PREDLOG ZAKONA
O USLOVIMA ZA ZAPOŠLjAVANjE I RAD STRANIH DRŽAVLjANA
1. Predmet
Član
Strani državljanin i lice bez državljanstva (u daljem tekstu: strani državljanin) može da se zaposli ili radi na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) pod opštim i posebnim uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom poslodavca i posebnim uslovima utvrđenim ovim zakonom, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije utvrđeno.
Član
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na stranog državljanina:
koji je član diplomatskog, odnosno konzularnog predstavništva strane države ili je član druge strane misije koja u Republici ima diplomatski status, i kome je izdata posebna lična karta u skladu sa zakonom;
koji na osnovu međunarodnog ugovora ima privilegije i imunitet;
koji u Republici obavlja poslove na osnovu međunarodnih sporazuma o poslovno-tehničkoj saradnji, obrazovanju i istraživanju sa drugom državom, Evropskom unijom ili međunarodnom organizacijom;
koji vodi poslove ili je član organa uprave, nadzora ili izvršnog organa pravnog lica ili njegovog predstavništva, ogranka ili drugog organizacionog dela koji je upisan u registar u Republici, u skladu sa zakonom, ako je vlasnik tog pravnog lica;
koji obavlja stručne poslove utvrđene ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji, dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji i prenosu tehnologije;
poslovnog gosta, ako na teritoriji Republike boravi neprekidno ili sa prekidima najduže 90 dana u periodu od šest meseci;
predavača koji učestvuje u organizovanim profesionalnim skupovima ili obavlja rad u cilju predstavljanja medicinskih, tehničkih i drugih naučnih dostignuća, kao i njegovo prateće osoblje;
dopisnika akreditovanog u Republici ili izveštača stranih medija;
koji obavlja verske poslove i versku službu u okviru legalnih crkava i verskih zajednica;
koji organizuje i sprovodi dobrotvorne akcije u okviru registrovanih organizacija ili legalnih crkava i verskih zajednica;
koji na osnovu ugovora zaključenih sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane ili unutrašnjih poslova obavlja poslove za potrebe odbrane ili bezbednosti zemlje ili se usavršava u ovim oblastima;
koji je član posade stranog broda, odnosno vazduhoplova ili je zaposlen kod poslodavca u delatnosti drumsko-železničkog saobraćaja čije je sedište u inostranstvu;
člana omladinskog ili drugog stranog (međunarodnog) udruženja koji obavlja privremene obrazovne, sportske, kulturne i druge aktivnosti sa mladima, u organizaciji ovlašćenih organizacija, ustanova, državnih organa ili organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
koji obavlja rad u oblasti kulture kao učesnik skupova, kolonija ili drugih kulturnih manifestacija;
koji učestvuje na sportskim priredbama;
kome je dodeljena stipendija u statusu učenika ili studenta od strane Republike ili koji studira na osnovu sporazuma o studentskoj razmeni i koji po tom osnovu radi.
Pod legalnim crkvama i verskim zajednicama, u smislu ovog zakona, smatraju se crkve i verske zajednice čije je delovanje bilo uređeno posebnim zakonima ili koje su registrovane po zakonu i drugim propisima o verskim zajednicama koji su važili do 16. marta 1993. godine.
2. Osnovni pojmovi
Član
Dozvolom za rad, u smislu ovog zakona, smatra se akt na osnovu kojeg strani državljanin u Republici može da se zaposli, odnosno radi i da ostvaruje prava po osnovu zapošljavanja i rada, u skladu sa zakonom.
Zapošljavanjem stranog državljanina u Republici, u smislu ovog zakona, smatra se zaključivanje ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu.
Poslodavcem, u smislu ovog zakona, smatra se domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava stranog državljanina.
Poslovnim gostom, u smislu ovog zakona, smatra se strani državljanin koji u Republici uspostavlja poslovne kontakte ili prisustvuje poslovnim sastancima i obavlja druge aktivnosti, bez ostvarivanja prihoda, koje se odnose na pripreme određenog stranog poslodavca da uspostavi prisustvo i otpočne sa radom u Republici.
3. Uslovi za zapošljavanje i rad stranih državljana
Član
Strani državljanin može da se zaposli u Republici ako poseduje dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom i odobrenje za stalno nastanjenje u skladu sa zakonom.
Poslodavac može da zaposli stranog državljanina koji nema odobrenje za stalno nastanjenje ako dobije dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom i ako strani državljanin poseduje odobrenje za privremeni boravak u skladu sa zakonom.
Ugovor o radu ili drugi ugovor o radnom angažovanju stranog državljanina za koga nije izdata dozvola za rad – ništav je.
Član
Strani državljanin može da obavlja rad u svojstvu preduzetnika ako dobije dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom, ako je u Republici registrovan kao preduzetnik u skladu sa zakonom i ako poseduje odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak u skladu sa zakonom.
