1. Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se: ciljevi energetske politike i način njenog ostvarivanja, način organizovanja i funkcionisanja tržišta energije, uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom i i uslovi za ostvarivanje bezbedne, pouzdane i efikasne proizvodnje energije, upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije i način obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja i razvoja ovih sistema, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za ostvarivanje energetske efikasnosti i zaštite životne sredine u obavljanju energetskih delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Ovim zakonom osniva se Agencija za energetiku i obrazuje se Agencija za energetsku efikasnost.
2. Energetske delatnosti
Član 2.
Energetske delatnosti, u smislu ovog zakona, jesu:
proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju, trgovina električnom energijom;
proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta, skladištenje nafte i derivata nafte, trgovina naftom i derivatima nafte;
transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje prirodnog gasa, upravljanje skladištem prirodnog gasa, distribucija prirodnog gasa, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, trgovina prirodnim gasom;
proizvodnja toplotne energije, distribucija toplotne energije, upravljanje distributivnim sistemom za toplotnu energiju, snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca.
Član 3.
Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
derivati nafte – tečna ili gasovita goriva dobijena preradom, doradom nafte, odnosno degazolinažom (motorni benzini, dizel goriva, sve vrste ulja za loženje, gorivo za mlazne motore, sve vrste petroleja, naftni koks, tečni naftni gas i dr.);
direktni dalekovod – dalekovod koji povezuje proizvođača sa sopstvenim pogonima, objektom izolovanog kupca, odnosno proizvođača ili isporučioca sa objektima kvalifikovanog kupca;
direktni gasovod, produktovod, odnosno toplovod – cevovod koji povezuje proizvođača sa objektom izolovanog kupca prirodnog gasa, tečnih goriva, odnosno toplotne energije;
distribucija – prenošenje energije preko distributivnog sistema radi isporuke energije kupcima, osim snabdevanja;
energenti – prirodni gas, nafta, derivati nafte, obnovljivi i drugi izvori energije;
energija – električna energija, toplotna energija ;
energetska dozvola – dozvola za izgradnju energetskih objekata;
energetski sistem – energetski objekti međusobno povezani tako da čine jedinstven tehničko-tehnološki sistem;
energetski subjekt – pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti;
isporuka – predaja energije iz objekata jednog energetskog subjekta u objekat drugog energetskog subjekta ili kupca;
kvalifikovani kupac – kupac koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom, kupuje energiju za sopstvene potrebe i koji može slobodno izabrati svog snabdevača energije;
kupac – pravno ili fizičko lice koje kupuje energiju;
licenca – dozvola za obavljanje energetske delatnosti utvrđena ovim zakonom;
obnovljivi izvori energije – izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr.;
operator sistema – energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja prenosnim, transportnim ili distributivnim sistemom, odnosno delatnost upravljanja skladištem prirodnog gasa i koji obezbeđuje sistemske usluge;
operator tržišta energije – energetski subjekt koji obavlja poslove organizovanja i upravljanja tržištem energije;
oprema pod pritiskom – gasovodi, naftovodi, produktovodi, toplovodi, parni i vrelovodni kotlovi i druga oprema koja funkcioniše pod pritiskom.
prenos, odnosno transport energije – prenos električne energije povezanih sistema vrlo visokih i visokih napona do krajnjih potrošača ili distributera, odnosno transport gasa, nafte, derivata nafte i toplotne energije od proizvođača ili drugih sistema, odnosno terminala do distributivnih sistema ili korisnika, osim snabdevanja;
priključak na sistem – fizički priključak na sistem kojim se povezuje energetski objekat ili objekat kupca sa prenosnim, transportnim, odnosno distributivnim sistemom;
pristup sistemu – korišćenje sistema radi prenosa, odnosno transporta, distribucije, preuzimanja i predaje ugovorene količine energije u ugovoreno vreme;
regulisani pristup treće strane sistemu – pristup sistemu pod propisanim i javno objavljenim uslovima na principu nediskriminacije;
sistemske usluge – usluge koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i stabilnog funkcionisanja energetskog sistema;
snabdevanje – kupovina i prodaja energije kupcima ili drugim energetskim subjektima;
snabdevanje energijom tarifnih kupca – kupovina i prodaja energije za potrebe tarifnih kupaca;
tarifni kupac – kupac koji kupuje energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu;.
tranzit – prenos, odnosno transport energije koja je poreklom iz druge države, koja je namenjena trećoj državi, a vrši se preko teritorije Republike Srbije ili prenos, odnosno transport energije poreklom iz druge države koja je namenjena toj drugoj državi, a vrši se preko teritorije Republike Srbije;
transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta – transport nafte, odnosno derivata nafte svim oblicima transporta osim naftovodom, odnosno produktovodom;
trgovina – kupovina i prodaja energije (na veliko, na malo i uvoz i izvoz) i posredovanje i zastupanje na tržištu energije;
tržište energije – organizovana trgovina svih oblika energije na teritoriji Republike Srbije;
II ENERGETSKA POLITIKA I PLANIRANjE RAZVOJA ENERGETIKE
1. Energetska politika
Član 4.
Energetska politika Republike Srbiji obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, a naročito:
sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima;
uravnoteženog razvoja energetskih delatnosti u cilju obezbeđivanja potrebnih količina energije i energenata za zadovoljavanje potreba kupaca energije i energenata;
podsticanja konkurentnosti na tržištu na načelima nediskriminacije, javnosti i podsticanja konkurentnosti na tržištu;
stvaranja uslova za bezbedan i pouzdan rad i funkcionisanje energetskih sistema;
obezbeđivanja razvoja energetske infrastrukture i uvođenja savremenih tehnologija;
obezbeđivanja uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije;
stvaranja transparentnih, atraktivnih i stabilnih uslova za ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju energetskih objekata i sistema, kao i uslova za njihovo povezivanje sa energetskim sistemima drugih država;
stvaranja uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije;
unapređenja zaštite životne sredine;
decentralizacije u planiranju i sprovođenju razvojnih programa u energetici.
Energetska politika se sprovodi realizacijom Strategije razvoja energetike Republike Srbije, programa ostvarivanja te strategije i energetskog bilansa.
2. Strategija razvoja energetike
Član 5.
Strategijom razvoja energetike Republike Srbije određuju se: dugoročni ciljevi razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioriteti razvoja, izvori i način obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, podsticajne mere za finansijska ulaganja u energetske objekte u kojima će se koristiti obnovljivi izvori energije, podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti, uslovi i način za obezbeđivanje zaštite životne sredine i mere za sprovođenje te zaštite i drugi elementi od značaja za ostvarivanje ciljeva energetske politike.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu:Strategija) usklađuje se sa strategijom razvoja Republike Srbije, strategijom prostornog razvoja Republike Srbije, kao i strategijom održivog korišćenja prirodnih dobara.
Strategiju donosi Narodna skupština na predlog Vlade Republike Srbije za period od najmanje deset godina.
Vlada Republike Srbije prati realizaciju Strategije i po potrebi pokreće inicijativu za njeno usklađivanje sa realnim potrebama za energijom i energentima.
Strategija se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
3. Program ostvarivanja Strategije
Član 6.
Vlada Republike Srbije donosi Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (u daljem tekstu: Program), na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Programom se utvrđuju: uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije, energetski objekti koje je neophodno izgraditi i koncesije koje će se dati za izgradnju energetskih objekata, uzimajući u obzir prognoziranu potrošnju energije i energenata, energetsku efikasnost, mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, mogućnost korišćenja efikasnih tehnologija za proizvodnju energije i energenata, stimulisanje investiranja u energetski sektor, mere za zaštitu životne sredine i druge elemente od značaja za ostvarivanje Strategije.
Program se donosi za period od šest godina i usklađuje se prema realnim potrebama za energijom i energentima najmanje svake druge godine.
Nadležni organ autonomne pokrajine predlaže deo Programa za ostvarivanje razvoja energetike na svojoj teritoriji u skladu sa planom razvoja pokrajine, koji čini sastavni deo Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije.
Nadležni organ autonomne pokrajine na zahtev Ministarstva dostavlja predlog dela Programa za teritoriju autonomne pokrajine, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Podatke za izradu Programa, na zahtev Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, dužni su da dostave energetski subjekti, Agencija za energetiku, ministarstva nadležna za odgovarajuću oblast, nadležni organi autonomne pokrajine i nadležne uprave jedinica lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Zahtev za dostavljanje podataka iz stava 6. ovog člana sadrži vrstu podataka, vremenski period na koji se podaci odnose, način dostavljanja podataka, kao i druge elemente neophodne za izradu Programa.
4. Planovi razvoja
Član 7.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose planove razvoja energetike kojima se utvrđuju potrebe za energijom na svom području, kao i uslovi i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta u skladu sa Strategijom i Programom.
Energetski subjekti, na zahtev nadležnih organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, dužni su da podatke za izradu planova razvoja iz stava 1. ovog člana dostave autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Zahtev za dostavljanje podataka iz stava 2. ovog člana sadrži vrstu podataka, vremenski period na koji se podaci odnose, način dostavljanja podataka, kao i druge elemente neophodne za izradu planova.
5. Energetski bilans
Član 8.
Energetskim bilansom Republike Srbije (u daljem tekstu: Energetski bilans Republike) utvrđuju se godišnje potrebe energije, odnosno energenata koje je neophodno obezbediti radi urednog i kontinuiranog snabdevanja potrošača, uz uvažavanje potreba za racionalnom potrošnjom energije i energenata i za održivim razvojem energetike, izvori obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, način snabdevanja pojedinim vrstama energije i energentima, potreban nivo zaliha i rezervnih kapaciteta energetskih objekata za sigurno snabdevanje kupaca energijom i energentima.
Član 9.
Energetski bilans Republike donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Nadležni organ autonomne pokrajine predlaže deo Energetskog bilansa Republike koji se odnosi na autonomnu pokrajinu najkasnije do kraja septembra tekuće godine za narednu godinu.
Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prati realizaciju energetskog bilansa i po potrebi predlaže mere Vladi Republike Srbije kojima se obezbeđuje njegovo izvršavanje.
Podatke za izradu Energetskog bilansa Republike, na zahtev Ministarstva, dužni su da dostave energetski subjekti, Agencija za energetiku, ministarstva nadležna za odgovarajuću oblast, nadležni organi autonomne pokrajine i nadležne uprave jedinica lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva.
Zahtev za dostavljanje podataka iz stava 4. ovog člana sadrži vrstu podataka, vremenski period na koji se podaci odnose, način dostavljanja podataka, kao i druge elemente neophodne za izradu Energetskog bilansa.
III AGENCIJA ZA ENERGETIKU
1. Osnivanje i pravni status
Član 10.
Osniva se Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao regulatorno telo za obavljanje poslova na unapređivanju i usmeravanju razvoja tržišta energije na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, praćenju primene propisa i pravila za rad energetskih sistema, usklađivanju aktivnosti energetskih subjekata na obezbeđivanju redovnog snabdevanja kupaca energijom i uslugama i njihovu zaštitu i ravnopravan položaj, kao i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.
Član 11.
Agencija ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom, zakonima i drugim propisima kojima se uređuje poslovanje preduzeća kao i statutom Agencije.
Sedište Agencije je u Beogradu.
Agencija za svoje obaveze odgovara sredstvima kojima raspolaže.
Član 12.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih od naknada za izdavanje licenci, dela tarife za pristup i korišćenje sistema, kao i drugih prihoda koje ostvari u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.
Agencija može ostvarivati sredstva i iz donacija, osim iz donacija energetskih subjekata ili sa tim subjektima povezanim licima.
Prihodi iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuju se godišnjim finansijskim planom Agencije.
Član 13.
Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, energetskih subjekata i korisnika njihovih proizvoda i usluga, kao i od svih drugih pravnih i fizičkih lica.
Agencija je samostalna u preduzimanju organizacionih i drugih aktivnosti kojima se obezbeđuje obavljanje zakonom utvrđenih poslova.
Član 14.
Agencija može, u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, organizovati obavljanje poslova iz svog delokruga preko organizacionih jedinica u mestima van svog sedišta.
O organizovanju poslova van sedišta Agencije odlučuje Savet Agencije na način i pod uslovima utvrđenim Statutom.
2. Poslovi Agencije
Član 15.
Agencija obavlja sledeće poslove:
donosi tarifne sisteme za obračun električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce, kao i tarifne sisteme za pristup i korišćenje sistema za prenos, transport, odnosno distribuciju energije i objekata za skladištenje prirodnog gasa i druge usluge;
utvrđuje metodologiju za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce uključujući i cene proizvedene električne energije, odnosno prirodnog gasa za tarifne kupce, kao i metodologiju za određivanje obračuna cene toplotne energije koja se proizvodi u elektranama – toplanama (kombinovani proces proizvodnje) i isporučuje energetskim subjektima za snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca;
utvrđuje kriterijume i način određivanja troškova priključka na sistem za prenos, transport i distribuciju energije;
izdaje licence za obavljanje energetskih delatnosti i donosi akt o oduzimanju licence, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, osim za delatnosti distribucije i proizvodnje toplotne energije u toplanama i vodi registre izdatih i oduzetih licenci;
daje saglasnost na pravila o radu sistema, na pravila o radu tržišta energije i na pravila o radu sistema za skladištenje prirodnog gasa;
odlučuje po žalbi na akt operatora prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema, o odbijanju pristupa, kao i po žalbi na akt energetskog subjekta o odbijanju, odnosno nedonošenju odluke po zahtevu za priključenje na sistem, kao i po žalbi na akt o odobijanju pristupa energetskog subjekta za skladištenje prirodnog gasa;
utvrđuje minimalnu godišnju potrošnju energije kojom se stiče status kvalifikovanog kupca, utvrđuje ispunjenost uslova za sticanje statusa kvalifikovanog kupca i vodi registar kvalifikovanih kupaca.
Poslove iz stava 1. tač. 4) i 6) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja i sledeće poslove: prati primenu tarifnih sistema, prikuplja i obrađuje podatke o energetskim subjektima u vezi sa obavljanjem energetskih delatnosti, prati način postupanja energetskih subjekata u pogledu razdvajanja računa i zaštite kupaca i obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Član 16.
Agencija je ovlašćena da zahteva od energetskih subjekata podatke i dokumentaciju neophodnu za izvršavanje poslova Agencije utvrđenih ovim zakonom. Energetski subjekti su dužni da te podatke dostave Agenciji u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje podataka.
Agencija je dužna da u skladu sa zakonom i drugim propisima čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka koji su joj dostavljeni za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
3. Upravljanje Agencijom
Član 17.
Agencijom upravlja Savet agencije (u daljem tekstu: Savet).
Savet ima predsednika i četiri člana, koji se biraju iz reda istaknutih stručnjaka iz oblasti energetike i iz drugih oblasti od značaja za izvršavanje poslova Agencije.
Član 18.
Predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije.
Za predsednika i članove Saveta mogu se birati lica koja su državljani Republike Srbije i koja imaju visoko stručno obrazovanje i najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti tehničke, pravne ili ekonomske struke.
Predsednik, članovi Saveta i zaposleni u Agenciji ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava i obaveze po osnovu rada.
Član 19.
Mandat predsednika i članova Saveta traje pet godina, s tim što isto lice može ponovo biti birano na period od pet godina.
Prvi mandat dva člana Saveta traje tri godine, prvi mandat druga dva člana Saveta traje četiri godine, a prvi mandat predsednika Saveta traje pet godina, što se utvrđuje aktom Narodne skupštine o izboru predsednika i članova Saveta.
Član 20.
Savet donosi Statut, utvrđuje organizaciju rada, broj i strukturu zaposlenih, usvaja finansijski plan, izveštaj o poslovanju i godišnji račun, donosi odluku o organizovanju rada Agencije van njenog sedišta, donosi preporuke, uputstva, smernice i druga opšta akta Agencije, utvrđuje visinu naknade za izdavanje licenci, odlučuje o pitanjima iz delokruga rada Agencije utvrđenim u članu 15. stav 1. tač. 1), 3) i 7) ovog zakona i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Na Statut Agencije i akta iz člana 15. stav 1. tačka 1) ovog zakona saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.
Predsednik Saveta zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, organizuje rad i rukovodi radom Agencije, predlaže odluke i druga akta koja donosi Agencija, ima ovlašćenja direktora u poslovima vezanim za ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Član 21.
Predsednik i članovi Saveta za rad Agencije i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i najmanje jednom godišnje podnose joj izveštaj o radu Agencije.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži naročito izveštaj o finansijskom poslovanju verifikovan od strane nezavisnog revizora i finansijski plan za narednu godinu.
Član 22.
Finansijskim planom utvrđuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, kao i elemente za određivanje troškova zarada.
Ukupni rashodi Agencije obuhvaćeni finansijskim planom, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke, ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti Agencije.
Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ukupno ostvarenih rashoda, razlika sredstava se prenosi u finansijski plan kao prihod za narednu godinu, s tim što se izvori i visina prihoda za narednu godinu usklađuju sa realnim troškovima Agencije za tu godinu.
Na finansijski plan saglasnost daje Narodna skupština.
Finansijski plan se podnosi Narodnoj skupštini najkasnije do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Finansijski plan, po dobijanju saglasnosti Narodne skupštine, objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 23.
Agencija je dužna da obezbedi javnost u radu i dostupnost informacijama zainteresovanim subjektima koji za to imaju poslovni ili drugi pravni interes, koje prema zakonu ili statutu Agencije nemaju karakter poverljivosti.
Agencija je dužna da u “Službenom glasniku Republike Srbije” objavljuje akta iz člana 15. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 7) ovog zakona, kao i druga akta prema odluci Saveta.
Za predsednika i člana Saveta ne mogu se birati poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, Narodnoj skupštini, kao ni poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, druga izabrana i postavljena lica, niti funkcioneri u organima političkih stranaka.
Vlasnici ili suvlasnici u energetskim subjektima, kao ni lica kojima su bračni drugovi ili deca ili srodnici u pravoj liniji nezavisno od stepena srodstva vlasnici ili suvlasnici u energetskim subjektima, ne mogu biti birani za predsednika ni člana Saveta.
Za predsednika i članove Saveta ne mogu se birati lica pravnosnažno osuđena za krivična dela protiv službene dužnosti, korupcije, prevare ili za druga krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje funkcije na koju se biraju, a za koja su osuđena na kaznu zatvora duže od šest meseci.
Predsednik i članovi Saveta ne mogu imati primanja od energetskih subjekata.
Predsednik i članovi Saveta, njihovi bračni drugovi ili deca ili srodnici u pravoj liniji nezavisno od stepena srodstva, ne mogu biti članovi uprave energetskog subjekta.
Narodna skupština može, na obrazložen predlog Vlade Republike Srbije, razrešiti predsednika ili člana Saveta samo u sledećim slučajevima:
ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti u periodu dužem od šest meseci zaredom;
ako bude pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci ili bude osuđen za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, prevare, korupcije, krađe ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije;
ako se utvrdi da je, pri utvrđivanju predloga za Savet, kandidat izneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za utvrđivanje predloga za njegov izbor;
ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost predsednika odnosno člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u toku jedne godine u periodu od najmanje šest meseci sa prekidima;
ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa utvrđena zakonom.
IV TRŽIŠTE I KONKURENTNOST NA TRŽIŠTU ENERGIJE
1. Principi tržišnog poslovanja
Član 25.
