Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONAO TRŽIŠTU KAPITALA

Član 1.

U Zakonu o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11), u članu 2. tačka 3) posle reči: „finansijski instrumenti” dodaju se reči: „sa rokom dospeća do 12 meseci”.

Član 2.

U članu 12. stav 1. tačka 8) reč: „spajanjem” zamenjuje se rečima: „statusnim promenama”.

Član 3.

U članu 18. stav 3. reči: „člana 14.” zamenjuju se rečima: „člana 21.”.

Član 4.

U članu 37. stav 3. reči: „tri radna dana” zamenjuju se rečima: „pet radnih dana”.

Član 5.

U članu 39. stav 4. reči: „člana 8.” zamenjuju se rečima: „člana 9.”.

U stavu 7. reči: „stava 1.” zamenjuju se rečima: „stava 2.”.

Član 6.

U članu 40. stav 2. briše se.

Stav 3. koji postaje stav 2. menja se i glasi:

„Bez odobrenja Komisije dozvoljeno je izdavaocu da van Republike nudi ili uključuje u sekundarno trgovanje svoje dužničke hartije od vrednosti ili depozitne potvrde koje se odnose na te dužničke hartije od vrednosti.”

Član 7.

U članu 41. stav 1. reči: „Prilikom ponude hartija do vrednosti” zamenjuju se rečima: „Pre ponude hartija od vrednosti”.

Član 8.

U članu 107. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Upravni odbor obavlja nadležnosti nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.”

Dosadašnji st. 4, 5, 6. i 7. postaju st. 5, 6, 7. i 8.

Dosadašnji stav 8. briše se.

Član 9.

U članu 133. stav 1. tačka 6) briše se.

Član 10.

U članu 134. stav 1. menja se i glasi:

„Fond za zaštitu investitora (u daljem tekstu: Fond) obavlja delatnost u svrhu zaštite investitora čija su sredstva ili finansijski instrumenti izloženi riziku nemogućnosti ispunjenja dospelih obaveza investicionog društva prema klijentima ili u slučaju stečaja investicionog društva, kreditne institucije ili društva za upravljanje koji obavljaju usluge ili aktivnosti iz odredaba člana 2. tačka 8) podtač. (1), (2), (3), (4), (6) i (7) i tačka 9) podtačka (1) ovog zakona.”

Član 11.

U članu 135. u uvodnoj rečenici reči: „ili u filijalama van Republike” brišu se.

U tački 1) reči: „podtačka (4)” zamenjuju se rečima: „podtač. (1), (2), (3), (4), (6) i (7)”.

U tački 3) reči: „obavlja aktivnosti određene odredbom člana 210. stav 1. ovog zakona, odnosno” brišu se.

Član 12.

U članu 137. stav 1. u tački 3) na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:

„4) ostali prihodi.”.

U stavu 3. posle reči: „utvrđene odredbama ovog poglavlja” dodaju se reči: „i pokriće naknade za upravljanje iz člana 138. ovog zakona”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Kada sredstva Fonda nisu dovoljna za isplatu potraživanja po osnovu osiguranog iznosa u smislu člana 140. ovog zakona, potrebna sredstva mogu se obezbediti naplatom vanrednog doprinosa čiji iznos u toku jedne godine ne može biti veći od ukupnog redovnog doprinosa za prethodnu godinu.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 13.

Član 138. menja se i glasi:

„Član 138.

Organizator Fonda naplaćuje naknadu za upravljanje Fondom iz sredstava Fonda.

Naknada za upravljanje Fondom može se koristiti za: 1) pokriće troškova nastalih u postupku isplate osiguranih potraživanja klijenata;

2) pokriće troškova nastalih u postupku naplate potraživanja organizatora Fonda iz stečajne mase člana Fonda;

3) troškove u vezi sa ulaganjima sredstava Fonda;

4) troškove zarada zaposlenih kod organizatora Fonda i ostale troškove poslovanja organizatora Fonda vezane za obavljanje delatnosti organizatora Fonda u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, naknada za upravljanje Fondom može se koristiti i u druge svrhe samo uz prethodnu saglasnost Komisije.

Način utvrđivanja naknade za upravljanje Fondom propisuje Komisija, a bliže uređuje organizator Fonda aktom koji odobrava Komisija.”