II. UTVRĐIVANjE KVOTE DOZVOLA ZA RAD
Član
Vlada utvrđuje godišnju kvotu dozvola za rad za strane državljane (u daljem tekstu: kvota) kojom se ograničava broj stranih državljana na tržištu rada u Republici.
Kvota se deli na grupe dozvola za rad i utvrđuje za:
privremeno upućivanje stranih državljana na rad u Republiku;
stručno usavršavanje ili specijalizaciju stranih državljana;
sezonski rad stranih državljana;
ostale vidove zapošljavanja i rada stranih državljana.
Član
Vlada utvrđuje kvotu na osnovu predloga ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Predlog iz stava 1. ovog člana Ministarstvo daje na osnovu mišljenja republičke organizacije nadležne za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacija za zapošljavanje), ministarstva nadležnog za određenu delatnost i socijalno-ekonomskog saveta obrazovanog za teritoriju Republike (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Organizacija za zapošljavanje daje mišljenje u skladu sa stanjem i kretanjem na tržištu rada i brojem važećih dozvola za rad.
Vlada utvrđuje kvotu najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Član
Vlada može da smanji utvrđenu kvotu ili da zabrani ili ograniči zapošljavanje i rad stranih državljana u određenoj grani, delatnosti ili zanimanju, kao i na određenoj teritoriji.
Mere iz stava 1. ovog člana Vlada može da preduzme u slučaju:
1) povećanja nezaposlenosti u Republici;
2) manje potrebe za zapošljavanjem i radom stranih državljana koja je rezultat aktivne politike zapošljavanja;
3) smanjenja obima poslova u određenoj grani, delatnosti ili zanimanju, kao i na određenoj teritoriji.
Vlada može da poveća utvrđenu kvotu ako ustanovi da je to od opšteg interesa.
Predlog za preduzimanje mera iz st. 1. i 3. ovog člana daje Ministarstvo na način utvrđen u članu 7. stav 2. ovog zakona.
Smanjenje kvote, zabrana odnosno ograničenja iz stava 1. ovog člana ne odnose se na izdate dozvole za rad.
Vlada određuje obim i trajanje mera iz st. 1. i 3. ovog člana.
III. VRSTE DOZVOLA ZA RAD
Član
Dozvola za rad se može izdati u okviru kvote kao:
radna dozvola;
poslovna dozvola.
Za isti vremenski period može se izdati samo jedna vrsta dozvole za rad stranog državljanina.
Član
U kvotu se ne računaju dozvole za rad za strane državljane:
1) članove uže porodice stranog državljanina koji je član diplomatskog odnosno konzularnog predstavništva strane države ili je član druge strane misije koja u Republici ima diplomatski status;
2) koji vode poslove ili su članovi organa uprave, nadzora ili izvršnog organa u pravnom licu ili njegovom predstavništvu, ogranku ili drugom organizacionom delu, a nisu vlasnici tog pravnog lica, kao i članove njihove uže porodice.
Članom uže porodice stranog državljanina, u smislu ovog zakona, smatra se bračni drug, dete, usvojilac i usvojenik.
1) Radna dozvola
Član
Radna dozvola je vrsta dozvole za rad na osnovu koje strani državljanin može da se zaposli ili obavlja rad u skladu sa propisima o radu, odnosno ovim zakonom.
Član
Stranom državljaninu koji poseduje odobrenje za stalno nastanjenje u Republici radna dozvola izdaje se na njegov zahtev, na period dok traje stalno nastanjenje, nezavisno od kretanja na tržištu rada, u okviru kvote iz člana 6. stav 2. tačka 4) ovog zakona.
Član
Radna dozvola na određeno vreme izdaje se za zapošljavanje stranog državljanina koji ne poseduje odobrenje za stalno nastanjenje, na zahtev poslodavca, i to za:
1) privremeno upućivanje stranih državljana na rad u Republiku;
2) stručno usavršavanje i specijalizaciju;
3) sezonski rad;
4) obavljanje drugih poslova kod poslodavca.
Radna dozvola iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana izdaje se za period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje dozvole, a najduže godinu dana.
Radna dozvola iz stava 1. tačka 2) ovog člana izdaje se za period trajanja programa usavršavanja ili specijalizacije i može se produžiti na obrazložen zahtev organizatora, ako stručno usavršavanje ili specijalizacija nije mogla da se završi u periodu za koji je dozvola izdata.
Radna dozvola iz stava 1. tačka 3) ovog člana može se izdati i produžiti tako da njeno ukupno trajanje u kalendarskoj godini ne prelazi period od šest meseci.
Radna dozvola se može produžiti, ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.
Član
Podnosilac zahteva za izdavanje radne dozvole iz člana 13. ovog zakona dužan je da obavesti organizaciju za zapošljavanje ako strani državljanin ne otpočne sa radom u roku od 15 dana od dana izdavanja radne dozvole.