Obavljanje delatnosti na tržištu energije vrši se i organizuje u skladu sa ciljevima razvoja energetskih delatnosti i potrebama kupaca u Republici Srbiji za obezbeđivanjem kvalitetnog i sigurnog snabdevanja energijom, uz poštovanje principa konkurentnosti i jednakog pravnog položaja svih subjekata na tom tržištu u postupku ostvarivanja prava na izgradnju energetskog objekta, odnosno na pribavljanje energetske dozvole za izgradnju, prava na pristup sistemu, prava na obavljanje energetskih delatnosti, na sticanje statusa kvalifikovanog kupca i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
2. Energetska dozvola
Član 26.
Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom.
Član 27.
Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju i rekonstrukciju sledećih objekata:
objekata za proizvodnju električne energije snage preko 1 MW;
objekata za proizvodnju derivata nafte;
direktnih dalekovoda, naftovoda, produktovoda, gasovoda i toplovoda;
naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte i rezervoarskog prostora za derivate nafte preko 50 tona;
objekata za transport prirodnog gasa, objekata za skladištenje prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje utečnjenog prirodnog gasa;
objekata za proizvodnju toplotne energije snage preko 1 MW i objekata za distribuciju toplotne energije;
objekata za prenos električne energije i objekata za distribuciju električne energije napona preko 20 kV.
Energetska dozvola za izgradnju objekata iz stava 1. tačka 7) ovog člana može se izdati samo energetskom subjektu koji ima licencu za obavljanje delatnosti prenosa i distribucije električne energije.
Član 28.
Zahtev za izdavanje energetske dozvole iz člana 27. stav 1. tač. 1) – 6) ovog zakona mogu podneti domaća i strana pravna ili fizička lica.
Energetska dozvola može se pribaviti i pre sticanja prava svojine, odnosno prava korišćenja zemljišta na kome se planira izgradnja energetskog objekta, kao i pre izdavanja akta o urbanističkim uslovima za izgradnju energetskog objekta, odnosno odobrenja za izgradnju.
Član 29.
Energetsku dozvolu izdaje ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar).
Energetska dozvola može se izdati pod uslovima da je izgradnja energetskog objekta za koji je podnet zahtev za izdavanje energetske dozvole po svojoj vrsti i nameni u skladu sa Strategijom i Programom.
Za energetske objekte koji se grade na osnovu dodeljene koncesije za izgradnju energetskog objekta na određenom području, kao i za rekonstrukciju već postojećeg energetskog objekta, nije potrebno pribavljanje energetske dozvole u smislu ovog zakona.
Energetska dozvola se izdaje pod istim uslovima domaćim i stranim licima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonima, i uz puno poštovanje principa nediskriminacije i primenom kriterijuma koji moraju biti objektivni i javni.
Poverava se jedinici lokalne samouprave, gradu, odnosno gradu Beogradu, izdavanje energetskih dozvola za izgradnju objekata iz člana 27. tačka 6) ovog zakona koji se grade na njenom području.
Član 30.
Kriterijumi za izdavanje energetske dozvole za izgradnju proizvodnih kapaciteta obuhvataju naročito:
uslove u pogledu bezbednog i nesmetanog funkcionisanja energetskog sistema;
uslove za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta;
uslove zaštite životne sredine;
mere zaštite zdravlja ljudi i bezbednosti ljudi i imovine;
stepen energetske efikasnosti;
uslove korišćenja primarnih izvora energije;
uslove vezane za tehničku opremljenost i finansijsku sposobnost podnosioca zahteva da realizuje izgradnju energetskog objekta.
Bliže kriterijume iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume za izdavanje energetske dozvole za ostale energetske objekte za čiju izgradnju se, saglasno ovom zakonu, izdaje energetska dozvola, donosi Ministar.
Član 31.
Energetska dozvola za izgradnju direktnih dalekovoda, gasovoda, naftovoda, produktovoda ili toplovoda može se izdati energetskom subjektu koji obavlja delatnost proizvodnje električne energije, derivata nafte ili toplotne energije radi povezivanja njegovih objekata sa objektima kvalifikovanog kupca, izolovanog kupca, kao i sopstvenih pogona i drugih objekata proizvođača, a u cilju snabdevanja tih objekata energijom.
Energetska dozvola iz stava 1. ovog člana može se izdati i kvalifikovanom kupcu kojem je zbog tehničkih ili drugih razloga odbijen pristup prenosnom, transportnom ili distributivnom sistemu, a pod uslovima utvrđenim pravilima o radu prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema.
Izdavanje energetske dozvole za izgradnju direktnih dalekovoda, gasovoda. naftovoda, produktovoda ili toplovoda može se odbiti ako bi ta izgradnja, s obzirom na trasu, prostor na kome se gradi ili uslove priključenja, ugrozila ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine ili ugrozila sigurnost snabdevanja tarifnih kupaca energijom.
Član 32.
Zahtev za izdavanje energetske dozvole sadrži naročito podatke o:
lokaciji na kojoj treba da se izgradi energetski objekat;
roku završetka gradnje energetskog objekta;
vrsti i kapacitetu energetskog objekta i o njegovoj energetskoj efikasnosti;
energentima koje će energetski objekat koristiti;
načinu proizvodnje i preuzimanja energije;
načinu zaštite životne sredine u toku izgradnje i rada energetskog objekta;
uslovima koji se odnose na prestanak rada energetskog objekta;
visini planiranih finansijskih sredstava za izgradnju energetskog objekta i načinu obezbeđivanja tih sredstava.
Ministar bliže propisuje sadržinu zahteva za izdavanje energetske dozvole u zavisnosti od vrste i namene energetskog objekta, način izdavanja energetske dozvole, kao i sadržinu registra izdatih energetskih dozvola i registra energetskih dozvola koje su prestale da važe.
Član 33.
Energetska dozvola se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi Republike Srbije, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno Ministarstvu u slučajevima iz člana 29. stav 5. ovog zakona.
Energetska dozvola izdaje se sa rokom važenja do dve godine od dana izdavanja energetske dozvole.
Na zahtev imaoca energetske dozvole, Ministar, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada ili grada Beograda, može produžiti rok važenja energetske dozvole ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom za izdavanje energetske dozvole.
3. Javni tender
Izgradnja energetskih objekata kojima se obezbeđuje sigurno i redovno snabdevanje energijom može da se odobri i po sprovedenom postupku javnog tendera.
Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, odlučuje o raspisivanju javnog tendera iz stava 1. ovog člana u slučaju da se putem izdavanja energetskih dozvola ne može obezbediti planirana dinamika izgradnje energetskih objekata predviđena Programom.
Javni tender raspisuje Ministarstvo, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije iz stava 2. ovog člana.
Član 35.
Na postupak javnog tendera za izgradnju energetskih objekata primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju koncesije.
Izbor najpovoljnijeg ponuđača vrši organ koji je raspisao javni tender.
4. Pristup sistemu i tranzit
Član 36.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost upravljanja prenosnim, transportnim ili distributivnim sistemom, odnosno delatnost upravljanja skladištem prirodnog gasa (u daljem tekstu: Operator sistema), dužan je da omogući pristup treće strane sistemu na principu javnosti i nediskriminacije, u skladu sa tehničkim mogućnostima i u zavisnosti od stepena opterećenosti prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema.
Cene pristupa i korišćenja prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema, odnosno skladišta prirodnog gasa, regulisane su i javne.
Cene za pristup i korišćenje sistema iz stava 2. ovog člana utvrđuje Operator sistema u skladu sa metodologijom za izračunavanje cene pristupa i korišćenja, uz prethodno pribavljeno mišljenje Agencije.
Na akt o cenama iz stava 3. ovog člana saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Član 37.
Podaci o nivou opterećenja prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema ili popunjenosti kapaciteta skladišta prirodnog gasa su javni.
O odbijanju pristupa sistemu Operator sistema donosi obrazloženo rešenje najkasnije u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva za pristup sistemu.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Agenciji, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Odluka Agencije doneta po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
Član 38.
Operator prenosnog, odnosno transportnog sistema, dužan je da omogući tranzit energije preko prenosnog, odnosno transportnog sistema kojim upravlja uz poštovanje zaključenih međudržavnih konvencija ili ugovora.
Operator prenosnog, odnosno transportnog sistema, dužan je da omogući tranzit energije preko sistema kojim upravlja na principu regulisanog pristupa treće strane, nediskriminacije i javnosti.
Operator prenosnog, odnosno transportnog sistema može da odbije zahtev za tranzit energije, ako nema tehničkih mogućnosti, zbog nedostajućih kapaciteta, zbog pogonskih smetnji, zbog preopterećenosti prenosnog, odnosno transportnog sistema usled preuzetih ugovornih obaveza i potrošnje energije kupaca na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog nepostojanja reciprociteta.
Za odbijanje zahteva za tranzit energije primenjuje se postupak iz člana 37. ovog zakona.
5. Kvalifikovani kupac
Član 39.
Kupac električne energije, odnosno prirodnog gasa ili toplotne energije, ima pravo na status kvalifikovanog kupca ako je njegova ukupna potrošnja energije na svim mernim mestima, u poslednjih 12 meseci, bila iznad potrošnje koja je kao minimalna utvrđena na godišnjem nivou za sticanje statusa kvalifikovanog kupca.
Status kvalifikovanog kupca stiče se na osnovu akta o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, koji donosi Agencija.
Akt iz stava 2. ovog člana Agencija je dužna da donese u roku od 30 dana od dana podnošenja pismenog zahteva kupca za utvrđivanje statusa kvalifikovanog kupca, odnosno za promenu statusa tarifnog kupca u status kvalifikovanog kupca.
Uz zahtev za utvrđivanje statusa kvalifikovanog kupca, kupac koji nije bio potrošač energije, prilaže ugovor o kupovini energije kojim se utvrđuje planirani nivo potrošnje energije, a za promenu statusa tarifnog kupca u status kvalifikovanog kupca, akt energetskog subjekta za snabdevanje energijom tarifnih kupaca o količini utrošene energije za proteklih 12 meseci.
Akt o utvrđivanju statusa kvalifikovanog kupca Agencija dostavlja Operatoru sistema, operatoru tržišta energije i energetskom subjektu za snabdevanje energijom tarifnih kupaca.
Kvalifikovani kupac ne može izgubiti taj status dok održava potrošnju energije iznad minimalne potrošnje utvrđene za sticanje statusa kvalifikovanog kupca.
Promena utvrđenog statusa kvalifikovanog kupca u status tarifnog kupca, odnosno statusa tarifnog kupca u status kvalifikovanog kupca, ne može se vršiti pre isteka roka od 12 meseci od dana poslednje promene statusa.
V USLOVI I NAČIN OBAVLjANjA ENERGETSKIH DELATNOSTI
1. Obavljanje energetskih delatnosti
Član 40.
Energetsku delatnost može da obavlja preduzeće, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u odgovarajući registar i koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Član 41.
Energetske delatnosti koje se, u smislu ovog zakona, smatraju delatnostima od opšteg interesa su: proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju, trgovina električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje prirodnog gasa, upravljanje skladištem prirodnog gasa, distribucija prirodnog gasa, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, trgovina prirodnim gasom radi snabdevanja tarifnih kupaca, proizvodnja toplotne energije, distribucija toplotne energije, upravljanje distributivnim sistemom za toplotnu energiju i snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca.
Delatnosti iz stava 1. ovog člana mogu obavljati javna i drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Član 42.
Delatnost trgovine energijom za potrebe tarifnih kupaca, kao delatnost od opšteg interesa u smislu člana 41. stav 1. ovog zakona, obavljaju energetski subjekti kojima je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja energetske delatnosti utvrđena obaveza snabdevanja tarifnih kupaca električnom energijom ili prirodnim gasom na teritoriji Republike Srbije.
U obavljanju delatnosti iz stava 1. ovog člana energetski subjekt za snabdevanje energijom tarifnih kupaca je dužan da obezbeđuje neophodne uslove za redovno i sigurno snabdevanje tarifnih kupaca električnom energijom i prirodnim gasom, kupovinom te energije od proizvođača, trgovaca, na organizovanom tržištu energije ili iz uvoza.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana zaključuje u pismenoj formi godišnje ugovore o kupovini energije za potrebe tarifnih kupaca, u skladu sa godišnjim bilansom potreba tarifnih kupaca koje snabdeva, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
Član 43.
Energetski subjekt koji obavlja dve ili više energetskih delatnosti ili koji pored energetske delatnosti obavlja i neku drugu delatnost koja se u smislu ovog zakona ne smatra energetskom delatnošću, dužan je da obezbedi uslove propisane zakonom za obavljanje svake od tih delatnosti.
Energetski subjekt koji obavlja dve ili više energetskih delatnosti dužan je da u svojim internim obračunima vodi zasebne račune za svaku od energetskih delatnosti koje obavlja, kao i konsolidovane račune za druge delatnosti i da sačini bilans sa pregledom prihoda, rashoda i rezultata poslovanja za svaku delatnost pojedinačno, u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju poslovanje privrednih subjekata, računovodstvo i revizija.
Energetski subjekt iz stava 2. ovog člana je dužan da obezbedi nezavisnu reviziju bilansa za sve delatnosti i da bilanse i revizorske izveštaje dostavi nadležnom organu i javno objavi u roku i na način koji je utvrđen zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Član 44.
Energetski subjekt može otpočeti sa obavljanjem energetske delatnosti na osnovu licence koju izdaje Agencija, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Licenca se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence.
Licenca sadrži naročito: naziv energetskog subjekta, energetsku delatnost, spisak energetskih objekata, podatke o kapacitetu tih objekata, podatke o području na kome će se energetska delatnost obavljati i period obavljanja energetske delatnosti.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Licenca nije potrebna za obavljanje sledećih energetskih delatnosti:
proizvodnju električne energije isključivo za sopstvene potrebe;
proizvodnju električne energije u objektima snage do 1 MW;
transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta;
skladištenje nafte i derivata nafte za sopstvene potrebe;
trgovinu na malo tečnim naftnim gasom u bocama;
proizvodnju toplotne energije za sopstvene potrebe;
proizvodnju toplotne energije u objektima snage do 1 MW.
Član 45.
Licenca se izdaje na zahtev energetskog subjekta za svaku energetsku delatnost posebno.
Licenca se izdaje za period od 10 godina.
Rok važenja licence može se produžiti na zahtev energetskog subjekta.
Zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se Agenciji najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je izdata licenca.
Za izdavanje licence plaća se naknada čiju visinu utvrđuje Agencija u skladu sa kriterijumima i merilima koje donosi.
Član 46.
Licenca se izdaje energetskom subjektu ako:
je upisan u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti, koja se u smislu ovog zakona smatra energetskom delatnošću;
energetski objekti i ostali uređaji, instalacije ili postrojenja neophodni za obavljanje energetske delatnosti ispunjavaju uslove i zahteve utvrđene tehničkim propisima, propisima o energetskoj efikasnosti, propisima o zaštiti od požara i eksplozija, kao i propisima o zaštiti životne sredine;
ispunjava propisane uslove u pogledu stručnog kadra za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, odnosno uslove u pogledu broja i stručne osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na održavanju objekata za transport i distribuciju prirodnog gasa, kao i poslova rukovaoca u tim objektima;
raspolaže finansijskim sredstvima koja su neophodna za obavljanje energetske delatnosti ili dokaže da ih može obezbediti u obimu potrebnom za obavljanje energetske delatnosti za čije obavljanje je podneo zahtev za izdavanje licence;
u poslednje tri godine koje prethode godini u kojoj je podnet zahtev, energetskom subjektu koji već obavlja delatnost nije oduzeta licenca za obavljanje iste energetske delatnosti;
članovi organa upravljanja i rukovođenja nisu bili pravnosnažno osuđeni za krivična dela u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti.
Dokaze o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana energetski subjekt prilaže uz zahtev za izdavanje licence.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana je izveštaj nadležnog inspektora.
Član 47.
Stručna osposobljenost za obavljanje poslova na održavanju objekata za transport i distribuciju prirodnog gasa, kao i poslova rukovalaca u tim objektima iz člana 46. stav 1. tačka 3) ovog zakona, proverava se polaganjem stručnog ispita.
Stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje Ministar, odnosno starešina nadležnog organa autonomne pokrajine za lica koja su zaposlena kod energetskog subjekta koji ima sedište na teritoriji autonomne pokrajine.
Ministar propisuje bliže uslove, program i način polaganja stručnog ispita iz stava 2. ovog člana, kao i uslove u pogledu stručnog kadra iz člana 46. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Član 48.
Licenca za obavljanje energetske delatnosti može se privremeno oduzeti ako energetski subjekt prestane da ispunjava jedan ili više uslova iz člana 46. stav 1. ovog zakona, ako cenu energije, odnosno usluga obavljanja energetskih delatnosti ne određuje u skladu sa tarifnim sistemom ili suprotno odobrenim, odnosno propisanim cenama, ako energetske sisteme ne održava u ispravnom i bezbednom stanju i u skladu sa tehničkim propisima kojima se uređuju uslovi eksploatacije, kao i u slučaju nepridržavanja drugih propisanih uslova obavljanja energetskih delatnosti utvrđenih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
O privremenom oduzimanju licence iz stava 1. ovog člana Agencija donosi rešenje i određuje rok za otklanjanje nedostataka zbog kojih se privremeno oduzima licenca, a koji ne može biti duži od 60 dana od dana uručenja rešenja.
Rešenje o privremenom oduzimanju licence zbog neispunjavanja uslova iz člana 46. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona Agencija donosi na na predlog nadležnog inspektora.
Licenca za obavljanje energetske delatnosti oduzeće se trajno ako energetski subjekt, u roku koji je određen aktom o privremenom oduzimanju licence iz stava 3.ovog člana, ne otkloni nedostatke zbog kojih je licenca privremeno oduzeta.
O trajnom oduzimanju licence iz stava 4. ovog člana Agencija donosi rešenje.
Protiv rešenja iz st. 3. i 5. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Član 49.
Ako bi prestanak rada energetskog subjekta kome je privremeno oduzeta licenca mogao da ugrozi redovno i sigurno snadbevanje energijom, živote i zdravlje ljudi ili da prouzrokuje teške poremećaje u privredi, Agencija može, po pribavljenom mišljenju Ministarstva i nadležne inspekcije, rešenjem odobriti energetskom subjektu da nastavi obavljanje energetske delatnosti do obezbeđenja uslova za otklanjanje štetnih posledica prestanka rada energetskog subjekta, ali ne duže od roka utvrđenog aktom iz člana 48. stav 2. ovog zakona.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Ako bi prestanak obavljanja energetske delatnosti od opšteg interesa od strane energetskog subjekta kome je trajno oduzeta licenca mogao da ugrozi redovno i sigurno snadbevanje energijom, život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuje teške poremećaje u privredi, Vlada Republike Srbije, na predlog Ministra, može posebnim aktom odrediti drugi energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje iste energetske delatnosti da obavlja energetsku delatnost na području na kome je energetsku delatnost obavljao energetski subjekt kome je trajno oduzeta licenca.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, aktom Vlade Republike Srbije utvrđuju se prava i obaveze energetskog subjekta koji je određen za obavljanje energetske delatnosti od opšteg interesa na određenom području, vreme u kojem će obavljati delatnost, kao i prava vlasnika energetskog objekata kojem je oduzeta licenca, ako postoji potreba za korišćenjem njegovih energetskih objekata u obavljanju energetske delatnosti od strane subjekta koji je određen aktom Vlade Republike Srbije.
Član 50.
Ministar propisuje bliže uslove iz člana 46. stav 1. tačka 3) ovog zakona, način izdavanja i oduzimanja licence, kao i način vođenja registra izdatih i oduzetih licenci.
3. Priključenje objekata na prenosni, transportni i distributivni sistem
Član 51.