Član 14.

U članu 139. stav 1. tačka 1) na kraju tačka i zapeta zamenjuju se rečju: „ili”.

U stavu 2. tačka 1) reči: „u dinarima” brišu se.

Član 15.

Član 141. menja se i glasi:

„Član 141.

Osigurani iznos iz člana 140. stav 1. ovog zakona primenjuje se na ukupna potraživanja klijenta prema jednom članu Fonda, bez obzira na broj i mesto računa, pod uslovom da se takav povraćaj odnosi na novčana sredstva i na finansijske instrumente.

Kada su novčana sredstva i finansijski instrumenti izraženi u stranoj valuti, osigurani iznos se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti.

Organizator Fonda preduzima adekvatne mere kako bi obavestio klijente člana Fonda o sudskoj odluci ili utvrđivanju okolnosti iz člana 139. stav 1. tačka 2) ovog zakona od strane Komisije i, ukoliko klijenti imaju prava na nadoknadu, tu nadoknadu isplaćuje u što kraćem roku.

Klijenti člana Fonda su dužni da podnesu zahtev za isplatu svojih potraživanja prema članu Fonda u roku od 60 dana od dana sudske odluke ili dana utvrđivanja okolnosti iz člana 139. stav 1. tačka 2) ovog zakona, odnosno od dana kada je takva odluka ili utvrđivanje okolnosti objavljeno javnosti.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, kada je klijent bio sprečen iz razloga na koje nije mogao da utiče da podnese zahtev za potraživanje u datom roku, rok se može produžiti za još 30 dana.

Fond je dužan da isplati iznos potraživanja u što kraćem roku, a najkasnije u roku od tri meseca od dana utvrđivanja prava na isplatu, odnosno dana utvrđivanja iznosa potraživanja.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, Fond može podneti zahtev Komisiji za produženje roka iz tog stava, s tim što Komisija može produžiti rok najviše još za tri meseca.”

Član 16.

U članu 142. posle reči: „odnosno nadoknada” dodaju se reči: „koji se isplaćuju na teret stečajne mase, pre glavne deobe”.

Član 17.

U članu 154. stav 5. briše se.

Član 18.

U članu 181. stav 1. menja se i glasi:

„Ugovorom iz člana 171. ovog zakona investiciono društvo se obavezuje da će kod Centralnog registra otvoriti račun finansijskih instrumenata za klijenta kada investiciono društvo pruža klijentu dodatne usluge iz člana 2. tačka 9) podtačka (1) ovog zakona.”

U stavu 6. reči: „vlasničkom računu” zamenjuju se rečima: „računu hartija od vrednosti”.

Član 19.

U članu 207. stav 1. tačka 9) briše se.

Član 20.

U članu 218. posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

„Upravni odbor obavlja nadležnosti nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.”

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

Član 21.

U članu 220. stav 2. menja se i glasi:

„Komisija daje prethodnu saglasnost na statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi Centralnog registra i sve njihove izmene u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, a predloženi akt stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Komisije.”

U stavu 6. reči: „st. 1.” zamenjuju se rečima: „st. 2.”.

Član 22.

U članu 238. stav 2. tačka 5) briše se.

Član 23.

U članu 245. stav 3. posle reči: „predstavlja” dodaju se reči: „i zastupa”.

Član 24.

U članu 262. stav 1. tačka 9) podtačka (3) zapeta i reči: „uključujući i lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članove uprave i druge zaposlene kod tih lica” brišu se.

U podtački (4) reči: „lica sa kvalifikovanim učešćem, članove uprave i zaposlene u Centralnom registru” zamenjuju se rečima: „u delu poslova koje obavlja u skladu sa ovim zakonom”.

U podtački (6) posle reči: „organizatora Fonda” dodaju se reči: „u delu poslova koje obavlja u skladu sa ovim zakonom”.

Član 25.

Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti uskladiće svoja akta sa ovim zakonom u roku od deset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 26.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku 20 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 97. tač. 6. i 7. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11 – u daljem tekstu: Zakon) stupio je na snagu 17. maja 2011. godine, a počeo sa primenom 17. novembra 2011. godine.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala (u daljem tekstu: Predlog zakona), nastao je kao rezultat analize realnog stanja na finansijskom tržištu, sagledavanja postojećih problema u njegovom bržem razvoju i funkcionisanju, kao i iskazanih potreba njegovih učesnika za određenim izmenama koje treba da doprinesu da se ova oblast uredi na primereniji način.