Poslodavac koji je, u skladu sa ovim zakonom, dobio dozvolu za rad stranog državljanina ne može da ga uputi na rad kod drugog poslodavca.
Privremeno upućivanje stranih državljana na rad u Republiku
Član
Poslodavac sa sedištem u inostranstvu (u daljem tekstu: strani poslodavac) može da privremeno uputi svog zaposlenog na rad u Republiku:
u svoje predstavništvo;
u svoj ogranak ili drugi organizacioni deo;
u privredno društvo u Republici čiji je strani poslodavac vlasnik.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana nema obavezu zaključivanja ugovora o radu ili drugog ugovora u smislu propisa o radu.
Član
Radna dozvola za privremeno upućivanje stranog državljana na rad u Republiku izdaje se na zahtev predstavništva, ogranka ili drugog organizacionog dela stranog poslodavca, odnosno poslodavca kod kojeg strani državljanin treba da obavlja rad, u okviru kvote iz člana 6. stav 2. tačka 1) ovog zakona.
Radna dozvola iz stava 1. ovog člana može se izdati za obavljanje određenih poslova rukovođenja, nadzora i kontrole nad obavljanjem stručnih i operativnih poslova.
Radna dozvola iz stava 1. ovog člana zakona može se izdati i za stranog državljanina koji ima posebno znanje koje je neophodno za rad poslodavca.
Stručno usavršavanje ili specijalizacija stranih državljana
Član
Strani državljanin može da se stručno usavršava ili specijalizuje u Republici u skladu sa međunarodnim sporazumima (ugovorima), na osnovu programa stručnog usavršavanja i specijalizacije.
Radna dozvola za stručno usavršavanje ili specijalizaciju može da se izda na zahtev organizatora programa stručnog usavršavanja ili specijalizacije, u okviru kvote iz člana 6. stav 2. tačka 2) ovog zakona.
Sezonski rad
Član
Poslodavac, odnosno fizičko lice koje je vlasnik ili zakupac poljoprivrednog ili šumskog dobra može da zaposli stranog državljanina radi obavljanja sezonskog rada u oblasti poljoprivrede, šumarstva ili građevinarstva.
Radna dozvola za zapošljavanje stranog državljana za obavljanje sezonskog rada može da se izda na zahtev poslodavca ili fizičkog lica iz stava 1. ovog člana, u okviru kvote iz člana 6. stav 2. tačka 3) ovog zakona.
Obavljanje drugih poslova kod poslodavca
Član
Poslodavac može da radno angažuje stranog državljanina, ako za određeni posao nema zainteresovanih državljana Republike (u daljem tekstu: domaći državljanin) koji podjednako ispunjavaju uslove za obavljanje poslova, a koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih.
Poslodavac može da radno angažuje stranog državljanina, nezavisno od uslova iz stava 1. ovog člana, na poslovima u oblasti kulture, sporta, nauke i sl, ako pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za određenu delatnost da se radi o poslovima koji nisu povezani sa kretanjem nezaposlenosti na tržištu rada.
Radna dozvola za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog člana može da se izda na zahtev poslodavca, u okviru kvote iz člana 6. stav 2. tačka 4) ovog zakona.
2) Poslovna dozvola
Član
Poslovna dozvola izdaje se stranom državljaninu za registrovanje u svojstvu preduzetnika u skladu sa zakonom, na njegov zahtev.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana strani državljanin dužan je da podnese mišljenje organa nadležnog za upis u registar preduzetnika o ispunjenosti uslova za sticanje svojstva preduzetnika u skladu sa zakonom.
Strani državljanin iz stava 1. ovog člana, odnosno preduzetnik – domaći državljanin dužan je da podnese zahtev za izdavanje poslovne dozvole za člana njegove uže porodice koji je strani državljanin, a obavlja rad bez zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa propisima o privatnim preduzetnicima.
Član
Poslovna dozvola se izdaje na određeno vreme, na period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje, a najduže na godinu dana.
Poslovna dozvola može se produžiti ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.
Poslovna dozvola izdaje se u okviru kvote iz člana 6. stav 2. tačka 4) ovog zakona.
IV. POSLOVI KOJE OBAVLjAJU STRANI
DRŽAVLjANI NA OSNOVU PRIJAVE RADA
Član
Strani državljani koji pružaju usluge zabave, samostalno ili na grupnim događajima u Republici, mogu da obavljaju rad bez dozvole za rad, ako period njihovog rada nije duži od sedam dana.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se obavljati više puta na osnovu potvrde o prijavi rada, ali ne duže od 30 dana u toku kalendarske godine.