Priključenje objekta na prenosni, odnosno transportni ili distributivni sistem, vrši se na osnovu odobrenja energetskog subjekta na čiji sistem se priključuje objekat uz saglasnost Operatora sistema.
Energetski subjekt na čiji sistem se priključuje objekat kupca ili objekat proizvođača energije odobriće priključenje u smislu stava 1. ovog člana ako utvrdi da uređaji i instalacije objekta koji se priključuje ispunjavaju uslove propisane zakonom, tehničkim i drugim propisima kojima se uređuju uslovi i način eksploatacije tih objekata.
Odobrenje za priključenje objekta izdaje se rešenjem na zahtev pravnog ili fizičkog lica čiji se objekat priključuje.
Energetski subjekt za prenos, odnosno transport ili distribuciju energije je dužan da odluči po zahtevu za priključenje u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba se podnosi Agenciji.
Odluka Agencije po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
Član 53.
Odobrenje za priključenje objekta na prenosni, transportni ili distributivni sistem sadrži naročito: mesto priključenja, način i tehničke uslove priključenja, mesto i način merenja isporučene energije, rok priključenja i troškove priključka.
Tehnički i drugi uslovi priključenja na prenosni, transportni ili distributivni sistem uređuju se u skladu sa ovim zakonom, tehničkim i drugim propisima donetim u skladu sa ovim zakonom.
Član 54.
Merni uređaji, odnosno merno-regulaciona stanica, predstavlja mesto predaje energije i mesto razgraničenja odgovornosti za predatu energiju između energetskih subjekata međusobno, odnosno između energetskog subjekta i kupca energije.
Merne uređaje, odnosno merno-regulacione stanice za priključenje objekata kupaca, odnosno proizvođača energije na sistem obezbeđuje energetski subjekt za prenos, transport, odnosno distribuciju, i dužan je da ih kao svoja sredstva ugradi, održava i baždari i vrši merenje isporučene energije.
Član 55.
Troškove priključka iz člana 53. stav 1. ovog zakona snosi podnosilac zahteva za priključenje.
Visinu troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje energetski subjekt za prenos, odnosno transport ili distribuciju energije u skladu sa metodologijom za utvrđivanje troškova priključka koju donosi Agencija.
Metodologijom iz stava 2. ovog člana utvrđuju se način i bliži kriterijumi za obračun troškova priključka, a u zavisnosti od odobrene instalisane snage, mesta priključka, potrebe za izvođenjem radova ili potrebe za ugrađivanjem neophodne opreme i drugih objektivnih kriterijuma.
Član 56.
Energetski subjekt koji snabdeva energijom objekat kupca i kupac energije zaključuju ugovor o prodaji električne energije, prirodnog gasa ili toplotne energije pre priključenja objekta kupca na prenosni, odnosno transportni ili distributivni sistem.
Energetski subjekt je dužan da priključi objekat kupca na prenosni, transportni, odnosno distributivni sistem u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji energije, pod uslovom da je kupac ispunio obaveze utvrđene odobrenjem za priključenje, kao i da objekat kupca ispunjava sve tehničke i druge propisane uslove.
Ako energetski subjekt ne priključi objekat kupca na prenosni, transportni, odnosno distributivni sistem u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni inspektor, na zahtev kupca, proverava ispunjenost uslova za priključenje i ako utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priključenje, naložiće energetskom subjektu da, bez odlaganja, izvrši priključenje objekta.
Energetski subjekt je dužan da priključi objekat proizvođača energije na prenosni, transportni, odnosno distributivni sistem u roku i pod uslovima utvrđenim ugovorom koji zaključe.
Član 57.
Ugovor iz člana 56. stav 1. ovog zakona zaključuje se u pismenoj formi i sadrži, pored elemenata utvrđenih zakonom koji uređuje obligacione odnose i sledeće elemente: vreme priključenja, prava i obaveze u pogledu količine energije koja se isporučuje, dinamike i kvaliteta isporuke, trajanje ugovora i uslove produženja ugovora, prava i obaveze u slučaju prestanka ugovora, obaveze energetskog subjekta za snabdevanje energijom tarifnih kupaca u slučaju neispunjenja obaveza u pogledu kvaliteta i kontinuiteta isporuke, obaveze kupca u slučaju neispunjenja obaveza plaćanja, uslova i načina preuzimanja i korišćenja energije, prava i obaveze u slučaju privremene obustave isporuke energije, načina merenja, obračuna i uslova plaćanja preuzete energije, načina informisanja o promeni tarifa, cena i drugih uslova isporuke i korišćenja energije, kao i druge elemente u zavisnosti od specifičnosti i vrste usluga koje pruža snabdevač.
Na odnose koji nisu uređeni ugovorom iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe ovog zakona i drugih propisa donetih u skladu sa ovim zakonom.
Zabranjeno je priključenje objekata na prenosni, transportni ili distributivni sistem za čiju izgradnju, odnosno korišćenje, nije pribavljeno odobrenje za izgradnju u skladu sa zakonom.
U slučaju potrebe za priključenje privremenih objekata, gradilišta, sličnih objekata, kao i objekata za koje je odobren probni rad u skladu sa posebnim zakonom može se izdati odobrenje za privremeno priključenje objekta.
Na uslove, način i postupak izdavanja odobrenja za privremeno priključenje i isporuku energije primenjuju se odgovarajuće odredbe ovog zakona, drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona i pravila o radu prenosnog, transportnog, odnosno distributivnog sistema.
4. Prava i obaveze kupaca
Član 60.
Kupac ima pravo da zahteva, u slučaju tehničkih ili drugih smetnji u isporuci energije čiji uzrok nije na objektu kupca, da se te smetnje otklone u primerenom roku.
Kao primereni rok u kojem je energetski subjekt obavezan da otkloni smetnje u isporuci energije kupcima smatra se rok od 24 časa, a najduže dva dana od dana prijema obaveštenja o smetnji.
Smetnjama u isporuci energije u smislu stava 1. ovog člana ne smatraju se prekidi u isporuci energije nastali zbog primene mera iz člana 72. tač. 3) i 4) ovog zakona.
Kupac je dužan da energiju koristi pod uslovima, na način i za namene utvrđene ugovorom o prodaji energije, zakonom i drugim propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Član 62.
Kupac je dužan da omogući ovlašćenim licima energetskih subjekata pristup mernim uređajima i instalacijama, kao i mestu priključka radi očitavanja, provere ispravnosti, otklanjanja kvarova, zamene i održavanja uređaja i obustave isporuke energije.
Član 63.
U slučaju tehničkih ili drugih smetnji u isporuci energije čiji je uzrok na objektu kupca ili u slučaju kada kupac ne izvršava ugovorne obaveze, energetski subjekt za prenos, odnosno transport ili distribuciju obustaviće isporuku energije kupcu, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom i drugim propisima donetim u skladu sa ovim zakonom.
Pre obustave isporuke energije kupcu mora biti dostavljena pismena opomena u kojoj je određen rok za otklanjanje uočenih nepravilnosti i nedostataka.
Rok iz stava 2. ovog člana ne može biti kraći od tri dana od dana dostavljanja opomene.
5. Neovlašćeno korišćenje energije
Član 64.
Zabranjeno je samovlasno priključivanje objekata, uređaja ili instalacija na prenosni, transportni ili distributivni sistem.
Zabranjeno je korišćenje energije bez ili mimo mernih uređaja ili suprotno uslovima utvrđenih ugovorom u pogledu pouzdanog i tačnog merenja preuzete energije.
Član 65.
Kada energetski subjekt za prenos, transport, odnosno distribuciju utvrdi da pravno ili fizičko lice neovlašćeno koristi energiju u smislu člana 64. ovog zakona dužan je da, bez odlaganja, isključi takav objekat sa prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema.
VI CENE ENERGIJE I USLUGA
Član 66.
Cene energije i usluga koje vrše energetski subjekti u obavljanju energetskih delatnosti su slobodne ili regulisane.
Cene energije za kvalifikovane kupce su slobodne i utvrđuju se ugovorom koji zaključuju kvalifikovani kupac i snabdevač.
Cene derivata nafte su slobodne.
Cene po kojima se energija isporučuje tarifnim kupcima i cene usluga koje vrše energetski subjekti iz člana 42. stav 1. ovog zakona su regulisane.
Cene po kojima se energija isporučuje tarifnim kupcima i cene usluga koje se vrše za tarifne kupce utvrđuje energetski subjekt za snabdevanje energijom tarifnih kupaca, po prethodno pribavljenom mišljenju Agencije.
Vlada Republike Srbije daje saglasnost na akt o cenama iz stava 5. ovog člana.
Član 67.
Tarifnim sistemom utvrđuju se elementi za obračun i način obračuna isporučene energije tarifnim kupcima, kao i elementi za obračun i način obračuna izvršenih usluga za potrebe kvalifikovanih kupaca.
Tarifni elementi za obračun energije i usluga sadrže opravdane troškove poslovanja koji čine troškove amortizacije, održavanja, izgradnje, rekonstrukcije i modernizacije objekata, osiguranja, goriva, zaštite životne sredine i druge troškove poslovanja kojima se obezbeđuje odgovarajuća stopa i rok povraćaja sredstava od investicija u energetske objekte.
Elementi tarifnog sistema iskazuju se u tarifnim stavovima na osnovu kojih se vrši obračun preuzete energije, odnosno izvršenih usluga u obavljanju energetskih delatnosti za obračunski period.
Tarifnim sistemom se mogu odrediti različiti tarifni stavovi, zavisno od količine i vrste preuzete energije, snage i drugih karakteristika preuzete energije, sezonske i dnevne dinamike isporuke, mesta preuzimanja i načina merenja.
Član 68.
Tarifnim sistemima određuju se tarifni stavovi za obračun cena:
proizvodnje električne energije za potrebe tarifnih kupaca, prenosa električne energije, upravljanja prenosnim sistemom i sistemskih usluga, distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom;
transporta nafte naftovodima i transporta derivata nafte produktovodima;
proizvodnje prirodnog gasa za potrebe tarifnih kupaca, transporta prirodnog gasa, upravljanja transportnim sistemom i sistemskih usluga, skladištenja prirodnog gasa, upravljanja skladištem prirodnog gasa, distribucije prirodnog gasa i upravljanja distributivnim sistemom;
distribucije toplotne energije, upravljanja distributivnim sistemom i isporke toplotne energije.
Član 69.
Tarifni stavovi za isporučenu energiju za istu kategoriju tarifnih kupaca jednaki su na celoj teritoriji Republike Srbije.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na tarifne stavove za obračun isporučene toplotne energije.
Vreme primene različitih dnevnih tarifnih stavova za isporučenu energiju tarifnim kupcima može se razlikovati, ali je dužina primene svakog tarifnog stava za istu kategoriju tarifnih kupaca ista na celoj teritoriji Republike Srbije.
Član 70.
Tarifne sisteme za obračun isporučene energije, odnosno izvršenih usluga obavljanja energetskih delatnosti, donosi Agencija uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Tarifne sisteme za obračun isporučene toplotne energije, odnosno izvršenih usluga, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda.
VII USLOVI ISPORUKE ENERGIJE
I MERE U SLUČAJU POREMEĆAJA NA TRŽIŠTU ENERGIJE
Vlada Republike Srbije propisuje bliže uslove isporuke električne energije i prirodnog gasa kupcima, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju da je ugrožena sigurnost isporuke električne energije i prirodnog gasa kupcima usled poremećaja u funkcionisanju energetskog sistema ili poremećaja na tržištu energije.
Bliže uslove isporuke toplotne energije, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju kad je ugrožena sigurnost isporuke toplotne energije kupcima usled poremećaja u funkcionisanju sistema za isporuku toplotne energije donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda.
Uslovima isporuke električne energije i prirodnog gasa bliže se uređuju:
uslovi i način davanja odobrenja za priključenje na sisteme;
uslovi i način priključenja privremenih objekata, gradilišta i objekata u probnom radu;
mere koje se preduzimaju u slučaju kratkotrajnih poremećaja usled havarija i drugih nepredviđenih situacija zbog kojih je ugrožena sigurnost funkcionisanja energetskog sistema, kao i zbog nepredviđenih i neophodnih radova na održavanju energetskih objekata ili neophodnih radova na proširenju sistema;
mere koje se preduzimaju u slučaju nastupanja opšte nestašice energije zbog okolnosti iz člana 76. ovog zakona;
uslovi i način obustave isporuke energije;
uslovi i način racionalne potrošnje i štednje energije;
uslovi i način preduzimanja mera i redosled ograničenja isporuke energije, kao i mere štednje i racionalne potrošnje energije u slučaju opšte nestašice energije;
uslovi snabdevanja objekata kupaca kojima se ne može obustaviti isporuka energije zbog neizvršenih obaveza za isporučenu energiju ili u drugim slučajevima;
način regulisanja međusobnih odnosa između isporučioca i kupca kome se ne može obustaviti isporuka energije;
način merenja isporučene energije;
način obračuna neovlašćeno preuzete energije;
način obaveštavanja kupaca u slučajevima iz tač. 3), 4), 5), 6) i 7) ovog člana;
drugi uslovi i mere za snabdevanje kupaca energijom.
Član 73.
Mere iz člana 72. tač. 3) i 4) ovog zakona sprovode se na osnovu planova ograničenja isporuke električne energije i prirodnog gasa.
Planove iz stava 1. ovog člana donosi Operator sistema u saradnji sa energetskim subjektom koji obavlja delatnost prenosa, odnosno transporta ili distribucije energije.
Član 74.
Odluku o primeni mera iz člana 72. tačka 3) ovog zakona donosi Operator sistema.
Član 75.
Odluku o primeni mera iz člana 72. tačka 4) ovog zakona donosi Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, a po prethodnom obaveštenju Operatora sistema o nastupanju okolnosti za primenu ovih mera.
Odluka iz stava 1. ovog člana i plan ograničenja isporuke električne energije, odnosno prirodnog gasa kojim se sprovode mere iz člana 72. tačka 4) ovog zakona objavljuju se u sredstvima javnog informisanja najkasnije 24 časa pre početka primene mera na koje se odluka odnosi.
Član 76.
U slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja kupaca ili funkcionisanje energetskog sistema zbog nedovoljne ponude na tržištu energije ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti Vlada Republike Srbije propisuje mere ograničenja isporuke električne energije, odnosno prirodnog gasa ili posebne uslove uvoza ili izvoza pojedinih vrsta energije, način i uslove za obrazovanje i kontrolu cena, obavezu isporuke samo određenim korisnicima ili posebne uslove obavljanja energetskih delatnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana Vlada Republike Srbije određuje način obezbeđivanja, odnosno izvore sredstava za naknadu štete koja može nastati za energetske subjekte koji sprovode ove mere, kao i uslove i način dodele sredstava po osnovu naknade štete.
Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati dok traju okolnosti zbog kojih su propisane, odnosno dok traju posledice nastale usled tih okolnosti.
VIII ZAŠTITA ENERGETSKIH OBJEKATA
Član 77.
Energetski subjekt koji koristi i održava energetske objekte ima pravo prelaska preko nepokretnosti drugog vlasnika radi izvođenja radova na održavanju, kontroli ispravnosti objekta, uređaja, postrojenja ili opreme i izvođenja drugih neophodnih radova i upotrebe nepokretnosti na kojoj se izvode navedeni radovi samo dok ti radovi traju.
Vlasnik nepokretnosti je dužan da omogući pristup energetskim objektima iz stava 1. ovog člana i da trpi izvršenje radova iz stava 1. ovog člana.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana je dužan da plati nadoknadu za korišćenje nepokretnosti iz stava 1. ovog člana i da nadoknadi štetu koju nanese vlasniku nepokretnosti u toku izvođenja radova, čiju visinu utvrđuju sporazumno.
U slučaju da vlasnik nepokretnosti i energetski subjekt ne postignu sporazum u smislu stava 3. ovog člana, odluku o tome donosi nadležni sud.
Nadležni organ može naložiti izmeštanje energetskog objekta samo u slučaju izgradnje objekata saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe odbrane zemlje, vodoprivrednih objekata i objekata za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih objekata koji se u smislu zakona o eksproprijaciji smatraju objektima od opšteg interesa, a koji se, zbog prirodnih ili drugih karakteristika, ne mogu graditi na drugoj lokaciji, kao i u slučaju izgradnje objekata i izvođenja radova na eksploataciji rudnog blaga.
U slučaju iz stava 1. ovog člana troškove izmeštanja energetskog objekta, podrazumevajući i troškove gradnje, odnosno postavljanja tog energetskog objekta na drugoj lokaciji, snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se izmešta energetski objekat.
Član 79.
Zabranjena je izgradnja objekata koji nisu u funkciji obavljanja energetskih delatnosti, kao i izvođenje drugih radova ispod, iznad ili pored energetskih objekata, suprotno zakonu, kao i tehničkim i drugim propisima.
Zabranjeno je zasađivanje drveća i drugog rastinja na zemljištu iznad, ispod ili na nepropisnoj udaljenosti od energetskog objekta.
Vlasnici i nosioci drugih prava na nepokretnostima su dužni da redovno uklanjaju drveće i drugo rastinje koje ugrožava rad energetskog objekta.
Vlasnik, odnosno korisnik enegetskog objekta je dužan da o trošku vlasnika odnosno nosioca drugih prava na nepokretnostima vrši uklanjanje drveća i drugog rastinja koje ugrožava rad energetskog objekta ako njihovo uklanjanje i pored opomene ne izvrši vlasnik, odnosno nosilac drugih prava na nepokretnostima.
Vlasnici i nosioci drugih prava na nepokretnostima koje se nalaze ispod, iznad ili pored energetskog objekta ne mogu preduzimati radove ili druge radnje kojima se onemogućava ili ugrožava rad i funkcionisanje energetskog objekta bez prethodnog odobrenja energetskog subjekta koji je vlasnik, odnosno korisnik energetskog objekta.
Odobrenje za izvođenje radova izdaje energetski subjekt iz stava 5. ovog člana na zahtev vlasnika ili nosioca drugih prava na nepokretnostima koje se nalaze ispod, iznad ili pored energetskog objekta, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana može se podneti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja podnosiocu zahteva.
IX ELEKTRIČNA ENERGIJA
1. Proizvodnja električne energije
1) Proizvođači električne energije
Član 80.
Proizvodnja električne energije obuhvata proizvodnju u hidroelektranama, termoelektranama, elektranama-toplanama i elektranama na obnovljive izvore energije ili otpad.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost proizvodnje električne energije (u daljem tekstu: Proizvođač električne energije) dužan je da proizvodne kapacitete održava u ispravnom stanju, da obezbedi njihovu stalnu pogonsku i funkcionalnu sposobnost i bezbedno korišćenje, kao i da se pridržava svih uslova i mera utvrđenih tehničkim i drugim propisima i standardima, pravila za rad i drugih propisa koji se odnose na uslove eksploatacije te vrste i namene objekata, njihovu bezbednost i uslove zaštite životne sredine utvrđene zakonom i drugim propisima.
Član 81.
Proizvođač električne energije kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju utvrđena obaveza proizvodnje električne energije za potrebe tarifnih kupaca dužan je da proizvedenu električnu energiju isporučuje energetskom subjektu za snabdevanje električnom energijom tarifnih kupaca, u skladu sa godišnjim ugovorom koji zaključuju.
Količine električne energije koje energetski subjekti iz stava 1. ovog člana obezbeđuju za potrebe tarifnih kupaca utvrđuju se konsolidovanim godišnjim bilansom potreba za električnom energijom svih tarifnih kupaca električne energije na teritoriji Republike Srbije.