Kako je 17. novembra 2011. godine počela primena Zakona zainteresovane strane su se u proteklih nekoliko meseci upoznavale sa odredbama novog Zakona. Izmene i dopune Zakona nastale su kao posledica ukazivanja nadležnih institucija koje su ovlašćene za donošenje podzakonskih akata, kao i zainteresovanih strana na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog Zakona mogle da izazovu u praksi.

Izmene i dopune Zakona predstavljaju tehničke ispravke i preciziranja pojedinih zakonskih odredaba koje se odnose na Centralni registar i Komisiju za hartije od vrednosti. Takođe, pojašnjene su odredbe Zakona koje se odnose na Fond za zaštitu investitora, a čija je primena dovela do nedoumica oko tumačenja pojedinih odredaba Zakona.

OBJAŠNJENJE PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. dopunjuje se član 2. na način da se precizira šta se smatra instrumentima tržišta novca u smislu roka dospeća ovih finansijskih instrumenata.

U članu 2. izvršeno je preciziranje člana 12. stav 1. tačka 8) u smislu pojašnjenja na šta se sve odnosi pojam spajanja.

U članu 3. izvršena je pravnotehnička korekcija pogrešnih pozivanja u članu 18. Zakona.

U članu 4. kojim se menja član 37. Zakona, produžen je rok za upis i prenos hartija od vrednosti sa tri na pet radnih dana, zbog potreba kontrole dostavljene dokumentacije Centralnom registru.

U članu 5. izvršena je pravnotehnička korekcija pogrešnih pozivanja u članu 39. Zakona.

U članu 6. brisana je odredba stava 2. i pojašnjena je i pojednostavljena odredba dosadašnjeg stava 3. člana 40. Zakona.

U članu 7. izvršeno je preciziranje člana 41. Zakona.

U članu 8. dopunjuje se član 107. Zakona pojašnjenjem koje nadležnosti obavlja Upravni odbor organizatora tržišta u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Takođe, izvršeno je brisanje odredbe o broju lica koja zastupaju organizatora tržišta kako se zastupanje uređuje u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U članu 9. brisana je tačka 6) u članu 133. stav 1. Zakona s obzirom da se prava, obaveze i odgovornost zaposlenih utvrđuju ugovorom o radu, a na osnovu zakona kojim se uređuju radni odnosi.

U članu 10. dodatno se precizira član 134. Zakona koji utvrđuje u koje svrhe Fond za zaštitu investitora obavlja delatnost, uz taksativno navođenje investicionih usluga koje obavlja član Fonda.

U članu 11. izvršeno je korigovanje člana 135. Zakona uz taksativno navođenje investicionih usluga koje obavlja član Fonda investiciono društvo i brisano je pozivanje na član 210. Zakona u članu 135. stav 1. tačka 3) Zakona, kako bi se izbegle nedoumice kada je društvo za upravljanje obavezno da bude član Fonda, a što je definisano u nastavku odredbe u istoj tački.

U članu 12. kojim se menja član 137. Zakona proširuje se definicija sredstava Fonda tako da uključuje i ostale prihode koji mogu proisteći iz različitih izvora. Takođe, definiše se da se naknada za upravljanje Fondom naplaćuje iz sredstava Fonda, kako se ne bi članovi Fonda dodatno opterećivali naplatom iste. Naime, pitanje naplate naknade za upravljanje Fondom nije jasno definisano Zakonom, pa se na ovaj način vrši potrebno preciziranje. Dodat je i novi stav kojim se uvodi mogućnost naplate vanrednog doprinosa ukoliko sredstva Fonda nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa.

U članu 13. menja se član 138. Zakona i detaljnije se propisuje način korišćenja naknade za upravljanje Fondom koju naplaćuje organizator Fonda.

U članu 14. precizira se član 139. Zakona na način da se potraživanja klijenata odnose na sva novčana potraživanja klijenta prema članu Fonda u vezi sa navedenim investicionim uslugama, bez obzira na valutu u kojoj su iskazani.