Strani državljani koji pružaju usluge zabave na cirkuskim predstavama i u zabavnim parkovima mogu da obavljaju rad bez dozvole za rad za sve vreme odobrenog boravka u Republici, a najduže 90 dana u kalendarskoj godini.
Organizatori događaja iz st. 1. i 3. ovog člana dužni su da prijave rad stranih državljana organizaciji za zapošljavanje prema mestu gde se rad obavlja, odnosno prema sedištu organizatora ako se rad obavlja u više mesta.
Član
Stranim državljanima koji samostalno ili za potrebe svog poslodavca u Republici obavljaju poslove opremanja i izlaganja opreme i eksponata na trgovinskim i drugim sajmovima i izložbama nije potrebna dozvola za rad, ako poslove obave do okončanja sajma, odnosno izložbe.
Strani državljanin je dužan da prijavi rad iz stava 1. ovog člana organizaciji za zapošljavanje prema mestu gde se rad obavlja.
Član
Stranom državljaninu zaposlenom kod stranog poslodavca, koji na osnovu ugovora o prodaji mašina, aparata, opreme i drugih osnovnih sredstava obavlja poslove vezane za njihovu isporuku, montažu i redovno održavanje, nije potrebna dozvola za rad ako takav rad ne traje duže od 15 dana.
Poslodavac za koga strani državljanin obavlja poslove iz stava 1. ovog člana dužan je da prijavi rad stranog državljanina organizaciji za zapošljavanje prema mestu gde se rad obavlja.
Član
Stranom državljaninu nije potrebna dozvola za rad u hitnim slučajevima, ako je njegov rad neophodan radi sprečavanja ili otklanjanja štete prouzrokovane elementarnim i drugim nepogodama ili katastrofama, radi izvođenja operacije spasavanja ili prevencije zdravlja stanovništva, ako traje najduže 30 dana.
Strani državljanin može da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana na poziv poslodavca, nadležnog državnog organa, organa teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave ili druge ovlašćene organizacije.
Poslodavac, državni organ, organ teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave ili druga ovlašćena organizacija za koje strani državljanin obavlja poslove iz stava 1. ovog člana dužni su da prijave rad stranog državljanina organizaciji za zapošljavanje prema mestu gde se rad obavlja.
Član
Organizacija za zapošljavanje dužna je da podnosiocu prijave rada iz čl. 22 -25. ovog zakona izda potvrdu o prijavi rada u roku od tri dana od dana podnošenja prijave.
Obrazac prijave rada iz stava 1. ovog člana i potrebnu dokumentaciju propisuje ministar nadležan za rad (u daljem tekstu: ministar).
V. POSTUPAK PRED ORGANIZACIJOM ZA ZAPOŠLjAVANjE
Izdavanje i produženje dozvole za rad
Član
Zahtev za izdavanje ili produženje dozvole za rad podnosi se organizaciji za zapošljavanje prema sedištu poslodavca, odnosno mestu gde se rad obavlja ili mestu stalnog nastanjenja stranog državljanina.
Zahtev za produženje dozvole za rad može da se podnese najkasnije u roku od 15 dana pre isteka roka važenja prethodne dozvole za rad.
Obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana i potrebnu dokumentaciju za izdavanje i produženje dozvole za rad propisuje ministar.
Član
Organizacija za zapošljavanje je dužna da poslodavcu iz člana 19. stav 1. ovog zakona uputi domaćeg državljanina sa evidencije nezaposlenih koji ispunjava uslove za obavljanje poslova navedenih u zahtevu za izdavanje dozvole za rad, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.
Dozvola za rad ne može da se izda poslodavcu iz stava 1. ovog člana, ako je poslodavac:
u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva organizaciju za zapošljavanje obavestio o prestanku potrebe za radom zaposlenih zbog tehnoloških, organizacionih ili ekonomskih razloga, u skladu sa propisima o radu;
na istim poslovima odbio da zaposli nezaposleno lice iz stava 1. ovog člana koje je ispunjavalo tražene uslove.
Odredba stava 2. tačka 1) ovog člana neće se primenjivati u slučaju ako poslodavac ima potrebu za zapošljavanjem stručnjaka za određenu oblast ili stranog državljanina određene vrste i stepena stručne spreme koja se ne može steći u sistemu obrazovanja u Republici.
Poslodavac iz stava 1. ovog člana dužan je da prilikom podnošenja zahteva za dozvolu za rad organizaciju za zapošljavanje obavesti o okolnostima iz stava 2. ovog člana.
Član
Organizacija za zapošljavanje donosi rešenje o zahtevu za izdavanje ili produženje dozvole za rad u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može da se izjavi žalba nadležnom organu organizacije za zapošljavanje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana kojim se odbija izdavanje dozvole za rad zbog popunjenosti kvote nije dopuštena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Poništaj dozvole za rad
Član
Radna dozvola će se poništiti:
ako strani državljanin obavlja poslove za koje nije izdata radna dozvola ili ako radi kod drugog poslodavca;
ako je izdata na osnovu neistinitih podataka o poslodavcu ili stranom državljaninu;
ako strani državljanin ne otpočne sa radom u roku iz člana 14. stav 1. ovog zakona.