Ako se delatnost proizvodnje električne energije i delatnost trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca obavljaju u istom pravnom subjektu, konsolidovani bilans potreba za električnom energijom svih tarifnih kupaca na teritoriji Republike Srbije utvrđuje se godišnjim programom poslovanja tog pravnog subjekta.
Ako energetski subjekt iz stava 1. ovog člana ne može da proizvede potrebne količine električne energije za tarifne kupce energetski subjekt za snabdevanje električnom energijom tarifnih kupaca je dužan da električnu energiju obezbeđuje kupovinom od drugih proizvođača u zemlji, kupovinom na slobodnom tržištu električne energije ili iz uvoza.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana može da električnu energiju iznad ugovorenih količina za potrebe tarifnih kupaca prodaje na slobodnom tržištu električne energije.
Član 82.
Ako se pored delatnosti proizvodnje električne energije u istom energetskom subjektu obavljaju i delatnosti upravljanja distributivnim sistemom, distribucije i trgovine električnom energijom u obavljanju svih tih delatnosti energetski subjekti moraju postupati u skladu sa članom 43. ovog zakona.
Član 83.
Proizvođač električne energije koji vrši sistemske usluge za potrebe operatora prenosnog sistema dužan je da zaključi ugovor o vršenju sistemskih usluga sa operatorom prenosnog sistema u pismenoj formi.
2) Povlašćeni proizvođači električne energije
Član 84.
Povlašćeni proizvođači električne energije su proizvođači koji u procesu proizvodnje električne energije koriste obnovljive izvore energije ili otpad, proizvođači koji proizvode električnu energiju u elektranama, koje se u smislu ovog zakona smatraju malim elektranama i proizvođači električne energije koji istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju, pod uslovom da ispunjavaju kriterijume u pogledu energetske efikasnosti.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača i kriterijume za ocenu ispunjenosti tih uslova.
Zahtev za sticanje statusa povlašćenog proizvođača, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana, proizvođač električne energije podnosi Ministru, koji je dužan da u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva donese rešenje o podnetom zahtevu.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Član 85.
Ministarstvo vodi registar povlašćenih proizvođača električne energije, koji sadrži naročito podatke o: postrojenjima za proizvodnju električne energije, lokaciji na kojoj se nalaze, instalisanoj snazi elektrane, vremenu predviđenom za eksploataciju, uslovima izgradnje i eksploatacije za to postrojenje, vrsti energenta koji koristi i subjektima koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje električne energije u tim objektima.
Povlašćeni proizvođači električne energije imaju pravo prioriteta na organizovanom tržištu električne energije u odnosu na druge proizvođače koji nude električnu energiju pod jednakim uslovima.
Povlašćeni proizvođači električne energije imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakšice, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine, odnosno subvencije i druge mere podsticaja.
3) Male elektrane
Male elektrane u smislu ovog zakona jesu elektrane snage do 10 MW.
Male elektrane mogu biti priključene na distributivni sistem pod uslovima određenim ovim zakonom i imaju pravo da proizvedenu električnu energiju prodaju preko distributivnog sistema.
Član 88.
Izgradnju malih elektrana i proizvodnju električne energije u tim elektranama mogu vršiti pravna lica i preduzetnici pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
2. Prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom
Prenosni sistem električne energije čini mreža visokog napona od 400 kV, 220 kV i deo mreže 110 kV, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje elektroenergetskog sistema.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost prenosa električne energije dužan je da održava prenosni sistem i interkonektivne dalekovode sa drugim sistemima u ispravnom stanju, da obezbedi stalnu pogonsku spremnost i funkcionisanje prenosnog sistema u celini, da preduzima sve propisane mere bezbednosti u toku korišćenja prenosnog sistema i drugih kapaciteta koji su u funkciji prenosa, kao i mere za zaštitu životne sredine, i da obezbeđuje razvoj prenosnog sistema u skladu sa planovima razvoja za period od pet godina.
Planom razvoja iz stava 1. ovog člana utvrđuju se: dinamika izgradnje novih i rekonstrukcija postojećih energetskih objekata u prenosnom sistemu, izvori sredstava i drugi uslovi za razvoj prenosnog sistema.
Podaci o planiranim aktivnostima u vezi razvoja prenosnog sistema dostavljaju se operatoru prenosnog sistema.
Član 91.
Delatnost upravljanja prenosnim sistemom na teritoriji Republike Srbije vrši operator prenosnog sistema.
Operator prenosnog sistema odgovoran je naročito za:
utvrđivanje tehničko-tehnoloških uslova za povezivanje elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja u jedinstven sistem;
obezbeđenje sistemskih usluga (regulaciona rezerva, regulacija frekvencije i snage razmene, regulacija napona i drugo);
operativno upravljanje prenosnim sistemom;
usaglašavanje pogonske manipulacije u prenosnom sistemu sa energetskim subjektom za prenos;
paralelni rad elektroenergetskog sistema Republike Srbije i susednih elektroenergetskih sistema;
praćenje stanja proizvodnih, prenosnih i distributivnih objekata, uz odobravanje rasporeda remonta objekata prenosnog sistema;
obezbeđivanje sigurnosti funkcionisanja elektroenergetskog sistema;
rešavanje problema preopterećenja prenosnog sistema, uz obezbeđivanje ravnopravnog položaja svih subjekata;
ostvarivanje saradnje sa operatorom tržišta električne energije pri planiranju rada i obračunu preuzete električne energije;
usklađivanje odstupanja potreba za električnom energijom od ugovorenih količina;
neophodne izmene redosleda angažovanja proizvodnih kapaciteta u slučaju ugrožene sigurnosti funkcionisanja elektroenergetskog sistema, havarija, većih odstupanja potrošnje od ugovorenih količina, kao i u slučajevima definisanim članom 76. ovog zakona.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost prenosa električne energije istovremeno je i operator prenosnog sistema i dužan je da se u obavljanju svake od tih delatnosti pridržava propisanih obaveza iz člana 43. ovog zakona.
Operator prenosnog sistema je nezavisan u obavljanju delatnosti upravljanja prenosnim sistemom u odnosu na aktivnosti vezane za obavljanje delatnosti prenosa električne energije, u smislu organizacije i samostalnosti u donošenju odluka koje se odnose na upravljanje sistemom.
Ako energetski subjekt iz stava 1. ovog člana posluje u sistemu integrisanih, odnosno povezanih energetskih subjekata, članovi njegove uprave ne mogu učestvovati u upravljanju matičnim preduzećem i drugim energetskim subjektima koja posluju u tom sistemu, a obavljaju delatnosti proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom.
Operator prenosnog sistema iz stava 1. ovog člana može da obavlja delatnost trgovine električnom energijom koja je neophodna za vršenje sistemskih usluga radi sigurnog, pouzdanog i stabilnog funkcionisanja sistema.
Član 94.
Operator prenosnog sistema, po pribavljenoj saglasnosti Agencije, donosi pravila o radu prenosnog sistema koja sadrže naročito: tehničke uslove za priključenje energetskih objekata za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije i objekata kupaca na prenosni sistem, pravila o pristupu treće strane prenosnom sistemu, tehničke i druge uslove za sigurno i bezbedno funkcionisanje sistema, način utvrđivanja i ostvarivanja sistemskih usluga, postupanje u kriznim situacijama, funkcionalne zahteve i klasu tačnosti mernih uređaja, kao i način merenja električne energije.
Pravila iz stava 1. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Operator prenosnog sistema dužan je da postupa prema proizvođačima električne energije i kupcima te energije na način kojim se obezbeđuje njihov ravnopravan položaj, uz poštovanje principa javnosti.
Operator prenosnog sistema je dužan da svoje obaveze obezbeđivanja sistemskih usluga izvršava na principu minimalnih troškova i nediskriminacije energetskih subjekata od kojih obezbeđuje sistemske usluge i u skladu sa ugovorom koji zaključuje sa energetskim subjektima koji vrše sistemske usluge.
Član 96.
Operator prenosnog sistema vodi evidenciju o pogonskoj spremnosti proizvodnih objekata i kapaciteta prenosnog sistema, vrši prognozu potrošnje električne energije i sačinjava izveštaj o potrebama za električnom energijom i novim prenosnim kapacitetima i o tome izveštava Agenciju, na njen zahtev.
Član 97.
Operator prenosnog sistema dužan je da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
3. Organizovanje tržišta električne energije
Član 98.
Kupovina i prodaja električne energije vrši se direktno između energetskih subjekata ili na organizovanom tržištu električne energije, na osnovu ugovora o prodaji električne energije.
Organizovanje tržišta električne energije na teritoriji Republike Srbije vrši operator tržišta električne energije.
Na organizovanom tržištu električne energije učestvuju: proizvođači električne energije, energetski subjekt za snabdevanje električnom energijom tarifnih kupaca, trgovci električnom energijom i kvalifikovani kupci električne energije.
Član 99.
Energetski subjekti su dužni da operatoru tržišta električne energije prijave sve ugovore o prodaji, uvozu, izvozu i tranzitu električne energije zaključene direktno između ugovornih strana pre početka njegove primene.
Operator tržišta električne energije vrši evidentiranje svih zaključenih ugovora o prodaji električne energije na tržištu električne energije.
Član 100.
Operator tržišta električne energije odgovoran je za efikasno organizovanje tržišta električne energije, za upravljanje sistemom kupovine i prodaje električne energije prema uslovima tržišnog poslovanja, kao i za razvoj organizovanog tržišta električne energije, uz poštovanje principa javnosti i nediskriminacije.
Član 101.
Operator tržišta električne energije donosi pravila o radu tržišta električne energije uz prethodnu saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Operator tržišta električne energije je dužan da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
Vlada Republike Srbije uređuje organizaciju i rad operatora tržišta električne energije, uslove i način poslovanja subjekata na organizovanom tržištu energije i druge uslove kojima se obezbeđuje funkcionisanje tržišta električne energije u skladu sa ovim zakonom.
Do donošenja akta iz stava 4. ovog člana, Vlada Republike Srbije može da, za obavljanje poslova operatora tržišta električne energije, odredi energetski subjekt koji obavlja delatnosti prenosa i upravljanja prenosnim sistemom, u kom slučaju je taj energetski subjekt dužan da se pridržava propisanih obaveza iz člana 43. ovog zakona.
4. Distribucija električne energije i upravljanje distributivnim sistemom
Član 102.
Distributivni sistem električne energije čini niskonaponska mreža, srednje naponska mreža i deo 110 kV mreže, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributivnog sistema.
Član 103.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije električne energije (u daljem tekstu: Distributer električne energije) odgovoran je za održavanje, funkcionisanje i razvoj distributivnog sistema, usklađen sa potrebama kupaca kojima isporučuje električnu energije na određenom području i da planom razvoja koji donosi za period od pet godina utvrđuje način i dinamiku izgradnje novog i rekonstrukciju postojećeg distributivnog sistema i drugih distributivnih objekata.
Član 104.
Distributer električne energije dužan je da isporučuje električnu energiju svim kupcima električne energije na području na kojem obavlja tu delatnost, na principima javnosti i nediskriminacije.
Distributer električne energije utvrđuje sa energetskim subjektom za snabdevanje tarifnih kupaca električnom energijom godišnji bilans potreba tarifnih kupaca kojima isporučuje električnu energiju na svom distributivnom području i, u skladu sa utvrđenim bilansom, zaključuje godišnji ugovor o kupovini električne energije za potrebe tih kupaca.
Distributer električne energije je dužan da zaključi ugovor sa tarifnim kupcima kojima isporučuje električnu energiju u skladu sa odredbama člana 57. ovog zakona i u propisanim rokovima.
Član 105.
Distributer električne energije obavlja i delatnost upravljanja distributivnim sistemom preko operatora distributivnog sistema i delatnost trgovine na malo električnom energijom za potrebe kupaca na području koje snabdeva električnom energijom.
Član 106.
Operator distributivnog sistema je dužan da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
Član 107.
Način upravljanja i način obezbeđivanja pogonske spremnosti sistema za distribuciju električne energije uređuje se pravilima o radu distributivnog sistema.
Pravila o radu distributivnog sistema donosi operator distributivnog sistema uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 2. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član 108.
Pravilima o radu distributivnog sistema utvrđuju se naročito: tehnički uslovi za priključenje korisnika na sistem, tehnički uslovi za povezivanje sa prenosnim sistemom, tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema i za obezbeđivanje pouzdane i kontinuirane isporuke električne energije kupcima, postupci u kriznim situacijama, pravila o pristupu treće strane distributivnom sistemu, funkcionalni zahtevi i klasa tačnosti mernih uređaja, način merenja električne energije i drugi uslovi.
X NAFTA I DERIVATI NAFTE
1. Obavljanje delatnosti
Član 109.
Energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti proizvodnje derivata nafte, transporta nafte naftovodima, transporta derivata nafte produktovodima, transporta nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta, skladištenja nafte, derivata nafte i tečnog naftnog gasa i trgovine naftom i derivatima nafte dužni su da koriste i održavaju energetske objekte u skladu sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na delatnost koju obavljaju, kao i uslovima zaštite životne sredine utvrđenim zakonom i drugim propisima.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na subjekte koji koriste sabirno-transportne i skladišne sisteme nafte na eksploatacionim poljima.
2. Transport nafte i derivata nafte
Član 110.
Energetski subjekti koji obavljaju delatnost transporta nafte naftovodom ili delatnost transporta derivata nafte produktovodom dužni su da u planu razvoja, koji se donosi za period od 5 godina, utvrde dinamiku izgradnje novih i rekonstrukciju postojećih transportnih kapaciteta, izvore sredstava i druge uslove za razvoj transportnog sistema i odgovorni su za ostvarivanje plana razvoja.
Član 111.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta nafte naftovodom donosi pravila o radu transportnog sistema koja sadrže naročito: tehničke uslove za priključenje na sistem za transport nafte, tehničke uslove za bezbedno funkcionisanje sistema, postupke u slučaju havarije, pravila o pristupu treće strane sistemu za transport nafte, funkcionalne zahteve i klasu tačnosti mernih uređaja, način merenja nafte i druge uslove transporta.
Na pravila o radu iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Agencija.
Pravila iz stava 1. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član 112.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta nafte naftovodom dužan je da omogući tranzit nafte naftovodom na principu regulisanog pristupa treće strane, nediskriminacije i javnosti uz poštovanje zaključenih međudržavnih konvencija ili ugovora.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta nafte naftovodom može odbiti pristup trećoj strani po zahtevu za tranzit nafte naftovodima ako postoje tehničko-tehnološka ograničenja, ako su kapaciteti naftovoda popunjeni, ili zbog preuzetih ugovornih obaveza i potrošnje nafte od strane kupaca na teritoriji Republike Srbije.
Za odbijanje zahteva za tranzit nafte naftovodom primenjuje se postupak iz člana 37. ovog zakona.
Član 113.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta nafte naftovodom dužan je da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
4. Sigurnost snabdevanja i operativne rezerve
Član 114.
Energetski subjekti koji snabdevaju kupce derivatima nafte i kupci derivata nafte koji proizvode električnu ili toplotnu energiju dužni su da pored obaveznih rezervi prema posebnom zakonu obezbede i operativne rezerve koje su najmanje jednake petnaestodnevnim prosečnim potrebama tih kupaca u prethodnoj godini.
Operativne rezerve derivata nafte koriste se za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom stanovništva i privrede.
Ministar bliže propisuje uslove i način obezbeđenja, korišćenja i obnavljanja operativnih rezervi derivata nafte.
1. Obavljanje delatnosti
Član 115.
Energetski subjekti koji obavljaju energetske delatnosti transporta prirodnog gasa, upravljanja transportnim sistemom, skladištenja prirodnog gasa, upravljanja skladištem prirodnog gasa, distribucije prirodnog gasa i upravljanja distributivnim sistemom za prirodni gas dužni su da koriste i održavaju energetske objekte u skladu sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na delatnost koju obavljaju, uslovima zaštite od požara i eksplozija, kao i uslovima zaštite životne sredine utvrđenim zakonom i drugim propisima.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na subjekte koji koriste sabirno-transportne sisteme na eksploatacionim poljima za proizvodnju prirodnog gasa.
Član 116.
Energetski subjekt koji snabdeva tarifne kupce prirodnim gasom dužan je da kupi potrebne količine prirodnog gasa za tarifne kupce na području koje snabdeva prirodnim gasom.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana kupuje prirodni gas od domaćih proizvođača prirodnog gasa, iz uvoza ili na tržištu.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana dužan je da utvrdi godišnji bilans potreba svih tarifnih kupaca na osnovu pojedinačnih bilansa isporučilaca prirodnog gasa za tarifne kupce, da zaključi ugovore o kupovini prirodnog gasa prema utvrđenim bilansnim potrebama tarifnih kupaca i da zaključi godišnje ugovore sa isporučiocima prirodnog gasa za tarifne kupce u pismenoj formi.
Višak kupljenog prirodnog gasa energetski subjekt iz stava 1. ovog člana može da proda na tržištu prirodnog gasa.
2. Transport prirodnog gasa i upravljanje transportnim sistemom
Član 117.
Sistem za transport prirodnog gasa čini mreža cevovoda, drugi energetski objekti, telekomunikacioni i informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za transport prirodnog gasa radnog pritiska većeg od 16 bara (u daljem tekstu: transportni sistem prirodnog gasa).
Sastavni deo transportnog sistema prirodnog gasa može biti i deo mreže cevovoda i drugih energetskih objekata u kojima je radni pritisak prirodnog gasa između 6 i 16 bara.
Član 118.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa odgovoran je za bezbedan transport prirodnog gasa od ulaza u transportni sistem prirodnog gasa do mesta na kojem vrši isporuku prirodnog gasa energetskom subjektu koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa, odnosno mesta na kojem vrši isporuku prirodnog gasa kupcu priključenom na transportni sistem, kao i za funkcionisanje, održavanje i razvoj sistema za transport prirodnog gasa, u skladu sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na delatnost koju obavlja i uslovima zaštite životne sredine utvrđenim zakonom i drugim propisima.
Energetskom subjektu koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa može se aktom o osnivanju, odnosno aktom o poveravanju obavljanja tih delatnosti, utvrditi i obaveza obavljanja delatnosti skladištenja i distribucije prirodnog gasa.
Član 119.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa dužan je da u planu razvoja, koji se donosi za period od pet godina, utvrdi dinamiku izgradnje novih i rekonstrukciju postojećih energetskih objekata za transport prirodnog gasa, izvore sredstava i druge uslove za razvoj transportnog sistema.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa odgovoran je za ostvarivanje plana razvoja iz stava 1. ovog člana.
Član 120.
Delatnost upravljanja transportnim sistemom prirodnog gasa na teritoriji Republike Srbije vrši operator transportnog sistema prirodnog gasa.
Operator trasnportnog sistema prirodnog gasa može da obavlja i delatnost transporta prirodnog gasa i u tom slučaju je dužan da se u obavljanju svake od tih delatnosti pridržava propisanih obaveza iz člana 43. ovog zakona.
Ako operator transportnog sistema obavlja i delatnost transporta prirodnog gasa, u obavljanju delatnosti upravljanja transportnim sistemom nezavisan je u pogledu organizacije i donošenja odluka koje se odnose na obavljanje delatnosti upravljanja transporta prirodnog gasa, u odnosu na obavljanje delatnosti transporta prirodnog gasa.
Operator iz stava 1. ovog člana može da obavlja i delatnost trgovine prirodnim gasom koja je neophodna za vršenje sistemskih usluga radi sigurnog, pouzdanog i stabilnog funkcionisanja sistema.
Član 121.