Članom 15. precizira se član 141. Zakona na način da se utvrđuje da se osigurani iznos isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti bez obzira na valutu u kojoj su novčana sredstva ili finansijski instrumenti klijenta izraženi. Izvršeno je usklađivanje rokova za podnošenje zahteva za isplatu potraživanja klijenata sa rokovima predviđenim odredbama Zakona o stečaju.

U članu 16. dopunjuje se član 142. Zakona, radi preciziranja.

U članu 17. briše se odredba stava 5. člana 154. Zakona o obavezi postojanja dva člana koja zastupaju investiciono društvo, kako se navedeno pitanje uređuje zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U članu 18. izvršena je pravnotehnička korekcija člana 181. stav 1. Zakona, uzimajući u obzir postojeći način funkcionisanja kliringa i saldiranja u Republici.

U članu 19. briše se tačka 9) u članu 207. stav 1. Zakona s obzirom da se prava, obaveze i odgovornost zaposlenih u investicionom društvu utvrđuju ugovorom o radu, a na osnovu zakona kojim se uređuju radni odnosi.

U članu 20. dopunjuje se član 218. Zakona pojašnjenjem koje nadležnosti obavlja Upravni odbor organizatora tržišta u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U članu 21. precizira se u članu 220. Zakona na koje opšte akte Centralnog registra Komisija daje saglasnost, a radi usaglašavanje sa odredbama Zakona koje se odnose na odobravanje akata ostalih subjekata nadzora Komisije.

Članom 22. briše se tačka 5) u članu 238. stav 2. Zakona s obzirom da se prava, obaveze i odgovornost zaposlenih Centralnog registra utvrđuju ugovorom o radu, a na osnovu zakona kojim se uređuju radni odnosi.

U članu 23. precizira se član 245. Zakona na način da se propisuje da Komisiju predstavlja i zastupa predsednik.

U članu 24. vrši se preciziranje u članu 262. Zakona da Komisija vrši nadzor u delu poslova koje obavlja investiciono društvo, Centralni registar i organizator Fonda, u skladu sa ovim zakonom.

U članu 25. propisuje se da će Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar uskladiti svoja akta sa ovim zakonom u roku od deset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 26. propisuje se stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.

IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

– Određenje problema koje Zakon treba da reši

Zakon o tržištu kapitala stupio je na snagu 17. maja 2011. godine, a počeo da se primenjuje 17. novembra 2011. godine.

Prilikom izrade Zakona rađena je detaljna analiza efekata propisa. Naime, pre izrade Zakona detaljno su analizirani efekti važećeg zakona kojim se uređuju hartije od vrednosti i tržište finansijskih instrumenata, kao i efekti koji su se pojavljivali u praksi od početka primene navedenog zakona. U toku izrade teksta Zakona vršeno je usklađivanje sa direktivama EU koje regulišu oblast tržišta kapitala i to pre svega sa pet osnovnih direktiva iz ove oblasti u meri u kojoj je to moguće na postojećem stepenu razvoja domaćeg finansijskog tržišta. Takođe, korišćena su i analizirana uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva, kao i iskustva stručnjaka u oblasti koju reguliše tržište kapitala.

Kako je 17. novembra 2011. godine počela primena Zakona o tržištu kapitala zainteresovane strane su se u proteklih par meseci upoznavale sa odredbama novog Zakona. Izmene i dopune Zakona nastale su kao posledica ukazivanja zainteresovanih strana na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog Zakona mogle da izazovu u praksi.

Predlogom zakona vrše se tehničke ispravke i pojašnjenja određenih instituta, kako bi se izbegla razna tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Kao što je u uvodnom delu Analize efekata propisa navedeno problemi koje ovaj zakon treba da reši ogledaju se u potrebi otklanjanja nejasnoća i regulisanja otvorenih pitanja. Naime, Predlogom zakona vrše se tehničke ispravke i pojašnjenja određenih instituta, kako bi se izbegla razna tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

Prilikom izrade Predloga zakona predlagač nije bio u mogućnosti da razmatra druga rešenja jer su predložena rešenja predmet regulisanja zakona.

– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Predložene odredbe se odnose na materiju koja se reguliše zakonom, tako da je procenjeno da se na ovaj način vrši neophodno usklađivanje sa odgovarajućim stepenom razvoja domaćeg tržišta.

– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Predlog zakona će imati pozitivan uticaj na samo tržište kapitala i sve njegove učesnike, pre svega zbog uklanjanja niza nedoumica oko tumačenja odrećenih odredaba koje su predmet ovih izmena i dopuna Zakona.

-Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima

Primena ovog akta neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova.

– Da li donošenje Zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Donošenje ovog zakona ne stimuliše neposredno pojavu novih privrednih subjekata, već posredno, boljim uređenjem finansijskog tržišta.

– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o ovom zakonu?

Pri izradi Predloga zakona traženi su i uzeti u obzir predlozi i sugestije svih relevantnih subjekata, i to: nadležnih ministarstava, Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, Udruženja banaka Srbije, Privredne komore Beograda i drugih.

– Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

Nisu predviđene dodatne mere za ostvarenje razloga donošenja akta.

V. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

U skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11) predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi bilo moguće nesmetano organizovanje Fonda za zaštitu investitora, u skladu sa članom 302. Zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu Zakona, a koji dospeva 17. februara 2012. godine.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA

KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Pojmovi

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovoga zakona, imaju sledeća značenja:

1) finansijski instrumenti su:

(1) prenosive hartije od vrednosti;

(2) instrumenti tržišta novca;

(3) jedinice institucija kolektivnog investiranja;

(4) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na hartije od vrednosti, valute, kamatne stope, prinos, kao i drugi izvedeni finansijski instrumenti, finansijski indeksi ili finansijske mere koje je moguće namiriti fizički ili u novcu;

(5) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i koji:

– moraju biti namireni u novcu,

– mogu biti namireni u novcu po izboru jedne od ugovornih strana, a iz razloga koji nisu u vezi sa neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora;

(6) opcije, fjučersi, svopovi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i mogu namiriti fizički, pod uslovom da se njima trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP;

(7) opcije, fjučersi, svopovi, forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i mogu namiriti fizički, a nisu obuhvaćeni podtačkom (6) ove tačke i:

– nemaju komercijalnu namenu,

– imaju karakteristike izvedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, izmeću ostalog, da li se kliring i saldiranje vrše u priznatim klirinškim kućama ili da li podležu redovnim pozivima za doplatu;

(8) izvedeni finansijski instrumenti za prenos kreditnog rizika;

(9) finansijski ugovori za razlike;

(10) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na klimatske varijable, troškove prevoza, stope inflacije, kvote emitovanja ili druge službene, ekonomske i statističke podatke, a koji se namiruju u novcu ili se mogu namiriti u novcu po izboru jedne od ugovornih strana iz razloga koji nisu u vezi sa neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora, kao i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na imovinu, prava, obaveze, indekse i mere koji nisu navedeni u ovoj tački, a koji imaju odlike drugih izvedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, između ostalog, da li se njima trguje na regulisanom tržištu ili MTP, da li se kliring i saldiranje vrše u priznatim klirinškim kućama i da li podležu redovnim pozivima za doplatu;

2) prenosive hartije od vrednosti su sve vrste hartija od vrednosti kojima se može trgovati na tržištu kapitala, izuzev instrumenata plaćanja. Prenosive hartije od vrednosti uključuju naročito:

(1) akcije društava ili druge hartije od vrednosti ekvivalentne akcijama društava, a predstavljaju učešće u kapitalu ili u pravima glasa tog pravnog lica, kao i depozitne potvrde koje se odnose na akcije;

(2) obveznice i druge oblike sekjuritizovanog duga, uključujući i depozitne potvrde koje se odnose na navedene hartije;

(3) drugu hartiju od vrednosti koja daje pravo na sticanje i prodaju takve prenosive hartije od vrednosti ili na osnovu koje se može obavljati plaćanje u novcu, a čiji se iznos utvrđuje na osnovu prenosive hartije od vrednosti, valute, kamatne stope, prinosa, robe, indeksa ili drugih odredivih vrednosti;

3) instrumenti tržišta novca su finansijski instrumenti SA ROKOM DOSPEĆA DO 12 MESECI kojima se obično trguje na tržištu novca, kao što su trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi i sertifikati o depozitu, izuzev instrumenata plaćanja;