Poslovna dozvola će se poništiti stranom državljaninu:
ako je izdata na osnovu neistinitih podataka;
ako nije upisan u registar preduzetnika, odnosno ako ne otpočne sa obavljanjem registrovane delatnosti u roku od tri meseca od dana sticanja svojstva preduzetnika u skladu sa zakonom.
Rešenje o poništaju dozvole za rad organizacija za zapošljavanje donosi po prijavi okolnosti iz st. 1. i 2. ovog člana ili po službenoj dužnosti u roku od 15 dana od dana saznanja za činjenice koje su osnov za poništaj.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može da se izjavi žalba nadležnom organu organizacije za zapošljavanje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Prestanak važenja dozvole za rad
Član
Dozvola za rad prestaje da važi:
istekom roka na koji je izdata;
ako se strani državljanin odrekne svoje dozvole za rad;
prestankom ugovora o radu ili drugog ugovora u skladu sa zakonom, odnosno prestankom rada, stranog državljanina koji poseduje odobrenje za privremeni boravak u Republici;
ako strani državljanin izgubi svojstvo preduzetnika pre isteka roka važenja poslovne dozvole;
ako je stranom državljaninu prestalo pravo na stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici;
ako strani državljanin postane domaći državljanin;
u slučaju smrti stranog državljanina;
ako je strani državljanin boravio van Republike duže od šest meseci neprekidno.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dužno je da obavesti organizaciju za zapošljavanje o okolnostima iz stava 1. tač. 5) – 8) ovog člana.
Strani državljanin je dužan da obavesti organizaciju za zapošljavanje o okolnostima iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana.
Poslodavac je dužan da obavesti organizaciju za zapošljavanje o okolnostima iz stava 1. tačka 3) ovog člana.
Rešenje o prestanku dozvole za rad organizacija za zapošljavanje donosi po prijavi okolnosti iz stava 1. ovog člana ili po službenoj dužnosti u roku od 15 dana od dana saznanja za činjenice koje su osnov za prestanak.
Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može da se izjavi žalba nadležnom organu organizacije za zapošljavanje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Član
Organizacija za zapošljavanje dužna je da vodi evidenciju o izdatim:
1) dozvolama za rad u okviru kvota;
2) dozvolama za rad koje se ne računaju u kvotu;
3) potvrdama o prijavi rada.
Sadržaj, način i postupak vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.
VII. NADZOR
Član
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada.
U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu, odnosno preduzetniku koji je domaći ili strani državljanin da u određenom roku otkloni utvrđene povrede ovog zakona.
Poslodavac, odnosno preduzetnik koji je domaći ili strani državljanin, dužan je da obavesti inspekciju rada o preduzetim merama za otklanjanje utvrđene povrede zakona, u roku utvrđenom rešenjem inspektora.
O žalbi na rešenje iz stava 2. ovog člana odlučuje ministar.
Član
Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ako nađe da je poslodavac, preduzetnik ili strani državljanin povredom ovog zakona izvršio prekršaj.
VIII. KAZNENE ODREDBE
Član
Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
ako ne obavesti organizaciju za zapošljavanje da strani državljanin nije otpočeo sa radom (član 14. stav 1);
ako stranog državljanina za koga je dobio radnu dozvolu uputi na rad kod drugog poslodavca (član 14. stav 2);
ako radno angažuje stranog državljanina suprotno odredbama čl. 15 – 19. ovog zakona;
ako ne prijavi rad stranog državljanina u skladu sa odredbama čl. 22 – 25. ovog zakona;
ako je dao neistinite podatke iz člana 28. stav 2. ovog zakona;
ako ne obavesti organizaciju za zapošljavanje o prestanku rada stranog državljanina (član 31. stav 4).
Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac koji ima svojstvo preduzetnika.
Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Član
Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik:
1) ako je dao netačne podatke potrebne za izdavanje poslovne dozvole, odnosno ako ne prijavi rad članova uže porodice (član 20);
2) ako ne prijavi nadležnoj organizaciji podatke iz člana 31. stav 3. ovog zakona.
Član
Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj strani državljanin koji radi bez dozvole za rad, odnosno prijave za rad u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član
Strani državljani koji su zasnovali radni odnos ili rade na osnovu odobrenja za zasnivanje radnog odnosa koja su izdata po propisima koji su bili na snazi do dana početka primene ovog zakona nastavljaju da rade do isteka roka na koje je odobrenje izdato.