Operator transportnog sistema prirodnog gasa odgovoran je naročito za:
utvrđivanje tehničko-tehnoloških uslova za povezivanje gasovodnih objekata, uređaja i postrojenja;
regulaciju protoka i pritiska prirodnog gasa;
operativno upravljanje transportnim sistemom prirodnog gasa;
usaglašavanje pogonske manipulacije u transportnom sistemu sa energetskim subjektom za transport;
usaglašavanje rada transportnog sistema prirodnog gasa Republike i susednih gasovodnih transportnih sistema;
praćenje tehničke i funkcionalne spremnosti transportnih i distributivnih objekata, uz odobravanje rasporeda remonta transportnih objekata;
obezbeđivanje sigurnosti funkcionisanja transportnog sistema;
pokrivanje odstupanja između tekuće potrošnje i ugovorenih količina prirodnog gasa;
korišćenje, održavanje i unapređivanje sistema za nadzor i upravljanje transportnim sistemom prirodnog gasa.
Član 122.
Ako operator transportnog sistema prirodnog gasa, odnosno kombinovani operator sistema za transport, distribuciju i skladištenje prirodnog gasa posluje u sistemu integrisanih, odnosno povezanih energetskih subjekata, članovi njegove uprave ne mogu učestvovati u upravljanju matičnim preduzećem i drugim energetskim subjektima koji posluju u tom sistemu, a obavljaju delatnosti distribucije, trgovine i skladištenja prirodnog gasa.
Član 123.
Operator transportnog sistema prirodnog gasa donosi pravila o radu transportnog sistema prirodnog gasa, uz saglasnost Agencije.
Pravila iz stava 1. ovog člana sadrže naročito: tehničke uslove za priključenje na transportni sistem prirodnog gasa, tehničke uslove za bezbedno funkcionisanje tog sistema, postupke u slučaju havarije, pravila o pristupu treće strane transportnom sistemu prirodnog gasa, funkcionalne zahteve i klasu tačnosti mernih uređaja, način merenja prirodnog gasa i način utvrđivanja sistemskih usluga.
Pravila iz stava 1. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Član 124.
Operator transportnog sistema prirodnog gasa je dužan da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
3. Skladištenje i upravljanje skladištem prirodnog gasa
Član 125.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost skladištenja prirodnog gasa dužan je da obezbeđuje uslove za bezbedno skladištenje, funkcionisanje i održavanje skladišta prirodnog gasa u skladu sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na delatnost koju obavljaju, kao i uslovima zaštite životne sredine utvrđene zakonom i drugim propisima.
Član 126.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost skladištenja prirodnog gasa dužan je da u planu razvoja, koji se donosi za period od pet godina, utvrdi dinamiku izgradnje novih i rekonstrukciju postojećih objekata za skladištenje prirodnog gasa, izvore sredstava i druge uslove za razvoj skladišta prirodnog gasa.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost skladištenja prirodnog gasa odgovoran je za ostvarivanje plana razvoja iz stava 1. ovog člana.
Član 127.
Delatnost upravljanja skladištem prirodnog gasa obavlja operator skladišta prirodnog gasa.
Operator skladišta prirodnog gasa odgovoran je za :
regulaciju pritiska i količina u oba ciklusa rada;
operativno upravljanje radom skladišta;
usaglašavanje pogonske manipulacije sa operatorom transportnog sistema;
praćenje i obezbeđivanje funkcionalne spremnosti nadzemnih i podzemnih delova skladišta;
donošenje pravila o radu i pristupu treće strane skladišnim kapacitetima;
racionalno i ekonomično korišćenje skladišnih kapaciteta.
Pravila o radu skladišta prirodnog gasa donosi operator skladišta uz saglasnost Agencije .
Član 128.
Operator skladišta prirodnog gasa je dužan da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca prirodnog gasa, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
4. Distribucija prirodnog gasa
Član 129.
Distributivni sistem prirodnog gasa čini mreža cevovoda, drugi energetski objekti, telekomunikaciona, informaciona i druga infrastruktura neophodna za distribuciju prirodnog gasa radnog pritiska manjeg od 6 bara.
Sastavni deo distributivnog sistema prirodnog gasa može biti i deo mreže cevovoda i drugih energetskih objekata u kojima je radni pritisak prirodnog gasa između 6 i 16 bara.
Član 130.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa dužan je da isporučuje prirodni gas svim kupcima na području na kojem obavlja tu delatnost na principima javnosti i nediskriminacije.
Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa na osnovu akta o poveravanju obavljanja te delatnosti zaključenog u skladu sa zakonom kojim se uređuju oblici organizovanja i obavljanja delatnosti od opšteg interesa, dužan je da se u obavljanju te delatnosti pridržava pored uslova utvrđenih ovim zakonom i uslova utvrđenih tim aktom.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa odgovoran je za redovnu i bezbednu distribuciju prirodnog gasa, funkcionisanje, održavanje i razvoj sistema za distribuciju prirodnog gasa uz obavezu primene tehničkih propisa i standarda za delatnost koju obavljaju, kao i uslova zaštite životne sredine utvrđenih zakonom i drugim propisima.
Energetski subjekt koji vrši isporuku prirodnog gasa vrši tehničku kontrolu unutrašnjih gasnih instalacija u objektu kupca u skladu sa tehničkim propisima i pravilima rada koji se odnose na izgradnju, održavanje i korišćenje unutrašnjih gasnih instalacija.
Kupac je dužan da obezbedi održavanje unutrašnjih gasnih instalacija u svom objektu poveravanjem tih poslova preduzeću, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetniku koje ima najmanje tri zaposlena lica odgovarajuće stručne spreme sa položeni stručnim ispitom u smislu člana 47. ovog zakona.
Član 131.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa dužan je da izrađuje i donosi razvojne planove za izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg sistema za distribuciju prirodnog gasa, za period od pet godina.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa odgovoran je za ostvarivanje plana razvoja iz stava 1. ovog člana.
Član 132.
Delatnost upravljanja distributivnim sistemom za prirodni gas obavlja operator distributivnog sistema.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa može da obavlja i delatnost upravljanja distributivnim sistemom za prirodni gas.
Član 133.
Operator distributivnog sistema za prirodni gas je dužan da obezbedi tajnost komercijalnih i poslovnih podataka energetskih subjekata i kupaca energije, kao i drugih podataka koji su mu dostupni u obavljanju delatnosti.
Član 134.
Operator distributivnog sistema za prirodni gas donosi pravila o radu distributivnog sistema uz saglasnost Agencije.
Pravilima o radu distributivnog sistema utvrđuju se naročito: tehnički uslovi za priključenje korisnika na sistem, tehnički uslovi za povezivanje sa transportnim sistemom, tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema i za obezbeđivanje pouzdanog i kontinuiranog snabdevanja kupaca prirodnim gasom, postupci u kriznim situacijama, pravila o pristupu treće strane distributivnom sistemu, funkcionalni zahtevi i klasa tačnosti mernih uređaja, način merenja prirodnog gasa i drugo.
Pravila iz stava 1. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
5. Kombinovani operator sistema
Član 135.
Delatnost upravljanja transportnim, distributivnim i skladišnim sistemom za prirodni gas može obavljati jedan operator, kao kombinovani operator sistema.
Energetskom subjektu koji obavlja delatnosti transporta i skladištenja prirodnog gasa može se aktom o osnivanju, odnosno aktom o poveravanju obavljanja tih delatnosti utvrditi i obaveza da obavlja i delatnost kombinovanog operatora sistema.
U slučaju iz stava 2. ovog člana energetski subjekt je dužan je da se u obavljanju delatnosti transporta, upravljanja transportnim sistemom, distribucije i upravljanja distributivnim sistemom i upravljanja skladištem prirodnog gasa pridržava propisanih obaveza iz člana 43. ovog zakona, osim u slučaju kada energetski subjekt snabdeva manje od 100 000 kupaca prirodnog gasa.
Član 136.
Kombinovani operator sistema donosi pravila o radu transportnog sistema i distributivnog sistema, kao i pravila o radu skladišnog sistema na koje saglasnost daje Agencija.
Pravilima o radu iz stava 1. ovog člana utvrđuje se i način usklađivanja rada svakog od tih sistema.
XII TOPLOTNA ENERGIJA
1. Proizvodnja toplotne energije
1) Proizvođači toplotne energije
Član 137.
Energetski subjekt koji proizvodi toplotnu energiju (u daljem tekstu: Proizvođač toplotne energije) dužan je da proizvodne kapacitete, podstanice i druge instalacije održava u ispravnom stanju, da obezbedi njihovu stalnu pogonsku i funkcionalnu sposobnost i bezbedno korišćenje u skladu sa tehničkim i drugim propisima i standardima koji se odnose na uslove eksploatacije te vrste objekata i instalacija, njihovu bezbednost i uslove zaštite životne sredine utvrđene zakonom i drugim propisima.
Član 138.
Proizvođač toplotne energije kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje toplotne energije utvrđena obaveza proizvodnje toplotne energije za tarifne kupce dužan je da proizvedenu toplotnu energiju isporučuje energetskom subjektu koji obavlja delatnost snabdevanja tarifnih kupaca toplotnom energijom prema godišnjem bilansu potreba tarifnih kupaca.
Proizvođač toplotne energije iz stava 1. ovog člana i energetski subjekt koji obavlja delatnost snabdevanja tarifnih kupaca toplotnom energijom, ako se te delatnosti ne obavljaju u istom pravnom subjektu, zaključuju godišnji ugovor o prodaji toplotne energije za potrebe tarifnih kupaca u pismenoj formi.
2) Povlašćeni proizvođači toplotne energije
Član 139.
Povlašćeni proizvođači toplotne energije su proizvođači koji u procesu proizvodnje toplotne energije koriste obnovljive izvore energije ili otpad i pri tome ispunjavaju uslove u pogledu energetske efikasnosti.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda propisuje uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije, kriterijume za sticanje ispunjenosti tih uslova i utvrđuje način i postupak sticanja tog statusa.
Član 140.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda vodi registar povlašćenih proizvođača toplotne energije, koji sadrži naročito podatke o: postrojenjima za proizvodnju toplotne energije, lokaciji na kojoj se nalaze, instalisanoj snazi toplane, vremenu predviđenom za eksploataciju, uslovima izgradnje i eksploatacije za to postrojenje, vrsti primarnog izvora koji koristi i subjektima koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje toplotne energije u tim objektima.
Povlašćeni proizvođači toplotne energije imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakšice, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine, odnosno subvencije i druge mere podsticaja.
2. Distribucija toplotne energije
Član 142.
Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije toplotne energije (u daljem tekstu: Distributer toplotne energije) obavlja i delatnost upravljanja distributivnim sistemom za toplotnu energiju i delatnost snabdevanja toplotnom energijom tarifnih kupaca pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i propisima koje donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda.
Distributer toplotne energije dužan je da vrši distribuciju toplotne energije svim kupcima toplotne energije na području na kojem obavlja tu delatnost i da upravlja distributivnim sistemom na principima javnosti i nediskriminacije.
Član 143.
Distributer toplotne energije odgovoran je za održavanje, funkcionisanje i razvoj distributivnog sistema usklađenog sa potrebama kupaca kojima isporučuje toplotnu energiju na određenom području.
Distributer toplotne energije dužan je da svojim planom razvoja utvrđuje način i dinamiku izgradnje novog i rekonstrukciju postojećeg distributivnog sistema i drugih distributivnih kapaciteta za period od pet godina.
Distributer toplotne energije odgovoran je za ostvarivanje plana razvoja iz stava 2. ovog člana.
Član 144.
Distributer toplotne energije u obavljanju delatnosti upravljanja distributivnim sistemom donosi Pravila o radu distributivnog sistema uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda .
Pravilima o radu distributivnog sistema utvrđuju se naročito: tehnički uslovi za priključenje korisnika na sistem, tehnički uslovi za povezivanje sa proizvođačem, tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema i za obezbeđivanje pouzdanog i kontinuiranog snabdevanja kupaca toplotnom energijom, postupci u kriznim situacijama, funkcionalni zahtevi i klasa tačnosti mernih uređaja, kao i način merenja toplotne energije.
Pravila iz stava 1. ovog člana objavljuju se u glasilima jedinica lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda.
Član 145.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda svojim propisom utvrđuje uslove i način obezbeđivanja kontinuiteta u snabdevanju toplotnom energijom kupaca na svom području, prava i obaveze proizvođača i distributera toplotne energije, prava i obaveze kupaca toplotne energije, određuje organ koji donosi tarifne sisteme, izdaje licence i koji daje saglasnost na cene toplotne energije i propisuje druge uslove kojima se obezbeđuje redovno i sigurno snabdevanja kupaca toplotnom energijom, u skladu sa zakonom.
Jedinica lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda može za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne energije, distribucije i upravljanja distributivnim sistemom i snabdevanja kupaca toplotnom energijom osnovati jedan energetski subjekt.
U slučaju iz stava 2. ovog člana aktom o osnivanju utvrđuju se uslovi i način obavljanja svake od delatnosti u energetskom subjektu u skladu sa odredbama iz člana 43. ovog zakona.
XIII AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST
1. Osnivanje i pravni status
Član 146.
Obrazuje se Agencija za energetsku efikasnost kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova na unapređenju uslova i mera za racionalnu upotrebu i štednju energije i energenata, kao i povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije.
Agencija za energetsku efikasnost ima svojstvo pravnog lica.
Član 147.
Agencija za energetsku efikasnost obavlja poslove koji se odnose na:
pripremu predloga podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme Strategije razvoja energetike;
pripremu i predlaganje programa i mera za podsticanje efikasnog i racionalnog korišćenja energije i prati njihovo sprovođenje;
pripremu predloga za sprovođenje energetske efikasnosti, iskorišćavanja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine;
pripremu i predlaganje tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti;
pripremu kriterijuma za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i način njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i standardima;
pružanje finansijske i tehničke podrške u pripremi i realizaciji prioritetnih projekata energetske efikasnosti;
konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti;
druge poslove u skladu sa zakonom.
Agencija za energetsku efikasnost jednom godišnje podnosi izveštaj Vladi Republike Srbije o svom radu u prethodnoj godini sa predlogom mera.
XIV INSPEKCIJSKI NADZOR
Član 148.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko elektroenergetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom, u okviru delokruga utvrđenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji Autonomne pokrajine.
1. Inspekcijski nadzor
Član 149.
Inspekcijski nadzor obuhvata nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, drugih propisa i opštih akata, standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta koje se odnose na obavljanje energetskih delatnosti, projektovanje, građenje, održavanje i korišćenje energetskih objekata, instalacija, uređaja, postrojenja i opreme u tim objektima, kao i na kvalitet energije koja se isporučuje kupcu.
Član 150.
Poslove elektroenergetskog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer elektrotehnike koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, položen stručni ispit iz odgovarajuće oblasti i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove inspektora za sudove pod pritiskom može da obavlja diplomirani inženjer mašinstva koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, položen stručni ispit iz odgovarajuće oblasti i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Inspektor je samostalan u svom radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima i za svoj rad je lično odgovoran.
Ministar nadležan za poslove energetike bliže propisuje obrazac i sadržinu legitimacije inspektora.
2. Prava i dužnosti elektroenergetskog inspektora
Član 151.
Elektroenergetski inspektor vrši inspekcijski nadzor nad objektima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije i u drugim objektima napona preko 1 kV, u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.
Član 152.
Elektroenergetski inspektor ima pravo i dužnost da proverava:
da li je pribavljeno odobrenje nadležnog organa za izgradnju elektroenergetskog objekta, odnosno izvođenje radova na montaži i ugradnji instalacija, uređaja i opreme;
da li je tehnička dokumentacija za izgradnju elektroenergetskog objekta, odnosno izvođenje radova na montaži i ugradnji instalacija, uređaja i opreme izrađena u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima;
da li se izgradnja elektroenergetskog objekta, odnosno izvođenje radova na montaži i ugradnji instalacija, uređaja i opreme vrši u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima;
da li energetski subjekti koji obavljaju delatnosti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije ispunjavaju propisane uslove za obavljanje tih delatnosti;
da li se elektroenergetski objekti, uređaji i instalacije redovno održavaju i da li se vrši kontrola instalacija, uređaja i opreme u skladu sa tehničkim propisima i standardima;
da li lica koja rukuju elektroenergetskim objektima i opremom i lica koja rade na održavanju elektroenergetskih objekata i opreme ispunjavaju propisane uslove za vršenje tih poslova;
urednost isporuke i kvalitet električne energije koja se isporučuje kupcima.
Elektroenergetski inspektor vrši i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
3. Prava i dužnosti inspektora opreme pod pritiskom
Član 153.
Inspektor za opremu pod pritiskom vrši inspekcijski nadzor nad energetskim objektima za: transport nafte i derivata nafte, transport i distribuciju prirodnog gasa, proizvodnju i distribuciju toplotne energije, proizvodnju i preradu nafte i gasa u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.
Inspektor za opremu pod pritiskom vrši nadzor i nad drugim objektima koji imaju opremu pod pritiskom kad je to utvrđeno drugim zakonom.
Član 154.
Inspektor za opremu pod pritiskom ima pravo i dužnost da proverava:
da li je pribavljeno odobrenje nadležnog organa za postavljanje instalacija i ugradnju uređaja i opreme pod pritiskom;
da li je tehnička dokumentacija za ugradnju i postavljanje opreme pod pritiskom izrađena u skladu sa zakonom, tehničkim propisima i standardima;
da li se ugradnja i ispitivanje opreme pod pritiskom vrši u skladu sa zakonom, tehničkim propisima i standardima;
da li energetski subjekti koji obavljaju delatnosti proizvodnje, distribucije i isporuke toplotne energije i transporta, distribucije i isporuke prirodnog gasa ispunjavaju uslove propisane zakonom za obavljanje tih delatnosti;
da li se oprema pod pritiskom redovno održava i da li se vrši njena redovna kontrola i ispitivanje u toku eksploatacije u skladu sa tehničkim propisima i standardima;
da li lica koja rukuju opremom pod pritiskom i lica koja rade na održavanju opreme pod pritiskom ispunjavaju propisane uslove za vršenje tih poslova;
urednost isporuke i kvalitet prirodnog gasa koji se isporučuje kupcima.
Inspektor za opremu pod pritiskom vrši i druge poslove utvrđene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
4. Ovlašćenja inspektora
Član 155.
U vršenju inspekcijskog nadzora elektroenergetski inspektor i inspektor za opremu pod pritiskom su ovlašćen da:
nalože da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u roku koji odredi;
obustave izgradnju energetskog objekta, odnosno postavljanje uređaja, postrojenja i instalacija ili opreme pod pritiskom ako:
u određenom roku nisu otklonjene utvrđene nepravilnosti i nedostaci;
se izgradnja energetskog objekta, uređaja, postrojenja i instalacija vrši bez odobrenja nadležnog organa ili suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje.
zabrane upotrebu energetskog objekta, odnosno korišćenje uređaja, postrojenja ili instalacija ili opreme pod pritiskom ako:
rad energetskog objekta, uređaja, postrojenja ili instalacije dovodi u opasnost život ili zdravlje ljudi i imovinu;
ni po isteku roka utvrđenog rešenjem o obustavi upotrebe, odnosno korišćenja objekta nisu otklonjene utvrđene nepravilnosti i nedostaci;
se energetskom subjektu oduzme licenca za obavljanje delatnosti u energetskom objektu zbog neispunjavanja propisanih uslova, osim u slučaju iz člana 49. st. 1. i 4. ovog zakona.
