Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STOČARSTVU

Član 1.

U Zakonu o stočarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12), u članu 1. stav 1. reči: „proizvodnja i promet hrane biljnog porekla za domaće životinje” zamenjuju se rečima: „proizvodi ribarstva; primarna proizvodnja hrane za domaće životinje”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Odredbe ovog zakona odnose se na sledeće životinje: goveda; bivole; ovce; koze; konje; magarce; svinje; živinu; krznašice; kuniće; pčele; gajenu divljač; ribe i druge vodene organizme, kao i druge životinje koje mogu da se gaje (u daljem tekstu: domaće životinje).”

Član 2.

U članu 2. tačka 1) menja se i glasi:

„1) akvakultura jeste gajenje riba i drugih vodenih organizama (u daljem tekstu: riba) u objektima za akvakulturu;”.

Tačka 26) briše se.

Posle tačke 35) dodaje se tačka 35a), koja glasi:

„35a) primarna proizvodnja hrane za domaće životinje jeste proces jednostavne fizičke obrade primarnih poljoprivrednih proizvoda biljnog porekla koji se obavlja na poljoprivrednom gazdinstvu i obuhvata čišćenje, pakovanje, skladištenje, prirodno sušenje, siliranje, mešanje primarnih poljoprivrednih proizvoda za spravljanje hrane za domaće životinje i svako drugo rukovanje primarnim poljoprivrednim proizvodima radi proizvodnje hrane za domaće životinje, uključujući i prevoz od mesta proizvodnje do objekta na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu;”.

Posle tačke 38) dodaje se tačka 38a), koja glasi:

„38a) proizvodi ribarstva jesu svi proizvodi obuhvaćeni glavom tri i tarifnim brojevima 1604 i 1605 u skladu sa propisom kojim se uređuje usklađivanje nomenklature carinske tarife;”.

Tačka 39) menja se i glasi:

„39) promet proizvoda životinjskog porekla jeste uvoz, izvoz, tranzit, skladištenje, prodaja, kupovina ili bilo kakav prenos tih proizvoda na treća lica;”.

Posle tačke 51) dodaje se tačka 51a), koja glasi:

„51a) farma divljači jeste ograđeni ili zatvoreni objekat u kojem se gaji posebnom tehnologijom jedna vrsta divljači radi prometa proizvodima životinjskog porekla, dalje reprodukcije;”.

Član 3.

U članu 3. stav 1. tačka 16) reči: „sa priplodnim materijalom i” brišu se.

Član 4.

U članu 6. stav 1. reči: „koje je registrovano u odgovarajućem registru u skladu sa propisima o udruženjima” zamenjuju se rečima: „u drugom odgovarajućem registru propisanom zakonom”.

Član 5.

U članu 7. stav 2. tačka 1) posle reči: „domaćih životinja” zapeta i reči: „vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti i obeležavanje domaćih životinja” brišu se.

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) vrši obeležavanje domaćih životinja;”.

U stavu 3. tačka 1) menja se i glasi:

„1) u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima gajenja domaćih životinja najmanje jedno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno koje je steklo obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti stočarstva ili zootehnike, odnosno na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz oblasti stočarstva ili zootehnike;”.

Član 6.

U članu 8. stav 1. posle reči: „na svojoj teritoriji” dodaju se zapeta i reči: „po dobijanju saglasnosti glavne odgajivačke organizacije”.

U stavu 2. tač. 1), 3) i 4) brišu se.

Tačka 6) menja se i glasi:

„6) vrši linearnu ocenu i superkontrolu mlečnosti radi sprovođenja odgajivačkog programa.”

U stavu 3. tačka 1) menja se i glasi:

„1) u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima selekcije domaćih životinja odgovarajući broj stručnjaka, a najmanje dva lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno koja su stekla obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti stočarstva ili zootehnike, od kojih jedan sa položenim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje dve godine na poslovima selekcije domaćih životinja;”.

Član 7.

U članu 9. stav 2. posle reči: „glavna odgajivačka organizacija” dodaju se zapeta i reči: „u zavisnosti od vrste, odnosno rase domaćih životinja”.

U tački 3) reči: „kontrolu proizvodnih sposobnosti priplodnih” zamenjuju se rečima: „procenu priplodne vrednosti i rangiranje”.

Tač. 4) i 5) brišu se.

U tački 6) reči: „izrađuje plan korišćenja i distribucije” zamenjuju se rečima: „daje saglasnost za korišćenje i distribuciju”.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) vodi evidenciju odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima koje sprovode glavni odgajivački program;”.

Tačka 12) menja se i glasi:

„12) kontroliše rad na sprovođenju odgajivačkog programa osnovne i regionalne odgajivačke organizacije i organizacija sa posebnim ovlašćenjima koje sprovode glavni odgajivački program.”

U stavu 3. tačka 2) menja se i glasi:

„2) u radnom odnosu na neodređeno vreme najmanje po jedno lice za vođenje glavne matične evidencije za svaku vrstu ili rasu domaćih životinja, koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno koje je steklo obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti stočarstva ili zootehnike;”.

Član 8.

U članu 10. stav 1. tačka 3) posle reči: „kvaliteta” dodaje se reč: „sirovog”.

U tački 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 9), koja glasi:

„9) distributivni centar za promet reproduktivnog materijala.”

U stavu 4. posle reči: „kvaliteta” dodaje se reč: „sirovog”.

Posle stava 9. dodaju se novi st. 10. i 11, koji glase:

„Organizacija iz stava 1. tačka 9) ovog člana vrši skladištenje i promet sperme domaćih životinja za veštačko osemenjavanje radi sprovođenja odgajivačkog programa.

Organizacije sa posebnim ovlašćenjima sprovode poslove predviđene glavnim odgajivačkim programom po dobijanju saglasnosti glavne odgajivačke organizacije.”

Dosadašnji st. 10. i 11. koji postaju st. 12. i 13. menjaju se i glase:

„Organizacije iz stava 1. tač. 2) do 9) ovog člana obavljaju poslove iz st. 3. do 10. ovog člana ako ispunjavaju uslove u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu stručnog kadra iz stava 12. ovog člana.”

Član 9.

U članu 17. tačka 6) briše se.

Član 10.

U članu 21. stav 2. menja se i glasi:

„Odgajivački program iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da definiše naziv rase i rasne karakteristike za rase uključene u odgajivački program;

2) da definiše odgajivačke ciljeve, koji u slučaju ustanovljavanja glavne matične evidencije za novu rasu uključuju detaljne uslove za ustanovljavanje nove rase;

3) da je u funkciji unapređenja stočarstva tako da se njegovim sprovođenjem postižu odgajivački ciljevi i da je obezbeđena kontrola proizvodnih osobina, radne sposobnosti, kao i drugih osobina domaćih životinja;

4) da je obezbeđena dovoljno velika populacija domaćih životinja za unapređenje rase u skladu sa njim, odnosno očuvanje rase gde se to smatra neophodnim;

5) da su obezbeđeni odgovarajući organizaciono-tehnički uslovi za njegovo sprovođenje;

6) da se primenjuju odgovarajuće metode i načini za utvrđivanje porekla priplodnih domaćih životinja i izrade pedigrea;

7) da je obezbeđen sistem identifikacije i registracije domaćih životinja uključenih u odgajivački program;

8) da je obezbeđeno vođenje propisane dokumentacije;

9) da je obezbeđeno očuvanje genetske varijabilnosti i biološke raznovrsnosti u stočarstvu;

10) da je obezbeđeno sprečavanje neplanskog parenja u srodstvu;

11) da su obezbeđene genetske rezerve;

12) da je obezbeđen sistem unutrašnje kontrole rada nad poslovima u izvođenju odgajivačkog programa;

13) da predvidi podelu glavne matične evidencije, ukoliko postoje različiti uslovi za upis domaćih životinja ili ukoliko postoje različite procedure za klasiranje priplodnih domaćih životinja u glavnoj matičnoj evidenciji.”

Član 11.

U članu 22. stav 2. briše se.

Član 12.

U nazivu člana 24. reči: „Stručna kontrola nad sprovođenjem” zamenjuju se rečima: „Kontrola sprovođenja”.

U članu 24. stav 1. reči: „Stručnu kontrolu nad sprovođenjem” zamenjuju se rečima: „Kontrolu sprovođenja”.

Član 13.

U članu 26. stav 5. reči: „izuzev kod kopitara gde se punim poreklom smatra ako je poznato pet generacija predaka” zamenjuju se rečima: „u zavisnosti od uslova predviđenih glavnom matičnom evidencijom”.

Član 14.

U članu 27. st. 2-5. brišu se.

Dosadašnji st. 6, 7. i 8. postaju st. 2, 3. i 4.

Član 15.

U članu 33. stav 2. reči: „Odgajivač, odnosno izvođač veštačkog osemenjavanja” zamenjuju se rečima: „Izvođač veštačkog osemenjavanja, odnosno odgajivač”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Ministar bliže propisuje način vođenja evidencije o veštačkom osemenjavanju, odnosno prirodnom parenju, kao i sadržinu potvrde iz stava 2. ovog člana.”

Član 16.

Naziv člana i član 34. menjaju se i glase:

„Parenje u srodstvu

Član 34.

Parenje u srodstvu vrši se tako da se poštuje najveći dozvoljeni koeficijent srodstva koji je određen glavnim odgajivačkim programom za svaku vrstu i rasu domaćih životinja kako bi se sprečilo smanjenje vitalnosti, sposobnosti preživljavanja, plodnosti i drugih osobina domaćih životinja u uzastopnim generacijama.”

Član 17.

Član 35. menja se i glasi:

„Član 35.

Priplodnjaci za prirodno parenje moraju da ispunjavaju uslove iz člana 25. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

Odgajivač može da koristi priplodnjaka za prirodno parenje ako ima matični list priplodnjaka, pedigre i dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od glavne odgajivačke organizacije, ako je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i ako se za priplodnjaka vodi pripusni spisak.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, kada ne postoji dovoljan broj kvalitetnih priplodnih domaćih životinja, ministar može da dozvoli korišćenje priplodnjaka i kada nisu ispunjeni propisani uslovi.

Glavnim odgajivačkim programom utvrđuju se uslovi i način korišćenja priplodnjaka, kao i period važenja dozvole za korišćenje priplodnjaka za prirodno parenje.

Zabranjeno je korišćenje za priplod muških grla koja nisu odabrana za priplod, kao i muških grla u tovu.”

Član 18.

U članu 36. stav 3. reči: „da je” zamenjuju se rečima: „ako je”, a reči: „da ima” zamenjuju se rečima: „ako ima”.

Stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

„Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi, a najmanje jedanput godišnje od strane komisije iz stava 3. ovog člana.”

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Član 19.

U članu 37. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:

„Sperma domaćih životinja (u daljem tekstu: sperma) može se koristiti i staviti u promet ako:”.

Tačka 1) menja se i glasi:

„1) je dobijena u centru za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje;”.

Član 20.

U članu 38. stav 2. posle reči: „Veštačko osemenjavanje” dodaju se reči: „u svom stadu”, a reči: „fizičko lice” zamenjuju se rečju: „odgajivač”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Stručno osposobljavanje odgajivača za veštačko osemenjavanje životinja vrši se na organizovanim obukama koje sprovodi srednja škola i visokoobrazovana ustanova iz oblasti veterinarske medicine, veterinarski institut, veterinarski specijalistički zavod, odnosno centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje, a prema programu koji donosi Ministarstvo i kojim se utvrđuje sadržina i način sprovođenja stručnog osposobljavanja.

Član 21.

U članu 42. stav 3. menja se i glasi:

„Za sprovođenje glavnog odgajivačkog programa, centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje mora da ima u radnom odnosu na neodređeno vreme najmanje jedno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno koje je steklo obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti stočarstva ili zootehnike i jednog veterinara specijalistu iz oblasti reprodukcije.”

Član 22.

U članu 47. stav 1. reči: „vrši testna stanica” zamenjuju se rečima: „vrši se”.

Stav 2. briše se.

Član 23.

Naziv člana i član 49. brišu se.

Član 24.

U nazivu člana 50. reč: „Poštovanje” zamenjuje se rečju: „Ispunjavanje”.

U članu 50. stav 1. reči: „poštovanje” zamenjuju se rečju: „ispunjavanje”.

Stav 5. briše se.

Član 25.

U članu 51. stav 4. briše se.

Član 26.

U članu 55. stav 3. briše se.

Član 27.

U članu 60. stav 2. reči: „regionalna odgajivačka organizacija” zamenjuju se rečima: „pravno lice registrovano u odgovarajućem registru u skladu sa propisima o udruženjima i osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti pčelarstva (u daljem tekstu: udruženje pčelara)”.

U stavu 3. reči: „regionalna odgajivačka organizacija” zamenjuju se rečima: „udruženje pčelara”.

Član 28.

U članu 63. stav 4. tačka 1) reči: „odgajivačku organizaciju” zamenjuju se rečima: „udruženje pčelara koje se nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se vrši suzbijanje komaraca avio metodom”.

Član 29.

Član 64. menja se i glasi:

„Član 64.

Intenzivno gajenje divljači iz klase sisara i ptica može da se obavlja samo na farmi divljači.

Odgajivač koji se bavi farmskim gajenjem divljači mora da ispunjava uslove u pogledu objekata za gajenje divljači, odgovarajuće opreme za gajenje određene vrste divljači i stručnog kadra.

Odgajivač koji se bavi farmskim gajenjem divljači može uneti divljač na farmu divljači ako ima uverenje o njenom zdravstvenom stanju, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Odgajivač koji se bavi farmskim gajenjem divljači mora da vodi evidenciju o proizvodnji za pojedine proizvodne faze.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu objekata, odgovarajuće opreme i stručnog kadra iz stava 2. ovog člana.”

Član 30.

Posle člana 64. dodaju se naziv člana i član 64a, koji glase:

„Unošenje divljači koje nema na teritoriji Republike Srbije

Član 64a

Unošenje divljači koje nema na teritoriji Republike Srbije na farmu divljači vrši se na osnovu dozvole ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine.”

Član 31.

Član 65. menja se i glasi:

„Član 65.

Akvakultura može da se obavlja samo u objektima za akvakulturu.

Objekti za akvakulturu, u smislu ovog zakona, su ribnjak, poluribnjak, kavez, ograđeni ili pregrađeni delovi ribolovne vode i drugi objekti koji služe za gajenje riba.

Ribnjak je ograničena, od prirodnih tokova odvojena vodena površina u kojoj se gaji riba, a koji se može puniti vodom, odnosno potpuno isprazniti.

Poluribnjak je ograničena, od prirodnih tokova odvojena vodena površina u kojoj se gaji riba, a koji se ne može puniti vodom, odnosno potpuno isprazniti.

Kavez je ograđeni prostor postavljen u vodi za potrebe gajenja riba.

Ograđeni ili pregrađeni delovi ribolovne vode su ograđeni ili pregrađeni prirodni (potoci, reke, rukavci) ili veštački tokovi (kanali), jezera, bare, veštačke akumulacije, drugi antropogeni vodeni ekosistemi, odnosno drugi sistemi koji služe za gajenje riba.

Drugi objekti za gajenje riba su bazeni za gajenje riba izgrađeni od različitih materijala, različitih oblika koji služe za gajenje riba.

Odgajivač koji se bavi akvakulturom može uneti ribu u objekat ako ima uverenje o njenom zdravstvenom stanju, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.

Odgajivač koji se bavi akvakulturom mora da vodi evidenciju o proizvodnji za pojedine proizvodne faze.

Odgajivač koji se bavi akvakulturom mora da ispuni uslove u pogledu objekata iz stava 2. ovog člana, odgovarajuće opreme i stručnog kadra.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu objekata, opreme i stručnog kadra iz stava 10. ovog člana.”

Član 32.

Posle člana 66. dodaju se naziv člana i član 66a, poglavlje IXa PROIZVODI RIBARSTVA i naziv člana i član 66b, koji glase:

„Posebni uslovi za lov ribe

Član 66a

U objektima za akvakulturu mogu da se love ribe koje imaju veličinu manju od veličine propisane u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda, kao i za vreme lovostaja.

IXa PROIZVODI RIBARSTVA

Međunarodna potvrda (sertifikat)

Član 66b

Proizvodi ribarstva mogu se uvoziti, izvoziti i biti u tranzitu ako ih, pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, prati i međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, koja mora da bude originalna i izdata od strane nadležnog organa zemlje porekla.

Proizvode ribarstva koji se izvoze, pored dokumenata iz stava 1. ovog člana, prati i:

1) međunarodna potvrda za reeksport (sertifikat za reeksport) izdata od strane nadležnog organa zemlje koja nije zemlja porekla, a na čijoj teritoriji je proizvod ribarstva uvezen, skladišten, prerađen, odnosno podeljen;

2) potvrda da proizvodi ribarstva potiču od ulova za koji je izdata međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, koju izdaje nadležni veterinarski inspektor.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, za određene proizvode ribarstva nisu potrebne potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ministarstvo vodi evidenciju o potvrdama iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ministar bliže propisuje obrazac međunarodne potvrde (sertifikata) o ulovu, obrazac međunarodne potvrde za reeksport (sertifikat za reeksport) i obrazac potvrde da su proizvodi ribarstva u skladu sa međunarodnom potvrdom (sertifikatom) o ulovu, način vođenja evidencije iz stava 4. ovog člana, kao i listu proizvoda ribarstva za koje nisu potrebne potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana.”

Član 33.

U članu 69. stav 2. menja se i glasi:

„Ministar bliže propisuje listu autohtonih rasa i ugroženih autohtonih rasa domaćih životinja, koja sadrži i kriterijume za utvrđivanje ugroženosti rase.”

U stavu 4. reči: „Autohtone rase” zamenjuju se rečima: „Odgajivači autohtonih rasa”, a posle reči: „Registar” dodaje se reč: „odgajivača”.

U st. 5, 6. i 8. posle reči: „Registar” dodaje se reč: „odgajivača”.

Stav 9. menja se i glasi:

„Ministar bliže propisuje uslove u pogledu gajenja i prometa autohtonih rasa domaćih životinja, kao i sadržinu i način vođenja Registra odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja.”

Član 34.

Naziv poglavlja XI. menja se i glasi:

„XI. PRIMARNA PROIZVODNJA HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE I PROIZVODI ŽIVOTINJSKOG POREKLA”

Član 35.

Naziv člana i član 72. menjaju se i glase:

„Primarna proizvodnja hrane za domaće životinje

Član 72.

Primarna proizvodnja hrane za domaće životinje obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane i propisima donetim na osnovu tog zakona.”

Član 36.

Nazivi članova i čl. 73. i 74. brišu se.

Član 37.

U članu 75. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Proizvodi životinjskog porekla, u smislu ovog zakona, jesu: žive domaće životinje; priplodni materijal; meso u obliku trupova i polutki; iznutrice; koža; krzno; dlake; vuna; perje; sirovo mleko; jaja; med; mleč; drugi delovi tela i sporedni proizvodi (stajnjak i osoka), osim proizvoda ribarstva.

Promet proizvoda životinjskog porekla vrši se ako su ispunjeni propisani uslovi o kvalitetu proizvoda životinjskog porekla.”

Stav 4. menja se i glasi:

„Ministar propisuje uslove u pogledu kvaliteta, načina ocene kvaliteta proizvoda životinjskog porekla, kao i neophodnu opremu za utvrđivanje kvaliteta proizvoda životinjskog porekla.”

Član 38.

U članu 76. stav 1. reči: „smotrama, izložbama,” i reči: „matični list,” brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Kvalitetna priplodna domaća životinja izlaže se na smotrama i izložbama ako je obeležena na propisan način i ako je prati matični list i uverenje o zdravstvenom stanju životinje.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 39.

U članu 82. stav 2. u uvodnoj rečenici reči: „Sredstva za sprovođenje poslova u stočarstvu obezbeđuju se od:” zamenjuju se rečima: „Za obavljanje poslova u stočarstvu plaćaju se sledeće takse:”.

U st. 2. i 3. reč: „naknada” u određenom padežu zamenjuje se rečju: „taksa” u odgovarajućem padežu.

Član 40.

Član 83. menja se i glasi:

„Član 83.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko poljoprivrednog, odnosno graničnog veterinarskog inspektora.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno koje je steklo obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti stočarstva ili zootehnike sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva.

Poslove graničnog veterinarskog inspektora može da obavlja lice koje ispunjava uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.”

Član 41.

U članu 84. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi: „U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora granični veterinarski inspektor ima propisanu službenu legitimaciju i službeno odelo u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 42.

U nazivu člana 85. posle reči: „inspektora” dodaju se reči: „i graničnog veterinarskog inspektora”.