Strani državljanin koji je registrovan kao privatni preduzetnik pre početka primene ovog zakona, odnosno privatni preduzetnik koji je domaći državljanin, dužan je da podnese zahtev za izdavanje poslovne dozvole u skladu sa članom 20. ovog zakona najkasnije do 15. januara 2006. godine.
Član
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima („Službeni list SFRJ“, br.11/78 i 64/89 i „Službeni list SRJ“, br. 42/92, 24/94 i 28/96).
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2006. godine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa.
Oblast zapošljavanja i rada stranih državljana regulisana je Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima („Službeni list SFRJ“, br.11/78 i 64/89 i „Službeni list SRJ“, br. 42/92, 24/94 i 28/96).
Savezna Republika Jugoslavija je bila isključivo emigraciono područje i nije postojao značajniji interes, kao ni potreba za zapošljavanjem stranih državljana. I pored toga, postojale su određene specifične migracije, kao što su izbeglice, strani državljani koji su radili na sezonskim poslovima i manji broj stranih državljana koji su dolazili po osnovu ugovora o stranom ulaganju, dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, prenosu tehnologije i slično.
U uslovima tržišne privrede, ovo pitanje je potrebno regulisati na drugačiji način. Donošenjem Ustavne povelje ova oblast je prešla u nadležnost država članica.
Prema odredbama novog zakona, razlikuje se režim izdavanja dozvola za rad, vrste dozvola za rad i prava koja strani državljani uživaju na osnovu pojedinih dozvola za rad. Takođe, zakon predviđa mere zaštite koje se primenjuju kako se zapošljavanjem strani državljani ne bi ugrozila nacionalna politika zapošljavanja. U tom smislu, broj dozvola za rad je ograničen i Vlada utvrđuje kvotu za izdavanje dozvola za rad. Kvote se utvrđuju periodično i zavise od kretanja na tržištu rada u određenim granama, delatnostima ili zanimanjima, kao i na određenoj teritoriji.
Ciljevi Zakona su:
stvaranje pozitivnog ambijenta za strana ulaganja, ukidanjem administrativnih procedura za rad stranih državljana koji investiraju u domaća preduzeća ili osnivaju preduzeća na teritoriji Republike;
izjednačavanje stranih državljana koji imaju stalno nastanjenje na teritoriji Republike sa domaćim državljanima u pogledu mogućnosti zapošljavanja na svim poslovima;
ubrzano i pojednostavljeno izdavanje dozvola za rad kada su one uslov za rad stranih državljana;
utvrđivanje kvota, odnosno ograničavanje zapošljavanja stranih državljana na određenim poslovima, u cilju vođenja aktivne politike zapošljavanja državljana Republike.
Ovim zakonom se uređuju uslovi pod kojima strani državljanin i lice bez državljanstva (u daljem tekstu: strani državljanin), može da se zapošljava i radi na teritoriji Republike Srbije.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na određene kategorije stranih državljana, kao što su: članovi diplomatskog, odnosno konzularnog predstavništva; strani državljani koji obavljaju poslove na osnovu međunarodnih sporazuma o poslovno–tehničkoj saradnji, obrazovanju i istraživanju; strani državljani koji vode poslove ili su članovi organa uprave, nadzora ili izvršnog organa pravnog lica ili njegovog predstavništva, ogranka ili drugog organizacionog dela koji je upisan u registar u Republici, ako su vlasnici tog pravnog lica; strani dopisnici ili izveštači stranih medija i u drugim zakonom propisanim slučajevima.
Zakonom su definisani osnovni pojmovi koji se uređuju ovim zakonom, odnosno šta se smatra dozvola za rad, zapošljavanjem stranih državljana u Republici, poslodavcem i poslovnim gostom, u smislu ovog zakona.
Strani državljanin može da se zaposli i radi u Republici ako poseduje dozvolu za rad i odobrenje za stalno nastanjenje. Poslodavac može da zaposli stranog državljanina ako ima dozvolu za njegov rad i ako strani državljanin poseduje odobrenje za privremeni boravak. Strani državljanin može da obavlja rad u svojstvu preduzetnika ako dobije poslovnu dozvolu, ako je u Republici registrovan kao preduzetnik i ako dobije odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje.
Uslov za izdavanje dozvole za rad nije prethodno pribavljanje odobrenja za privremeni boravak ili stalno nastanjenje, ali je odobrenje privremenog boravka ili stalnog nastanjenja uslov za rad u Republici na osnovu izdate dozvole.
Broj stranih državljana na tržištu rada u Republici ograničava se utvrđivanjem godišnje kvote. Kvotu utvrđuje Vlada Republike Srbije na osnovu predloga ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje. Ministarstvo daje predlog na osnovu mišljenja republičke organizacije nadležne za zapošljavanje, ministarstva nadležnog za određenu delatnost i socijalno-ekonomskog saveta obrazovanog za teritoriju Republike. Organizacija za zapošljavanje daje mišljenje u skladu sa stanjem i kretanjem na tržištu rada i brojem važećih dozvola za rad.