Energetski subjekt, preduzeće i preduzetnik kome je rešenjem inspektora naloženo otklanjanje nedostataka i nepravilnosti dužan je da pismeno obavesti inspektora o otklanjanju nedostataka i nepravilnosti u roku koji je određen rešenjem.
Član 156.
Inspektor ne može da izrađuje ili da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i vršenju tehničke kontrole tehničke dokumentacije za objekte nad kojima vrši inspekcijski nadzor i da vrši stručni nadzor nad izgradnjom, odnosno izvođenjem radova na objektima nad kojima vrši inspekcijski nadzor.
Član 157.
Energetski subjekt, preduzeće i preduzetnik je dužan da omogući inspektoru nesmetano izvršavanje inspekcijskog nadzora, da mu dozvoli ulazak u objekte, da mu stavi na raspolaganje sve zahtevane podatke, dokumenta i izveštaje potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora.
Član 158.
Na rešenje elektroenergetskog inspektora i inspektora za opremu pod pritiskom može se izjaviti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba na rešenje iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
XV KAZNENE ODREDBE
1. Krivična dela
Član 159.
Ko samovlasno priključi objekte, uređaje ili instalacije na prenosni, transportni ili distributivni sistem kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine (član 64. stav 1. ovog zakona).
Ko koristi energiju bez ili mimo mernih uređaja ili suprotno uslovima utvrđenim ugovorom u pogledu pouzdanog i tačnog merenja preuzete energije kazniće se za krivično delo zatvorom do jedne godine (član 64. stav 2. ovog zakona).
2. Privredni prestupi
Član 160.
Novčanom kaznom od 50.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup energetski subjekt, odnosno drugo pravno lice ako:
ne obezbedi tajnost komercijalnih, poslovnih i drugih podataka do kojih je došao u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, shodno čl. 16. stav 2, 97, 101. stav 3, 106, 113, 124, 128 i 133. ovog zakona;
ne vodi zasebne račune za svaku energetsku delatnost od opšteg interesa, ne izradi bilans poslovanja i ne obezbedi reviziju istog, shodno članu 43. stav 2. ovog zakona;
otpočne da obavlja energetsku delatnost bez pribavljene licence, shodno članu 44. stav 1. ovog zakona;
ne izvrši priključenje objekta kupca na sistem po nalogu inspektora, shodno članu 56. stav 3. ovog zakona;
ne donese i ne objavi pravila o radu, shodno čl. 94, 107. stav 2, 111. stav 1, 123. stav 1, 127. stav 3, 134, 136. i 144. ovog zakona;
ne obezbedi propisane operativne rezerve, shodno članu 114. ovog zakona;
ne održava unutrašnje gasne instalacije, shodno članu 130. stav 5. ovog zakona;
ne omogući inspekcijski nadzor, shodno članu 157. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u energetskom subjektu, odnosno drugom pravnom licu.
3. Prekršaji
Član 161.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj energetski subjekt, odnosno drugo pravno lice ako:
ne dostavi potrebne podatke i dokumentaciju, shodno članu 16. stav 1. ovog zakona;
ne zaključi ugovor, shodno čl. 42. stav 3, 56. stav 1, 81. stav 1, 83, 104. stav 3, 116. stav 3. i 138. stav 2. ovog zakona;
ne odluči po zahtevu kupca za priključenje objekta u roku iz člana 52. stav 2. ovog zakona;
ne priključi objekat kupca na prenosni, transportni odnosno distributivni sistem, shodno članu 56. stav 2. ovog zakona;
ne otkloni smetnje u snabdevanju kupca energijom u roku utvrđenom članom 60. stav 2. ovog zakona;
onemogući ovlašćenim licima pristup mernim uređajima, shodno članu 62. ovog zakona;
ne opomene kupca pismenim putem i ne odredi mu rok za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 63. stav 2. ovog zakona;
ne omogući pristup energetskim objektima, shodno članu 77. stav 2. ovog zakona;
postupa suprotno odredbi člana 79. st. 2. i 3. ovog zakona;
ne postupi u skladu sa članom 155. stav 2. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u energetskom subjektu, odnosno u drugom pravnom licu.
Član 162.
Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se preduzetnik, odnosno fizičko lice za prekršaj ako:
ne omogući ovlašćenim licima pristup mernim uređajima, shodno članu 62. ovog zakona;
ne omogući pristup energetskim objektima, shodno članu 77. stav 2. ovog zakona;
postupa suprotno odredbama člana 79. st. 1, 2. i 3. ovog zakona;
ne održava unutrašnje gasne instalacije shodno članu 130. stav 5. ovog zakona;
ne postupi po nalogu inspektora ili ako ne obavesti inspektora o otklanjanju nedostataka u roku utvrđenim rešenjem, član 155. stav 2. ovog zakona;
ne omogući inspekcijski nadzor, shodno članu 157. ovog zakona.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Predsednik i članovi Saveta imenovaće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada Republike Srbije će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostaviti Narodnoj skupštini predlog liste kandidata za izbor predsednika i članova Saveta.
Savet će se konstituisati u roku od 30 dana od dana izbora.
Član 164.
Agencija počinje sa radom danom upisa u sudski registar.
Savet će doneti Statut Agencije, Poslovnik o radu Saveta, akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i druga akta neophodna za organizovanje i izvršavanje poslova Agencije, u roku od 30 dana od dana konstituisanja.
Član 165.
Agencija će doneti akta iz člana 15. stav 1. tač. 1), 2),i 3) ovog zakona u roku od godinu dana od dana početka rada Agencije.
Član 166.
Vlada Republike Srbije će doneti akt o uslovima isporuke energije iz člana 71. stav 1. i akt o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz člana 84. stav 2. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda doneće akt o uslovima isporuke toplotne energije iz člana 71. stav 2. ovog zakona, kao i akt o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije iz člana 139. stav 2. ovog zakona u roku iz stava 1. ovog člana.
Član 167.
Agencija za energetsku efikasnost počinje sa radom danom upisa u sudski registar.
Danom početka rada Agencija za energetsku efikasnost preuzima sva sredstva, prava, obaveze i zaposlene koje je preuzelo Ministarstvo rudarstva i energetike u skladu sa odredbom člana 14. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 15/01, 16/01, 32/01, 64/01, 29/02, 54/02, 91/03 95/03, 117/03, 130/03, 132/03, 23/04, 25/04 i 51/04).
Član 168.
Ministar će doneti akt iz čl. 30. stav 2., 32. stav 2, 47. stav 3, 50, 114. stav 3. i 150. stav 4. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 169.
Preduzeća i preduzetnici koji su sa danom stupanja na snagu ovog zakona upisani u sudski registar i obavljaju delatnosti koje se, u smislu ovog zakona, smatraju energetskim delatnostima, uskladiće svoju organizaciju, rad i poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i u istom roku zaključiti ugovore o uređivanju prava i obaveza u obavljanju delatnosti od opšeg interesa sa nadležnim organom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju oblici organizovanja i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa.
Član 170.
Vlada Republike Srbije će utvrditi način organizovanja energetskih subjekata za obavljanje energetskih delatnosti koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljala javna preduzeća osnovana zakonom, odnosno javna preduzeća koja su ta javna preduzeća osnovala za obavljanje pojedinih energetskih delatnosti i doneti akta o osnivanju energetskih subjekata za njihovo obavljanje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02).
Član 171.
Vlada Republike Srbije će aktom o osnivanju energetskog subjekta za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom i delatnosti trgovine električne energije za potrebe tarifnih kupaca na teritoriji Republike Srbije utvrditi načela organizacije, prava i obaveze tog subjekta u pogledu načina organizovanja obavljanja svake od tih delatnosti i utvrditi rokove za sprovođenje aktivnosti na usklađivanju rada i poslovanja sa odredbama ovog zakona.
Vlada Republike Srbije će aktom o osnivanju energetskog subjekta za obavljanje delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom utvrditi uslove i način unutrašnjeg organizovanja obavljanja delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom i funkcionalnog razdvajanja pojedinih aktivnosti u obavljanju tih delatnosti, kao i rokove za sprovođenje tih aktivnosti.
Vlada Republike Srbije će u postupuku donošenja akata iz st. 1. i 2. ovog člana utvrditi status i pravni položaj preduzeća (društava kapitala) koja su osnovala javna elektroprivredna preduzeća za obavljanje delatnosti koje se u smislu ovog zakona ne smatraju energetskim delatnostima i urediti način ostvarivanja osnivačkih prava u tim preduzećima.
Član 172.
Vlada Republike Srbije će aktom o osnivanju energetskog subjekta za obavljanje delatnosti proizvodnje, transporta, distribucije, skladištenja i trgovine naftom, derivatima nafte i prirodnim gasom, upravljanja transportnim, distributivnim i skladišnim sistemom za prirodni gas utvrditi načela organizacije, prava i obaveze tog subjekta u pogledu načina organizovanja obavljanja svake od tih delatnosti i utvrditi rokove za sprovođenje aktivnosti na usklađivanju rada i poslovanja sa odredbama ovog zakona.
Član 173.
Do donošenja akata Vlade Republike Srbije iz čl. 171. i 172. ovog zakona, javna preduzeća osnovana zakonom i javna preduzeća koja su ta preduzeća osnovala za obavljanje energetskih delatnosti nastavljaju sa radom u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona i osnivačkim aktom.
Član 174.
Do donošenja propisa iz člana 71. ovog zakona primenjivaće se Odluka o opštim uslovima za isporuku električne energije (“Službeni glasnik RS”, broj 39/01 – prečišćen tekst, br. 65/03 i 130/03) i Uredba o opštim uslovima za isporuku prirodnog gasa (“Službeni glasnik RS”, broj 60/93).
Do donošenja tarifnih sistema iz člana 70. stav 1. ovog zakona primenjivaće se Odluka o tarifnom sistemu za prodaju električne energije (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 58/01, 61/01 i 37/02).
Do donošenja propisa iz čl. 70. stav 1. i 71. ovog zakona propise o opštim uslovima i tarifnom sistemu donosiće Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije” na način i po postupku utvrđenim zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća i obavljanja delatnosti od opšteg interesa i statutom tog javnog preduzeća.
Član 175.
Javna preduzeća, drugi oblici preduzeća i preduzetnici koji obavljaju energetsku delatnost dužni su da pribave licencu za obavljanje energetskih delatnosti u roku od šest meseci od dana donošenja propisa iz člana 50. ovog zakona.
Energetski subjekti za prenos, transport, odnosno distribuciju energije i postojeći kupci dužni su da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona zaključe ugovor kojim će urediti uslove i način preuzimanja mernih uređaja i merno-regulacionih stanica kupaca, kao i način regulisanja imovinsko-pravnih odnosa vezanih za njihovo preuzimanje.
Postojeće, a neispravne merne uređaje kupaca energije koji ne ispunjavaju propisane tehničke uslove energetski subjekt iz stava 1. ovog člana dužan je da zameni, i da ih kao svoja sredstva održava, baždari i da obezbeđuje redovno merenje u skladu sa članom 54. ovog zakona.
Nadležni organ lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda propisaće uslove, način, postupak i rokove za izvršavanje obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana koji se odnose na isporuku toplotne energije.
Član 177.
Do određivanja minimalne godišnje potrošnje energije kojom se stiče status kvalifikovanog kupca, u skladu sa ovim zakonom, minimalna godišnja potrošnja energije kojom se stiče status kvalifikovanog kupca iznosi 25 GWh za električnu energiju, 50 miliona metara kubnih za prirodni gas, odnosno 5000 GJ za toplotnu energiju.
Član 178.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona položila stručni ispit kojim je izvršena provera stručne osposobljenosti za rad na poslovima određenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vršenja određenih poslova, ispunjavaju uslove za vršenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.
Lica koja nemaju položen stručni ispit, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljaju poslove za koje je uslov položen stručni ispit, mogu da nastave da rade na tim poslovima ukoliko ispunjavaju ostale propisane uslove do polaganja stručnog ispita, a najduže do dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 179.
Do početka rada Agencije po žalbama iz nadležnosti Agencije rešava Ministar.
Član 180.
Zahtevi podneti pre stupanja na snagu ovog zakona, o kojima nije doneta odluka u prvom stepenu, rešavaće se po propisima koji su bili na snazi u vreme podnošenja zahteva.
Član 181.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
Zakon o elektroprivredi (“Službeni glasnik RS” br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 69/94 i 44/95), osim odredaba čl. 5-20. tog zakona;
Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa (“Službeni glasnik RS” br. 66/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 12/96);
Član 182.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Saglasno članu 72. stav 1. tač. 4. i 5. Ustava Republike Srbije, Republika uređuje, pored ostalog, pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, tržišta, planiranja, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, kao i sistem javnih službi. Saglasno tački 9. istog člana, Republika uređuje osnovne ciljeve i pravce privrednog, naučnog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog razvoja, organizaciju i korišćenje prostora.
U našem pravnom sistemu na snazi su zakoni koji pojedinačno uređuju uslove i način obavljanja delatnosti koje se, u smislu predloženog Zakona o energetici, smatraju energetskim delatnostima. Sve te delatnosti su određene kao delatnosti od opšteg interesa i za njihovo obavljanje Republika je osnovala javna preduzeća, a kad se radi o delatnostima koje imaju karakter komunalnih delatnosti, javna preduzeća za njihovo obavljanje osnivale su jedinice lokalne samouprave.
Karakteristika dosadašnje pravne prakse u normativnom uređivanju delatnosti koje su zakonom određene kao delatnosti od opšteg interesa, ogleda se, pre svega, u samom prilazu regulisanju pitanja i odnosa vezanih za obavljanje tih delatnosti, u kom smislu su zakonima uređivani, pored pitanja koja se odnose na uslove i način obavljanja tih delatnosti i oblici organizovanja preduzeća koja te delatnosti mogu da obavljaju. Na osnovu takvog prilaza normiranju pojedinih oblasti i delatnosti, ti zakoni sadrže, pored materijalnih odredaba koje se odnose na samo obavljanje delatnosti i odredbe kojima se uređuju osnivačka prava, odnosno sve odredbe koje su, saglasno posebnom zakonu, sadržina osnivačkkog akta, a kao primer je Zakon o elektroprivredi, s tim što su doneti i zakoni koji imaju karakter isključivo osnivačkog akta, kao što je Zakon o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa “Naftna industrija Srbije”.
U cilju obezbeđivanja, da se na nivou Republike vodi jedinstvena politika razvoja u oblasti energetike i stvore uslovi za stalan i ujednačen razvoj strateški važnih delatnosti u toj oblasti, pristupilo se izradi jedinstvenog zakona koji, kako je to predloženo, obuhvata sve delatnosti u oblasti energetike koje su od izuzetnog značaja za ukupan razvoj Republike – posebno sa stanovišta pouzdanog zadovoljavanja potreba privrede i stanovništva za energijom, odnosno energetskim proizvodima i uslugama. Razlog je svakako i opredeljenje, da se reformisanjem sektora energetike stvore preduslovi za efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti, kao i da se odgovarajućim institucionalnim promenama unapredi njihovo poslovanje, posebno sa stanovišta ekonomskih efekata i osposobljavanja za tržišne uslove poslovanja.
Pored ovih, nesumnjivo najvažnijih razloga za donošenje ovog zakona, značajno je istaći i potrebu da se izvrši i neophodno usaglašavanje našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima Evropske unije koji se odnose na sektor energetike, što je ovim zakonom i izvršeno. Usklađivanje domaćih propisa koji regulišu pravne odnose u sektoru energetike sa propisima Evropske unije, a takođe i sa aktima koji se odnose na regionalno trđište, izvršeno je sa ciljem da se obezbede neophodni uslovi povezivanja energetskih subjekata u regionu, njihov ravnopravan položaj na tržištu energije, približno isti stepen zaštite kupaca energije i drugi uslovi kojima se obezbeđuje posteeno otvaranje tržišta energije. Na taj način se i za energetske subjekte koji posluju na teritoriji Republike stvaraju uslovi poslovanja koji su, kako u tehničkom, tehnološkom, tako i u organizacionom smislu neophodni, da bi se nesmetano odvijali procesi regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom i stvarali uslovi za uključivanje u evropske ekonomske tokove.
Radi jasnijeg sagledavanja intencija zakona u delu kojim se vrši usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije i prihvaćenim principima o uspostavljanju regionalnoh tržišta energije, ukazuje se, na propise koji se odnose na oblast elektroprivrede, gasne privrede i naftne privrede:
Evropska Energetska povelja, čiji je cilj uspostavljanje pravnog okvira za unapređenje regionalne saradnje na području energetike, zasnovane na dopunjavanju i uzajamnoj koristi, a što se ogleda kroz zakonsko rešavanje pitanja tržišta energije, tržišne konkurencije, tranzita energije uz slobodan pristup prenosnim-transportnim sistemima, slobodan pristup energetskim tehnologijama i tržištu kapitala, zaštite investicija, suvereniteta nad energetskim dobrima, zaštite životne sredine, zakonske regulative i načina rešavanja sporova;
Direktiva evropskog Parlamenta i Saveta 2003/54/ES o pravilima za unutrašnje tržište električne energije, kojom se ukida Direktiva o unutrašnjem tržištu električne energije 96/92/ES;
Direktiva Saveta 90/547/EEZ od 29. oktobra 1990. godine o tranzitu električne energije kroz prenosne mreže;
Odluka Evropskog parlamenta i Saveta 1254/96/EZ od 5. juna 1996. godine, kojom se utvrđuju smernice za transevropske energetske mreže, u cilju razvoja integrisanih infrastruktura za prenos električne energije.
Direktiva Saveta broj 91/296/EEC od 31. maja 1991. godine za tranzit prirodnog gasa mrežama;
Direktiva Saveta broj 90/377/EEC od 29. juna 1990. godine u vezi postupka transparentnosti cena gasa i električne energije prema industrijskim potrošačima;
Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta broj 2003/55 od 26. juna 2003. godine o zajedničkim pravilima za interno tržište prirodnog gasa kojom se ukida Direktiva 98/30/EC od 22. juna 1998. godine.;
Memorandum o razumevanju o Regionalnom energetskom tržištu u jugoistočnoj Evropi i njegovom uključivanju u interno energetsko tržište Evropske unije.
Za oblast nafte i derivate nafte primenjena su načela INOGATE-a (Okvirni sporazum o institucionalnim osnovama za uspostavljanje međudržavnih sistema za transport nafte i gasa), koji je Jugoslavija ratifikovala 2001. godine.
U cilju stvaranja preduslova za integracione procese i dugoročnu saradnju u oblasti energetike sa državama Evropske unije i državama u regionu, vršena je i naliza zakona drugih država, podrazumevajući i države u našem okruženju i zaključeno je da su, u osnovi, sva nacionalna zakonodavstva pošla od realnog stanja razvijenosti energetskih delatnosti u svojim zemljama i izvršila usklađivanje svojih propisa sa navedenim propisima Evropske unije i propisima koji se odnose na region, na različitom nivou razrađenosti pravnih instituta vezanih za energetiku, poštujući, pri tom, osnovne smernice propisa Evropske unije kojima se obezbeđuje ujednačavanje pravne regulative u ovoj oblasti.