4) investiciono društvo je lice u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti;

5) brokersko – dilersko društvo je investiciono društvo u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti;

6) ovlašćena banka je investiciono društvo koje je organizaciona jedinica kreditne institucije u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti u vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata;

7) kreditna institucija je lice koje obavlja poslove u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju banke, odnosno kreditne institucije;

8) investicione usluge i aktivnosti koje se odnose na sve finansijske instrumente su:

(1) prijem i prenos naloga koji se odnose na prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata;

(2) izvršenje naloga za račun klijenta;

(3) trgovanje za sopstveni račun;

(4) upravljanje portfoliom;

(5) investiciono savetovanje;

(6) usluge pokroviteljstva u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa;

(7) usluge u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa;

(8) upravljanje multilateralnim trgovačkim platformama;

9) dodatne usluge su:

(1) čuvanje i administriranje finansijskih instrumenata za račun klijenata, uključujući čuvanje instrumenata i sa tim povezane usluge, kao što je administriranje novčanim sredstvima i kolateralom;

(2) odobravanje kredita ili zajmova investitorima kako bi mogli da izvrše transakcije jednim ili više finansijskih instrumenata kada je društvo zajmodavac uključeno u transakciju;

(3) saveti društvima u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, spajanjem i kupovinom društava i sličnim pitanjima;

(4) usluge deviznog poslovanja u vezi sa pružanjem investicionih usluga;

(5) istraživanje i finansijska analiza u oblasti investiranja ili drugi oblici opštih preporuka u vezi sa transakcijama finansijskim instrumentima;

(6) usluge u vezi sa pokroviteljstvom;

(7) investicione usluge i aktivnosti, kao i dopunske usluge koje se odnose na osnov izvedenog finansijskog instrumenta iz tačke 1) podtač. (5), (6), (7) i (10) ovog člana, a u vezi sa pružanjem investicionih usluga i aktivnosti, kao i dopunskih usluga;

10) investicioni savet je pružanje lične preporuke klijentu, bilo na zahtev klijenta ili na inicijativu investicionog društva u pogledu jedne ili više transakcija finansijskim instrumentima;

11) investiciona preporuka je istraživanje ili druga informacija namenjena javnosti u smislu poglavlja VI. ovog zakona kojom se izričito ili prećutno preporučuje ili predlaže strategija ulaganja u vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata, odnosno izdavalaca;

12) trgovanje za sopstveni račun, odnosno dilerski posao je trgovanje korišćenjem sopstvene imovine, odnosno u svoje ime i za svoj račun, a čiji je rezultat zaključenje transakcija s jednim ili više finansijskih instrumenata;

13) market mejker je investiciono društvo koje je stalno prisutno na finansijskim tržištima i trguje za sopstveni račun kupovinom i prodajom finansijskih instrumenata koristeći sopstvenu imovinu po cenama koje samo odredi;

14) pokrovitelj je investiciono društvo koje vrši usluge pokroviteljstva u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa;

15) agent je investiciono društvo koje vrši usluge u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa;

16) upravljanje portfoliom je upravljanje pojedinačnim portfolijima na osnovu odobrenja iz posebnog ugovora zaključenog sa klijentom, a portfoliji se odnose na jedan ili više finansijskih instrumenata;

17) klijent je pravno ili fizičko lice kome investiciono društvo pruža investicionu, odnosno dodatnu uslugu;

18) profesionalni klijent je klijent koji poseduje dovoljno iskustva, znanja i stručnosti za samostalno donošenje odluka o ulaganjima i pravilnoj proceni rizika u vezi sa ulaganjima i koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom;

19) organizator tržišta je lice koje upravlja, odnosno obavlja delatnost u vezi sa funkcionisanjem regulisanog tržišta, a organizator tržišta može biti i samo regulisano tržište;

20) regulisano tržište je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora u vezi sa finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje po njegovim pravilima u sistemu, ima dozvolu i redovno posluje u skladu sa ovim zakonom;

21) multilateralna trgovačka platforma (MTP) je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojom upravlja organizator tržišta ili investiciono društvo i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora, u skladu sa ovim zakonom;

22) OTC tržište je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji sistem trgovanja, podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije;

23) izvršenje naloga za račun klijenta podrazumeva aktivnosti u vezi sa zaključenjem ugovora za kupovinu ili prodaju jednog ili više finansijskih instrumenata za račun klijenta;

24) kliring je postupak utvrđivanja međusobnih obaveza kupca i prodavca finansijskih instrumenata u svrhu razmene finansijskih instrumenata i novca.