Kvota se deli na grupe za: privremeno upućivanje stranih državljanina na rad u Republiku, stručno usavršavanje ili specijalizaciju stranih državljana, sezonski rad stranih državljana i ostale vidove zapošljavanja i rada stranih državljana.
Vlada utvrđuje godišnju kvotu kojom se ograničava broj dozvola za rad. Vlada može da poveća ili smanji utvrđenu kvotu ili ograniči ili zabrani zapošljavanje i rad stranih državljana utvrđenog kvotom, pod zakonom utvrđenim uslovima. Navedenim rešenjima je obezbeđeno da Vlada, u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, vodi politiku zapošljavanja i preduzima neophodne mere u cilju obezbeđivanja veće zaposlenosti.
Dozvola za rad se može izdati u okviru kvote kao radna dozvola ili poslovna dozvola.
U kvotu se ne računaju dozvole za rad za strane državljane članove uže porodice stranog državljanina koji je član diplomatskog odnosno konzularnog predstavništva strane države ili je član druge strane misije koja u Republici ima diplomatski status, strane državljane koji vode poslove ili su članovi organa uprave, nadzora ili izvršnog organa u pravnom licu ili njegovom predstavništvu, ogranku ili drugom organizacionom delu, a nisu vlasnici tog pravnog lica, kao i članove njihove uže porodice.
Radna dozvola je vrsta dozvole za rad na osnovu koje strani državljanin može da se zaposli u Republici.
Radna dozvola stranom državljaninu koji ima odobrenje za stalno nastanjenje u Republici izdaje se na njegov zahtev, na period dok traje stalno nastanjenje.
Radna dozvola na određeno vreme izdaje se za: privremeno upućivanje stranih državljana na rad u Republiku, stručno usavršavanje i specijalizaciju, sezonski rad i obavljanje drugih poslova stranih državljana kod poslodavca.
Radna dozvola se može produžiti, ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.
Poslodavac sa sedištem u inostranstvu (strani poslodavac) može da privremeno uputi zaposlenog na rad u Republiku: u svoje predstavništvo, u svoj ogranak ili drugi organizacioni deo ili u privredno društvo u Republici čiji je strani poslodavac vlasnik i to za obavljanje određenih poslova rukovođenja, nadzora i kontrole ili ako se radi o licu koje ima posebno znanje koje je neophodno za rad poslodavca.
Radna dozvola za stručno usavršavanje ili specijalizaciju može da se izda za stranog državljanina koji se stručno usavršava ili specijalizuje u Republici u skladu sa međunarodnim sporazumima (ugovorima), na osnovu programa stručnog usavršavanja i specijalizacije.
Radna dozvola za radno angažovanje stranog državljana za obavljanje sezonskog rada može da se izda za stranog državljanina koji obavljanja sezonski rad u oblasti poljoprivrede, šumarstva ili građevinarstva.
Radna dozvola za obavljanje drugih odgovarajućih poslova može da se izda za stranog državljanina, ako za određeni posao nema zainteresovanih državljana Republike na evidenciji nezaposlenih koji podjednako ispunjavaju uslove za obavljanje poslova. Izuzetak su poslovi u oblasti kulture, sporta, nauke i sl, u kom slučaju ministarstvo nadležno za određenu delatnost daje saglasnost da se radi o poslovima koji nisu povezani sa kretanjem nezaposlenosti na tržištu rada.
Radne dozvole izdaju se u okviru kvota predviđenih za pojedine grupe radnih dozvola.
Poslovna dozvola se izdaje stranom državljaninu koji namerava da u Republici Srbiji obavlja privatnu delatnost u svojstvu preduzetnika i za člana njegove uže porodice koji obavlja rad bez zasnivanja radnog odnosa. Uz zahtev za izdavanje poslovne dozvole strani državljanin je dužan da priloži mišljenje nadležnog registracionog organa o ispunjavanju uslova za obavljanje delatnosti.
Poslovna dozvola se izdaje na određeno vreme, na period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje, a najduže godinu dana. Poslovna dozvola se može produžiti ako su ispunjeni uslovi za njeno produženje.