3. NAČELA NA KOJIMA SE ZAKON ZASNIVA
Pri opredeljivanju za pravna rešenja u regulisanju uslova za obavljanje energetskih delatnosti proizvodnje, prenosa-transporta, distribucije i isporuke energije, načina uspostavljanja odnosa između energetskih subjekata i korisnika njihovih proizvoda i usluga, kao i odnosa na tržištu energije, pošlo se od sledećih načela:
obaveznosti strateškog planiranja razvoja energetskih delatnosti, kako na nivou Republike, tako i autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave – donošenjem strategije razvoja energetike i programa za njeno ostvarivanje, a u skladu sa osnovama politike razvoja utvrđenih ovim zakonom;
obaveznosti energetskih subjekata da redovno snabdevaju energijom kupce koji su priključeni na njihove energetske sisteme, da obezbeđuju potrebne količine energije za potrebe kupaca, prema bilansnim potrebama – kad se radi o tarifnim kupcima, odnosno u ugovorenim količinama – kad se radi o kvalifikovanim kupcima;
jednakosti u ostvarivanju prava kupaca energije, odnosno korisnika usluga u pogledu priključenja na energetske sisteme i pristupa sistemima na principima nediskriminacije i regulisanog pristupa, kao i prava na isporuku energije po regulisanim cenama koje se javno objavljuju;
zaštite kupaca u ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom propisivanjem prava na žalbu i korišćenje drugih pravnih sredstava zaštite;
jednakog pravnog položaja svih subjekata u ostvarivanju prava na obavljanje energetskih delatnosti, prava izgradnje energetskih objekata i prava na snabdevanje energijom;
neprekidnog staranja o zaštiti životne sredine, kako u postupku planiranja, projektovanja i izgradnje energetskih objekata, tako i toku njihove eksploatacije;
organizacionog objedinjavanja poslova izdavanja licenci za obavljanje energetskih delatnosti, donošenja tarifnih sistema, odobravanja cena i drugih poslova – osnivanjem posebnog pravnog subjekta za obavljanje tih poslova;
jedinstvenog upravljanja sistemima preko operatora sistema,
obezbeđivanja odgovarajućeg stepena kontrole i uticaja države u postupku određivanja lokacija i drugih uslova za izgradnju novih energetskih kapaciteta, pre svega sa stanovišta mogućeg štetnog uticaja takvih objekata na životnu sredinu, sprovođenja politike države u oblasti energetike i u pogledu korišćenja prirodnih bogatstava ;
4. OBRAZLOŽENjE PRAVNIH REŠENjA
Zakon je podeljen na jasno izdvojene odeljke koji uređuju srodna pitanja i odnose. Najveći deo odredaba ima karakter «zajedničkih odredaba», što znači da se primenjuju na sve subjekte koji obavljaju energetske delatnosti, bilo da se radi o uređivanju njihovih prava i obaveze vezanih za ispunjenost uslova za obavljanje energetskih delatnosti ili uslova pod kojima su dužni da posluju ili da se organizuju u slučaju da obavljaju više energetskih ili drugih delatnosti. U zakonu se, u okviru posebnih odeljaka uređuju specifični uslovi poslovanja za svaku od energetskih delatnosti, koje se, u smislu ovog zakona, smatraju delatnostima od opšteg interesa, a imajući u vidu objektivne razlike u obavljanju pojedinih energetskih delatnosti, kao i stepena uređenosti uslova njihovog obavljanja u postojećem pravnom sistemu.
4.1 Osnovne odredbe
U ovom odeljku se određuje bliža sadržina zakona kao celine i utvrđuju delatnosti koje se, u smislu ovog zakona, smatraju energetskim delatnostima. Odredbom člana 2. zakona su izričito navedene delatnosti koje se smatraju energetskim delatnostima, što nedvosmisleno opredeljuje na koje subjekte se zakon odnosi. U ovom odeljku, takođe, su objašnjeni pojmovi i izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu, radi lakšeg razumevanja pojedinih odredaba .
4.2. Energetska politika i planiranje razvoja energetike
Ugrađivanje u zakon posebnog odeljka o politici razvoja energetike izvršeno je sa ciljem da se, na zakonom utvrđenim načelima i principima vođenja te politike, ustanovi jedinstveno planiranje razvoja energetskih delatnosti donošenjem, pre svega, strategije razvoja tih delatnosti na nivou Republike, a potom donošenja programa za njeno ostvarivanje, kojima će se na usklađen način i preduzimanjem sinhronizovanih aktivnosti, sprovoditi politika razvoja u oblasti energetike, kao strateški značajnoj oblasti.
Saglasno članu 5. ovog zakona, Narodna skupština donosi Strategiju razvoja energetike Republike Srbije, kao dugoročni planski akt. Program ostvarivanja strategije razvoja donosi Vlada Republike Srbije na predlog minisatrstva nadležnog za poslove energetike. Utvrđena je, takođe, obaveza nadležnih organa autovomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da u okviru svog plana razvoja utvrde potrebe za energijom i energetskim proizvodima i uslugama na svom području, kao i neophodne energetske kapacitete koje treba obezbediti u određenom vremenskom periodu. Naime, saglasno ovlašćenju iz člana 113. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije opština donosi program razvoja za svoje područje i neposredno je odgovorna za razvoj određenih delatnosti, pored ostalog i komunalnih delatnosti, u koje spada i toplotna energija.
Takođe je propisana obaveza izrade energetskog bilansa za svaku godinu, sa prognozom potreba za energijom i energentima i načina njihovog ostvarivanja, koji donosi Vlada Republike Srbije, na predlog minisatrstva nadležnog za poslove energetike. Sastavni deo ovog energetskog bilansa je i energetski bilans autonomnih pokrajina.
4.3. Agencija za energetiku
Ovim zakonom se osniva poseban pravni subjekat – Agencija za energetiku, kao regulatorno telo za obavljanje poslova koji su navedeni u članu 15. Ovaj odeljak sadrži sve odredbe osnivačkog akta, počev od odredaba o firmi, delatnosti, odnosno poslovima koje će obavljati, sredstava za osnivanje i rad pa do odredaba o upravljanju.
Po svojim ovlašćenjima, Agencija je specifična, pošto će, saglasno ovom zakonu, obavljati određene poslove koji su po svojoj prirodi iz okvira prava i dužnosti državnih organa, kao što je izdavanje licence za obavljanje energetskih delatnosti, odobravanje cena, odlučivanje po žalbama i sl. ili poslove koje su u skladu sa zakonom utvrđenim ovlašćenjima do sada obavljala javna preduzeća, kao što je – donošenje tarifnih sistema za obrazovanje cena u određenim energetskim delatnostima, utvrđivanje troškova priključaka i cena za pojedine energetske proizvode i usluge i sl.
Agencija treba da bude samostalno regulatorno telo, nezavisno u donošenju odluka od svih energetskih subjekata i korisnika njihovih usluga.
Polazeći od direktiva Evropskog parlamenta navedenim u odeljku 2. ovog obrazloženja, kojima se utvrđuju opšta pravila za unutrašnje tržište električne energije i prirodnog gasa i načela za organizovanje regulatornog tela za obavljanje pojedinih poslova kojima se doprinosi razvoju tržišta energije i konkurentnosti na tom tržištu, ovim zakonom su decidno navedena ovlašćenja Agencije (člana 15), način upravljanja Agencijom (17-21), način finansiranja i donošenja odluka i drugih akata na koje je Agencija ovlašćena (22-24).
U okviru svojih ovlašćenja Agencija, saglasno ovom zakonu, donosi tarifne sisteme, kako za pristup i korišćenje sistema za prenos, transport i distribuciju energije, tako i za obračun energije koja se isporučuje tarifnim kupcima.
U skladu sa osnovama za utvrđivanje delokruga ovlašćenja regulatornog tela utvrđeno je da Agencija donosi tarifne sisteme za obračun električne energije i prirodnog gasa uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Ova mogućnost predviđena odredbama članu 23. tačka 3. Direktive evropskog Parlamenta i Saveta 2003/54/ES o pravilima za unutrašnje tržište električne energije i Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta broj 98/30/EC od 22. juna 1998. godine o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište prirodnog gasa, prema kojima se može predvideti da regulatorno telo, nadležnom telu zemlje članice podnosi tarife radi formalnog odobrenja, s tim što nadležno telo može da odobri ili odbije predlog odluke koje dostavi regulatorno telo.
4.4. Tržište i konkurentnost na tržištu energije
Osnovni principi tržišnog poslovanja, opredeljenja vezana za otvaranje tržišta energije, kao i konkurentnosti na tom tržištu, utvrđeni su u ovom odeljku na način kojim se obezbeđuje usklađenost našeg zakonodavstva u oblasti energetike, sa principima sadržanim u direktivama Evropskog parlamenta za oblast elektroprivrede, naftne privrede i gasa.
Imajući u vidu da se navedenim direktivama uvažavaju sve specifičnosti država članica Evropske unije koje se odnose na stepen razvijenosti tržišnog poslovanja u tim oblastima, na zakonodavni okvir organizacionog i funkcionalnog karaktera kojim se obezbeđuje konkurencija na tržištu energije i na realne mogućnosti svake od tih zemalja u obezbeđivanju redovnog i nesmetanog snabdevanja kupaca na svojoj teritoriji energijom i energentima, to se ovim zakonom, prvi puta u našem zakonodavstvu i na transparentan način, obezbeđuju i otvoraju mogućnosti za otvaranje tržišta i slobodnu konkurenciju u pojedinim energetskim delatnostima, a takođe i uslovi slobodnog pristupa sistemima treće strane, slobodnog izbora snabdevača energijom kupaca koji steknu status kvalifikovanog kupca i druge mogućnosti energetskih subjektima na tržištu energije.
A) Energetska dozvola
U oblasti energetike, omogućava se zainteresovanim domaćim i stranim pravnim i fizičkim licima da putem energetske dozvole, steknu pravo na izgradnju objekata za obavljanje delatnosti, koje su izričito navedene u članu ( član 27), zakona, s tim što su zakonom, kako je to i direktivama Evropskog parlamenta predviđeno, utvrđeni kriterijumi za ocenu ispunjenosti uslova za izdavanje energetske dozvole, koji su u potpunosti upodobljeni kriterijumima iz navedenih direktiva. Takođe, u cilju otvaranja tržišta i omogućavanja kvalifikovanim kupcima i drugim subjektima izričito navedenim u zakonu, utvrđeno je pravo na izgradnju direktnih dalekovoda, a subjektima koji već posluju u oblasti energetike i pravo da grade objekte za prenos i, distribuciju električne energije (člana 28. zakona). Energetsku dozvolu, prema predloženom rešenju, izdaje minisatrstvo nadležno za poslove energetike, pošto se radi o odlučivanju o pitanjima iz nadležnosti državnih organa, tačnije o odlučivanju o korišćenju prirodnih dobara, bilo da se radi o zemljištu, sirovinama ili drugim prirodnim resursima. Utvrđena je i pravana zaštita zainteresovanih subjekata, putem izjavljivanja žalbe Vladi Republike Srbije.
Važno je napomenuti, da u slučaju kad nema zainteresovanosti da se putem izdavanja energetskih dozvola ne mogu ostvarivati planovi razvoja pojedinih energetskih delatnosti, javni tender za izgradnjui nekog energetskog objekta, može raspisati Vlada republike Srbije.
B) Pristup sistemu i tranzit
Odredbama 36-38 ustanovljava se obaveza energetskih subjekata koji upravljaju prenosnim, transportnim ili distributivnim sistemom i skladištima, da dozvole pristup treće strane, na osnovu regulisanog pristupa i javno objavljenih tarifa. Odbijanje zahteva je moguće, prema predloženom rešenju, samo u slučajevima koji su ovim zakonom propisani, s tim što se obezbeđuje i pravna zaštita strane koja traži pristup, putem žalbe koja se izjavljuje Agenciji.
Isti princip, kao za pristup sistemu, važi i za obezbeđivanje tranzita energije preko energetskih sistema u Republici, a što je takođe usklađeno sa osnovnim principima direktiva.
V) Kvalifikovani kupac
Kao jedan od najznačajnih elemenata u otvaranju tržišta energije, prema već pomenutim direktivama – je obezbeđivanje što većem broju kupaca da mogu slobodno birati svog snabdevača – isporučioca energije i s tim u vezi ugovarati cenu energije. Direktivama je, za zemlje Evropske unije utvrđena dinamika razvoja ovog vida tržišnog poslovanja – povećanjem broja kvalifikovanih kupaca za sledeći vremenski period, dok se ovaj segment tržišnog poslovanja prvi puta reguliše ovim zakonom. U razradi ovih pitanja pošlo se od realne situacije u Republici i činjenice da su tarifni potrošači u najvećem procentu zastupljeni kao kupci energije, pa su, stoga, u odredbama člana 39. zakona, utvrđeni osnovni uslovi za sticanje statusa kvalifikovanog kupca, prava na menjanje statusa, ovlašćenja Agencije u postupku odlučivanja po zahtevu kupca za sticanje ili promenu statusa i druga bitna pitanja s tim u vezi.
4.5. Uslovi obavljanja energetskih delatnosti
Kad se radi o uslovima za obavljanje energetskih delatnosti značajno rešenje sadržano je u odredbi člana 41. kojom se utvrđuje u vršenju kojih delatnosti se posluje na principima regulacije. Ovo rešenje je i opredeljujuće za niz drugih odnosa koji su regulisani ovim zakonoma
Uvođenje pojma “delatnosti od opšteg interesa” treba da opredeli značaj tih delatnosti za sigurno snabdevanje kupaca energije što je i osnovni zahtev navedenih direktiva Evropskog parlamenta (javno snabdevanje), uz napomenu da su ove delatnosti posebno uređene Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa («Službeni glasnik RS» broj 25/2000 i 25/2002), pre svega vezano za organizacione oblike i način zaštite opšteg društvenog interese u obavljanju tih delatnosti, nezavisno da li se obavljaju u javnom ili drugim oblicima preduzeća. Značajna je činjenica da su delatnosti u oblasti elektroprivrede, naftne privrede, gasa ( za izuzetkom nekih distribucija gasa), zatim delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije, u celosti obavljala i sada obavljaju javna preduzeća koja su osnovana zakonom ili odlukama lokalne samouprave, odnosno grada ili Grada Beograda. To je specifičnost zakonodavne uređenosti svih delatnosti u oblasti energetike u Republici, pa nova rešenja u zakonu stvaraju preduslove i za nov pristup u pogledu organizacije i funkcionisanja energetskih sistema ali uvažavajući objektivne okolnosti u kojima se obavljaju energetske delatnosti, ne samo u pogledu oblika organizovanja, već pre svega, stanja energetskih sistema i mogućnosti snabdevanja kupaca energijom u odnosu na njihove potrebe.
Iz navedenih razloga, a u skladu sa preporukama iz direktiva koje se odnose na pitanja uslova i načina obezbeđivanja redovnog snabdevanja energijom tarifnih kupaca, znači onih koji nemaju drugi izbor – već da ih snabdevaju za do zaduženi subjekti, ovim zakonom je, u članu 42. zakona, utvrđena obaveza energetskog subjekta kome se aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti trgovine energije za potrebe tarifnih kupaca, kao delatnosti od opšteg interesa, da obezbeđuje redovno i sigurno snabdevanje tih kupaca energijom. Zakon ne opredeljuje koji subjekat treba da obavlja tu delatnost, već je to ostavljeno Vladi Republike Srbije da odluči u okviru kog pravnog subjekta će se obavljati delatnost trgovine energije za tarifne kupce, uz napomenu da je Vlada, saglasno Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, ovlašćena da u ime države vrši funkciju osnivača, kad su u pitanju preduzeća u državnoj svojini. Ovaj zakon ne opredeljuje moguće oblike organizovanja subjekata koji obavljaju energetske delatnosti i ne upućuje na oblik «javno preduzeće», iz razloga što ne uređuje statusna ni organizaciona pitanja.
U vezi sa predloženim rešenjima potrebno je istači, da se na ovaj način ne ograničava pravo drugih subjekata da se bave delatnošću trgovine energije niti da posluju na tržištu energije, pre svega iz razloga što snabdevanje energijom kvalifikovanih kupaca nije obaveza subjekta iz člana 42. zakona, a pri tom, i taj subjekat će u nedostatku dovoljnih količina energije za tarifne kupce nabavljati tu energiju od drugih trgovaca.
U okviru ovog odeljka, kao uslov za obavljanje pojedinih energetskih delatnosti, propisano je obavezno pribavljanje licence koju izdaje Agencija.
Utvrđena je i obaveza subjekata koji obavljaju više energetskih delatnosti ili energetsku i druge delatnosti, da vode zasebne račune za svaku energetsku delatnost od opšteg interesa (član 43.). Za sticanje licence, kao i oduzimanje licence utvrđeni su posebni uslovi i obezbeđena pravan zaštita subjekata u tim postupcima, pravom na žalbu ministarstvu nadležnom za poslove energetike (član 44-50).
U pogledu prava na priključenje objekata kupaca na prenosni, transportni i distributivni sistem (čl. 51-59), detaljno su utvrđeni uslovi priključenja, kao i način i postupak koji prethodi odluci energetskog subjekta. Obezbeđena je pravna zaštita kupca – putem žalbe koja se podnosi Agenciji. U ovom odeljku, regulisani su i uslovi za određivanje visine troškova priključenja, što treba da obezbedi jednak položaj svih kupaca u postupku ostvarivanja prava na priključenje na energetski sistem. Ugrađena je i imperativna norma o zabrani priključenja objekata koji nemaju pribavljenu građevinsku dozvolu, što je inače već sadržano i u Zakonu o planiranju i izgradnji.
Posebno su obrađena prava i obaveze kupaca u korišćenju energije, kao i zabrane samovlasnog priključenja na energetske objekte i neovlašćenog korišćenja energije, što je i sankcionisano krivičnim delom u kaznenim odredbama ovog zakona.
5. CENE ENERGIJE I USLUGA
U ovom odeljku (čl. 66-70.), na precizan način je regulisana politika cena i određeno koje cene su slobodne, a koje rnjegulisane. Kad se radi o regulisanim cenama, utvrđeno je da se one utvtrđuju u skladu sa tarifnim siistemima, da se tarifni sistemi javno objavljuju. Tarifne sisteme, prema članu 15. zakona, donosi Agencija, uz saglasnost Vlade, osim tarifnih sistema za toplotnu energiju, koje donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, grada ili Grada Beograda.
Utvrđeni su elementi tarifnih sistema na osnovu kojih se vrši obračun isporučene energije tarifnim kupcima, kao i ovlašćenja Vlade da daje saglasnost na te cene, što je u skladu i sa njenim ovlašćenjima utvrđenim zakonom kojim se uređuju javna preduzeća i obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Na taj način se daje mogućnost vođenja jedinstvene politike u oblasti cena, s tim što je propisano i ovlašćenje Agencije da pre njihovog utvrđivanja daje mišljenje na predlog cena, posebno sa stanovišta primene tarifnih sistema i metodologija za njihov obračun.
6. USLOVI ISPORUKE ENERGIJE I MERE U SLUČAJU POREMEĆAJA
NA TRŽIŠTU ENERGIJE
U ovom odeljku, koji takođe sadrži »zajedničke odredbe» ( čl.71-76) utvrđeno je ovlašćenje Vlade Republike Srbije da uredi bliže uslove isporuke energije, u kom smislu su navedena pitanja i odnosi koje treba urediti aktom Vlade. U slučaju nastupanja opšte nestašice energije i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, Vlada je ovlašćena da donosi odluku o primeni mera ograničenja isporuke energije na predlog operatora sistema, a u skladu sa planovima koje donosi operator.
Takođe u ovom odeljku dato je ovlašćenje Vladi da u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom kupaca ili funkcionisanje energetskog sistema, preduzima odgovarajuće mere, koje su delom navedene u odredbi člana 76. zakona.
7. ZAŠTITA ENERGETSKIH OBJEKATA
U okviru odredaba, kojima se reguliše zaštita energetskih objekata, utvrđena su prava energetskih subjekata da u obavljanju poslova održavanja i zaštite energetskih objekata mogu prelaziti preko tuđe nepokretnosti, s tim što je istovremeno obezbeđena pravna zaštita vlasnika te nepokretnosti. Ova rešenja sadrže i važeći zakoni koji uređuju pojedine energetske delatnosti.