U članu 85. tačka 5) reči: „stav 10.” zamenjuju se rečima: „stav 12.”.

U tački 22) reči: „fizičko lice koje obavlja veštačko osemenjavanje” zamenjuju se rečima: „odgajivač koji obavlja veštačko osemenjavanje u svom stadu”.

U tački 23) reči: „stav 4.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”.

Tačka 29) briše se.

U tački 30) reč: „poštovanje” zamenjuje se rečju: „ispunjavanje”.

Tačka 35) briše se.

Posle tačke 39) dodaju se tač. 39a) i 39b), koje glase:

„39a) da li se intenzivno gajenje divljači iz klase sisara i ptica obavlja u skladu sa odredbama člana 64. ovog zakona;

39b) da li je divljač koje nema na teritoriji Republike Srbije uneta na farmu divljači na osnovu dozvole ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine;”.

Tačka 43) menja se i glasi:

„43) da li su odgajivači autohtonih rasa domaćih životinja upisani u Registar odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja;”.

Tač. 47)-50) brišu se.

Tačka 51) menja se i glasi:

„51) da li se promet proizvodima životinjskog porekla vrši ako su ispunjeni propisani uslovi o kvalitetu;”.

U tački 52) reči: „članom 75.” zamenjuju se rečima: „članom 76.”.

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

„U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, granični veterinarski inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li proizvode ribarstva pri uvozu, izvozu i tranzitu prate propisane potvrde u skladu sa članom 66b st. 1. i 2. ovog zakona, osim za proizvode ribarstva za koje nisu potrebne ove potvrde;

2) izvršavanje mera po ovom zakonu.”

Član 43.

U nazivu člana 86. posle reči: „inspektor” dodaju se reči: „i granični veterinarski inspektor”.

U članu 86. stav 1. u uvodnoj rečenici posle reči: „iz člana 85.” dodaju se reči: „stav 1.”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„U vršenju poslova iz člana 85. stav 2. ovog zakona granični veterinarski inspektor može da:

1) zabrani uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ribarstva ako ih ne prati prate propisane potvrde u skladu sa članom 66b st. 1. i 2. ovog zakona, osim za proizvode ribarstva za koje nisu potrebne ove potvrde;

2) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.”

Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„Mere iz st. 1. i 2. ovog člana poljoprivredni inspektor, odnosno granični veterinarski inspektor utvrđuje rešenjem.”

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: „iz stava 2.” zamenjuju se rečima: „iz stava 3.”, a posle reči: „inspektora” dodaju se zapeta i reči: „odnosno graničnog veterinarskog inspektora”.

Član 44.

U članu 87. stav 1. posle reči: „organizacija sa posebnim ovlašćenjima,” dodaju se reči: „izvođač veštačkog osemenjavanja,”.

Član 45.

U članu 88. stav 1. posle reči: „inspektora” dodaju se zapeta i reči: „odnosno graničnog veterinarskog inspektora”.

Član 46.

U članu 89. stav 1. tačka 4) reči: „člana 10. stav 10.” zamenjuju se rečima: „člana 10. stav 12.”.

Član 47.

U članu 90. tačka 13) menja se i glasi :

„13) koristi priplodnjake za prirodno parenje a ne ispunjava propisane uslove, osim ako ima dozvolu ministra za korišćenje priplodnjaka i kada nisu ispunjeni propisani uslovi (član 35. st. 1-4);”.

Posle tačke 13) dodaje se tačka 13a), koja glasi:

„13a) koristi za priplod muška grla koja nisu odabrana za priplod, kao i muška grla u tovu (član 35. stav 5);”.

U tački 16) reči: „stav 4.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”.

Tačka 25) briše se.

U tački 26) reči: „ne poštuje” zamenjuju se rečima: „ne ispunjava”.

Tačka 37) menja se i glasi:

„37) obavlja intenzivno gajenje divljači iz klase sisara i ptica suprotno odredbama člana 64. ovog zakona;”.

Posle tačke 37) dodaje se tačka 37a), koja glasi:

„37a) vrši unošenje divljači koje nema na teritoriji Republike Srbije na farmu divljači bez dozvole nadležnog ministra (član 64a);”.

Tač. 44)-47) brišu se.

U tački 48) reči: „proizvodi ” zamenjuje se rečima: „stavlja u promet proizvode”.

U tački 53) posle reči: „inspektora” dodaju se zapeta i reči: „odnosno graničnog veterinarskog inspektora”.

Član 48.

Član 91. menja se i glasi:

„Član 91.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 89. stav 1. tačka 5) i člana 90. stav 1. tač. 3), 11), 12), 13), 13a), 16), 17), 20), 22), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 36), 37), 37a), 38), 39), 40), 41), 42), 43), 48), 49), 51), 52) i 53) ovog zakona.”

Član 49.

U članu 92. stav 2. menja se i glasi:

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 90. stav 1. tač. 3), 11), 12), 13), 13a), 20), 22), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 36), 37), 37a), 38), 39), 40), 41), 42), 43), 48), 49), 51), 52) i 53) ovog zakona.

Rok za usklađivanje poslovanja

Član 50.

Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju poslove u oblasti stočarstva dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Preuzimanje registra

Član 51.

Registar autohtonih rasa domaćih životinja ustanovljen Zakonom o stočarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) nastavlja da se vodi kao Registar odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja, u skladu sa ovim zakonom.

Primena podzakonskih propisa

Član 52.

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se:

1) Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini potvrde o veštačkom osemenjavanju, odnosno prirodnom parenju („Službeni glasnik RS”, broj 30/14);

2) Pravilnik o Listi genetskih rezervi domaćih životinja, načinu očuvanja genetskih rezervi domaćih životinja, kao i o Listi autohtonih rasa domaćih životinja i ugroženih autohtonih rasa („Službeni glasnik RS”, broj 38/10);

3) Pravilnik o uslovima u pogledu gajenja i prometa autohtonih rasa domaćih životinja, kao i sadržini i načinu vođenja Registra autohtonih rasa domaćih životinja („Službeni glasnik RS”, broj 56/10);

4) Pravilnik o uslovima u pogledu objekata i opreme koje moraju ispunjavati odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, kao i o uslovima u pogledu stručnog kadra koje moraju ispunjavati organizacije sa posebnim ovlašćenjima („Službeni glasnik RS”, broj 103/09).

Stupanje na snagu zakona

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

4827015.0116.18/1

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6) Ustava Republike Srbije kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona predstavljaju potrebu zaustavljanja daljeg pada stočarske proizvodnje, a imajući u vidu činjenicu da se današnje stanje stočarstva u Republici Srbiji i njeni potencijali za razvoj značajno razlikuju.

Konkretno, broj goveda je u periodu od 2007. godine do 2013. godine smanjen za gotovo 200 hiljada (17 %), a još je drastičniji pad kada govorimo o broju priplodnih grla, koji je u istom periodu smanjen za 25 %. Ukupan broj svinja je u navedenom periodu smanjen za preko 850 hiljada (20 %), dok je broj priplodnih grla smanjen za oko 80 %. Sve to je rezultiralo i smanjenjem proizvodnje goveđeg mesa za 30 % u poslednjih pet godina, dok je proizvodnja mleka u istom periodu smanjena u manjem obimu (beleži se smanjenje između 3 % i 4 %). Proizvodnja svinjskog mesa je u odnosu na 2007. godinu u 2013. godini smanjena za nešto manje od 14 %. Kao najbitniji razlozi pada brojnog stanja gajenih domaćih životinja su prestanak rada velikog broja preduzeća i zadruga u ovoj oblasti, koje su bile nosioci proizvodnje, kao i smanjenje broja seoskog stanovništva i neorganizovanosti proizvođača prilikom nastupa na tržištu. Smanjenje proizvodnje ovih najznačajnijih stočarskih proizvoda bi bilo i veće, da se ne unapređuju proizvodne osobine domaćih životinja.

Zaustavljanje pada proizvodnje može se obezbediti samo ako se nastavi sa stalnim radom na unapređenju genetskog potencijala domaćih životinja i unapređenja njihovih proizvodnih karakteristika. Na taj način se povećava konkurentnost primarnih poljoprivrednih proizvođača i stvaraju uslovi za njihov jači nastup na sve otvorenijem domaćem, kao i međunarodnom tržištu. Neophodno je obezbediti da naši primarni proizvođači imaju što veći pristup informacijama koje su bitne za unapređenje proizvodnje, kao i da proizvodi stočarstva koje oni proizvode budu uporedivi po kvalitetu sa onima iz EU zemalja, a što ovim izmenama i dopunama zakona želi da se postigne.

S obzirom da se pred Republiku Srbiju u procesu pridruživanja EU postavljaju zahtevi koje moraju da ispune svi proizvođači na EU tržištu kroz ovaj zakon je neophodno propisati i proizvode ribarstva koji se u prometu mogu naći samo uz ispunjenje određenih zahteva u pogledu međunarodnih potvrda (sertifikata) o ulovu, što postaje sve bitnija stavka na međunarodnom nivou, jer je ribolovni fond u morima i okeanima neophodno očuvati i sprečiti nelegalan, neprijavljen i neregulisan ribolov.

Dalje uređivanje ove grane poljoprivrede – stočarstva, vrši se radi olakšavanja unutrašnje i spoljne trgovine u oblasti poljoprivrede, kao i radi obezbeđivanja kvalitetnih i zdravstveno ispravnih stočarskih proizvoda s ciljem zaštite životinja i zaštite potrošača uopšte. Time se ujedno ispunjavaju očekivanja potrošača u pogledu visokih standarda i zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda životinjskog porekla.

Prihvatanje i usaglašavanje jedinstvenih standarda, smernica i preporuka, koje su razvile međunarodne organizacije, omogućava agresivniji, brži, pristup svetskom poljoprivrednom tržištu. Jedinstvena pravila u Evropskoj uniji su preduslovi za ostvarivanje visokog nivoa proizvodnje u stočarstvu, kao i ostvarivanje mogućnosti za poređenje grla koja potiču iz različitih zemalja i utvrđivanje njihove priplodne vrednosti radi širenja pozitivnih efekata selekcije u široj populaciji.

U tom kontekstu, donošenje ovog zakona proizlazi iz potrebe povećanja obima primarne poljoprivredne proizvodnje, kroz unapređenje rasnog sastava priplodnih domaćih životinja uz pravilnu kontrolu njihovih proizvodnih osobina. Ovim zakonom se unapređuje postojeće stanje u stočarstvu, kroz pravilno povezivanje svih subjekata uključenih u stočarsku proizvodnju s ciljem što efikasnijeg realizovanja odgajivačkih programa i dostizanja viših proizvodnih rezultata.

Takođe, proces razvoja stočarstva diktira potrebu za usavršavanjem i izmenama i dopunama ovog propisa, kako bi se podržao dalji razvoj ove grane poljoprivredne proizvodnje.

III. OBJAŠNJENJE PREDLOŽENIH POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. propisano je da se ovim zakonom, između ostalog, uređuju i proizvodi ribarstva, kao i primarna proizvodnja hrane za domaće životinje. Takođe, propisano je da se odredbe ovog zakona odnose na sve zootehničke postupke propisane ovim zakonom za navedene domaće životinje.

Članom 2. precizirani su pojedini izrazi korišćeni u ovom zakonu.

Članom 3. izvršeno je usklađivanje sa korišćenom terminologijom propisanom u ovom zakonu.

Članom 4. propisano je da poslove u stočarstvu obavlja pravno lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru propisanom zakonom. Naime, u primeni Zakona o stočarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12) došlo je do potrebe proširenja pravnih subjekata koji bi obavljali poslove u stočarstvu.

Članom 5. promenjeni su poslovi osnovne odgajivačke organizacije koje obavlja u sprovođenju osnovnog odgajivačkog programa, radi efikasnijeg sprovođenja odgajivačkog programa. Takođe, izvršeno je usklađivanje sa propisima kojim se uređuje visoko obrazovanje u pogledu stručnog kadra.

Članom 6. propisano je da regionalna odgajivačka organizacija sprovodi glavni odgajivački program na svojoj teritoriji po dobijanju saglasnosti glavne odgajivačke organizacije. S obzirom na to da je ovim zakonom proširen broj privrednih subjekata koji mogu da obavljaju, između ostalog, i poslove regionalne odgajivačke organizacije, neophodno je da se prate poslovi koje će sprovoditi. Promenjeni su poslovi regionalne odgajivačke organizacije koje obavlja u sprovođenju glavnog odgajivačkog programa radi efikasnijeg sprovođenja odgajivačkog programa. Takođe, izvršeno je usklađivanje sa propisima kojim se uređuje visoko obrazovanje u pogledu stručnog kadra.

Članom 7. propisano je da glavna odgajivačka organizacija može u zavisnosti od vrste, odnosno rase domaćih životinja da sprovodi glavni odgajivački program. Promenjeni su poslovi glavne odgajivačke organizacije koje obavlja u sprovođenju glavnog odgajivačkog programa, radi efikasnijeg sprovođenja odgajivačkog programa. Takođe, izvršeno je usklađivanje sa propisima kojim se uređuje visoko obrazovanje u pogledu stručnog kadra.

Članom 8. izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10 i 93/12) da odobreni distributivni centri za promet reproduktivnog materijala mogu da obavljaju poslove skladištenja i prometa, u konkretnom slučaju, sperme domaćih životinja za veštačko osemenjavanje, radi sprovođenja odgajivačkog programa. Takođe, propisano je da organizacije s posebnim ovlašćenjima sprovodi poslove predviđene glavnim odgajivačkim programom po dobijanju saglasnosti glavne odgajivačke organizacije.

Članom 9. propisano je da se brišu mere sprovođenja ciljeva iz odgajivačkog programa koje se odnose na kontrolisano razmnožavanje domaćih životinja s ciljem usklađivanje sa poslovima predviđenim odgajivačkim programima.

Članom 10. propisani su uslovi koje mora da ispuni glavni odgajivački program radi usklađivanja sa EU zakonodavstvom.

Članom 11. brisano je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta, s obzirom na to da se isti utvrđuje glavnim odgajivačkim programom.

Članom 12. izvršeno je jezičko usklađivanje.

Članom 13. propisano je da se pod punim poreklom kvalitetne domaće životinje smatra ako su poznate dve ili više generacija predaka u zavisnosti od uslova predviđenih glavnom matičnom evidencijom.

Članom 14. brisane su odredbe kojima je bilo uređeno koje vrste, odnosno rase domaćih životinja se upisuju u propisanu matičnu evidenciju, odnosno registar, s obzirom na to da je ponovljeno navedeno u prvom stavu.

Članom 15. izvršeno je jezičko usklađivanje.

Članom 16. uređeno je parenje u srodstvu.

Članom 17. propisani su uslovi za prirodno parenje priplodnjaka.

Članom 18. propisani su uslovi za veštačko parenje priplodnjaka i uređeno je da se odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši po potrebi, a najmanje jedanput godišnje od strane komisije za godišnji pregled centara za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje, a koju obrazuje ministar.

Članom 19. izvršeno je usklađivanje u skladu sa izmenama predloženim u ovom zakonu.

Članom 20. propisano je da veštačko osemenjavanje može da obavlja u svom stadu odgajivač na osnovu ugovora o saradnji sa izvođačem veštačkog osemenjavanja ako je stručno osposobljeno za izvođenje veštačkog osmenjavanja i ako poseduje srednju stručnu spremu poljoprivrednog ili veterinarskog smera. Takođe, uređeno je da se stručno osposobljavanje odgajivača vrši na organizovanim obukama koje sprovodi srednja škola i visokoobrazovana ustanova iz oblasti veterinarske medicine, veterinarski institut, veterinarski specijalistički zavod, odnosno centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje, a prema programu koji donosi Ministarstvo i kojim se utvrđuje sadržina i način sprovođenja stručnog osposobljavanja.

Članom 21. izvršeno je usklađivanje sa propisima kojim se uređuje visoko obrazovanje u pogledu stručnog kadra.

Članom 22. propisano je da se testiranje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja vrši u skladu sa glavnim odgajivačkim programom, na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata.

Članom 23. brisane su odredbe koje se odnose na vrste gajenja domaćih životinja.

Članom 24. izvršeno je jezičko usklađivanje i brisan je pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, s obzirom na to da je oblast ishrane i nege životinja, a samim tim i domaćih životinja, uređena drugim zakonima.

Čl. 25. i 26. brisani su pravni osnovi za donošenje podzakonskog akta, s obzirom na to da je materija koja bi bila propisana ovim podzakonskim aktima uređena drugim zakonima.

Čl. 27. i 28. propisuju da Registar pčelinje paše i fenološku kartu vodi udruženje pčelara, kao i da se udruženje pčelara obaveštava prilikom namere upotrebe sredstava za suzbijanje komaraca avio metodom, otrovnih za pčele za vreme pčelinje paše.

Članom 29. propisani su uslovi za gajenje divljači na farmi divljači.

Članom 30. propisani su uslovi za unošenje divljači kojih nema na teritoriji Republike Srbije na farmu divljači.

Članom 31. propisani su uslovi za akvakulturu u objektima za akvakulturu.

Članom 32. propisani su posebni uslovi za lov ribe u objektima za akvakulturu. Takođe, propisano je da se dodaje nova glava koja se odnosi na proizvode ribarstva, odnosno međunarodnu potvrdu (sertifikat). U vezi sa tim, proizvode ribarstva u uvozu, izvozu i tranzitu prati međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, kao i da pri izvozu proizvode ribarstva prati i međunarodna potvrda za reeksport (sertifikat za reeksport) i potvrda da proizvodi ribarstva potiču od ulova za koji je izdata međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu. Naime, navedene potvrde potvrđuju da proizvodi ribarstva potiču iz ulova koji je legalan, prijavljen i regulisan u međunarodnom prometu. Propisano je da ministarstvo vodi evidenciju o navedenim potvrdama. Takođe, za određene proizvode ribarstva, čiju listu utvrđuje ministar, nisu neophodne navedene potvrde, a u skladu Uredbom EU 1005/2008 kojom je ustanovljen sistem utvrđivanja, sprečavanja, odvraćanja i eliminisanja nelegalnog ribolova.

Članom 33. propisano je da se vodi Registar odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja.

Čl. 34-37. uređeni su primarna proizvodnja hrane i proizvodi životinjskog porekla. Primarna proizvodnja hrane za domaće životinje obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane i propisima donetim na osnovu tog zakona i u skladu sa tim su brisane odredbe o proizvodnji hrane biljnog porekla za domaće životinje. Takođe, izvršeno je usklađivanje definicije proizvoda životinjskog porekla sa terminologijom propisanom u ovom zakonu i uređen je uslov za njihovo stavljanje u promet.

Članom 38. propisani su uslovi za promet priplodnim domaćim životinjama.

Članom 39. izvršeno je usklađivanje terminologije sa propisima koji uređuju oblast finansija, odnosno reč „naknada” zamenjena je rečju „taksa”.

Čl. 40-45. propisan je nadzor. Izmene i dopune ovog zakonom stvorile su osnov da nadzor vrši i granični veterinarski inspektor. Takođe, usklađena su prava i dužnosti, kao i ovlašćenja poljoprivrednog inspektora sa izmenama i dopunama ovog zakona, odnosno propisana su prava i dužnosti, odnosno ovlašćenja za graničnog veterinarskog inspektora.

Čl. 46-49. izmenjene su kaznene odredbe u skladu sa izvršenim izmenama i dopunama ovog zakona.

Čl. 50-53. uređene su prelazne i završne odredbe.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA

ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu u 2015. godini nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

Sredstva za sprovođenje ovog zakona u 2015. godini obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, u okviru Razdela 23 – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Glava 23.0 – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Program 0103 – Podsticaji u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/projekat 0004 – Posebni podsticaji u poljoprivredi, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, koja ukupno iznose 530.000.000 dinara.

Ukupna sredstva sa navedene Ekonomske klasifikacije u iznosu od 530.000.000 dinara raspodeljena su na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini („Službeni glasnik RS”, broj 19/15) u odgovarajućim ukupnim iznosima, za određene vrste podsticaja.

U skladu sa navedenom uredbom od ukupnog iznosa od 530.000.000 dinara koji je opredeljen za posebne podsticaje, sredstva u iznosu od 130.000.000 dinara obezbeđena su radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu i iz tih sredstava će se finansirati realizacija odgajivačkog programa u stočarstvu u 2015. godini, koji se sprovodi u skladu sa ovim zakonom.

Za sprovođenje ovog zakona u 2016. godini sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, u visini od 130.000.000 dinara a u okviru Razdela 23 – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Glava 23.10 – Uprava za agrarna plaćanja, Program 0103 – Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/projekat 0006 – Posebni podsticaji u poljoprivredi, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, koja ukupno iznose 233.000.000 dinara i koja će se uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2016. godinu raspodeliti za određene vrste podsticaja, odnosno konkretne vrste podsticaja.

