj (PIB), odnosno JMBG (fotokopiju lične karte koju podnosi fizičko lice-poljoprivrednik).
Član 9.
Po prijemu zahteva, ministarstvo utvrđuje da li je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju, određuje evidencioni broj, broj i datum zahteva i odobrava izdavanje markica, stavljanjem otiska pečata na sva četiri primerka Obrasca ZEMBR.
Ministarstvo prvi, drugi i treći primerak Obrasca ZEMBR dostavlja Zavodu preko podnosioca zahteva, a četvrti primerak zadržava za svoje potrebe.
Član 10.
Izdavanje markica Zavod vrši neposredno obvezniku ili preko ovlašćenog lica.
Markice za obeležavanje brašna iz uvoza Zavod dostavlja poštom na adresu inostranog proizvođača brašna.
Pre izdavanja markica obveznik podnosi dokaz o uplati cene štampanja i dostavljanja markica.
Zavod posle izdavanja markica popunjava u Obrascu ZEMBR podatke označene pod «IV – Podaci o izdatim evidencionim markicama», pri čemu prvi primerak zahteva vraća podnosiocu zahteva, drugi dostavlja ministarstvu, a treći zadržava za svoje potrebe.
Član 11.
Uvoznik, pri carinjenju brašna podnosi nadležnom carinskom organu Obrazac PU-Podaci o izvršenom uvozu brašna (sastoji se od dva samokopirajuća primerka), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Uz Obrazac PU uvoznik podnosi i fotokopiju zahteva za izdavanje markica za brašno, a original tog zahteva na uvid.
Obrazac PU popunjava nadležni carinski organ.
Prvi primerak popunjenog Obrasca PU nadležni carinski organ zadržava za svoje potrebe, a drugi vraća uvozniku koji ga dostavlja ministarstvu kao dokaz o izvršenom uvozu brašna.
Član 12.
Oštećene, odnosno neiskorišćene markice obveznik vraća ministarstvu zalepljene na jednom ili više posebnih tabaka papira, s tim što moraju imati vidljivu oznaku serije i serijski broj markice.
Markice koje uništi mašina za pakovanje brašna i koje se ne mogu vratiti ministarstvu, obveznik popisuje po serijskom broju i vrsti markice i dostavlja zapisnik ministarstvu.
Markice iz stava 1. ovog člana obveznik dostavlja kvartalno, u roku od 15 dana po isteku svakog kvartala.
Ministarstvo uništava markice iz stava 1. ovog člana i o tome sastavlja zapisnik.
Postupak uništavanja markica sprovodi komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Za oštećene, uništene i vraćene markice ne vrši se povraćaj uplaćenih sredstava.
Član 13.
Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim, iskorišćenim, oštećenim i neiskorišćenim markicama za svakog obveznika pojedinačno.
Član 14.
Evidencija iz člana 13. ove uredbe sadrži sledeće podatke:
1) broj (količinu) po vrsti izdatih markica;
2) oznaku serije i serijske brojeve (od – do) po vrsti izdatih markica;
3) broj (količinu) po vrsti iskorišćenih markica u kvartalu za koji se dostavljaju podaci;
4) broj (količinu) po vrsti oštećenih, odnosno potpuno uništenih markica;
5) oznaku serije i serijske brojeve po vrsti oštećenih markica;
6) broj (količinu) po vrsti neiskoršćenih markica;
7) oznaku serije i serijske brojeve (od – do) neiskorišćenih markica po vrsti;
8) broj i datum zahteva po kojima su izdate markice.
Član 15.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji ima zalihe pšenice, kukuruza i raži ili zalihe brašna dužan je da izvrši popis svih zaliha sa stanjem na dan 1. oktobra 2006. godine i da sačini popisnu listu.