Određene kategorije stranih državljana mogu poslove da obavljaju bez dozvole za rad, a na osnovu prijave rada, i to:
strani državljani koji pružaju usluge zabave, ako period njihovog rada nije duži od sedam dana, odnosno 30 dana u kalendarskoj godini ukupno, a za strane državljane koji pružaju usluge zabave u cirkuskim predstavama i zabavnim parkovima za čitavo vreme odobrenog boravka u zemlji, a najduže 90 dana u kalendarskoj godini;
strani državljani koji samostalno ili za potrebe poslodavca na teritoriji Republike obavljaju poslove opremanja i izlaganja opreme i eksponata na trgovinskim sajmovima i izložbama ako poslove obave do okončanja sajma, odnosno izložbe,
strani državljani koji su zaposleni kod stranog poslodavca koji na osnovu ugovora o prodaji mašina, aparata, opreme ili drugih osnovnih sredstava obavlja poslove vezane za, njihovu isporuku, montažu i redovno održavanje ako takav rad ne traje duže od 15 dana;
u hitnim slučajevima, ako je neophodno što pre obezbediti delatnost stranih državljana radi sprečavanja ili otklanjanja štete prouzrokovane elementarnim i drugim nepogodama ili katastrofama, ili radi izvođenja operacije spasavanja ili prevencije zdravlja stanovništva, ako rad traje najduže 30 dana.
Organizacija za zapošljavanje dužna je da podnosiocu prijave izda potvrdu o prijavi rada u roku od tri dana od dana podnošenja prijave.
Obrazac prijave i potrebnu dokumentaciju propisuje ministar nadležan za rad.
Zahtev za izdavanje i produženje dozvole za rad podnosi se organizaciji nadležnoj za zapošljavanje prema sedištu poslodavca, odnosno mestu gde se rad obavlja, ili mestu stalnog nastanjenja stranog državljanina.
Obrazac zahteva i potrebnu dokumentaciju za izdavanje i produženje dozvole za rad zakona propisuje ministar nadležan za rad.
Organizacija za zapošljavanje je dužna da poslodavcu iz člana 19. stav 1. Zakona uputi domaćeg državljanina sa evidencije nezaposlenih koje ispunjava uslove za obavljanje poslova navedenih u zahtevu za izdavanje dozvole za rad, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva. Dozvola za rad se ne može izdati ovom poslodavcu, ako je poslodavac u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva organizaciju za zapošljavanje obavestio o prestanku potrebe za radom zaposlenih zbog tehnoloških, organizacionih ili ekonomskih razloga ili na istim poslovima odbio da zaposli nezaposleno lice sa evidencije nezaposlenih koje je ispunjavalo tražene uslove. Zapošljavanje stranog državljanina će se odobriti ako poslodavac ima potrebu za radom stručnjaka za određenu oblast ili stranog državljanina određene vrste i stepena stručne spreme koja se ne može steći u sistemu obrazovanja u Republici.
Organizacija za zapošljavanje donosi rešenje o zahtevu za izdavanje ili produženje dozvole za rad u roku od 15 od dana podnošenja zahteva, protiv kojeg se može izjaviti žalba nadležnom organu organizacije za zapošljavanje. Protiv rešenja kojim se odbija izdavanje dozvole za rad zbog popunjenosti kvote nije dopuštena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Radna dozvola će se poništiti ako strani državljanin obavlja poslove za koje nije izdata radna dozvola ili ako radi kod drugog poslodavca, ako je izdata na osnovu neistinitih podataka o poslodavcu ili stranom državljaninu ili ako strani državljanin ne otpočne sa radom u roku od 15 dana od dana izdavanja radne dozvole.
Poslovna dozvola će se poništiti stranom državljaninu ako je izdata na osnovu neistinitih podataka, ako se strani državljanin ne upiše u registar preduzetnika ili ako ne otpočne sa obavljanjem registrovane delatnosti u roku od tri meseca od dana sticanja svojstva preduzetnika.
Dozvola za rad prestaje da važi istekom roka na koji je izdata, ako se strani državljanin odrekne svoje dozvole za rad, prestankom ugovora o radu ili drugog ugovora u skladu sa zakonom, odnosno prestankom rada stranog državljanina i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
Organizacija za zapošljavanje dužna je da vodi evidenciju o izdatim dozvolama za rad u okviru kvota, dozvolama za rad koje se ne računaju u kvotu i potvrdama o prijavi rada.
Sadržaj, način i postupak vođenja evidencija propisuje ministar nadležan za rad.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada.
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu, odnosno stranom državljaninu koji ima svojstvo preduzetnika da u određenom roku otkloni utvrđene povrede ovog zakona, kao i da ga obavesti o preduzetim merama.
Ako inspektor rada nađe da je poslodavac, preduzetnik ili strani državljanin učinio prekršaj utvrđen ovim zakonom, podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Kaznene odredbe (čl. 34 – 37)
Visina novčanih kazni u kaznenim odredbama usklađena je sa Zakonom o prekršajima.
Strani državljani koji su zasnovali radni odnos ili rade na osnovu odobrenja za zasnivanje radnog odnosa koja su izdata po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da rade do isteka roka za koje je odobrenje izdato. Strani državljani koji su se registrovali kao preduzetnici pre početka primene ovog zakona, dužni su da podnesu zahtev za izdavanje poslovne dozvole za sebe i članove uže porodice koji rade u radnji u skladu sa Zakonom o privatnim preduzetnicima.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2006. godine.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.