Sredstva za 2017. godinu biće opredeljenja u okviru limita na razdelu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM

POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se zbog nastupanja okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a koje se odnose na činjenicu da je njegovo donošenje direktno vezano za ispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, koje se odnose na kontrolu nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Ovim zakonskim rešenjem sprečava se zabrana izvoza proizvoda ribarstva iz Republike Srbije, odnosno nepoštovanjem međunarodnih obaveza u ovoj oblasti dovelo bi do nemogućnosti plasiranja proizvoda ribarstva na međunarodno tržište i nastanka troškova privrednim subjektima (gubitak profita).

U slučaju neispunjenja navedenih zahteva Republika Srbija bi bila stavljena na listu zemalja koje ne sarađuju na prevenciji nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, te se iz ovog razloga predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst).

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”

Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” iz razloga što je neophodno da se što pre počne sa uspostavljanjem sistema za kontrolu nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, odnosno kako bi se sprečilo nastupanje posledica koje bi se odnosile na zabranu izvoza proizvoda ribarstva iz Republike Srbije. Takođe, s obzirom na obavezu usklađivanja sa propisima EU u okviru Pregovaračke grupe 13 Ribarstvo, ovim zakonom bi se postigao značajniji napredak u procesu pregovora u okviru ove pregovaračke grupe.

Iz navedenih razloga stekli su se uslovi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, a u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, prema kome zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O STOČARSTVU

KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: ciljevi u stočarstvu; subjekti u stočarstvu i njihovi organizacioni oblici; odgajivački ciljevi i sprovođenje odgajivačkih programa; kontrola produktivnosti i očuvanje osobina domaćih životinja; gajenje domaćih životinja; gajenje pčela; akvakultura; gajenje divljači; očuvanje genetskih rezervi domaćih životinja i biološke raznovrsnosti u stočarstvu; proizvodnja i promet hrane biljnog porekla za domaće životinje PROIZVODI RIBARSTVA; PRIMARNA PROIZVODNJA HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE i proizvodi životinjskog porekla; promet priplodnim materijalom, kao i druga pitanja od značaja za stočarstvo.

Odredbe ovog zakona odnose se na gajenje: goveda, bivola, ovaca, koza, konja, magaraca, svinja, živine, krznašica, kunića, pčela, gajenje divljači, riba i drugih vodenih organizama i drugih gajenih životinja (u daljem tekstu: domaće životinje).

ODREDBE OVOG ZAKONA ODNOSE SE NA SLEDEĆE ŽIVOTINJE: GOVEDA, BIVOLE, OVCE, KOZE, KONJE, MAGARCE, SVINJE, ŽIVINU, KRZNAŠICE, KUNIĆE, PČELE, GAJENU DIVLJAČ, RIBE I DRUGE VODENE ORGANIZME, KAO I DRUGE ŽIVOTINJE KOJE MOGU DA SE GAJE (U DALJEM TEKSTU: DOMAĆE ŽIVOTINJE).

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) akvakultura podrazumeva gajenje riba, mlađi i oplođene ikre, kao i ostalih vodenih organizama u objektima za njihovo gajenje i kavezima;

1) AKVAKULTURA JESTE GAJENJE RIBA I DRUGIH VODENIH ORGANIZAMA (U DALJEM TEKSTU: RIBA) U OBJEKTIMA ZA AKVAKULTURU;

2) gajenje divljači podrazumeva gajenje divljači u objektima i ograđenim prostorima u cilju proizvodnje mesa i naseljavanja lovišta;

3) autohtone rase domaćih životinja jesu rase koje su nastale na području Republike Srbije;

4) banka gena jeste kontrolisano gajenje domaćih životinja, odnosno čuvanje genetskog materijala u cilju očuvanja biološke raznovrsnosti domaćih životinja;

5) biološka raznovrsnost u stočarstvu jeste deo ukupne raznovrsnosti živih organizama koja se odnosi na stočarstvo;

6) biotehnologija u stočarstvu podrazumeva sve dozvoljene biotehnološke metode, odnosno postupke pri gajenju domaćih životinja;

7) biološki i genetski testovi jesu postupci za utvrđivanje učestalosti određenih gena i izvode se u skladu sa propisima, kao i odgajivačkim programima;

8) vlasnik domaćih životinja jeste pravno ili fizičko lice u čijem je vlasništvu domaća životinja;

9) veštačko osemenjavanje je pravovremeno, instrumentalno unošenje sperme u ženske polne organe u cilju oplođenja i obavlja se kao stručni postupak u stočarstvu;

10) vrsta domaće životinje obuhvata sve životinje istog roda koje su slične ili sličnih morfoloških i fizioloških osobina i koje međusobno parene daju neograničeno plodno potomstvo;

11) gajenje domaćih životinja jeste skup genetskih i zootehničkih postupaka u cilju ispoljavanja proizvodnog potencijala životinja;

12) genetska rezerva domaćih životinja jeste minimalan broj životinja oba pola, doza sperme, jajnih ćelija, embriona ili somatskih ćelija, koji moraju biti na zalihama u skladu sa odgajivačkim programom;

13) genetska varijabilnost jeste raznovrsnost gena unutar populacije;

14) genetski materijal obuhvata priplodne životinje oba pola, spermu, jajne ćelije, embrione ili somatske ćelije;

15) glavna matična evidencija jeste odgovarajuća evidencija, datoteka, elektronski ili drugi pisani dokument u kome su upisana kvalitetna priplodna grla po vrstama i rasama koja ispunjavaju uslove propisane glavnim odgajivačkim programom i pri upisu u ovu evidenciju dobijaju glavni matični broj;

16) dobra odgajivačka praksa jeste gajenje domaćih životinja na način koji omogućava dobrobit životinja, očuvanje plodnosti zemljišta uz uvažavanje prirodnih karakteristika poljoprivrednog područja, u skladu sa načelima trajnog razvoja, kao i dobijanje zdravstveno bezbednih stočarskih proizvoda;

17) ekološki normativ jeste dozvoljeno prisustvo domaćih životinja na određenom području pri njihovom gajenju, u cilju zaštite životne sredine;

18) etološki normativ podrazumeva ispunjavanje minimuma uslova domaćim životinjima radi omogućavanja njihove dobrobiti i karakterističnog ponašanja;

19) zootehnički dokumenti jesu isprave o priplodnom materijalu koje izdaje glavna odgajivačka organizacija u skladu sa glavnim odgajivačkim programom;

20) zoohigijenski normativ podrazumeva ispunjavanje minimuma uslova za gajenje domaćih životinja;

21) kontrolisano razmnožavanje domaćih životinja jeste osemenjavanje spermom kvalitetnih muških priplodnih grla i presađivanje oplođene jajne ćelije, prirodno parenje kvalitetnim, odnosno odabranim muškim priplodnim grlima, prirodno i veštačko leženje živine i prirodno i veštačko osemenjavanje pčela;

22) linija domaćih životinja jeste grupa srodnih domaćih životinja unutar rase koja se po svojim osobinama ističe u odnosu na ostale domaće životinje iste rase;

23) matična evidencija jeste knjiga, datoteka, elektronski ili drugi pisani dokument u koji se upisuju kvalitetna priplodna i priplodna grla, radi prikupljanja podataka o poreklu, proizvodnim i drugim osobinama;

24) matica riba jeste polno zrela riba, bez obzira na pol;

25) obeležavanje domaćih životinja jeste postupak označavanja domaćih životinja na trajan način, radi identifikacije, registracije i prikupljanje svih podataka u jedinstven informacioni sistem;

26) objekat za akvakulturu jeste ribnjak i drugi objekat na poljoprivrednom ili drugom zemljištu koji se koristi za akvakulturu, a može biti toplovodni ili hladnovodni;

27) objekat za gajenje divljači predstavlja ograđeni prostor na poljoprivrednom ili drugom zemljištu sa pratećim objektima namenjenim za gajenje i reprodukciju divljači;

28) odgajivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje je vlasnik domaće životinje, odnosno lice koje ima pravo čuvanja, gajenja, transporta i korišćenja domaće životinje;

29) odgajivačka organizacija jeste pravno lice čiji je osnovni cilj genetsko unapređenje domaće životinje sprovođenjem odgajivačkog programa;

30) odgajivački program obuhvata propisane metode i uslove za gajenje domaćih životinja određene vrste i rase;

31) parenje u srodstvu jeste parenje domaćih životinja koje imaju poznatog zajedničkog pretka;

32) pedigre jeste dokument o poreklu i proizvodnim osobinama kvalitetne priplodne domaće životinje;

33) plotkinja jeste umatičena priplodna domaća životinja ženskog pola čija se priplodna vrednost utvrđuje na osnovu prikupljenih podataka o poreklu, proizvodnim i drugim osobinama;

34) područje za selekciju pčela i matica jeste teritorija na kojoj važe posebni uslovi za držanje i gajenje pčela;

35) poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj pravna lica, preduzetnici i fizička lica obavljaju stočarsku proizvodnju;

35A) PRIMARNA PROIZVODNJA HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE JESTE PROCES JEDNOSTAVNE FIZIČKE OBRADE PRIMARNIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA BILJNOG POREKLA KOJI SE OBAVLJA NA POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU I OBUHVATA ČIŠĆENJE, PAKOVANJE, SKLADIŠTENJE, PRIRODNO SUŠENJE, SILIRANJE, MEŠANJE PRIMARNIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA ZA SPRAVLJANJE HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE I SVAKO DRUGO RUKOVANJE PRIMARNIM POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA RADI PROIZVODNJE HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE, UKLJUČUJUĆI I PREVOZ OD MESTA PROIZVODNJE DO OBJEKTA NA SOPSTVENOM POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU;

36) priplodni materijal jesu domaće životinje, jaja za leženje, sperma domaćih životinja, jajne ćelije i embrioni, kao i matičnjaci pčela;

37) priplodnjak jeste ocenjena i odabrana domaća životinja muškog pola koja ispunjava propisane uslove iz odgajivačkog programa;

38) provenijenca jeste trgovačko ime za priplodnu živinu koju je selekcioner držao u zatvorenom jatu i vršio selekciju tokom pet generacija. Krajnji hibrid takođe ima to ime;

38A) PROIZVODI RIBARSTVA JESU SVI PROIZVODI OBUHVAĆENI GLAVOM TRI I TARIFNIM BROJEVIMA 1604 I 1605 U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE UREĐUJE USKLAĐIVANJE NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE;

39) promet domaćih životinja, njihovih proizvoda i sporednih proizvoda obuhvata uvoz, izvoz, tranzit, skladištenje, prodaju, kupovinu ili bilo kakav njihov prenos na treća lica;

39) PROMET PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA JESTE UVOZ, IZVOZ, TRANZIT, SKLADIŠTENJE, PRODAJA, KUPOVINA ILI BILO KAKAV PRENOS TIH PROIZVODA NA TREĆA LICA;

40) pčelinja matica jeste jedina reproduktivno sposobna ženka u pčelinjoj zajednici;

41) pčelinje društvo jesu medonosne pčele, matica i trutovi smešteni u košnici sa pripadajućim saćem tokom proizvodne sezone;

42) pčelinjak jeste skup pčelinjih društava smeštenih u košnicama postavljenim na slobodnom prostoru, odnosno u posebno stabilnom ili montažnom objektu, a može biti ugrađen i u vozilo za prevoz;

43) pčelinja paša jesu medonosne biljke sa kojih pčele sakupljaju nektar, polen i smolaste materije;

44) rase jesu domaće životinje iste vrste sličnih morfoloških i fizioloških osobina;

45) sparivalište pčelinjih matica jeste mesto koje odgovara biološkim zahtevima za oplodnju matica;

46) testiranje domaćih životinja jeste primena propisanih metoda i postupaka ispitivanja ispoljenosti pojedinih osobina domaćih životinja;

47) transgene životinje jesu životinje kod kojih je trajno promenjen njihov genom dodavanjem, oduzimanjem ili zamenom određenih gena, odnosno delova DNK;

48) uverenje o poreklu jeste dokument o poznatom poreklu priplodne domaće životinje;

49) uvoz priplodnog materijala jeste svako unošenje kvalitetnih priplodnih domaćih životinja, jaja za leženje, sperme domaćih životinja, jajnih ćelija i embriona, u cilju sprovođenja odgajivačkog programa na teritoriji Republike Srbije, osim uvoza radi tranzita, kao i privremenog uvoza priplodnih životinja radi takmičenja, izložbi i dr.;

50) uporedni test (kontrolno testiranje) jeste odabrani način upoređivanja nekih osobina različitih rasa, sojeva, linija, meleza ili hibrida domaćih životinja, hrane, dodataka hrani, opreme i dr.;

51) uslovno grlo jeste propisana jedinica za poređenje među vrstama i kategorijama domaćih životinja;

51A) FARMA DIVLJAČI JESTE OGRAĐENI ILI ZATVORENI OBJEKAT U KOJEM SE GAJI POSEBNOM TEHNOLOGIJOM JEDNA VRSTA DIVLJAČI RADI PROMETA PROIZVODIMA ŽIVOTINJSKOG POREKLA, DALJE REPRODUKCIJE;

52) hibrid je individua dobijena ukrštanjem domaćih životinja različitih vrsta, rasa ili linija.

Ciljevi u stočarstvu

Član 3.

Ciljevi u stočarstvu jesu:

1) poboljšanje, odnosno očuvanje osobina domaćih životinja vodeći računa o njihovoj vitalnosti;

2) očuvanje genetske varijabilnosti i biološke raznovrsnosti u stočarstvu;

3) očuvanje poljoprivrednih površina u njihovoj upotrebi shodno nameni;

4) proizvodnja dovoljnih količina kvalitetnih stočarskih proizvoda;

5) obezbeđivanje odgovarajuće ishrane za svaku vrstu domaćih životinja;

6) sprovođenje organske proizvodnje u stočarstvu;

7) očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja;

8) sprečavanje negativnih posledica gajenja domaćih životinja u srodstvu;

9) sprovođenje zoohigijenskih i etoloških normativa u gajenju domaćih životinja;

10) gajenje domaćih životinja uz poštovanje ekoloških normativa;

11) ostvarivanje prava i dužnosti subjekata u stočarstvu;

12) izvođenje stručnih zootehničkih poslova;

13) primena rezultata naučnoistraživačkog, stručnog, obrazovnog i savetodavnog rada u stočarstvu;

14) identifikacija, obeležavanje i registracija domaćih životinja;

15) korišćenje informacionih sistema u stočarstvu;

16) uređenje prometa sa priplodnim materijalom i proizvodima životinjskog porekla.

Ciljevi u stočarstvu iz stava 1. ovog člana ostvaruju se sprovođenjem odgajivačkih programa, kao i obavljanjem drugih poslova u stočarstvu, u skladu sa ovim zakonom.

Pravni položaj subjekata koji obavljaju poslove u stočarstvu

Član 6.

Poslove u stočarstvu može da obavlja pravno lice koje je registrovano u Registru privrednih subjekata, odnosno koje je registrovano u odgovarajućem registru u skladu sa propisima o udruženjima U DRUGOM ODGOVARAJUĆEM REGISTRU PROPISANOM ZAKONOM i koje je upisano u Registar odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima (u daljem tekstu: Registar).

Pravno lice iz stava 1. ovog člana osniva se kao:

1) osnovna odgajivačka organizacija;

2) regionalna odgajivačka organizacija;

3) glavna odgajivačka organizacija;

4) organizacija sa posebnim ovlašćenjima.

Pravna lica iz stava 1. ovog člana registruju se u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar ako ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra, prostorija (objekat) i odgovarajuće opreme.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje uslove u pogledu objekata i odgovarajuće opreme iz stava 4. ovog člana.

Ministar utvrđuje ispunjenost uslova iz st. 4. i 5. ovog člana rešenjem.

Rešenje ministra iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.

1. Odgajivačke organizacije

1) Osnovna odgajivačka organizacija

Član 7.

Osnovna odgajivačka organizacija dužna je da izradi i sprovodi osnovni odgajivački program.

U sprovođenju odgajivačkog programa iz stava 1. ovog člana, osnovna odgajivačka organizacija naročito:

1) učestvuje u odabiranju domaćih životinja, vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti i obeležavanje domaćih životinja;

1A) VRŠI OBELEŽAVANJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA;

2) vodi osnovnu matičnu evidenciju i podatke dostavlja regionalnoj odgajivačkoj organizaciji i glavnoj odgajivačkoj organizaciji;

3) vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti domaćih životinja nad najmanjim brojem domaćih životinja koji omogućava pravilno izvođenje odgajivačkog programa.

Osnovna odgajivačka organizacija poslove iz st. 1. i 2. ovog člana može da obavlja ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu na poslovima gajenja domaćih životinja najmanje jednog diplomiranog inženjera poljoprivrede, odnosno diplomiranog inženjera master-a za stočarstvo, odnosno inženjera stočarskog smera;

1) U RADNOM ODNOSU NA NEODREĐENO VREME NA POSLOVIMA GAJENJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA NAJMANJE JEDNO LICE KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO KOJE JE STEKLO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE IZ OBLASTI STOČARSTVA ILI ZOOTEHNIKE, ODNOSNO NA STUDIJAMA PRVOG STEPENA (OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE, OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO TRI GODINE IZ OBLASTI STOČARSTVA ILI ZOOTEHNIKE;

2) odgovarajuću opremu.

2) Regionalna odgajivačka organizacija

Član 8.

Regionalna odgajivačka organizacija sprovodi glavni odgajivački program na svojoj teritoriji, PO DOBIJANJU SAGLASNOSTI GLAVNE ODGAJIVAČKE ORGANIZACIJE.

U sprovođenju odgajivačkog programa iz stava 1. ovog člana, regionalna odgajivačka organizacija naročito:

1) obavlja razvojnoistraživačke zadatke na svojoj teritoriji;

2) vrši odabiranje domaćih životinja i širi njihov genetski napredak;

3) vodi katastar pčelinje paše;

4) učestvuje u izradi plana osemenjavanja;

5) obrađuje podatke iz osnovne matične evidencije dobijene od osnovne odgajivačke organizacije i dostavlja ih glavnoj odgajivačkoj organizaciji;

6) obavlja poslove koji se odnose na banku gena

6) VRŠI LINEARNU OCENU I SUPERKONTROLU MLEČNOSTI RADI SPROVOĐENJA ODGAJIVAČKOG PROGRAMA.

Regionalna odgajivačka organizacija može da obavlja poslove iz stava 2. ovog člana ako ima:

1) u stalnom radnom odnosu na poslovima selekcije domaćih životinja odgovarajući broj stručnjaka, a najmanje dva diplomirana inženjera poljoprivrede, odnosno dva diplomirana inženjera master-a za stočarstvo, od kojih jedan sa položenim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje dve godine na poslovima selekcije domaćih životinja;

1) U RADNOM ODNOSU NA NEODREĐENO VREME NA POSLOVIMA SELEKCIJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA ODGOVARAJUĆI BROJ STRUČNJAKA, A NAJMANJE DVA LICA KOJA IMAJU STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO KOJA SU STEKLA OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE IZ OBLASTI STOČARSTVA ILI ZOOTEHNIKE, OD KOJIH JEDAN SA POLOŽENIM STRUČNIM ISPITOM I RADNIM ISKUSTVOM OD NAJMANJE DVE GODINE NA POSLOVIMA SELEKCIJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA;

2) odgovarajuću opremu.

3) Glavna odgajivačka organizacija

Član 9.

Glavna odgajivačka organizacija dužna je da izradi i sprovodi glavni odgajivački program, koji rešenjem prihvata Ministarstvo.

Pri sprovođenju glavnog odgajivačkog programa iz stava 1. ovog člana, glavna odgajivačka organizacija U ZAVISNOSTI OD VRSTE, ODNOSNO RASE DOMAĆIH ŽIVOTINJA naročito:

1) vodi glavnu matičnu evidenciju po vrstama, odnosno rasama domaćih životinja na teritoriji Republike Srbije;

2) izdaje pedigre i uverenje o poreklu i druge zootehničke dokumente i vodi evidenciju o njima;

3) vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti priplodnih PROCENU PRIPLODNE VREDNOSTI I RANGIRANJE domaćih životinja;

4) vrši procenu priplodne vrednosti domaćih životinja;

5) vrši rangiranje i klasiranje priplodnih domaćih životinja;

6) izrađuje plan korišćenja i distribucije DAJE SAGLASNOST ZA KORIŠĆENJE I DISTRIBUCIJU sperme kvalitetnih priplodnih domaćih životinja;

7) izrađuje plan korišćenja kvalitetnih priplodnih pčelinjih matica majki;

8) vodi evidenciju osnovnih odgajivačkih organizacija;

8) VODI EVIDENCIJU ODGAJIVAČKIH ORGANIZACIJA I ORGANIZACIJA SA POSEBNIM OVLAŠĆENJIMA KOJE SPROVODE GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM;

9) vodi evidenciju odgajivača kvalitetnih priplodnih domaćih životinja;

10) predlaže priznavanje novostvorenih rasa, linija i hibrida domaćih životinja;

11) izrađuje stručna uputstva za sprovođenje glavnog odgajivačkog programa;

12) kontroliše primenu propisanih metoda i postupaka za sprovođenje glavnog odgajivačkog programa.