Popisna lista iz stava 1. ovog člana dostavlja se ministarstvu najkasnije u roku od deset dana od dana izvršenog popisa zaliha.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik koji ima zalihe brašna, uz popisnu listu iz stava 1. ovog člana podnosi zahtev obvezniku iz člana 2. ove uredbe, koji je dužan da za tražene količine iz zahteva obezbedi markice.
Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik, dužan je da preostalo brašno iz popisa zaliha iz stava 1. ovog člana od 1. novembra 2006. godine, pre stavljanja u promet, obeleži markicom.
Član 16.
Trgovci na veliko i trgovci na malo koji imaju zalihe brašna, dužni su da izvrše popis zaliha sa stanjem na dan 1. oktobra 2006. godine i da sačine popisnu listu.
Popisna lista iz stava 1. ovog člana dostavlja se ministarstvu najkasnije u roku od deset dana od dana izvršenog popisa zaliha.
Trgovci na veliko i trgovci na malo mogu prodavati brašno iz popisne liste iz stava 1. ovog člana koje nije obeleženo markicom, najkasnije do 1. decembra 2006. godine, s tim da su dužni da svakog desetog u mesecu za prethodni mesec u tom periodu, vrše popis preostalih zaliha i da te popisne liste dostavljaju ministarstvu.
Član 17.
Nadzor nad sprovođenjem ove uredbe u okviru zakonom utvrđenog delokruga vrši ministarstvo i ministarstvo nadležno za poslove trgovine.
Član 18.
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 500.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako prodaje brašno koje nije obeleženo markicom (član 3. stav 4).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 50.000,00 do 250.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik (član 3. stav 4).
Novčanom kaznom od 5.000,00 do 25.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice-poljoprivrednik (član 3. stav 4).
Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći pravnom licu i preduzetniku zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Član 19.
Novčanom kaznom od 30.000,00 do 400.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje prevozi ili prerađuje brašno koje nije obeleženo markicom (član 3. st. 1. i 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.500,00 do 40.000,00 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 15.000,00 do 200.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik (član 3. st. 1. i 2).
Novčanom kaznom od 1.500,00 do 20.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice-poljoprivrednik (član 3. st. 1. i 2).
Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći pravnom licu i preduzetniku zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Član 20
Novčanom kaznom od 30.000,00 do 300.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako skladišti brašno koje nije obeleženo markicom ili koristi brašno koje nije obeleženo markicom a u posed brašna je došlo kroz uslužnu meljavu (član 3. st. 3. i 5).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.500,00 do 30.000,00 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 15.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik (član 3. st. 3. i 5).
Novčanom kaznom od 1.500,00 do 15.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice-poljoprivrednik (član 3. st. 3. i 5).
Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći pravnom licu i preduzetniku zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Član 21.
Novčanom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne izvrši popis zaliha ili ne dostavi popisnu listu ministarstvu (član 15. st. 1. i 2. i član 16. st. 1, 2. i 3).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.500,00 do 20.000,00 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 15.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik (član 15. st. 1. i 2. i član 16. st. 1, 2. i 3).
Novčanom kaznom od 1.500,00 do 10.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice-poljoprivrednik (član 15. st. 1. i 2).
Član 22.
Novčanom kaznom od 30.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se pravno lice ako ne vrati ministarstvu oštećene, odnosno neiskorišćene markice (član 12. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.500,00 do 10.000,00 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 15.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik (član 12. stav 1).
Novčanom kaznom od 1.500,00 do 5.000,00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice-poljoprivrednik (član 12. stav1).
Član 23.
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. novembra 2006. godine.
05 broj
U Beogradu, _______2006. godine
V L A D A
POTPREDSEDNIK O B R A Z L O Ž E NjE
I. PRAVNI OSNOV
Pravni osnov za donošenje ove uredbe sadržan je u članu 8a Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“ br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01, 80/02 i 101/05 ) kojim je propisano da ukoliko na tržištu nastanu poremećaji u proizvodnji i prometu određene robe i ako se poremećaji ne mogu otkloniti merama tekuće ekonomske politike, Vlada može propisati privremene mere za sprečavanje i otklanjanje poremećaja dok oni traju.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE UREDBE
Razlog za donošenje ove Uredbe je suzbijanje sive ekonomije u oblasti prometa brašna i njeno uključenje u legalne tokove.