Odredbom člana 78. ovog zakona utvrđen je postupak u slučaju potrebe izmeštanja već izgrađenog energetskog objekta radi izgradnje drugih objekata (zbog izgradnje pruge, autoputeva i drugih infrastrukturnih objekata od opšteg interesa), s tim što je izričito propisano da svi troškovi izmeštanja padaju na teret investitora objekta zbog čije izgradnje se izmešta energetski objekat. Ova rešenja proizašla su iz, do sada, negativnih iskustava u praksi kad se nalagalo izmeštanje energetskih objekata čak i zbog opasnosti za bespravno izgrađene objekate ispod dalekovoda i sl..
8. ELEKTRIČNA ENERGIJA
Proizvodnja električne energije
U predloženom tekstu zakona elektroenergetske delatnosti su uređene prema njihovoj vrsti, tačnije, u zasebnim celinama regulisane su: proizvodnja električne energije, prenos električne energije, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije, distribucija električne energije i upravljanje distributivnom sistemom
Zakonom je utvrđena obaveza preduzeća (član 81) kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije za potrebe tarifnih kupaca, da proizvedenu električnu energiju isporučuju subjektu iz člana 42. ovog zakona radi zadovoljavanja potreba tarifnih kupaca. Pošto se zakon nije upustio u rešavanje organizacionog oblika i pravnog statusa preduzeća koja obavljaju delatnosti proizvodnje i snabdevanja električnom energijom,, predviđena je mogućnost da svoje međusobne odnose u izvršavanju zakonom utvrđenih obaveza regulišu ugovorom – ako su odvojeni pravni subjekti, odnosno godišnjim programom poslovanja – ako se te delatnosti obavljaju u istom pravnom subjektu. U skladu sa principima koje su sadržane u direktivi Evropskog parlamenta koja se odnosi na električnu energiju, zakonom su utvrđene obaveze subjekata koji obavljaju dve ili više energetskih delatnosti u pogledu vođenja posebnih računa za svaku od tih delatnosti, kao i ograničenja u pogledu učestvovanja u donošenju odluka koje se odnose na obavljanje pojedinih energetskih delatnosti u istom pravnom subjektu ili u integrisanim pravnim subjektima.
Zakonom se određuju i proizvođači koji se smatraju povlašćenim proizvođačima i kojima bi, merama ekonomske politike, trebalo dati posebne beneficije i pogodnosti, što su svojim propisima predvidele i druge države. Radi se o proizvođačima koji u procesu proizvodnje koriste obnovljive izvore energije ili otpad i proizvođačima koji proizvode električnu energiju u kombinovanim procesima proizvodnje električne energije i toplote (elektrane-toplane), odnosno koji ispunjavaju uslove energetske efikasnosti. U ovom delu ugrađene su posebne odredbe koje im daju prednost uvek kada energiju nude na tržištu pod istim finansijskim uslovima kao drugi proizvođači, a radi pospešivanja njihove izgradnje predviđena su mogućnosti davanja subvencija, poreskih i drugih olakšica, što će se urediti posebnim propisima.
Prenos električne energije
Zakonom je utvrđeno koji objekti čine prenosni sistem, odnosno koji su u funkciji prenosa električne energije. Propisana je i obaveza preduzeća koje obavlja delatnost prenosa električne energije da redovno održavava prenosni sistem, da se stara o razvoju tog sistema i za njegovo bezbedno korišćenje i druge obaveze koje se odnose na planiranje i dinamiku izgradnje sistema.
.
Upravljanje prenosnim sistemom
Zakonom je utvrđeno da delatnost upravljanja prenosnim sistemom na teritoriji Republike Srbije, vrši operator prenosnog sistema (član 91.zakona). U okviru ovih odredaba regulisana su prava i obaveze operatora prenosnog sistema i ostavljena mogućnost da operator obavlja i delatnost prenosa električne energije, u kom slučaju je dužan da se pri obavljanju svake od tih delatnosti pridržava propisanih obaveza i ograničenja iz člana 44. ovog zakona.
Operator prenosnog sistema je u obavezi da donese pravila o radu kojima će, pored ostalog, urediti pitanja tehničkih, operativnih i drugih uslova za povezivanje objekata za proizvodnju električne energije, prenos električne energije i distribuciju i uslovi priključenja objekata kupaca na prenosni sistem (direktni dalekovodi). U obavezi je operatora da obezbedi nepristrasnost i jednak pravni položaj svih korisnika sistema, da obezbedi pristup sistemu prema svojim tehničkim mogućnostima, da čuva tajnost poslovnih i drugih podataka do kojih dođe u vršenju svojih poslova i da vodi evidenciju o pogonskoj spremnosti.
Organizovanje tržišta električne energije
U ovom odeljku su uređena samo pitanja prava i obaveza operatora tržišta, usklađenih sa propisima Evropske unije, u okviru kojih i obaveze koordinacije rada sa operatorima prenosnog i distributivnog sistema, pravila rada tržišta i druga pitanja od interesa za organizovanje tržišta električne energije.
Stvaranje uslova za organizovano tržište električne energije pretpostavlja ispunjavanje niza prethodnih uslova, kao što je dostizanje određenog nivoa proizvodnje, tehnička i tehnološka razvijenost mreža, kao i adekvatna zakonodavna regulativa. Stoga će primena ovih odredaba zavisiti od ocene Vlade Republike Srbije da li su se stekli uslovi za organizovanje tržišta električne energije i uslova koje treba, po ovlašćenju iz ovog zakona, da propiše Vlada Republike Srbije u pogledu načina funkcionisanja tržišta električner energije.
Distribucija električne energije i upravljanje distributivnom mrežom
Kao osnovna obaveza preduzeća koja obavljaju delatnost distribucije električne energije i delatnost trgovine na malo tom energijom za potrebe tarifnih kupaca ( prodaja krajnjim kupcima – potrošačima), propisano je, da ta preduzeća moraju obezbediti kontinuitet i kvalitet isporuke električne energije svim kupcima koji su priključeni da distributivni sistem ( čl. 102-108). Takođe su uređena pitanja prava i obaveza operatora distributivne mreže, s tim što je polazna osnova da je preduzeće koje vrši distribuciju električne energije ujedno i operator distributivne mreže na području koje pokriva.
Posebna pažnja usmerena je i na obaveze navedenih preduzeća da se staraju o razvoju distributivnih kapaciteta, da ih redovno održavaju i obezbede njihovu zaštitu.
9. NAFTA I DERIVATI NAFTE
Obavljanje delatnosti
Energetske delatnosti u oblasti nafte i derivata nafte su: proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta, skladištenje nafte i derivata nafte, trgovina naftom i derivatima nafte.
Transport nafte i derivata nafte
Zakonom je utvrđena obaveza energetskih subjekata koji obavljaju delatnost transporta nafte naftovodom ili delatnost transporta nafte produktovodom, da donose svoje planove razvoja kojim će utvrditi dinamiu izgradnje objekata za transport i uslove za njihovo ostvarivanje.
Cilj odredaba kojima se uređuju pitanja prava i obaveza energetskih subjekata koji obavljaju delatnost transporta nafte naftovodom ili delatnost transporta nafte produktovodom – je da se njihovom primenom stvore uslovi za obavljanje ovih energetskih delatnosti na principima otvorenog tržišta, nediskriminacije, regulisanog pristupa treće strane, kao i da se utvrdi obaveza energetskih subjekata da pouzdano, kvalitetno i ekonomično obavljaju delatnosti i da koriste i održavaju energetske objekte u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom, tehničkim i drugim pripisima, a sve uz primenu mera zaštite životne sredine i povećanje energetske efikasnosti, u cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja kupaca.
Sigurnost snabdevanja i operativne rezerve
Radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja derivata nafte predviđena je i obaveza proizvođača derivata nafte koji snabdevaju derivatima proizvođače električne ili toplotne energije, kao i tih proizvođača da, pored obaveznih rezervi regulisanih posebnim zakonom, drže i operativne rezerve koje su jednake petnaestodnevnim prosečnim potrebama tih kupaca u prethodnoj godini.
10. PRIRODNI GAS
Obavljanje delatnosti
Ovaj odeljak utvrđuje način obavljanja energetskih delatnosti u sektoru prirodnog gasa.
Utvrđena je obaveza energetskih subjekata da pouzdano, kvalitetno i ekonomično obavljaju transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom, skladištenje prirodnog gasa, distribucija prirodnog gasa, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, isporuka prirodnog gasa tarifnim kupcima, kao i da koriste i održavaju energetske objekte u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom, tehničkim i drugim pripisima, a sve uz primenu mera zaštite životne sredine i povećanje energetske efikasnosti.
Transport prirodnog gasa i
upravljanje transportnim sistemom
Energetski subjekt koji obavlja transport prirodnog gasa i skladištenja prirodnog gasa, može, saglasno ovim odredbama, da bude istovremeno operator transportnog sistema, ako mu je aktom o osnivanju, odnosno o poveravanju obavljanja delatnosti transporta i skladištenja prirodnog gasa, utvrđeno da obavlja i delatnost upravljanja transportnim i skladišnim sistemom. U tom slučaju, energetski subjekat je obavezan da se pridržava obaveza propisanih u odredbi člana 44. ovog zakona, osim u slučaju ako energetski subjekat snabdeva manje od 100.000 kupaca prirodnog gasa – što je u skladu sa direktivom Evropskog parlamenta koja se odnosi na prirodni gas.
U cilju ostvarivanja razvoja sistema za transport i skladištenje prirodnog gasa energetski subjekt koji obavlja te delatnosti je dužan da donose razvojne planove za njihovu izgradnju i modernizaciju.
Utvrđena je obaveza energetskog subjekta koji obavlja delatnost upravljanja transportnim sistemom da čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka do kojih je došao prilikom obavljanja ove delatnosti.
Pravilima rada koje donosi energetski subjekat koji obavlja delatnost transporta prirodnog gasa, uz saglasnost Agencije, utvrđuju se tehnički uslovi za priključenje na transportni sistem prirodnog gasa, za bezbedno funkcionisanje tog sistema i postupanje u kriznim situacijama.
Skladištenje prirodnog gasa
Energetski subjekat koji obavlja delatnost skladištenja prirodnog gasa, dužan je, saglasno članu 126. ovog zakona, da obezbeđuje uslove za bezbedno skladištenje, funkcionisanje i održavanje skladišta u skladu sa tehničkim i drugim propisima, te da donosi plan razvoja skladišta, kao i da obezbedi upravljanje skladištem u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom.
Snabdevanje i distribucija prirodnog gasa
Energetski subjekat kome je aktom o osnivanju, odnosno aktom o poveravanju obavljanja delatnosti utvrđena obaveza snabdevanja prirodnim gasom tarifnih kupaca, dužan je da potrebne količine prirodnog gasa za tarifne kupce obezbeđuje iz domaće proizvodnje, uvozom ili kupovinim na tržištu gasa.
Energetski subjekt za distribuciju prirodnog gasa istovremeno je i operator distributivnog sistema za prirodni gas i jedini isporučilac prirodnog gasa tarifnim kupcima na teritoriji na kojoj obavlja svoju delatnost.
Utvrđena je obaveza energetskog subjekta koji obavlja delatnost distribucije prirodnog gasa da čuva tajnost komercijalnih i drugih poverljivih poslovnih podataka do kojih je došao prilikom obavljanja ove delatnosti. U cilju ostvarivanja razvoja distributivnih sistema ovi energetski subjekti su dužni da donose razvojne planove za izgradnju i modernizaciju mreže za distribuciju prirodnog gasa. Distribucija prirodnog gasa vrši se kvalifikovanim i tarifnim kupcima, a pristup kvalifikovanih kupaca sistemu za distribuciju prirodnog gasa uređen je na isti način kao i pristup treće strane sistemu za transport prirodnog gasa.
U okviru odredaba o distribuciji prirodnog gasa, ugrađene su i odredbe vezane za održavanje gasnih instalacija i polazeći od specifičnosti tih instalacija, podrazumevajući i unutrašnje gasne instalacije u objekatima kupasa, sa stanovišta njihove opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovine, propisani su posebni uslovi za pravna i lica i preduzetnike koji mogu obavljati poslove na održavanju ovih instalacija. U tom smislu utvrđena je obaveza da ovi subjekti imaju lica koja su osposobljena za obavljanje poslova održavanja gasnih instalacija i sa položenim stručnim ispitom.
11. TOPLOTNA ENERGIJA
U ovom zakonu je toplotna energija (energetske delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije),u osnovi , regulisana na sličan način kao i električna energija i prirodni gas. Međutim, pošto se ove energetske delatnosti organizuju i odvijaju na lokalnom nivou i imaju karakter komunalne delatnosti, to je ovim zakonom propisano ovlašćenje lokalnoj samoupravi, odnosno gradu i Gradu Beogradu, da svojim propisima urede niz pitanja vezanih za uslove i način obavljanja ovih delatnosti, a na principima koje utvrđuje ovaj zakon. U tom smislu, na nivou lokalne samouprave, grada, odnosno Grada Beograda, donose se tarifni sistemi za toplotnu energiju, izuzve kada se ta energija proizvodi istovremeno sa električnom energijom, zatim uređuju bliži uslovi i način obezbeđivanja kontinuiteta u snabdevanju toplotnom energijom tarifnih kupaca, prava i obaveze kupaca i dr. Takođe je utvrđeno ovlašćenje za određivanje organa koji će izdavati licence energetkim subjektima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, za utvrđivanje ili odobravanje cena toplotne energije i izvršavanje drugih poslove iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave, grada i Grada Beograda.
12. AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST
Efikasno korišćenje energije je u posebnom interesu Republike Srbije i sastavni je deo energetske politike.
Obrazovanje Agencije za energetsku efikasnost je predloženo radi obavljanja stručnih poslova na unapređivanju efikasnosti korišćenja energije i racionalnog iskorišćavanja primarnih izvora energije, a naročito radi pripreme i predlaganja tehničkih i drugih propisa koji mogu dovesti do povećanja energetske efikasnosti, pripreme i predlaganja programa za štednju, racionalnu i efikasnu upotrebu energije u finalnoj potrošnji u industriji, saobraćaju, domaćinstvima, građevinarstvu, kao i u oblastima proizvodnje, prenosa i distribucije energije i pripremanja predloga i projekata za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije.
Razlog za potpuno regulisanje inspekcijskog nadzora u energetskom sektoru u ovom zakonu je već postojeća šarolikost i rascepkanost zakonske regulative u ovoj oblasti.
Naime, već od ranije je iz *Zakona o elektroenergetskoj i građevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova* u postojeći *Zakon o elektroprivredi* preuzet deo koji se odnosi na elektroenergetsku inspekciju, a novim zakonom o građevinarstvu predviđeno je u njemu preuzimanje delatnosti građevinske inspekcije, a što je razlog više da se u ovom zakonu jedinstveno reguliše inspekcijski nadzor iz domena elektroenergetike, termoenergetike, gasovodnih i naftovodnih mreža i opreme pod pritiskom.
U okviru ovih odredba propisana je i krivično-pravna odgovornost za samovlasno priključenje na sisteme i neovlašćeno korišćenje energije.
U skladu sa utvrđenim obavezama subjekata koji obavljaju energetske delatnosti i korisnika njihovih proizvoda i usluga, utvrđene su kazne za privredni prestup i kazne za prekršaj, u zavisnosti od težine dela i stepena ugrožavanja u ovoj oblasti. Kazne za prekršaj određene su i za fizička lica (odgovorno lice u energetskom subjektu, odnosno pravnom licu, odnosno preduzetnika ili korisnik energije).
Visina kazni data je u većem rasponu, što treba da obezbedi veću samostalnost, a time i odgovornost sudova, odnosno prekršajnih organa u odlučivanju o visini pojedinačne kazne, zavisno od objektivnih okolnosti i opšte opasnosti učinjenog dela.
Imajući u vidu da ovaj zakon sadrži značajna reformska opredeljenja, da je potrebno osnovati više potpuno novih institucija u energetskom sektoru i pripremiti niz podzakonskih akata, prelaznim odredbama je definisana dinamika prilagođavanja novim uslovima.
Odredbama ovog zakona su utvrđeni rokovi za usaglašavanje rada i poslovanja energetskih subjekata sa odredbama ovog zakona i rokovi za donošenje odgovarajućih propisa na osnovu ovlašćenja koja su ovim zakonom utvrđena.
Ovim zakonom se utvrđuju i obaveze Vlade Republike Srbije da posebnim aktom uskladi organizaciju sadašnjih javnih preduzeća koja obavljaju energetske delatnosti sa odredbama ovog ovog zakona. Sva ta javna preduzeća su u državnoj svojini i njihovu organizaciju treba da opredeli osnivač u skladu sa ovim zakonom.
Ovaj odeljak sadrži i odredbu kojom se utvrđuje koji zakoni prestaju da važe stupanjem na snagu ovog zakona.
OBEZBEĐENjE SREDSTAVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u Budžetu Republike Srbije
Za osnivanje i rad Agencije za energetiku nije potrebno obezbediti sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, s obzirom da su za osnivanje i rad te Agencije za prve dve godine obezbeđena sredstva iz donacija. Dalje finansiranje ove Agencije obezbeđivaće se iz prihoda koje Agencija bude ostvarivala u obavljanju svojih poslova, u skladu sa ovim zakonom.
Za rad Agencije za energetsku efikasnost obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu («Službeni glasnik RS», broj 33/2004), u okviru razdela 18/ Ministarstvo rudarstva i energetike – Glava 18 tačka 1.- Agencija za energetsku efikasnost, funkcija 430-gorivo i energije, kao i iz donacija
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o energetici su, pre svega, neophodost da se u međunarodno prihvaćenim rokovima izvrši reforma energetskog sektora i u tom smislu da se izvrši usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije i prihvaćenim sporazumima. U ovom obrazloženju navedene su direktive Evropskog parlamenta i druga akta sa kojima treba uskladiti naše propise u oblasti energetike, što je i urađeno ovim zakonom i na osnovu kojih rešenja bi se obezbedila neophodna racionalizacija i restrukturiranje energetskog sektora i na taj način obezbedili uslovi da se naša privreda u ovoj oblasti uključi u međunarodne institucije, podrazumevajući i regionalno povezivanje sa drugim sistemima. Usklađivanje naših propisa treba izvršiti što hitnije zbog zahteva da se omogući tržišna konkurencija, obezbedi kontrola monopolskih delatnosti i stvore uslovi za redovno snabdevanje energijom, pre svega, tarifnih kupaca..
Obaveze naše države u pogledu regionalne saradnje u oblasti energetike definisane su i Atinskim – Memorandumom o razumevanju o stvaranju regionalnog tržišta električne energije i aneksima tog memoranduma, koji sue potpisani, a koji predviđaju da se regionalno tržište za električnu energiju formira i otvori od 01.01.2005. godine. Ističe se, da su sve države u našem okruženju već donele svoje zakone u oblasti energetike i izvršile usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije i da su na taj način obezbedile preduslove za uključivanje u međunarodne institucije u ovoj oblasti.
U slučaju da se ovaj zakon ne donese u najkraćem roku, izvesno je da će se dovesti u pitanje članstvo naših privrednih subjekata u oblasti energetike u međunarodnim institucijama, kao i dalje uključivanje u evropsko i regionalno tržište energije i njegovo integrisanje u unutrašnje tržište Evropske unije. Pored toga dovelo bi se u pitanje i dalje finansiranje već započetih projekata i drugih ulaganja u oblasti energetike.