12) KONTROLIŠE RAD NA SPROVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA OSNOVNE I REGIONALNE ODGAJIVAČKE ORGANIZACIJE I ORGANIZACIJA SA POSEBNIM OVLAŠĆENJIMA KOJE SPROVODE GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM.

Glavna odgajivačka organizacija poslove iz st. 1. i 2. ovog člana može da obavlja ako ima:

1) potreban broj stručnjaka, a najmanje dva doktora biotehničkih nauka – oblast zootehničkih nauka, sa naučnim ili nastavnim zvanjem, od kojih jedan sa rezultatima naučno-stručnog rada i radnim iskustvom u oblasti odgajivanja i selekcije od najmanje pet godina, po vrstama domaćih životinja;

2) po jednog diplomiranog inženjera poljoprivrede, odnosno diplomiranog inženjera master-a za stočarstvo za vođenje glavne matične evidencije po vrstama domaćih životinja;

2) U RADNOM ODNOSU NA NEODREĐENO VREME NAJMANJE PO JEDNO LICE ZA VOĐENJE GLAVNE MATIČNE EVIDENCIJE ZA SVAKU VRSTU ILI RASU DOMAĆIH ŽIVOTINJA, KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO KOJE JE STEKLO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE IZ OBLASTI STOČARSTVA ILI ZOOTEHNIKE;

3) odgovarajuću opremu.

2. Organizacije sa posebnim ovlašćenjima

Član 10.

Organizacije sa posebnim ovlašćenjima jesu:

1) centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje;

2) testna stanica;

3) laboratorija za ispitivanje kvaliteta SIROVOG mleka;

4) laboratorija za molekularno-genetske testove;

5) organizacija za sakupljanje, dobijanje i presađivanje embriona;

6) centar za selekciju pčelinjih matica;

7) inkubatorska stanica;

8) odgajivalište matica riba, mlađi i oplođene ikre.;

9) DISTRIBUTIVNI CENTAR ZA PROMET REPRODUKTIVNOG MATERIJALA.

Organizacija iz stava 1. tačka 1) ovog člana gaji potreban broj priplodnjaka za dobijanje i promet sperme radi sprovođenja glavnog odgajivačkog programa.

Organizacija iz stava 1. tačka 2) ovog člana vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti domaćih životinja radi sprovođenja odgajivačkog programa i druga testiranja, u skladu sa ovim zakonom.

Organizacija iz stava 1. tačka 3) ovog člana vrši ispitivanja kvaliteta SIROVOG mleka domaćih životinja radi sprovođenja odgajivačkog programa.

Organizacija iz stava 1. tačka 4) ovog člana vrši molekularno- genetske testove radi sprovođenja odgajivačkog programa.

Organizacija iz stava 1. tačka 5) ovog člana vrši poslove sabiranja, dobijanja i presađivanja embriona radi sprovođenja odgajivačkog programa.

Organizacija iz stava 1. tačka 6) ovog člana vrši merenje, testiranje, ocenjivanje osobina i kontrolisanu oplodnju matica majki za potrebe selekcijskog programa iz pčelarstva, kao i gajenje i promet priplodnog materijala pčela, u skladu sa odgajivačkim programom za ovu vrstu priplodnih domaćih životinja.

Organizacija iz stava 1. tačka 7) ovog člana vrši proizvodnju živine u inkubatoru radi sprovođenja odgajivačkog programa.

Organizacija iz stava 1. tačka 8) ovog člana vrši gajenje i promet priplodnog materijala, u skladu sa odgajivačkim programom za ovu vrstu i rasu domaćih životinja.

ORGANIZACIJA IZ STAVA 1. TAČKA 9) OVOG ČLANA VRŠI SKLADIŠTENJE I PROMET SPERME DOMAĆIH ŽIVOTINJA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE RADI SPROVOĐENJA ODGAJIVAČKOG PROGRAMA.

ORGANIZACIJE SA POSEBNIM OVLAŠĆENJIMA SPROVODE POSLOVE PREDVIĐENE GLAVNIM ODGAJIVAČKIM PROGRAMOM PO DOBIJANJU SAGLASNOSTI GLAVNE ODGAJIVAČKE ORGANIZACIJE.

Organizacije iz stava 1. tač. 2) do 8) ovog člana obavljaju poslove iz st. 3. do 8. ovog člana ako ispunjavaju uslove u pogledu stručnog kadra, objekata i opreme.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu stručnog kadra iz stava 10. ovog člana.

ORGANIZACIJE IZ STAVA 1. TAČ. 2) DO 9) OVOG ČLANA OBAVLJAJU POSLOVE IZ ST. 3. DO 10. OVOG ČLANA AKO ISPUNJAVAJU USLOVE U POGLEDU STRUČNOG KADRA, OBJEKATA I OPREME.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE U POGLEDU STRUČNOG KADRA IZ STAVA 12. OVOG ČLANA.

Mere sprovođenja ciljeva iz odgajivačkog programa

Član 17.

Mere sprovođenja ciljeva iz odgajivačkog programa su:

1) kontrola produktivnosti priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja;

2) odabiranje i proizvodnja priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja;

3) proizvodnja kvalitetne hrane za domaće životinje;

4) odabiranje i korišćenje kvalitetnih muških i ženskih priplodnih domaćih životinja za proizvodnju;

5) ispitivanje prenošenja osobina na potomstvo kvalitetnih priplodnih domaćih životinja;

6) kontrolisano razmnožavanje domaćih životinja;

7) vođenje matične evidencije domaćih životinja;

8) proizvodnja i uvođenje u proizvodnju drugih rasa i novostvorenih rasa i hibrida domaćih životinja;

9) druge odgajivačke i zootehničke mere.

Uslovi koje mora da ispunjava glavni odgajivački program

Član 21.

Glavni odgajivački program donosi glavna odgajivačka organizacija.

Odgajivački program iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da je u funkciji unapređenja stočarstva tako da se njegovim sprovođenjem postižu odgajivački ciljevi i da je obezbeđena kontrola proizvodnih osobina, radne sposobnosti, kao i drugih osobina domaćih životinja;

2) da je obezbeđena dovoljno velika populacija domaćih životinja za njegovo sprovođenje;

3) da su obezbeđeni odgovarajući organizaciono-tehnički uslovi za njegovo sprovođenje;

4) da se primenjuju odgovarajuće metode i načini za utvrđivanje porekla priplodnih domaćih životinja;

5) da su priplodne domaće životinje koje su uključene u program obeležene na propisan način;

6) da je obezbeđeno vođenje propisane dokumentacije;

7) da je obezbeđeno očuvanje genetske varijabilnosti i biološke raznovrsnosti u stočarstvu;

8) da je obezbeđeno sprečavanje neplanskog parenja u srodstvu;

9) da su obezbeđene genetske rezerve;

10) da je obezbeđen sistem unutrašnje kontrole rada nad poslovima u izvođenju odgajivačkog programa.

ODGAJIVAČKI PROGRAM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA DA ISPUNJAVA SLEDEĆE USLOVE:

1) DA DEFINIŠE NAZIV RASE I RASNE KARAKTERISTIKE ZA RASE UKLJUČENE U ODGAJIVAČKI PROGRAM;

2) DA DEFINIŠE ODGAJIVAČKE CILJEVE, KOJI U SLUČAJU USTANOVLJAVANJA GLAVNE MATIČNE EVIDENCIJE ZA NOVU RASU UKLJUČUJU DETALJNE USLOVE ZA USTANOVLJAVANJE NOVE RASE;

3) DA JE U FUNKCIJI UNAPREĐENJA STOČARSTVA TAKO DA SE NJEGOVIM SPROVOĐENJEM POSTIŽU ODGAJIVAČKI CILJEVI I DA JE OBEZBEĐENA KONTROLA PROIZVODNIH OSOBINA, RADNE SPOSOBNOSTI, KAO I DRUGIH OSOBINA DOMAĆIH ŽIVOTINJA;

4) DA JE OBEZBEĐENA DOVOLJNO VELIKA POPULACIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA ZA UNAPREĐENJE RASE U SKLADU SA NJIM, ODNOSNO OČUVANJE RASE GDE SE TO SMATRA NEOPHODNIM;

5) DA SU OBEZBEĐENI ODGOVARAJUĆI ORGANIZACIONO-TEHNIČKI USLOVI ZA NJEGOVO SPROVOĐENJE;

6) DA SE PRIMENJUJU ODGOVARAJUĆE METODE I NAČINI ZA UTVRĐIVANJE POREKLA PRIPLODNIH DOMAĆIH ŽIVOTINJA I IZRADE PEDIGREA;

7) DA JE OBEZBEĐEN SISTEM IDENTIFIKACIJE I REGISTRACIJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA UKLJUČENIH U ODGAJIVAČKI PROGRAM;

8) DA JE OBEZBEĐENO VOĐENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE;

9) DA JE OBEZBEĐENO OČUVANJE GENETSKE VARIJABILNOSTI I BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI U STOČARSTVU;

10) DA JE OBEZBEĐENO SPREČAVANJE NEPLANSKOG PARENJA U SRODSTVU;

11) DA SU OBEZBEĐENE GENETSKE REZERVE;

12) DA JE OBEZBEĐEN SISTEM UNUTRAŠNJE KONTROLE RADA NAD POSLOVIMA U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA;

13) DA PREDVIDI PODELU GLAVNE MATIČNE EVIDENCIJE, UKOLIKO POSTOJE RAZLIČITI USLOVI ZA UPIS DOMAĆIH ŽIVOTINJA ILI UKOLIKO POSTOJE RAZLIČITE PROCEDURE ZA KLASIRANJE PRIPLODNIH DOMAĆIH ŽIVOTINJA U GLAVNOJ MATIČNOJ EVIDENCIJI.

Selekcijski program

Član 22.

Selekcijskim programom utvrđuje se način ispitivanja proizvodnih sposobnosti, ocenjivanja i odabiranja priplodnih domaćih životinja, plan korišćenja priplodnih domaćih životinja radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva, kao i metode za procenu priplodne vrednosti priplodnih domaćih životinja.

Uvođenje novih metoda za procenu priplodne vrednosti i načina ocenjivanja priplodnih domaćih životinja odobrava ministar.

Stručna kontrolanad sprovođenjem KONTROLA SPROVOĐENJA odgajivačkog programa

Član 24.

Stručnu kontrolunad sprovođenjem KONTROLU SPROVOĐENJA odgajivačkog programa vrši Ministarstvo.

Pri vršenju kontrole iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može zahtevati od odgajivačke organizacije objašnjenja i podatke potrebne za sprovođenje odgajivačkog programa i ima pravo uvida u dokumentaciju koja se odnosi na odgajivački program.

Glavna odgajivačka organizacije dužna je da Ministarstvu dostavi izveštaj o sprovođenju glavnog odgajivačkog programa za proteklu kalendarsku godinu, najkasnije do isteka prvog tromesečja tekuće godine.

Poreklo kvalitetnih priplodnih domaćih životinja

Član 26.

Svaka kvalitetna priplodna domaća životinja, odnosno drugi priplodni materijal mora imati poznato poreklo.

Poznato poreklo kvalitetne priplodne domaće životinje i drugog priplodnog materijala utvrđuje glavna odgajivačka organizacija.

Poreklo ženskih kvalitetnih priplodnih domaćih životinja može biti puno, odnosno nepotpuno poreklo.

Poreklo muških kvalitetnih priplodnih domaćih životinja može biti puno.

Punim poreklom kvalitetne priplodne domaće životinje, u smislu ovog zakona, smatra se ako su poznate dve ili više generacija predaka, izuzev kod kopitara gde se punim poreklom smatra ako je poznato pet generacija predaka U ZAVISNOSTI OD USLOVA PREDVIĐENIH GLAVNOM MATIČNOM EVIDENCIJOM.

Nepotpunim poreklom kvalitetne priplodne domaće životinje, u smislu ovog zakona, smatra se ako se ne mogu utvrditi svi preci, na način utvrđen u stavu 5. ovog člana. Minimalni udeo poznatog porekla u tom slučaju je poznato poreklo jednog od roditelja.

Ministar propisuje uslove za ispunjavanje punog ili nepotpunog porekla kvalitetnih priplodnih domaćih životinja iz st. 5. i 6. ovog člana, kao i metode i način za utvrđivanje i proveru porekla.

Vrste, upis i sadržina matične evidencije i registra

Član 27.

Domaće životinje mogu da se upišu u matičnu evidenciju, odnosno u registar, i to:

1) glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja;

2) matičnu evidenciju autohtonih rasa domaćih životinja o poreklu rase;

3) registar matičnih jata živine;

4) registar matica pčela poznatog porekla.

U glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja upisuju se kvalitetne priplodne domaće životinje po vrstama, odnosno rasama.

U matičnu evidenciju autohtonih rasa domaćih životinja o poreklu rase upisuju se autohtone rase domaćih životinja.

U registar matičnih jata živine upisuju se matična jata živine.

U registar matica pčela poznatog porekla upisuju se matice pčela poznatog porekla.

Matična evidencija, odnosno registar sadrži naročito podatke o:

1) vrsti, rasi i poreklu domaćih životinja;

2) identifikaciji grla;

3) datumu rođenja domaćih životinja;

4) imenu i prezimenu, odnosno nazivu odgajivača i adresi, odnosno sedištu odgajivača.

Matičnu evidenciju, odnosno registar iz stava 1. ovog člana vodi glavna odgajivačka organizacija.

Ministar bliže propisuje uslove za upis domaćih životinja u matičnu evidenciju, odnosno u registar, kao i sadržinu i način vođenja matične evidencije, odnosno registra.

Razmnožavanje domaćih životinja

Član 33.

Razmnožavanje domaćih životinja je zootehnički postupak koji se izvodi veštačkim osemenjavanjem ili prirodnim parenjem pod uslovima i na način propisan ovim zakonom i propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita životinja.

Odgajivač, odnosno izvođač veštačkog osemenjavanja IZVOĐAČ VEŠTAČKOG OSEMENJAVANJA, ODNOSNO ODGAJIVAČ dužan je da vodi evidenciju o veštačkom osmenjavanju, odnosno prirodnom parenju i da izdaje potvrdu o veštačkom osemenjavanju, odnosno o prirodnom parenju.

Ministar bliže propisuje uslove i način razmnožavanja domaćih životinja po vrstama, način vođenja evidencije o veštačkom osmenjavanju, odnosno prirodnom parenju, kao i sadržinu potvrde iz stava 2. ovog člana.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJE O VEŠTAČKOM OSMENJAVANJU, ODNOSNO PRIRODNOM PARENJU, KAO I SADRŽINU POTVRDE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

Parenje van srodstva

Član 34.

Parenje van srodstva vrši se tako da se poštuje najveći dozvoljeni koeficijent srodstva koji je određen selekcijskim programom za svaku vrstu i rasu domaćih životinja kako bi se sprečilo smanjenje vitalnosti, sposobnosti preživljavanja, plodnosti i drugih osobina domaćih životinja u uzastopnim generacijama kao posledica parenja u srodstvu.

Bliže uslove za parenje u srodstvu propisuje ministar.

PARENJE U SRODSTVU

ČLAN 34.

PARENJE U SRODSTVU VRŠI SE TAKO DA SE POŠTUJE NAJVEĆI DOZVOLJENI KOEFICIJENT SRODSTVA KOJI JE ODREĐEN GLAVNIM ODGAJIVAČKIM PROGRAMOM ZA SVAKU VRSTU I RASU DOMAĆIH ŽIVOTINJA KAKO BI SE SPREČILO SMANJENJE VITALNOSTI, SPOSOBNOSTI PREŽIVLJAVANJA, PLODNOSTI I DRUGIH OSOBINA DOMAĆIH ŽIVOTINJA U UZASTOPNIM GENERACIJAMA.

Priplodnjaci za prirodno parenje

Član 35.

Priplodnjaci za prirodno parenje moraju da ispunjavaju uslove iz člana 25. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je ugroženo razmnožavanje domaćih životinja, ministar može da dozvoli korišćenje priplodnjaka i kada nisu ispunjeni propisani uslovi.

Odgajivač može da koristi priplodnjaka za prirodno parenje ako ima matični list priplodnjaka, pedigre i dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od glavne odgajivačke organizacije, da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da za priplodnjaka vodi pripusni spisak.

Glavnim odgajivačkim programom određuju se uslovi i način korišćenja priplodnjaka, kao i period važenja dozvole za korišćenje priplodnjaka za prirodno parenje.

Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za prirodno parenje.

Republika Srbija obezbeđuje sredstva za sufinansiranje držanja dovoljnog broja priplodnjaka za prirodno parenje, u skladu sa glavnim odgajivačkim programom.

Zabranjeno je korišćenje za priplod muških grla koja nisu odabrana za priplod, kao i muških grla u tovu.

ČLAN 35.

PRIPLODNJACI ZA PRIRODNO PARENJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU USLOVE IZ ČLANA 25. STAV 2. TAČKA 2) OVOG ZAKONA.

ODGAJIVAČ MOŽE DA KORISTI PRIPLODNJAKA ZA PRIRODNO PARENJE AKO IMA MATIČNI LIST PRIPLODNJAKA, PEDIGRE I DOZVOLU ZA NJEGOVO KORIŠĆENJE IZDATU OD GLAVNE ODGAJIVAČKE ORGANIZACIJE, AKO JE PRIPLODNJAK UPISAN U GLAVNU MATIČNU EVIDENCIJU DOMAĆIH ŽIVOTINJA I AKO SE ZA PRIPLODNJAKA VODI PRIPUSNI SPISAK.

IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, KADA NE POSTOJI DOVOLJAN BROJ KVALITETNIH PRIPLODNIH DOMAĆIH ŽIVOTINJA, MINISTAR MOŽE DA DOZVOLI KORIŠĆENJE PRIPLODNJAKA I KADA NISU ISPUNJENI PROPISANI USLOVI.

GLAVNIM ODGAJIVAČKIM PROGRAMOM UTVRĐUJU SE USLOVI I NAČIN KORIŠĆENJA PRIPLODNJAKA, KAO I PERIOD VAŽENJA DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE PRIPLODNJAKA ZA PRIRODNO PARENJE.

ZABRANJENO JE KORIŠĆENJE ZA PRIPLOD MUŠKIH GRLA KOJA NISU ODABRANA ZA PRIPLOD, KAO I MUŠKIH GRLA U TOVU.

Priplodnjaci za veštačko osemenjavanje

Član 36.

Priplodnjaci za veštačko osemenjavanje moraju da ispunjavaju uslove iz člana 25. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je ugroženo razmnožavanje domaćih životinja, ministar može da dozvoli korišćenje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i kada nisu ispunjeni propisani uslovi.

Centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodnjake ako ima matični list priplodnjaka, pedigre, da je AKO JE priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima AKO IMA dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra, na predlog komisije za godišnji pregled centara za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar.

Glavnim odgajivačkim programom određuju se uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje.

Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje.

Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi, a najmanje jedanput godišnje.

ODABIRANJE PRIPLODNJAKA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE VRŠI SE PO POTREBI, A NAJMANJE JEDANPUT GODIŠNJE OD STRANE KOMISIJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.

Zabranjeno je korišćenje priplodnjaka koji nisu odabrani za korišćenje u priplodu za veštačko osemenjavanje.

Sperma

Član 37.

Centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje može da koristi i stavi u promet spermu domaćih životinja (u daljem tekstu: sperma), ako:

SPERMA DOMAĆIH ŽIVOTINJA (U DALJEM TEKSTU: SPERMA) MOŽE SE KORISTITI I STAVITI U PROMET AKO:

1) je dobijena i uskladištena u centru za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje

1) JE DOBIJENA U CENTRU ZA REPRODUKCIJU ŽIVOTINJA I VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE;

2) je dobijena od priplodnjaka koji imaju zootehnička dokumenta iz člana 36. stav 3. ovog zakona;

3) je obeležena na propisan način, da se za nju vodi evidencija o proizvodnji i da je prati propisana dokumentacija;

4) ispunjava uslove o kvalitetu propisane ovim zakonom i uslove o zdravstvenoj ispravnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita životinja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana odgajivač može proizvoditi i koristiti spermu koja ispunjava uslove iz stava 1. tač. 2) i 4) ako služi za sopstvene potrebe na poljoprivrednom gazdinstvu.

Centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje ne sme ometati promet spermom koja je dobijena u drugom centru za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje, ako ta sperma ispunjava propisane uslove.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na spermu živine, krznašica, kunića i pčela.

Ministar propisuje način obeležavanja sperme, način vođenja evidencije o proizvodnji sperme, kao i uslove koje mora da ispunjava sperma u pogledu kvaliteta.

Veštačko osemenjavanje i upis u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja

Član 38.

Veštačko osemenjavanje može da obavlja pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: izvođač veštačkog osemenjavanja) ako je upisan u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja, koji vodi Ministarstvo.

Veštačko osemenjavanje U SVOM STADU može da obavlja i fizičko lice ODGAJIVAČ na osnovu ugovora o saradnji sa izvođačem veštačkog osemenjavanja ako je stručno osposobljeno za izvođenje veštačkog osmenjavanja i ako poseduje srednju stručnu spremu poljoprivrednog ili veterinarskog smera.

Stručno osposobljavanje fizičkog lica za izvođenje veštačkog osemenjavanja vrši se na organizovanim obukama, prema programu koji donosi Ministarstvo.

STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ODGAJIVAČA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE ŽIVOTINJA VRŠI SE NA ORGANIZOVANIM OBUKAMA KOJE SPROVODI SREDNJA ŠKOLA I VISOKOOBRAZOVANA USTANOVA IZ OBLASTI VETERINARSKE MEDICINE, VETERINARSKI INSTITUT, VETERINARSKI SPECIJALISTIČKI ZAVOD, ODNOSNO CENTAR ZA REPRODUKCIJU ŽIVOTINJA I VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE, A PREMA PROGRAMU KOJI DONOSI MINISTARSTVO I KOJIM SE UTVRĐUJE SADRŽINA I NAČIN SPROVOĐENJA STRUČNOG OSPOSOBLJAVANJA.

Izvođač veštačkog osemenjavanja upisuje se u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja ako ispunjava sledeće uslove:

1) ima odgovarajući prostor i opremu;

2) ima odgovarajući stručni kadar;

3) obavlja veštačko osemenjavanje tokom cele godine.

Ministar propisuje uslove u pogledu prostora, opreme i stručnog kadra iz stava 4. tač. 1) i 2) ovog člana.

Upis u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja vrši se na osnovu zahteva koji izvođač veštačkog osemenjavanja podnosi Ministarstvu.

Ministar donosi rešenje o upisu u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva.

Rešenje ministra iz stava 7. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.

Odredbe ovog člana ne odnose se na veštačko osemenjavanje živine, krznašica, kunića i pčela.

Centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje

Član 42.

U centru za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje može se držati priplodnjak koji ima pedigre, koji je upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i ako ima dozvolu za korišćenje priplodnjaka izdatu od strane ministra.

Radi sprovođenja glavnog odgajivačkog programa, centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje dužan je da:

1) koristi pozitivno testirane kvalitetne priplodne domaće životinje ili kvalitetne priplodne domaće životinje koje su u postupku testiranja;

2) vodi evidenciju o priplodnjacima, o proizvodnji i skladištenju sperme, o stavljanju u promet sperme, kao i da dostavlja godišnji izveštaj Ministarstvu;

3) prati i analizira rad izvođača veštačkog osemenjavanja na osnovu podataka o rezultatima veštačkog osemenjavanja dobijenih od njega.

Za sprovođenje glavnog odgajivačkog programa, centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje mora da ima u stalnom radnom odnosu najmanje jednog diplomiranog inženjera za stočarstvo, odnosno diplomiranog inženjera master-a za stočarstvo i jednog veterinara specijalistu iz oblasti reprodukcije.

ZA SPROVOĐENJE GLAVNOG ODGAJIVAČKOG PROGRAMA, CENTAR ZA REPRODUKCIJU I VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE MORA DA IMA U RADNOM ODNOSU NA NEODREĐENO VREME NAJMANJE JEDNO LICE KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO KOJE JE STEKLO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE IZ OBLASTI STOČARSTVA ILI ZOOTEHNIKE I JEDNOG VETERINARA SPECIJALISTU IZ OBLASTI REPRODUKCIJE.

Testiranje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja

Član 47.

Testiranje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja vrši testna stanica VRŠI SE u skladu sa glavnim odgajivačkim programom, na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata.

Ministar bliže propisuje način testiranja proizvodnih sposobnosti domaćih životinja.

Vrste gajenja

Član 49.

Vrste gajenja su konvencionalno gajenje i prirodi prilagođeno gajenje.

Konvencionalno gajenje jeste uobičajeni način gajenja, koji podrazumeva upotrebu dozvoljenih sistem gajenja, ishrane i stimulacije proizvodnje.

Prirodi prilagođeno gajenje jeste životnoj sredini prilagođen oblik poljoprivredne proizvodnje, koji se može sprovoditi samo na poljoprivrednim gazdinstvima sa istim vidom biljne proizvodnje.

Prirodi prilagođeno gajenje može se vršiti kao:

1) integralno;

2) ekološko (organsko i biološko);

3) biološki dinamično;

4) permakulturalno gajenje.

Ministar bliže propisuje uslove za konvencionalno gajenje i prirodi prilagođeno gajenje po vrstama domaćih životinja.

Poštovanje ISPUNJAVANJE potreba domaćih životinja u gajenju

Član 50.

Gajenje se vrši uz poštovanje ISPUNJAVANJE potreba domaćih životinja u gajenju, tako da se zadovoljavaju njihove biološke potrebe, ne ometaju njihove telesne funkcije i ponašanje, kao i da se sa njima postupa, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i dobrobit životinja.

Ishrana, nega i smeštaj domaćih životinja su odgovarajući ako zadovoljavaju fiziološke, etološke i druge potrebe domaćih životinja. Domaće životinje moraju se hraniti i negovati na način koji odgovara svakoj vrsti domaćih životinja i mora im se obezbediti odgovarajući smeštaj u objektima za gajenje. Prisilno hranjenje domaćih životinja dozvoljeno je u funkciji preživljavanja ili iz zdravstvenih razloga.

Prevoz i klanje domaćih životinja mora se obavljati, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i dobrobit životinja.

Odgajivač je dužan da obezbedi posebnu negu i lečenje za bolesne, povređene i iznemogle domaće životinje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i dobrobit životinja.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu ishrane i nege domaćih životinja iz stava 2. ovog člana.

Objekti i oprema za gajenje

Član 51.

Objekti za gajenje jesu:

1) štale, pčelinjaci, objekti za gajenje divljači, akvakulturu i dr.;

2) đubrišta i objekti za stočne otpatke;

3) skladišta za hranu (senjaci, silosi, ambari, podrumi i sl.) i vodu;

4) drugi prostori za gajenje (ograđeni i neograđeni pašnjaci) sa nadzorom nad pašom, ograde, trkališta, ispusti, prostor za sabiranje vode i dr.

Objekti iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju propisane zootehničke uslove u skladu sa ovim zakonom i veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita životinja.

Radi obezbeđivanja odgovarajućih uslova za gajenje i kvalitet proizvoda životinjskog porekla, odgajivač je dužan da, u skladu sa zoohigijenskim i etološkim normativima, koristi odgovarajuću opremu za smeštaj, hranjenje, napajanje, čišćenje i negu, kao i opremu za prevoz životinja i životinjskih otpadaka.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu objekata za gajenje po vrstama domaćih životinja, kao i uslove u pogledu opreme iz stava 3. ovog člana.

Životinjski otpaci i đubrenje

Član 55.

Životinjski otpaci (feces i mokraća papkara) mogu se upotrebljavati kao đubrivo.

Životinjski otpaci iz stava 1. ovog člana, kao i kompost, koji se upotrebljavaju za đubrenje kao sredstvo za ishranu bilja, u cilju očuvanja plodnosti tla, ne smatraju se otpacima.

Ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže propisuju način upravljanja otpadom životinjskog porekla koji se ne koristi kao đubrivo u smislu stava 2. ovog člana.

Pčelinja paša, katastar pčelinje paše i fenološke karte

Član 60.

Korišćenje medonosnog bilja za pčelinju pašu je slobodno i bez naknade.

Katastar pčelinje paše jeste zbirka podataka o prisustvu medonosnog bilja na određenom području, koji vodi regionalna odgajivačka organizacija PRAVNO LICE REGISTROVANO U ODGOVARAJUĆEM REGISTRU U SKLADU SA PROPISIMA O UDRUŽENJIMA I OSNOVANO RADI OSTVARIVANJA CILJEVA U OBLASTI PČELARSTVA (U DALJEM TEKSTU: UDRUŽENJE PČELARA).

Fenološka karta jeste skup podataka o mogućnosti paše, po vrstama pčelinje paše, koju vodi regionalna odgajivačka organizacija UDRUŽENJE PČELARA na utvrđenom području prognoziranja pčelinje paše.

Ministar propisuje bliže uslove o sadržini i načinu vođenja katastra iz stava 2. ovog člana.

Zaštita pčela za vreme pčelinje paše

Član 63.

Upotreba sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele za vreme pčelinje paše obavljaće se u skladu sa propisima kojima se uređuju sredstva za zaštitu bilja.

Pravno, odnosno fizičko lice može vršiti upotrebu sredstava za suzbijanje komaraca avio metodom, otrovnih za pčele za vreme pčelinje paše, samo po odobrenju organa jedinice lokalne samouprave.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana izdaje se za jedno tretiranje.

Lica iz stava 2. ovog člana dužna su obavestiti:

1) odgajivačku organizaciju UDRUŽENJE PČELARA KOJE SE NALAZI NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJOJ SE VRŠI SUZBIJANJE KOMARACA AVIO METODOM o izdatom odobrenju;

2) odgajivača pčela, putem sredstava javnog informisanja, najmanje 48 sati pre tretiranja o mestu i vremenu upotrebe sredstava otrovnih za pčele, načinu upotrebe, vremenu trajanja otrovnog sredstva i ugroženom području.

Pod ugroženim područjem iz stava 4. tačka 2) ovog člana, smatra se površina na kojoj se upotrebljava sredstvo za suzbijanje komaraca, kao i okolno zemljište koje se prostire u krugu od 5 km, udaljenosti od granice te površine.

U slučaju primene sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana odgajivač pčela dužan je da preduzme potrebne mere zaštite pčela, i to:

1) zatvaranje leta košnice;

2) privremeno preseljavanje.

Uslovi za gajenje divljači

Član 64.

Gajenjem divljači može da se bavi odgajivač koji ispunjava uslove u pogledu objekata i opreme iz člana 51. st. 2. i 3. ovog zakona.

Odgajivač koji se bavi gajenjem divljači može uneti divljač u objekte za gajenje ako divljač ispunjava uslove u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita životinja

ČLAN 64.

INTENZIVNO GAJENJE DIVLJAČI IZ KLASE SISARA I PTICA MOŽE DA SE OBAVLJA SAMO NA FARMI DIVLJAČI.

ODGAJIVAČ KOJI SE BAVI FARMSKIM GAJENJEM DIVLJAČI MORA DA ISPUNJAVA USLOVE U POGLEDU OBJEKATA ZA GAJENJE DIVLJAČI, ODGOVARAJUĆE OPREME ZA GAJENJE ODREĐENE VRSTE DIVLJAČI I STRUČNOG KADRA.

ODGAJIVAČ KOJI SE BAVI FARMSKIM GAJENJEM DIVLJAČI MOŽE UNETI DIVLJAČ NA FARMU DIVLJAČI AKO IMA UVERENJE O NJENOM ZDRAVSTVENOM STANJU, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE VETERINARSTVO.

ODGAJIVAČ KOJI SE BAVI FARMSKIM GAJENJEM DIVLJAČI MORA DA VODI EVIDENCIJU O PROIZVODNJI ZA POJEDINE PROIZVODNE FAZE.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE U POGLEDU OBJEKATA, ODGOVARAJUĆE OPREME I STRUČNOG KADRA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

UNOŠENJE DIVLJAČI KOJE NEMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE

ČLAN 64A

UNOŠENJE DIVLJAČI KOJE NEMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE NA FARMU DIVLJAČI VRŠI SE NA OSNOVU DOZVOLE MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.

Uslovi za obavljanje akvakulture

Član 65.

Akvakulturom može da se bavi odgajivač koji ispunjava uslove u pogledu objekata i opreme iz člana 51. st. 2. i 3. ovog zakona.

Odgajivač koji se bavi akvakulturom može uneti ribu i ostale vodene organizme u objekte za akvakulturu pod uslovom da ima uverenje o njihovom zdravstvenom stanju, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita životinja.

ČLAN 65.

AKVAKULTURA MOŽE DA SE OBAVLJA SAMO U OBJEKTIMA ZA AKVAKULTURU.

OBJEKTI ZA AKVAKULTURU, U SMISLU OVOG ZAKONA, SU RIBNJAK, POLURIBNJAK, KAVEZ, OGRAĐENI ILI PREGRAĐENI DELOVI RIBOLOVNE VODE I DRUGI OBJEKTI KOJI SLUŽE ZA GAJENJE RIBA.

RIBNJAK JE OGRANIČENA, OD PRIRODNIH TOKOVA ODVOJENA VODENA POVRŠINA U KOJOJ SE GAJI RIBA, A KOJI SE MOŽE PUNITI VODOM, ODNOSNO POTPUNO ISPRAZNITI.

POLURIBNJAK JE OGRANIČENA, OD PRIRODNIH TOKOVA ODVOJENA VODENA POVRŠINA U KOJOJ SE GAJI RIBA, A KOJI SE NE MOŽE PUNITI VODOM, ODNOSNO POTPUNO ISPRAZNITI.

KAVEZ JE OGRAĐENI PROSTOR POSTAVLJEN U VODI ZA POTREBE GAJENJA RIBA.

OGRAĐENI ILI PREGRAĐENI DELOVI RIBOLOVNE VODE SU OGRAĐENI ILI PREGRAĐENI PRIRODNI (POTOCI, REKE, RUKAVCI) ILI VEŠTAČKI TOKOVI (KANALI), JEZERA, BARE, VEŠTAČKE AKUMULACIJE, DRUGI ANTROPOGENI VODENI EKOSISTEMI, ODNOSNO DRUGI SISTEMI KOJI SLUŽE ZA GAJENJE RIBA.

DRUGI OBJEKTI ZA GAJENJE RIBA SU BAZENI ZA GAJENJE RIBA IZGRAĐENI OD RAZLIČITIH MATERIJALA, RAZLIČITIH OBLIKA KOJI SLUŽE ZA GAJENJE RIBA.

ODGAJIVAČ KOJI SE BAVI AKVAKULTUROM MOŽE UNETI RIBU U OBJEKAT AKO IMA UVERENJE O NJENOM ZDRAVSTVENOM STANJU, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE VETERINARSTVO.

ODGAJIVAČ KOJI SE BAVI AKVAKULTUROM MORA DA VODI EVIDENCIJU O PROIZVODNJI ZA POJEDINE PROIZVODNE FAZE.

ODGAJIVAČ KOJI SE BAVI AKVAKULTUROM MORA DA ISPUNI USLOVE U POGLEDU OBJEKATA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, ODGOVARAJUĆE OPREME I STRUČNOG KADRA.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE U POGLEDU OBJEKATA, OPREME I STRUČNOG KADRA IZ STAVA 10. OVOG ČLANA.

POSEBNI USLOVI ZA LOV RIBE

ČLAN 66A

U OBJEKTIMA ZA AKVAKULTURU MOGU DA SE LOVE RIBE KOJE IMAJU VELIČINU MANJU OD VELIČINE PROPISANE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA I ODRŽIVO KORIŠĆENJE RIBLJEG FONDA, KAO I ZA VREME LOVOSTAJA.

IXA PROIZVODI RIBARSTVA

MEĐUNARODNA POTVRDA (SERTIFIKAT)

ČLAN 66B

PROIZVODI RIBARSTVA MOGU SE UVOZITI, IZVOZITI I BITI U TRANZITU AKO IH, PORED USLOVA PROPISANIH ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE VETERINARSTVO, PRATI I MEĐUNARODNA POTVRDA (SERTIFIKAT) O ULOVU, KOJA MORA DA BUDE ORIGINALNA I IZDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA ZEMLJE POREKLA.

PROIZVODE RIBARSTVA KOJI SE IZVOZE, PORED DOKUMENATA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PRATI I:

1) MEĐUNARODNA POTVRDA ZA REEKSPORT (SERTIFIKAT ZA REEKSPORT) IZDATA OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA ZEMLJE KOJA NIJE ZEMLJA POREKLA, A NA ČIJOJ TERITORIJI JE PROIZVOD RIBARSTVA UVEZEN, SKLADIŠTEN, PRERAĐEN, ODNOSNO PODELJEN;

2) POTVRDA DA PROIZVODI RIBARSTVA POTIČU OD ULOVA ZA KOJI JE IZDATA MEĐUNARODNA POTVRDA (SERTIFIKAT) O ULOVU, KOJU IZDAJE NADLEŽNI VETERINARSKI INSPEKTOR.

IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, ZA ODREĐENE PROIZVODE RIBARSTVA NISU POTREBNE POTVRDE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU O POTVRDAMA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE OBRAZAC MEĐUNARODNE POTVRDE (SERTIFIKATA) O ULOVU, OBRAZAC MEĐUNARODNE POTVRDE ZA REEKSPORT (SERTIFIKAT ZA REEKSPORT) I OBRAZAC POTVRDE DA SU PROIZVODI RIBARSTVA U SKLADU SA MEĐUNARODNOM POTVRDOM (SERTIFIKATOM) O ULOVU, NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, KAO I LISTU PROIZVODA RIBARSTVA ZA KOJE NISU POTREBNE POTVRDE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

Autohtone rase domaćih životinja

Član 69.

Autohtone rase domaćih životinja su pod posebnom brigom države.

Listu autohtonih rasa domaćih životinja i ugroženih autohtonih rasa utvrđuje ministar.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE LISTU AUTOHTONIH RASA I UGROŽENIH AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA, KOJA SADRŽI I KRITERIJUME ZA UTVRĐIVANJE UGROŽENOSTI RASE.

Ministarstvo zaštićuje ime i autohtonu rasu domaćih životinja u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i sporazumima.

Autohtone rase ODGAJIVAČI AUTOHTONIH RASA domaćih životinja upisuju se u Registar ODGAJIVAČA autohtonih rasa domaćih životinja, koji vodi Ministarstvo.

Upis u Registar ODGAJIVAČA autohtonih rasa domaćih životinja vrši se na osnovu zahteva vlasnika domaćih životinja.

Ministar donosi rešenje o upisu u Registar ODGAJIVAČA autohtonih rasa domaćih životinja u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva.

Rešenje ministra o upisu u registar iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.

Registar ODGAJIVAČA autohtonih rasa domaćih životinja vodi se u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima koje vodi Ministarstvo.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu gajenja i prometa autohtonih rasa domaćih životinja, kao i sadržinu i način vođenja Registra autohtonih rasa domaćih životinja.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE USLOVE U POGLEDU GAJENJA I PROMETA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA, KAO I SADRŽINU I NAČIN VOĐENJA REGISTRA ODGAJIVAČA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA.

XI. PROIZVODNJA I PROMET HRANE BILJNOG

POREKLA ZA DOMAĆE ŽIVOTINJEI PROIZVODI ŽIVOTINJSKOG POREKLA

XI. PRIMARNA PROIZVODNJA HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE I PROMET PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA

Proizvodnja hrane biljnog porekla za domaće životinje

Član 72.

Proizvodnjom hrane biljnog porekla za domaće životinje može da se bavi pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice (u daljem tekstu: proizvođač), ako:

1) ima objekte i opremu za proizvodnju hrane biljnog porekla za domaće životinje;

2) obezbedi kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje;

3) ima prostorije za čuvanje sirovina i proizvedene hrane biljnog porekla za domaće životinje.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu objekata, opreme i prostorija iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana.

PRIMARNA PROIZVODNJA HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE

ČLAN 72.

PRIMARNA PROIZVODNJA HRANE ZA DOMAĆE ŽIVOTINJE OBAVLJA SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE BEZBEDNOST HRANE I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU TOG ZAKONA

Kontrola kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje

Član 73.

Proizvođač je dužan da obezbedi stalnu kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje u procesu proizvodnje i da vodi evidenciju o izvršenoj kontroli kvaliteta.

Kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje vrši pravno lice koje je akreditovano od organizacije nadležne za akreditaciju i ovlašćeno od strane ministra za obavljanje tih poslova.

Kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje može obavljati pravno lice iz stava 2. ovog člana ako ima:

1) opremu za hemijsko-kvalitativne analize;

2) u stalnom radnom odnosu najmanje jednog diplomiranog inženjera poljoprivrede, odnosno diplomiranog inženjera master-a za stočarstvo ili diplomiranog inženjera tehnologije za proizvodnju hrane za domaće životinje, sa radnim iskustvom od najmanje dve godine na odgovarajućim poslovima za vršenje kontrole kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana, kao i uslove u pogledu opreme iz stava 3. tačka 1) ovog člana.

Promet hrane biljnog porekla za domaće životinje

Član 74.

Promet hrane biljnog porekla za domaće životinje obuhvata uvoz, izvoz, skladištenje i prodaju, kao i svako upućivanje hrane biljnog porekla za domaće životinje trećem licu iz objekta za proizvodnju hrane biljnog porekla za domaće životinje.

O prometu hrane biljnog porekla za domaće životinje proizvođač vodi evidenciju.

Ministar bliže propisuje oblik i sadržinu evidencije iz stava 2. ovog člana.

Ako postoji opravdana sumnja da je hrana biljnog porekla za domaće životinje štetna po zdravlje domaće životinje, zdravlje ljudi i životnu sredinu, ministar može da zabrani ili ograniči promet ili upotrebu iste.

Proizvodi životinjskog porekla

Član 75.

Proizvodi životinjskog porekla, u smislu ovog zakona, jesu: žive životinje; sperma; jajne ćelije i embrioni; meso u obliku trupova i polutki; koža; iznutrice; sveže mleko; vuna; jaja; med; mleč i sporedni proizvodi (stajnjak i osoka).

PROIZVODI ŽIVOTINJSKOG POREKLA, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESU: ŽIVE DOMAĆE ŽIVOTINJE; PRIPLODNI MATERIJAL; MESO U OBLIKU TRUPOVA I POLUTKI; IZNUTRICE; KOŽA; KRZNO; DLAKE; VUNA; PERJE; SIROVO MLEKO; JAJA; MED; MLEČ; DRUGI DELOVI TELA I SPOREDNI PROIZVODI (STAJNJAK I OSOKA), OSIM PROIZVODA RIBARSTVA.

Proizvodi životinjskog porekla moraju odgovarati propisanim uslovima o kvalitetu proizvoda životinjskog porekla.

PROMET PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA VRŠI SE AKO SU ISPUNJENI PROPISANI USLOVI O KVALITETU PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA.

Kvalitet proizvoda životinjskog porekla utvrđuje pravno lice koje je akreditovano od organizacije nadležne za akreditaciju i ovlašćeno od strane ministra za obavljanje tih poslova.

Ministar propisuje uslove u pogledu kvaliteta proizvoda životinjskog porekla.

MINISTAR PROPISUJE USLOVE U POGLEDU KVALITETA, NAČINA OCENE KVALITETA PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA, KAO I NEOPHODNU OPREMU ZA UTVRĐIVANJE KVALITETA PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA.

Uslovi za promet priplodnim domaćim životinjama

Član 76.

Promet kvalitetne priplodne domaće životinje i njeno izlaganje na smotrama, izložbama, sajmovima, licitacijama, takmičenjima ili na drugi način, kao i promet ostalog priplodnog materijala može se vršiti ako je obeležena na propisan način i ako se vodi, odnosno ako je prati matični list, pedigre i uverenje o zdravstvenom stanju životinje.

KVALITETNA PRIPLODNA DOMAĆA ŽIVOTINJA IZLAŽE SE NA SMOTRAMA I IZLOŽBAMA AKO JE OBELEŽENA NA PROPISAN NAČIN I AKO JE PRATI MATIČNI LIST I UVERENJE O ZDRAVSTVENOM STANJU ŽIVOTINJE.

Izlaganje kvalitetnih priplodnih domaćih životinja na smotrama, izložbama, sajmovima i takmičenjima je od značaja za Republiku Srbiju.

Ministar bliže propisuje uslove za održavanje smotri, izložbi, sajmova, licitacija i takmičenja.

XIV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE POSLOVA U STOČARSTVU

Član 82.

Sredstva za sprovođenja mera iz Dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa i Godišnjeg programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa, kao i za sprovođenje posebnih mera u vanrednim uslovima, sredstva za očuvanje genetskih rezervi, očuvanje biološke raznovrsnosti domaćih životinja, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomnih pokrajina, budžetu grada, budžetu lokalne samouprave.

Sredstva za sprovođenja poslova u stočarstvu obezbeđuju se od:

ZA OBAVLJANJE POSLOVA U STOČARSTVU PLAĆAJU SE SLEDEĆE TAKSE:

1) naknade TAKSA za izdavanje zootehničkih dokumenata;

2) naknade TAKSA za izvršene kontrole proizvodnih sposobnosti domaćih životinja koje se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije;

3) naknade TAKSA za obeležavanje i evidenciju domaćih životinja;

4) naknade TAKSA za izdavanje dozvole za korišćenje priplodnjaka za prirodno parenje.

Visinu naknada TAKSE iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada.

Inspekcijski nadzor

Član 83.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko poljoprivrednog inspektora.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede, odnosno diplomirani inženjer master-a za stočarstvo sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva.

ČLAN 83.

INSPEKCIJSKI NADZOR NAD SPROVOĐENJEM ODREDABA OVOG ZAKONA I PROPISA DONETIH NA OSNOVU OVOG ZAKONA VRŠI MINISTARSTVO PREKO POLJOPRIVREDNOG, ODNOSNO GRANIČNOG VETERINARSKOG INSPEKTORA.

POSLOVE POLJOPRIVREDNOG INSPEKTORA MOŽE DA OBAVLJA LICE KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO KOJE JE STEKLO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE IZ OBLASTI STOČARSTVA ILI ZOOTEHNIKE SA POLOŽENIM DRŽAVNIM STRUČNIM ISPITOM I SA NAJMANJE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA.

POSLOVE GRANIČNOG VETERINARSKOG INSPEKTORA MOŽE DA OBAVLJA LICE KOJE ISPUNJAVA USLOVE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE VETERINARSTVO.

Službeno odelo i službena legitimacija

Član 84.

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor mora da ima službenu legitimaciju.

Poljoprivredni inspektor obalja poslove inspekcijskog nadzora u propisanom službenom odelu.

U OBAVLJANJU POSLOVA INSPEKCIJSKOG NADZORA GRANIČNI VETERINARSKI INSPEKTOR IMA PROPISANU SLUŽBENU LEGITIMACIJU I SLUŽBENO ODELO U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE VETERINARSTVO.

Ministar bliže propisuje obrazac i sadržaj službene legitimacije, izgled službenog odela poljoprivrednog inspektora, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama.

Prava i dužnosti poljoprivrednog inspektora I GRANIČNOG VETERINARSKOG INSPEKTORA

Član 85.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li je odgajivačka organizacija, odnosno organizacija sa posebnim ovlašćenjima upisana u Registar;

2) da li osnovna odgajivačka organizacija sprovodi osnovni odgajivački program;

3) da li regionalna odgajivačka organizacija sprovodi glavni odgajivački program;

4) da li glavna odgajivačka organizacija sprovodi glavni odgajivački program;

5) ispunjenost uslova iz člana 6. stav 4, člana 7. stav 3, člana 8. stav 3, člana 9. stav 3. i člana 10. stav 10. STAV 12. ovog zakona;

6) da li glavni odgajivački program ispunjava propisane uslove;

7) da li selekcijski program ispunjava propisane uslove;

8) ispunjenost uslova za uvođenje u priplod priplodne domaće životinje i kvalitetne priplodne domaće životinje;

9) da li je domaća životinja upisana u matičnu evidenciju, odnosno u registar iz člana 27. stav 1. ovog zakona;

10) da li je izvršena kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti domaće životinje, kao i da li je na osnovu rezultata procenjene vrednosti priplodnih domaćih životinja izvršeno razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaćih životinja u klase;

11) da li se o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaćih životinja vodi propisana zbirka podataka;

12) da li su odgajivaču dati rezultati kontrole proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaćih životinja na propisan način;

13) da li je svaka kvalitetna priplodna domaća životinja ocenjena i razvrstana u klase;

14) da li je priznavanje novih rasa, linija i hibrida domaćih životinja izvršeno na propisan način;

15) da li je izvršeno testiranje novih rasa, provenijenci, linija, hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih domaćih životinja na propisan način;

16) da li se razmnožavanje domaćih životinja vrši na propisan način;

17) da li se vodi evidencija o veštačkom osemenjavanju, odnosno prirodnom parenju i odgovarajuća zootehnička dokumentacija;

18) da li se parenje u srodstvu vrši na propisan način;

19) da li se priplodnjaci za prirodno parenje i priplodnjaci za veštačko osemenjavanje koriste u skladu sa propisanim uslovima;

20) da li se sperma koristi i stavlja u promet u skladu sa uslovima iz člana 37. ovog zakona;

21) da li su izvođači veštačkog osemenjavanja upisani u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja;

22) da li fizičko lice koje obavlja veštačko osemenjavanje ODGAJIVAČ KOJI OBAVLJA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE U SVOM STADU ispunjava uslove iz člana 38. stav 2. ovog zakona;

23) ispunjenost uslova iz člana 38. stav 4. STAV 5. ovog zakona;

24) rad izvođača veštačkog osemenjavanja;

25) zaštitni pojas oko centra za selekciju pčelinjih matica, odnosno posebne uslove prometa i selidbe pčela i pčelarskog priplodnog materijala, kao i gajenje pčela u zaštićenom pojasu oko centra za selekciju pčelinjih matica;

26) da li se genetske manipulacije vrše u dozvoljene svrhe;

27) izvođenje molekularno-genetskih testova;

28) da li je testiranje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja izvršeno na propisan način;

29) da li se gajenje vrši u skladu sa propisanim uslovima po vrstama gajenja;

30) da li se gajenje vrši uz poštovanje ISPUNJAVANJE potreba domaćih životinja u gajenju u pogledu ishrane i nege;

31) da li objekti i oprema za gajenje ispunjavaju propisane uslove;

32) da li je odgajivač osposobljen za gajenje i postupanje sa domaćim životinjama i da li ima osnovna znanja o gajenju i postupanju sa domaćim životinjama, ishrani, kvalitetu proizvoda životinjskog porekla i postupanju sa stajskim đubrivom;

33) stručnu osposobljenost odgajivača za izvođenje zootehničkih postupaka iz člana 53. stav 1. ovog zakona;

34) da li odgajivač vrši ishranu domaćih životinja suprotno odredbama člana 54. ovog zakona;

35) upotrebu životinjskih otpadaka;

36) ispunjenost tehničkih i tehnoloških uslova objekata za životinjske otpatke i pogona za preradu i obradu životinjskih otpadaka;

37) da li se obeležavanje i evidentiranje domaćih životinja vrši u skladu sa odredbama člana 57. ovog zakona;

38) da li se gajenje pčela vrši u skladu sa odredbama člana 59. ovog zakona, odnosno da li se selidba pčela vrši u skladu sa odredbama člana 61. ovog zakona;

39) da li je izvršena propisana zaštita pčela za vreme pčelinje paše pri upotrebi hemijskih sredstava avio metodom;

39A) DA LI SE INTENZIVNO GAJENJE DIVLJAČI IZ KLASE SISARA I PTICA OBAVLJA U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 64. OVOG ZAKONA;

39B) DA LI JE DIVLJAČ KOJE NEMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE UNETA NA FARMU DIVLJAČI NA OSNOVU DOZVOLE MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE;

40) da li se akvakultura obavlja u skladu sa odredbama člana 65. ovog zakona;

41) da li se unošenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekte za akvakulturu vrši na osnovu dozvole iz člana 66. ovog zakona;

42) da li se sprovodi Program očuvanja biološke raznovrsnosti u stočarstvu;

43) da li su autohtone rase domaćih životinja upisane u Registar autohtonih rasa domaćih životinja;

43) DA LI SU ODGAJIVAČI AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA UPISANI U REGISTAR ODGAJIVAČA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA;

44) da li se gajenje i promet autohtonih rasa domaćih životinja vrši suprotno odredbama člana 69. ovog zakona;

45) da li se vrši gajenje i promet drugih rasa pčela, osim priplodnog materijala pčela rase Apis mellifera carnica;

46) sprovođenje posebnih mera u stočarstvu u vanrednim uslovima;

47) ispunjenost uslova za obavljanje proizvodnje hrane biljnog porekla za domaće životinje;

48) da li se vrši kontrola kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje u procesu proizvodnje i da li se vodi evidencija o izvršenoj kontroli kvaliteta;

49) da li pravno lice koje vrši kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje ispunjava propisane uslove;

50) da li se promet hrane biljnog porekla za domaće životinje vrši u skladu sa propisanim uslovima;

51) da li su proizvodi životinjskog porekla propisanog kvaliteta;

51) DA LI SE PROMET PROIZVODIMA ŽIVOTINJSKOG POREKLA VRŠI AKO SU ISPUNJENI PROPISANI USLOVI O KVALITETU;

52) da li se promet priplodnih domaćih životinja vrši u skladu sa članom 75. članom 76. ovog zakona;

53) da li promet genetskim materijalom vrši lice koje ispunjava propisane uslove;

54) da li se uvoz i izvoz kvalitetne priplodne domaće životinje i genetskog materijala vrši po propisanim uslovima;

55) izvršavanje mera po ovom zakonu.

U VRŠENJU POSLOVA INSPEKCIJSKOG NADZORA, GRANIČNI VETERINARSKI INSPEKTOR IMA PRAVO I DUŽNOST DA PROVERAVA:

1) DA LI PROIZVODE RIBARSTVA PRI UVOZU, IZVOZU I TRANZITU PRATE PROPISANE POTVRDE U SKLADU SA ČLANOM 66B ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA, OSIM ZA PROIZVODE RIBARSTVA ZA KOJE NISU POTREBNE OVE POTVRDE;

2) IZVRŠAVANJE MERA PO OVOM ZAKONU.

Mere koje nalaže poljoprivredni inspektor I GRANIČNI VETERINARSKI INSPEKTOR

Član 86.

U vršenju poslova iz člana 85. STAV 1. ovog zakona poljoprivredni inspektor može da:

1) naredi pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu da u određenom roku uskladi obavljanje delatnosti, odnosno otkloni nedostatke u pogledu propisanih uslova;

2) odredi rešenjem rok subjektima u stočarstvu za ispunjenje uslova predviđenih ovim zakonom;

3) zabrani rad subjektima u stočarstvu do ispunjenja uslova predviđenih ovim zakonom;

4) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, prijavu za privredni prestup i krivičnu prijavu zbog povrede odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

5) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.

U VRŠENJU POSLOVA IZ ČLANA 85. STAV 2. OVOG ZAKONA GRANIČNI VETERINARSKI INSPEKTOR MOŽE DA:

1) ZABRANI UVOZ, IZVOZ I TRANZIT PROIZVODA RIBARSTVA AKO IH NE PRATE PROPISANE POTVRDE U SKLADU SA ČLANOM 66B ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA, OSIM ZA PROIZVODE RIBARSTVA ZA KOJE NISU POTREBNE OVE POTVRDE;

2) NAREDI DRUGE MERE I PREDUZME DRUGE RADNJE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Mere iz stava 1. ovog člana poljoprivredni inspektor utvrđuje rešenjem.

MERE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA POLJOPRIVREDNI INSPEKTOR, ODNOSNO GRANIČNI VETERINARSKI INSPEKTOR UTVRĐUJE REŠENJEM.

O izvršenju mera naloženih rešenjem iz stava 2. IZ STAVA 3. ovog člana pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice obaveštava poljoprivrednog inspektora, GRANIČNOG VETERINARSKOG INSPEKTORA.

Obaveze lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor

Član 87.

Odgajivačka organizacija, organizacija sa posebnim ovlašćenjima, IZVOĐAČ VEŠTAČKOG OSEMENJAVANJA, odgajivač, koji podležu inspekcijskom nadzoru, dužni su da isti omoguće, pruže podatke i obaveštenja i osiguraju uslove za nesmetani rad poljoprivrednog inspektora.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da u određenom roku, na zahtev poljoprivrednog inspektora dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.

Rok iz stava 2. ovog člana mora biti primeren vrsti zahteva.

Nadležnost za rešavanje po žalbi

Član 88.

Na rešenje poljoprivrednog inspektora, ODNOSNO GRANIČNOG VETERINARSKOG INSPEKTORA može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi ministar odlučuje rešenjem u roku od mesec dana od dana dostavljanja žalbe.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.

Privredni prestup

Član 89.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) obavlja poslove u stočarstvu, a nije upisano u Registar (član 6. stav 1);

2) ne sprovodi odgajivački program (član 7. stav 1, član 8. stav 1, član 9. stav 1);

3) sprovodi odgajivački program, a ne ispunjava uslove iz člana 7. stav 3, člana 8. stav 3. i član 9. stav 3. ovog zakona;

4) obavlja poslove u stočarstvu, a ne ispunjava uslove iz člana 10. stav 10. STAV 12. ovog zakona;

5) vrši veštačko osemenjavanje, a nije upisano u Registar izvođača veštačkog osemenjavanja (član 38. stav 1).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do pet godina.

Prekršaj pravnog lica

Član 90.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne obaveštava Ministarstvo o svakoj promeni podataka koji se odnose na upis u Registar (član 13. stav 6);

2) ne dostavlja Ministarstvu izveštaj o sprovođenju glavnog odgajivačkog programa na propisan način (član 24. stav 3);

3) uvodi u priplod priplodne domaće životinje i kvalitetne priplodne domaće životinje, a ne ispunjava propisane uslove (član 25);

4) navede netačne podatke o poreklu kvalitetnih priplodnih domaćih životinja (član 26. st. 1. do 5);

5) ne izvrši upis domaćih životinja u matičnu evidenciju, odnosno u registar iz člana 27. stav 1. ovog zakona;

6) ne vrši kontrolu proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaćih životinja na propisan način (član 28. st. 1. i 3);

7) ne vodi zbirku podataka o kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina domaćih životinja (član 28. stav 4);

8) odgajivaču ne daje rezultate kontrole proizvodnih sposobnosti i procene priplodne vrednosti domaćih životinja na propisan način (član 29);

9) ne izvrši ocenjivanje i razvrstavanje kvalitetnih priplodnih domaćih životinja u klase, radi sprovođenja selekcijskog programa i gajenja (član 30);

10) kontroliše da li je izvršeno testiranje novih rasa, provenjenci, linija i uveženih kvalitetnih priplodnih domaćih životinja (član 32);

11) ne vodi evidenciju o veštačkom osemenjavanju, odnosno o prirodnom parenju i ne izdaje potvrdu o veštačkom osemenjavanju, odnosno o prirodnom parenju (član 33. stav 2);

12) obavlja parenje u srodstvu suprotno odredbi člana 34. ovog zakona;

13) koristi priplodnjake za prirodno parenje, a ne ispunjava uslove iz člana 35. st. 3. i 4. ovog zakona;

13) KORISTI PRIPLODNJAKE ZA PRIRODNO PARENJE A NE ISPUNJAVA PROPISANE USLOVE, OSIM AKO IMA DOZVOLU MINISTRA ZA KORIŠĆENJE PRIPLODNJAKA I KADA NISU ISPUNJENI PROPISANI USLOVI (ČLAN 35. ST. 1-4);

13A) KORISTI ZA PRIPLOD MUŠKA GRLA KOJA NISU ODABRANA ZA PRIPLOD, KAO I MUŠKA GRLA U TOVU (ČLAN 35. STAV 5);

14) koristi priplodnjake za veštačko osemenjavanje, a ne ispunjava uslove iz člana 36. st. 3. i 4. ovog zakona;

15) koristi i stavlja u promet spermu, a ne ispunjava uslove iz člana 37. st. 1. i 3. ovog zakona;

16) vrši veštačko osemenjavanje, a ne ispunjava uslove iz člana 38. stav 4. STAV 5. ovog zakona;

17) vrši veštačko osemenjavanje suprotno odredbi člana 41. ovog zakona;

18) drži priplodnjake, a nema zootehničku dokumentaciju i dozvolu iz člana 42. stav 1. ovog zakona;

19) sprovodi glavni odgajivački program, a ne ispunjava uslove iz člana 42. st. 2. i 3. ovog zakona;

20) vrši gajenje, promet i selidbu pčela i pčelarskog priplodnog materijala u zaštitnom pojasu oko centra za selekciju pčelinjih matica suprotno odredbama člana 43. ovog zakona;