Mera za otklanjanje poremećaja na tržištu, propisana ovom uredbom, jeste obeležavanje brašna proizvedenog od pšenice, kukuruza ili raži evidencionim markicama od strane proizvođača odnosno uvoznika.
Obeležavanje brašna evidencionom markicom uvodi se najviše radi suzbijanja crnog tržišta pšenice i brašna iz sledećih razloga:
Godišnja meljava pšenice za domaće potrebe u Srbiji iznosi oko 1.150.000 tona (obuhvaćene potrebe u brašnu za proizvodnju hleba, peciva, konditorija, testenina i neposrednu potrošnju u domaćinstvima).
Svega oko 2/3 meljave pšenice se zvanično, statistički registruje(750.000-800.000 tona) dok se oko 1/3 meljave pšenice (350.000-400.000 tona) obavlja u u tzv. „sivoj zoni“.
Vrednost godišnje meljave pšenice iz „sive zone“ iznosi oko 4 milijarde dinara.
U delatnosti proizvodnja hleba i ostalih proizvoda od brašna, u Srbiji učestvuje preko 6.500 proizvođača, od čega je prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, registrovano svega oko 300.
Godišnja proizvodnja i potrošnja hleba u Srbiji iznosi oko 800.000 tona.
Statistički se registruje oko 1/3 proizvodnje, dok je 2/3 u „sivoj zoni“.
Vrednost godišnje neregistrovane proizvodnje hleba i peciva iznosi oko 10 milijardi dinara.
Na osnovu iznetog vrednost godišnje neregistrovane meljave pšenice i proizvodnje hleba i peciva iznosi oko 14 milijardi dinara.
Dosadašnje mere ekonomske politike ( vršenje kontrole od strane resornih inspekcija) nisu pokazale rezultate u otklanjanju navedenog poremećaja u prometu.
Uredba omogućava sveobuhvatnu i unakrsnu kontrolu prometa brašna i peciva, u smislu da svako pojedinačno pakovanje brašna ili brašna u rinfuzu mora biti obeleženo markicom, u suprotnom, za nepridržavanja obaveze obeležavanja brašna markicom, predviđene su novčane kazne, a u nekim slučajevima i zabrana obavljanja delatnosti do jedne godine.
Njenom primenom onemogućuje se izbegavanje obaveze plaćanja poreza, što će dovesti do većeg priliva sredstava u republički budžet.
Očekuje se da primena uredbe neće izazvati značajnije troškove po jedinici proizvoda (kilogram brašna), jer jedini trošak je kupovina evidencione markice za obeležavanje brašna, a njena cena bi trebalo da bude u visini štampanja i izdavanja evidencione markice.
Štampanje markica vršiće Narodna banka Srbije-Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider, u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o javnim nabavkama («Službeni glasnik RS» br.39/02, 43/03, 55/04 i 101/05), a u cilju sprečavanja zloupotrebe prilikom štampanja markica.
Zavod je ministarstvu dostavio okvirnu ponudu, za koju smatramo da je prihvatljiva- cena markice za pojedinačna pakovanja brašna je 0,19 din/kom a za brašno koje se prodaje u rasutom stanju (rinfuz) 4,00 din/kom.
Zainteresovane strane za donošenje predložene uredbe su poslovne zajednice mlinske, pekarske i testeničarske industrije Vojvodine „Žitovojvodina“ Novi Sad i centralne Srbije „Žitozajednica“ Srbije koje su na sednicama upravnog odbora inicirale i podržale donošenje uredbe a Izvršno veće AP Vojvodine na sednici od 16. maja 2006. godine donelo je Zaključak kojim predlaže Vladi RS da uvede evidencione markice za sve vrste brašna koje se stavljaju u promet.