21) koristi i stavlja u promet jajne ćelije i embrione, a ne ispunjava uslove iz člana 44. stav 1. ovog zakona;

22) vrši menjanje nasledne osnove domaćih životinja metodama genetske manipulacije suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

23) izvodi molekularno-genetske testove suprotno odredbama člana 46. ovog zakona;

24) vrši testiranje proizvodnih sposobnosti domaćih životinja suprotno propisanim uslovima (član 47. stav 1);

25) vrši gajenje suprotno propisanim uslovima (član 49. st. 2. i 3);

26) ne poštuje NE ISPUNJAVA potrebe domaćih životinja u gajenju u pogledu ishrane i nege (član 50. st. 1, 2. i 4);

27) objekti i oprema za gajenje ne ispunjavaju propisane uslove (član 51);

28) nije osposobljen za gajenje i postupanje sa domaćim životinjama i nema osnovna znanja o gajenju i postupanju sa domaćim životinjama, ishrani, kvalitetu proizvoda životinjskog porekla i postupanju sa stajskim đubrivima (član 52);

29) izvodi zootehničke postupke iz člana 53. stav 1. ovog zakona, a nije stručno osposobljen;

30) vrši ishranu domaćih životinja suprotno odredbama člana 54. ovog zakona;

31) koristi objekte za životinjske otpatke i pogone za preradu i obradu životinjskih otpadaka, a ne ispunjava tehničko-tehnološke uslove iz člana 56. ovog zakona;

32) vrši obeležavanje i evidentiranje domaćih životinja suprotno odredbama člana 57. ovog zakona;

33) vrši gajenje pčela suprotno odredbama člana 59. ovog zakona;

34) vrši selidbu pčela suprotno odredbama člana 61. ovog zakona;

35) ne omogući odgajivaču prolaz preko njegovog zemljišta radi praćenja odbeglog roja pčela (član 62);

36) vrši upotrebu sredstava za suzbijanje komaraca avio metodom za vreme pčelinje paše suprotno odredbama člana 63. ovog zakona;

37) obavlja gajenje divljači suprotno odredbama člana 64. ovog zakona;

37) OBAVLJA INTENZIVNO GAJENJE DIVLJAČI IZ KLASE SISARA I PTICA SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 64. OVOG ZAKONA;

37A) VRŠI UNOŠENJE DIVLJAČI KOJE NEMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE NA FARMU DIVLJAČI BEZ DOZVOLE NADLEŽNOG MINISTRA (ČLAN 64A);

38) obavlja akvakulturu suprotno odredbama člana 65. ovog zakona;

39) vrši unošenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekat za akvakulturu bez dozvole nadležnog ministra (član 66);

40) ne sprovodi Program očuvanja biološke raznovrsnosti u stočarstvu iz člana 68. ovog zakona;

41) vrši gajenje i promet autohtonih rasa domaćih životinja suprotno odredbama člana 69. ovog zakona;

42) vrši gajenje i promet priplodnog materijala drugih rasa pčela, osim zaštićene rase pčela Apis mellifera carnica (član 70. stav 1);

43) ne sprovodi posebne mere u stočarstvu u vanrednim uslovima (član 71);

44) ne ispunjava propisane uslove, a bavi se proizvodnjom hrane biljnog porekla za domaće životinje (član 72. stav 1);

45) ne obezbeđuje stalnu kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje u procesu proizvodnje i ne vodi evidenciju o izvršenoj kontroli kvaliteta (član 73. stav 1);

46) vrši kontrolu kvaliteta hrane biljnog porekla za domaće životinje, a ne ispunjava propisane uslove (član 73. st. 2. i 3);

47) vrši promet hrane biljnog porekla za domaće životinje suprotno uslovima iz člana 74. ovog zakona;

48) proizvodi STAVLJA U PROMET PROIZVODE životinjskog porekla koji nisu odgovarajućeg kvaliteta (član 75. stav 2);

49) stavlja u promet priplodnu domaću životinju koja nije obeležena na propisan način i ako je ne prati odgovarajuća zootehnička dokumentacija (član 76);

50) vrši promet genetskog materijala, a ne ispunjava propisane uslove (član 77. stav 1);

51) vrši uvoz kvalitetne priplodne domaće životinje, a ne ispunjava propisane uslove (član 78. st. 1. i 2);

52) vrši izvoz kvalitetne priplodne domaće životinje, a ne ispunjava propisane uslove (član 79. st. 1. i 2);

53) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora, ODNOSNO GRANIČNOG VETERINARSKOG INSPEKTORA u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 91.

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 89. stav 1. tačka 5) i člana 90. stav 1. tač. 3), 11), 12), 13), 16), 17), 20), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 35), 36), 38), 39), 40), 41), 42), 43), 44), 45), 47), 48), 49), 51), 52) i 53) ovog zakona.

ČLAN 91.

NOVČANOM KAZNOM OD 250.000 DO 500.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PREDUZETNIK AKO UČINI RADNJE IZ ČLANA 89. STAV 1. TAČKA 5) I ČLANA 90. STAV 1. TAČ. 3), 11), 12), 13), 13A), 16), 17), 20), 22), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 35), 36), 37), 37A) 38), 39), 40), 41), 42), 43), 48), 49), 51), 52) I 53) OVOG ZAKONA

Prekršaj fizičkog lica

Član 92.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako vrši veštačko osemenjavanje, a ne ispunjava uslove iz člana 38. stav 2. ovog zakona.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 90. stav 1. tač. 3), 11), 12), 13), 20), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 35), 36), 38), 39), 40), 41), 42), 43), 44), 45), 47), 48), 49), 51), 52) i 53) ovog zakona.

NOVČANOM KAZNOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ FIZIČKO LICE AKO UČINI RADNJE IZ ČLANA 90. STAV 1. TAČ. 3), 11), 12), 13), 13A), 20), 22), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 34), 35), 36), 37), 37A) 38), 39), 40), 41), 42), 43), 48), 49), 51), 52) I 53) OVOG ZAKONA.

ROK ZA USKLAĐIVANJE POSLOVANJA

ČLAN 50.

PRAVNA LICA I PREDUZETNICI KOJI OBAVLJAJU POSLOVE U OBLASTI STOČARSTVA DUŽNI SU DA SVOJE POSLOVANJE USKLADE SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA NAJKASNIJE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

PREUZIMANJE REGISTRA

ČLAN 51.

REGISTAR AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA USTANOVLJEN ZAKONOM O STOČARSTVU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 41/09 I 93/12) NASTAVLJA DA SE VODI KAO REGISTAR ODGAJIVAČA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

PRIMENA PODZAKONSKIH PROPISA

ČLAN 52.

DO DONOŠENJA PROPISA NA OSNOVU OVLAŠĆENJA IZ OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE:

1) PRAVILNIK O NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE I SADRŽINI POTVRDE O VEŠTAČKOM OSEMENJAVANJU, ODNOSNO PRIRODNOM PARENJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 30/14);

2) PRAVILNIK O LISTI GENETSKIH REZERVI DOMAĆIH ŽIVOTINJA, NAČINU OČUVANJA GENETSKIH REZERVI DOMAĆIH ŽIVOTINJA, KAO I O LISTI AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA I UGROŽENIH AUTOHTONIH RASA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 38/10);

3) PRAVILNIK O USLOVIMA U POGLEDU GAJENJA I PROMETA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA, KAO I SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA REGISTRA AUTOHTONIH RASA DOMAĆIH ŽIVOTINJA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 56/10).

STUPANJE NA SNAGU ZAKONA

ČLAN 53.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

ANALIZA EFEKATA

1. Određenje problema koji zakon treba da reši?

Stočarstvo kao grana poljoprivrede predstavlja pokazatelj razvijenosti države u celini. Donošenjem ovog zakona sistemski se rešavaju problemi koje odgajivači imaju u stočarskoj proizvodnji, kako bi se ova grana poljoprivrede unapredila, pre svega, kroz usklađivanje sa propisima EU u oblasti stočarstva i rešavanje problema sagledanih u primeni Zakona o stočarstvu.

Izmene i dopune Zakona odnose se na potrebu uključivanja novih učesnika u lancu proizvodnje stočarskih proizvoda u postojeći sistem, s obzirom na kontinuirani razvoj tehnologija proizvodnje u stočarstvu (npr. distributivni centar za promet reproduktivnog materijala).

Takođe, neophodno je da bude uređena proizvodnja proizvoda stočarstva, kao i proizvoda ribarstva na način koji je usklađen sa proizvodnjom u zemljama EU. Naime, stvaranjem pravnog osnova za donošenje podzakonskih akata, s ciljem uređenja postojećeg sistema, obezbediće se uslovi za nastup i opstanak naših proizvođača na međunarodnom tržištu, kako kroz ispunjenje uslova kvaliteta dobijenih proizvoda (npr. EUROP skala klasiranja), tako i sprečavanjem prometa proizvodima ribarstva koji se nalaze van legalnih tokova. Shodno navedenom, u zakonodavstvu Republike Srbije trenutno ne postoje propisi kojima se uređuje kvalitet trupova goveda i svinja na liniji klanja, a što je obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja EU, a mogućnost za njihovo donošenje se stvara ovim zakonom (primena EUROP skale klasiranja za trupove goveda i svinja).

Imajući u vidu činjenicu da u Republici Srbiji postoje distributivni centri za promet reproduktivnog materijala koji su registrovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, ali su van sistema u sprovođenju odgajivačkih programa, iste je neophodno uvesti u sistem rada na selekciji i odabiru priplodnih domaćih životinja, kako bi se postigli bolji rezultati primene odgajivačkih programa.

S obzirom da primena odgajivačkih programa treba da se vrši na način kakav je u zemljama sa razvijenom stočarskom proizvodnjom, izmene koje se odnose na ovu oblast su, pre svega, učinjene s ciljem unapređenja kvaliteta odgajivačkih programa i što preciznijeg definisanja uslova koje oni treba da ispune. Naime, predloženim izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu vrši se usklađivanje sadržine odgajivačkih programa sa propisima EU.

Ovim zakonom predloženo je da se brišu odredbe koje su definisane drugim zakonima (zakon kojim se uređuje veterinarstvo, zakon kojim se uređuje dobrobit životinja), kako se ne bi stvarale nedoumice kod odgajivača u pogledu ispunjavanja određenih uslova i da bi se izbeglo preklapanje nadležnosti po više osnova. Takođe, ovo za odgajivače predstavlja i podsticaj u smislu da neće izdvajati sredstava za ispunjenje uslova koji bi bili propisani brisanim podzakonskim aktima (npr. ispunjenje uslova u pogledu objekata za gajenje po vrstama domaćih životinja, kao i uslova u pogledu opreme za gajenje po vrstama domaćih životinja).

Proizvodnju u akvakulturi, kao i proizvodnju divljači i proizvode ribarstva bilo je neophodno preciznije definisati, kako bi se stvorili uslovi za brže unapređenje ove proizvodnje uz poštovanje zahteva koji se postavljaju u gajenju određenih životinjskih vrsta.

Takođe, neophodno je izmeniti i deo koji se odnosi na gajenje autohtonih rasa domaćih životinja (izmena naziva Registra), kako bi se Registar autohtonih rasa domaćih životinja, koji je ustanovljen Zakonom o stočarstvu, a čija je svrha očuvanje i održivo korišćenje autohtonih rasa domaćih životinja, praćenje trenda populacija autohtonih rasa i analiza stanja radi planiranja programa i mera iz oblasti ruralnog razvoja, vodio na pravilan način i kako bi se u isti upisivali odgajivači autohtonih rasa, koji su zaduženi da obezbede odgovarajuće uslove prilikom gajenja autohtonih rasa domaćih životinja.

Deo koji se odnosi na proizvode životinjskog porekla se menja s ciljem stvaranja odgovarajućeg zakonskog osnova za usklađivanje proizvoda životinjskog porekla sa zahtevima u pogledu kvaliteta koji važe u zemljama članicama EU.

S obzirom na to da su izmene i dopune ovog zakona takve prirode da zahtevaju uvođenje i graničnog veterinarskog inspektora za kontrolu međunarodnih potvrda (sertifikata) pri uvozu, izvozu i tranzitu proizvoda ribarstva, neophodno je u postupku nadzora, pored poljoprivrednih inspektora, uključiti i ove inspektore.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu?

Donošenjem ovog zakona treba da se poboljša rad na ranije postavljenim ciljevima definisanim Zakonom o stočarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 93/12), kao i da se izvrši usklađivanje sa propisima EU u oblasti stočarstva.

Unapređenje postojećeg sistema (odgajivački programi) na poboljšanju, odnosno očuvanju osobina domaćih životinja u zavisnosti od njihove vitalnosti se svakako izdvaja, s obzirom na to da se samo poboljšanjem proizvodnih osobina domaćih životinja može očekivati unapređenje stočarstva.

Dobijanje saglasnosti od glavne odgajivačke organizacije za sprovođenje glavnog odgajivačkog programa koje treba da dobiju regionalne odgajivačke organizacije neophodno je s obzirom na to da regionalne odgajivačke organizacije ne izrađuju, već sprovode glavni odgajivački program, kao i da je u praksi dolazilo do različitih tumačenja i primene glavnog odgajivačkog programa od strane regionalnih odgajivačkih organizacija (npr. regionalna odgajivačka organizacija pokriva jednu teritoriju velike površine (Niš), a u praksi je neophodno registrovanje više regionalnih organizacija za tu teritoriju, a što predstavlja stručnu procenu kroz obezbeđivanje organizaciono-tehničkih uslova za sprovođenje glavnog odgajivačkog programa (član 10)).

S obzirom da su se u sprovođenju poslova u stočarstvu pojavili novi organizacioni oblici, iste je neophodno uključiti u izradu i sprovođenje odgajivačkih programa. Takođe, uočena je potreba za ponovnim definisanjem poslova odgajivačkih organizacija, odnosno organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kako bi se ispoštovale njihove stvarne nadležnosti.

Bilo je neophodno kroz izmene i dopune Zakona o stočarstvu uskladiti uslove koje treba da ispuni odgajivački program sa propisima EU (Odluka Komisije (EEZ) br. 84/247, Odluka Komisije (EEZ) br. 84/419, Direktiva saveta (EEZ) br. 88/661, Direktiva saveta (EEZ) br. 89/361).

Izmenama i dopunama ovog zakona jasno je propisano da veštačko osemenjavanje odgajivač može da vrši u sopstvenom stadu, kako bi se otklonila nedoumica oko toga u kojim uslovima odgajivači mogu da vrše veštačko osemenjavanje, a koja je uočena u primeni Zakona o stočarstvu.

Cilj izmena i dopuna zakona je i da se jasno definišu uslovi i način korišćenja muških priplodnih domaćih životinja, kao i način kontrole centara za reprodukciju i veštačko osemenjavanje, radi usklađivanja sa realnim potrebama u oblasti stočarstva.

S obzirom na to da se testiranje proizvodnih osobina domaćih životinja vrši u farmskim uslovima i u testnoj stanici, odredba da se ona vrše u testnoj stanici je brisana, kako bi bile obuhvaćene sve moguće situacije u kojim se vrši testiranje proizvodnih osobina domaćih životinja.

Kako bi se usaglasili sa drugim zakonskim rešenjima, predloženo je brisanje pojedinih odredbi ovog zakona koje se odnose na načine gajenja domaćih životinja i promet hrane za životinje biljnog porekla.

U cilju uključenja zainteresovanih pčelarskih udruženja u primenu ovog zakona, predviđeno je njihovo uključivanje prilikom vođenja Katastra pčelinje paše i Fenološke karte. Takođe, uvodi se i obaveza izveštavanja udruženja pčelara o upotrebi sredstava za suzbijanje komaraca.

S obzirom da oblast gajenja divljači, kao i proizvodnja u akvakulturi nije detaljno uređena, cilj ovog zakona je i da se urede i ovi vidovi proizvodnje na odgovarajući način, kako bi se u ovim oblastima postigli što veći ekonomski efekti.

Kako bi Republika Srbija ispunila obaveze koje postoje na međunarodnom nivou u kontroli prometa proizvoda ribarstva, neophodno je stvoriti zakonodavni osnov kojim se tačno propisuje koja dokumentacija mora da prati proizvode ribarstva u prometu (međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, međunarodna potvrda za reeksport (sertifikat za reeksport) i potvrda da su proizvodi ribarstva u skladu sa međunarodnom potvrdom (sertifikatom) o ulovu). Na taj način se izbegava stavljanje Republike Srbije na listu zemalja koje ne poštuju međunarodne odredbe o kontroli nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, odnosno stvaraju se uslovi za naše prerađivače i trgovce proizvodima ribarstva da nastave svoje poslovanje u skladu sa međunarodnim zahtevima.

U cilju stvaranja uslova za usklađivanje sa EU propisima koji se odnose na kvalitet proizvoda životinjskog porekla i njegovu ocenu, neophodno je ponovo definisati proizvode životinjskog porekla, način ocene kvaliteta proizvoda životinjskog porekla, kao i neophodnu opremu za utvrđivanje kvaliteta proizvoda životinjskog porekla.

Svi navedeni ciljevi se mogu objediniti u osnovne, a to su:

1) proizvodnja dovoljnih količina kvalitetnih stočarskih proizvoda, što je preduslov za dovoljnu snabdevenost tržišta kvalitetnim stočarskim proizvodima, kao i za izvoz stočarskih proizvoda na tržišta drugih zemalja;

2) sprečavanje negativnih posledica koje može da ima intenzivna stočarska proizvodnja; zaštita zdravlja i dobrobiti domaćih životinja;

3) očuvanje životne sredine.

3. Druga mogućnost za rešavanje problema?

Prilikom sagledavanja drugih mogućih rešenja, a imajući u vidu trenutno stanje u stočarstvu Republike Srbije, uz korišćenje pozitivnih iskustava, ocenjeno je da je optimalno rešenje donošenje ovog propisa.

Naime, kako je bilo potrebno na celovit način regulisati oblast stočarstva i omogućiti efikasniji rad odgajivača, unaprediti rad odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kao i stvoriti uslove za ispunjenje međunarodnih obaveza koje se postavljaju pred Republiku Srbiju, druge mogućnosti rešavanja navedenih problema nisu postojale.

Shodno tome, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu dodatno su definisane oblasti delovanja i nadležnosti subjekata u stočarstvu. Naime, samo izmene i dopune Zakona stvaraju uslove da se kroz sveobuhvatan pristup rešava teško stanje u kom se nalazi stočarstvo u Republici Srbiji.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?

S obzirom da se ovim zakonom uređuje materija koja se pretežno uređuje zakonom, nije bilo nomotehničke mogućnosti za rešavanje problema kroz intervenciju na nivou podzakonskih akata.

5. Na koga će i kako će uticati predložena rešenja?

Ovaj zakon će imati uticaj na:

odgajivače domaćih životinja, koji će preko odgajivačkih organizacija moći da učestvuju u sprovođenju odgajivačkog programa. Na osnovu toga odgajivači će moći da planiraju svoju proizvodnju i imaće bolju saradnju sa organizacijama u oblasti stočarstva u odabiru i gajenju kvalitetnih priplodnih domaćih životinja, što će dovesti do veće i stabilnije proizvodnje na njihovim poljoprivrednim gazdinstvima. Takođe, to predstavlja i pomoć odgajivačima u odabiru rasa, odnosno vrsta prilagođenih podneblju što dovodi do efikasnije proizvodnje i smanjenja troškova. Pored toga, odgajivači će određene zootehničke postupke (npr. veštačko osemenjavanje domaćih životinja) moći da vrše samo u svom stadu u skladu sa ovim zakonom, čime je olakšano gajenje domaćih životinja. Takođe brisane su odredbe koje se odnose na proizvodnju i promet hrane biljnog porekla, odnosno primarna proizvodnja hrane za domaće životinje obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane;

druge subjekte u stočarskoj proizvodnji, pre svega, lica koja rade na terenu kao selekcioneri u odgajivačkim organizacijama, kao i odgajivačkih organizacija koje izrađuju odgajivačke programe i vrše procenu priplodne vrednosti domaćih životinja u skladu sa međunarodnim standardima (npr. trenutno se u skladu sa odgajivačkim programom vrši kontrola mlečnosti metodom AT4 koje je utvrdio ICAR (International Committee for Animal Recording), a ovim izmenama i dopunama zakona data je mogućnost primene i drugih metoda (npr. BT4) čiji je cilj efikasnija kontrola);

na regionalne odgajivačke organizacije, s obzirom na to da će kroz sistem dobijanja saglasnosti, jasno znati koje poslove u okviru glavnog odgajivačkog programa sprovode i na kojoj teritoriji;

udruženja pčelara kojima se daju nova ovlašćenja za koja su oni zainteresovani, kako bi se unapredila ova, sve bitnija, grana stočarstva i kako bi se stvorili uslovi za podizanje nivoa proizvodnje u pčelarstvu. Naime, pčelari će imati informacije o rasporedu pčelinje paše i na osnovu katastra moći će da planiraju svoje aktivnosti koje se odnose na selidbu pčela i raspored pčelinjaka na stajalištima;

proizvođače ribe u objektima za akvakulturu i odgajivače divljači kojima će biti jasno propisani uslovi pod kojima će vršiti gajenje ovih vrsta životinja. To će doprineti boljim uslovima za gajenje divljih životinja, i njihovu efikasniju proizvodnju;

prerađivače i trgovce proizvodima ribarstva za koje je neophodna propisana međunarodna potvrda (sertifikat), odnosno koji će imati obavezu da prilikom uvoza, tranzita i izvoza proizvoda ribarstva poseduju odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom, a koja je usklađena sa međunarodnim zahtevima, što do sada nije bio slučaj;

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine koje će imati preciznije informacije o kvalitetu domaćih životinja koje se gaje u Republici Srbiji i njihovim proizvodnim osobinama preko izveštaja odgajivačkih organizacija i na osnovu informacija od drugih subjekata u stočarstvu (npr. o kvalitetu trupova iz klanica EUROP skala klasiranja) , na osnovu kojih će se kasnije vršiti kreiranje agrarne politike u oblasti stočarstva, kao i u kontroli primene zakona.