III. OBJAŠNjENjE PRAVNIH INSTITUTA
Član 1. obaveštava o sadržaju ove Uredbe, odnosno da se Uredbom uređuju uslovi za obavljanje prometa brašna proizvedenog od pšenice, kukuruza ili raži namenjenog ljudskoj ishrani.
Član 2. propisuje da svako pojedinačno pakovanje brašna ili brašno u rinfuzu mora biti obeleženo evidencionom markicom; propisuje ko je dužan i kada da izvrši obeležavanje brašna – pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrenik koji proizvodi ili uvozi brašno; proizvođač brašna pre stavljanje brašna u promet a uvoznik pre uvoza brašna.
Član 3. propisuje da pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice-poljoprivrednik može prevoziti, prerađivati, skladištiti, prodavati na domaćem tržištu ili izvoziti i koristiti iz uslužne meljave, samo brašno koje je obeleženo evidencionom markicom.
Član 4. propisuje izgled evidencione markice i vrstu podataka na evidencionoj markici.
Član 5. propisuje način obeležavanja brašna.Brašno se obeležava evidencionom markicom koja mora da sadrži oznaku mase a obeležavanje se vrši lepljenjem markice na gornjoj strani ambalaže, odnosno na vidljivom mestu na pakovanju.
Član 6. propisuje način i postupak štampanja evidencione markice koje vrši Narodna banka Srbije-Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider i Ugovor koji Zavod potpisuje sa ministarstvom nadležnom za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kojim se regulišu pitanja od značaja za izdavanje, preuzimanje i dostavljanje markica; propisuje da troškove štampanja i preuzimanja evidencionih markica snosi obveznik.
Čl. 7., 8., 9. i 10 propisuju način odobravanja i izdavanja evidencionih markica koji se uz zahtev vrši na propisanom obrascu; propisuje dokumentaciju koju je dužan da podnese obveznik koji prvi put podnosi zahtev.
Član 11. propisuje da uvoznik pri carinjenju brašna podnosi nadležnom carinskom organu propisan obrazac o izvršenom uvozu brašna.
Član 12. propisuje obavezu i način vraćanja oštećenih odnosno neiskorišćenih markica i postupak njihovog uništavanja.
Član 13. propisuje da evidenciju o izdatim, iskorišćenim, oštećenim i neiskorišćenim markicama vodi ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Član 14. propisuje sadržaj evidencije.
Član 15. propisuje obavezu pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica-poljoprivrednika koji ima zalihe pšenice, kukuruza i raži, ili zalihe brašna da izvrši popis svih zaliha sa stanjem na dan 1. oktobra 2006.godine, da sačini popisnu listu koju dostavlja ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najkasnije u roku od deset dana od dana izvršenog popisa zaliha; da uz popisnu listu podnese zahtev proizvođaču ili uvozniku da mu obezbedi evidencione markice za brašno ih zaliha, jer i brašno iz zaliha mora biti obeleženo evidencionom markicom pre stavljanja brašna u promet, od dana primene ove uredbe.
Član 16. propisuje da nadzor nad sprovođenjem ove uredbe u okviru zakonom utvrđenog delokruga vrši ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove trgovine.
Čl. 17., 18., 19., 20. i 21. propisuju kaznene odredbe.
Član 22. propisuje dan stpanja na snagu uredbe i dan primene uredbe.
IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA
Za sprovođenje ove uredbe nije potrebno obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstva iz budžeta Republike.
V. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU UREDBE
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana njenog objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije» iz razloga što je neophodno što pre obezbediti uslove za njenu primenu koji podrazumevaju sprovođenje određenih predradnji do dana primene uredbe (zaključivanje Ugovora iz člana 6. uredbe koji sadrži brojne detalje koji nisu sadržani u uredbi, a po zaključenju Ugovora, vršenje štampanje markica koje se meri u milionskim tiražima).