6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća?

Potrebno je da se u okviru ovog ministarstva uspostavi baza podataka o međunarodnim potvrdama (sertifikatima) o ulovu, međunarodnim potvrdama za reeksport (sertifikati za reeksport) i potvrdama da proizvodi ribarstva potiču od ulova za koji je izdata međunarodna potvrda (sertifikat) o ulovu, a što je i predviđeno u okviru Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, PG13 Ribarstvo, s obzirom da je to obaveza naše države u procesu pristupanja EU. Napominjemo da ustanovljavanje navedene baze podataka ne zahteva dodatne materijalne troškove u pogledu osnivanja i održavanja, s obzirom na to da podaci koji treba da se vode ne zahtevaju formiranje složene baze podataka, već mogu da se vode i u okviru postojeće tehničke podrške u ovom ministarstvu.

Donošenje ovog propisa neće prouzrokovati dodatne troškove ni građanima, ni privredi, ni poljoprivrednim proizvođačima, s obzirom na to da ovim izmenama i dopunama zakona ne nastaju novi troškovi za subjekte u stočarstvu.

Naime, što se tiče nadležnosti graničnog veterinarskog inspektora ukazujemo da je isti ustanovljen zakonom kojim se uređuje veterinarstvo. Shodno tome, granični veterinarski inspektor u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo već obavlja neophodne kontrole proizvoda ribarstva, a što je i navedeno u ovom zakonu (član 66b u kome je propisano da se uvoz, izvoz i tranzit proizvoda ribarstva vrši ako su pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuje veterinarstvo ispunjeni i uslovi u pogledu međunarodnih potvrda). Kako je neophodno da se u skladu sa međunarodnim zahtevima prati da li proizvodi ribarstva potiču iz nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, neophodno je da postojeći nadležni granični veterinarski inspektor u svom radu zahteva dostavu i tog dokumenta koji je obavezan u međunarodnom prometu proizvoda ribarstva. Imajući u vidu navedeno, ne stvaraju se dodatni troškovi organizovanja rada graničnog veterinarskog inspektora u skladu sa ovim zakonom, s obzirom na to da su isti rešeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo. U vezi sa navedenim, ukazujemo da obaveza posedovanja navedenih potvrda ne zahteva dodatne troškove na strani privrednih subjekata, s obzirom na to da nadležni veterinarski inspektor već vrši obavezni pregled u objektu u kome se proizvodi ribarstva proizvode i izdaje neophodnu dokumentaciju, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Što se tiče odgajivača koji obavljaju poslove farmskog gajenja divljači, ukazujemo da se isti već obavljaju u skladu sa Zakonom o stočarstvu, a ovim izmenama i dopunama samo se precizira način gajenja divljači u skladu sa potrebama odgajivača gajene divljači (definisanje farme divljači, stvaranje mogućnosti za propisivanje uslova u pogledu tehnologije gajenja divljači i dobrobiti životinja, a koje se već primenjuju).

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Pozitivne posledice donošenja ovog zakona ogledaju se u stvaranju sigurnijeg i efikasnijeg zakonodavnog okvira koji će omogućiti povećanje konkurentnosti proizvođačima u stočarstvu, pre svega, kroz primenu međunarodnih metoda ocene kvaliteta proizvoda stočarstva (npr. EUROP skala klasiranja), što će posredno uticati na mogućnost njihovog nastupa na međunarodnom tržištu. Pored toga, u slučaju proizvoda ribarstva sprečava se da Republici Srbiji bude zabranjen izvoz proizvoda ribarstva, jer ne poštuje međunarodne odredbe u ovoj oblasti.

Imajući u vidu da do sada nije ustanovljen Katastar pčelinje paše i Fenološka karta, aktivno uključivanje udruženja pčelara u primenu ovog zakona kroz njihovo vođenje predstavlja korist ovim udruženjima, čime će unaprediti svoju proizvodnju. Naime, katastar pčelinje paše predstavlja zbirku podataka o medonosnom bilju, a Fenološka karta skup podataka o mogućnosti paše po vrstama paše, a sistem ovih podataka doprineće poboljšanju kvaliteta i efikasnijoj proizvodnji pčelarskih proizvoda. Shodno navedenom, a imajući u vidu njihove zahteve i potrebe, stepen njihove organizovanosti, odnosno mogućnosti vođenja Katastra pčelinje paše i Fenološke karte, kao i negativne efekte nepostojanja Katastra pčelinje paše i Fenološke karte po proizvođače pčelarskih proizvoda, predloženo rešenje opravdava ovakav način njihovog vođenja.

8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Primena ovog zakona omogućuje pravno uređen nastup svih subjekata u stočarstvu. Stimuliše pojavu novih privrednih subjekata koji vrše kontrolu proizvodnih i reproduktivnih osobina domaćih životinja, selekciju domaćih životinja na povećanje produktivnosti uz poštovanje njihove vitalnosti, uređuje proizvodnju gajene divljači, kao i proizvodnju u objektima za akvakulturu.

Njime se takođe podstiču udruženja pčelara da se aktivno uključe u primenu zakona i da rade na unapređenju svoje proizvodnje.

Ovaj zakon podstiče konkurenciju stimulacijom za formiranje odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima sa povećanim brojem radnih mesta u njima.

Napominjemo da primena ovog zakona neće dovesti do pada pojedinih privrednih subjekata na tržištu (pčelarska udruženja, odgajivači gajene divljači, prerađivači i trgovci proizvodima ribarstva), s obzirom na to da su zakonska rešenja takve prirode da ne dovode do opterećenja proizvodnje za navedene privredne subjekte na tržištu.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

Proces izrade ovog zakona trajao je oko godinu dana. To je bio neophodan period u kome su utvrđene najbitnije tačke čije je definisanje neophodno u zakonskom aktu.

U tom periodu je kroz dve radne grupe u koje su bile uključene zainteresovane strane pripremljen tekst radne verzije navedenog zakonskog propisa. Naime, u pripremu teksta bili su uključeni predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije sa konkretnim zahtevom da udruženja pčelara vode Katastar pčelinje paše i Fenološku kartu, što je i prihvaćeno; zamenik predsednika Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije sa zahtevom preciziranja objekata za akvakulturu, što je i prihvaćeno; predstavnici glavnih odgajivačkih organizacija koji su podržali izmene sadržine glavnog odgajivačkog programa, kao i promenu nadležnosti odgajivačkih organizacija; predstavnici asocijacije proizvođača (Holštajn asocijacije Srbije i Centralno udruženje odgajivača goveda simentalske rase) koji su podržali izmene i dopune Zakona o stočarstvu, predsednik Lovačkog saveza Srbije i zamenik predsednika Lovačkog saveza Vojvodine koji su pismenim putem podneli predloge koji su prihvaćeni (jasnije definisanje farme divljači i način rada).

Takođe, o tekstu radne verzije Zakona se raspravljalo i u okviru Stručne radne grupe za stočarstvo koji su podržali izmene i dopune i gde su iznete primedbe na tekst radne verzije i na primenu Zakona o stočarstvu (da se objedine odgajivački programi za centralnu Srbiju i Autonomnu pokrajinu Vojvodina, a što nije prihvaćeno imajući u vidu podelu nadležnosti propisane drugim propisom; da se donesu pojedina podzakonska akta što je uvaženo (veštačko osemenjavanje domaćih životinja); da se poljoprivredna inspekcija uključi u nadzor nad hranom za životinje – ukazano je da to nije predmet ovog zakona i da je to već regulisano drugim propisima).

Prilikom pripreme zakona uzeta su u obzir i iskustva zemalja Evropske unije i zemalja u okruženju.

Imajući u vidu činjenicu da se izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu bitnije ne menja oblast stočarstva u skladu sa Poslovnikom Vlade nije sprovedena javna rasprava.

10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?

Radi sprovođenja ovog zakona potrebno je doneti sledeća podzakonska akta u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, i to:

Pravilnik o uslovima u pogledu objekata i opreme koje moraju ispunjavati odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, kao i o uslovima u pogledu stručnog kadra koje moraju ispunjavati organizacije sa posebnim ovlašćenjima (član 8. Predloga zakona);

Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini potvrde o veštačkom osemenjavanju, odnosno prirodnom parenju (član 15. Predloga zakona);

Pravilnik o programu, sadržini i načinu sprovođenja stručnog osposobljavanja odgajivača za veštačko osemenjavanje životinja (član 20. Predloga zakona);

Pravilnik o uslovima u pogledu objekata i opreme za gajenje divljači (član 29. Predloga zakona);

Pravilnik o uslovima u pogledu objekata i opreme za bavljenje akvakulturom (član 31. Predloga zakona);

Pravilnik o obrascu međunarodne potvrde (sertifikata) o ulovu, obrascu međunarodne potvrde za reeksport (sertifikat za reeksport) i obrascu potvrde da su proizvodi ribarstva u skladu sa međunarodnom potvrdom (sertifikatom) o ulovu, načinu vođenja evidencije o navedenim potvrdama, kao i listu proizvoda ribarstva za koje nisu potrebne navedene potvrde (član 32. Predloga zakona);

Pravilnik o listi autohtonih rasa i ugroženih autohtonih rasa domaćih životinja, i kriterijumi za utvrđivanje ugroženosti rase (član 33. Predloga zakona);

Pravilnik o uslovima u pogledu gajenja i prometa autohtonih rasa domaćih životinja, kao i sadržini i načinu vođenja Registra odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja (član 33. Predloga zakona);

Pravilnik o kvalitetu, načinu ocene kvaliteta proizvoda životinjskog porekla, kao i neophodnu opremu za utvrđivanje kvaliteta proizvoda životinjskog porekla (član 37. Predloga zakona).

IZJAVA

O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

Ovlašćeni predlagač – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu

(Draft Law on amendments on the Law on animal husbandry)

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,

Normativna sadržina Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu nije u suprotnosti sa odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma. Naime, članom 38. Prelaznog sporazuma (SSP član 73. Konkurencija i ostale ekonomske odredbe), stav 9. propisano je da se pravila državne pomoći, koje su predmet Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, neće odnositi na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva.

Predlog zakona je usklađen sa članom 27. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer se njime ne uvode količinska ograničenja i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz zajednice.

Predlog zakona je usklađen sa članom 30. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer se ne uvode se nove prepreke za trgovinu koje mogu imati isto dejstvo kao količinska ograničenja

Predlog zakona je usklađen sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer nema razlike za strana i domaća pravna i fizička lica.

Predlog zakona je usklađen sa članom 97. jer se izmene donose u cilju postepenog usklađivanja sa EU zakonodavstvom

Predlog zakona je usklađen sa članom 98. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer su u obzir uzete prioritetne oblasti u skladu sa pravnim tekovinama Zajednice u oblasti ribarstva.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Nema

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Ispunjene su obaveze Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju navedene u čl. 27, 30, 37, 97. i 98.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Nema

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu se na sistemski način uređuje oblast stočarstva, uređuju se proizvodi stočarstva, proizvodi ribarstva, odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, uslovi za gajenje divljači i akvakulturu, kvalitet proizvoda stočarstva i promet proizvoda ribarstva, što je u saglasnosti sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju i predstavljeno je u poglavlju 3.11. Poljoprivreda i ruralni razvoj i u poglavlju 3.13. Ribarstvo.

U dosadašnjem periodu oblast stočarstva bila je definisana Zakonom o stočarstvu i podzakonskim aktima (uredbe i pravilnici), što je navedenim nacionalnim programom za integraciju dato u poglavlju 3.11.3. Organizacija poljoprivrednog tržišta.

Osnovni zakonski okvir pri kreiranju i realizaciji dosadašnje agrarne politike Republike Srbije u oblasti stočarstva predstavljao je Zakon o stočarstvu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09 i 93/12), kao i pravilnici i uredbe u oblasti stočarstva, koji se odnose na srednjeročne i kratkoročne periode. Zakonom o stočarstvu i pratećim podzakonskim aktima bliže se definišu mehanizmi implementacije agrarne politike u oblasti stočarstva, kroz sistem sprovođenja odgajivačkih programa, a Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu isti se unapređuju i uređuje se i pitanje kontrole prometa proizvoda ribarstva u skladu sa EU zahtevima.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona stočarstvu se može dovesti u vezu sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije i to sa glavom III Poljoprivreda i ribarstvo čl. 39-44, a sa kojima nije u saglasnosti. Naime, nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije ne podleže pravilima utvrđenim za osnivanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta država članica EU i osnivanje organizacije poljoprivrednih tržišta EU. Pomenutim odredbama Ugovora o funkcionisanju EU uređuje se unutrašnje tržište poljoprivrednih proizvoda SMO (Common Market Organisation) i politika podsticaja iz ZPP (Zajednička poljoprivredna politika) iz koje su isključene države nečlanice, pa time i Republika Srbija.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Uredba saveta (EU) br. 1005/2008 od 29. septembra 2008. O ustanovljavanju sistema za sprečavanje, utvrđivanje i eliminisanja nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova i dopunjavanju Uredbe (EZ) br. 2847/93, (EZ) br. 1936/2001 i (EZ) br.601/2004 i ukidanju Uredbe (EZ) br. 1093/94 i (EZ) br. 1447/1999 (COUNCIL REGULATION (EC) No 1005/2008 of 29 September 2008 establishing a Community system to prevent, deter and eliminate illegal, unreported and unregulated fishing, amending Regulations (EEC) No 2847/93, (EC) No 1936/2001 and (EC) No 601/2004 and repealing Regulations (EC) No 1093/94 and (EC) No 1447/1999);

Direktiva saveta (EZ) br. 1010/2009 od 30. novembra 2009. godine o priplodnim životinjama čiste rase vrste goveda (COUNCIL DIRECTIVE 2009/157/EC of 30 November 2009 on pure-bred breeding animals of the bovine species);

Odluka Komisije (EEZ) br. 84/247 od 27. aprila 1984. godine kojom se utvrđuju kriterijumi za priznavanje odgajivačkih organizacija i asocijacija koje vode i ustanovljavaju matičnu evidenciju za priplodne životinje čiste rase vrste goveda (COMMISSION DECISION 84/247 (EEC) of 27 April 1984 laying down the criteria for the recognition of breeders’ organizations and associations which maintain or establish herd-books for pure-bred breeding animals of the bovine species);

Odluka Komisije (EEZ) br. 84/419 od 19. jula 1984. godine kojom se utvrđuju kriterijumi za upis goveda u glavnu matičnu knjigu Commission Decision 84/419 (EEC) of 19 July 1984 laying down the criteria for entering cattle in herd-books;

Direktiva saveta (EEZ) br. 88/661 od 19. decembra 1988. godine o zootehničkim standardima koji se primenjuju na priplodne životinje vrste svinje Council Directive 88/661/EEC of 19 December 1988 on the zootechnical standards applicable to breeding animals of the porcine species;

Odluka Komisije (EEZ) br. 89/501 od 18. jula 1989. godine o utvrđivanju uslova za odobravanje i nadzor odgajivačkih organizacija i odgajivačkih asocijacija koje ustanovljavaju i vode matičnu evidenciju priplodnih svinja čiste rase COMMISSION DECISION 89/501/EEC of 18 July 1989 laying down the criteria for approval and supervision of breeders’ associations and breeding organizations which establish or maintain herd-books for pure-bred breeding pigs (89/501/EEC);

Odluka Komisije (EEZ) br. 89/507 od 18. jula 1989. od godine o metodama za praćenje i procenu priplodne vrednosti čistokrvnih i hibridnih priplodnih svinja COMMISSION DECISION (89/507/EEC) of 18 July 1989 laying down methods for monitoring performance and assessing the genetic value of pure-bred and hybrid breeding pigs;

Direktiva saveta (EEZ) br. 89/361 od 30. maja 1989. godine o priplodnim ovcama i kozama čistih rasa Council Directive 89/361/EEC of 30 May 1989 concerning pure-bred breeding sheep and goats;

Odluka Komisije (EEZ) br. 90/256 od 10. maja 1990. godine o utvrđivanju metoda za praćenje i procenu priplodne vrednosti priplodnih ovaca i koza čiste rase Commission Decision 90/256/EEC of 10 May 1990 laying down methods for monitoring performance and assessing the genetic value of pure-bred breeding sheep and goats;

Odluka Komisije (EEZ) br. 90/257 od 10. maja 1990. godine o kriterijumima za prihvatanje za priplod priplodnih ovaca i koza čiste rase i upotrebe njihovog semena, jajnih ćelija i embriona Commission Decision 90/257/EEC of 10 May 1990 laying down the criteria for the acceptance for breeding purposes of pure-bred breeding sheep and goats and the use of their semen, ova or embryos;

Direktiva saveta (EEZ) br. 90/427 od 26. juna 1990. godine o zootehničkim i genealoškim uslovima koji uređuju trgovinu kopitarima unutar zajednice Council Directive 90/427/EEC of 26 June 1990 on the zootechnical and genealogical conditions governing intra-Community trade in equidae;

Direktiva saveta (EEZ) br. 90/428 od 26. juna 1990. godine o trgovini kopitarima namenjenim takmičenjima i utvrđivanju uslova za učestvovanju na njima COUNCIL DIRECTIVE 90/428/EEC of 26 June 1990 on trade in equidae intended for competitions and laying down the conditions for participation therein;

Direktiva saveta (EEZ) br. 91/174 od 25. marta 1991. godine o zootehničkim i zahtevima za pedigre za stavljanje na tržište životinja čiste rase i dopunjavanju Direktiva 77/504/EEZ i 90/425/EEZ Council Directive 91/174/EEC of 25 March 1991 laying down zootechnical and pedigree requirements for the marketing of pure-bred animals and amending Directives 77/504/EEC and 90/425/EEC;

Direktiva saveta (EZ) br. 94/28 od 23. juna 1994. godine kojom se utvrđuju načela koja se odnose na zootehničke i genealoške uslove primenjive na uvoz iz trećih zemalja životinja, njihovog semena, jajnih ćelija i embriona i dopunjavanju Direktive 77/504/EEZ o čistokrvnim priplodnim govedima Council Directive 94/28/EC of 23 June 1994 laying down the principles relating to the zootechnical and genealogical conditions applicable to imports from third countries of animals, their semen, ova and embryos, and amending Directive 77/504/EEC on pure-bred breeding animals of the bovine species.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu nije vršeno usklađivanje sa navedenim sekundarnim izvorom prava EU. Naime, njegovo usklađivanje sa navedenim sekundarnim izvorima prava EU izvršiće se kroz donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom.

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,

Nema.

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu nije vršeno usklađivanje sa navedenim sekundarnim izvorom prava EU. Usklađivanje sa sekundarnim izvorima prava EU je neophodno prilikom donošenja pratećih propisa.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

Do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

Ovim propisom se ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

Ne.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Ne.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

U izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu nisu učestvovali konsultanti. Napominjemo da su na izradi ovog zakona učestvovale zainteresovane strane (formirane dve radne grupe) koje su pripremile prvi tekst radne verzije navedenog zakonskog propisa. Takođe, bili su uključeni i predstavnici Stručne radne grupe za stočarstvo gde su iznete primedbe na prvi tekst radne verzije ovog zakona.

Predlagač je procenio da se u ovoj fazi nije neophodno konsultovati sa Evropskom komisijom, jer se ovim propisom ne vrši transpozicija EU zakonodavstva.