25) saldiranje je realizacija transakcije kroz završni prenos finansijskih instrumenata i novca između kupca i prodavca;

26) društvo za upravljanje je društvo za upravljanje u smislu zakona kojim se uređuju investicioni fondovi;

27) rejting agencija je ovlašćeno pravno lice koje daje mišljenje o budućoj sposobnosti izdavaoca, odnosno dužnika da blagovremeno i u potpunosti izmiri svoje finansijske obaveze, a na osnovu unapred utvrđenog i jasno određenog sistema rangiranja;

28) kvalifikovano učešće je posredno ili neposredno učešće u investicionom društvu, organizatoru tržišta i Centralnom registru koje predstavlja najmanje 10% učešća u kapitalu, pravu glasa ili koje omogućava ostvarivanje značajnog uticaja na upravljanje tim pravnim licem u kome se poseduje učešće, a u skladu sa odredbama ovog zakona;

29) kontrola predstavlja odnos u kome:

(1) matično društvo:

– ima većinu prava glasa akcionara ili članova u zavisnom društvu,

– ima pravo da postavi ili razreši većinu članova upravnog ili nadzornog odbora zavisnog društva, a u isto vreme je akcionar ili član tog društva,

– ima pravo da vrši dominantan uticaj na zavisno društvo u skladu sa ugovorom koje je zaključilo sa tim društvom ili odredbom iz ugovora o osnivanju ili osnivačkim aktom, kada zakon koji se primenjuje na to zavisno duštvo dozvoljava primenu takvih ugovora, odnosno njegovih odredaba;

(2) matično društvo je akcionar ili član zavisnog društva i:

– direktno postavlja većinu članova upravnog ili nadzornog odbora zavisnog društva kao rezultat ostvarivanja svog prava glasa,

– samo kontroliše većinu prava glasa akcionara ili članova u zavisnom društvu na osnovu ugovora sa drugim akcionarima ili članovima tog društva;

(3) matično društvo ima vlasničko učešće u zavisnom preduzeću, i:

– faktički ostvaruje dominantan uticaj nad tim društvom,

– na jedinstvenoj osnovi upravlja matičnim i zavisnim društvom;

(4) matično društvo može drugim sredstvima da upravlja ili određuje pravac upravljanja i politiku zavisnog društva;

30) bliska povezanost podrazumeva da su dva ili više fizičkih ili pravnih lica povezana:

(1) učešćem, koje označava posedovanje, neposredno ili posredno, najmanje 20% prava glasa ili kapitala nekog društva;

(2) kontrolom, koja označava odnos između matičnog i zavisnog društva u svim slučajevima iz tačke 29) ovog stava ili sličan odnos između fizičkog ili pravnog lica i nekog društva, s tim da se svako zavisno društvo zavisnog društva takođe smatra zavisnim društvom matičnog društva, koje se nalazi na čelu svih pomenutih društava;

(3) trajno u jedno isto lice putem odnosa kontrole;

(4) kao članovi porodice;

31) članovi porodice su:

(1) supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici;

(2) potomci i preci u pravoj liniji neograničeno;

(3) srodnici do trećeg stepena srodstva, u pobočnoj liniji, uključujući i srodstvo po tazbini;

(4) usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika;

(5) staralac i štićenici i potomci štićenika;

32) zakoniti imalac finansijskog instrumenta je lice na čije ime glasi račun hartija od vrednosti u Centralnom registru, odnosno, u slučaju obavljanja poslova iz tačke 9) podtačka (1) ovog člana, lice za čiji račun se finansijski instrument vodi na računu hartija od vrednosti u Centralnom registru;

33) akcionar je fizičko ili pravno lice koje posredno ili neposredno poseduje:

(1) akcije izdavaoca u svoje ime i za svoj račun;

(2) akcije izdavaoca u svoje ime, a za račun drugog fizičkog ili pravnog lica;

(3) depozitne potvrde, pri čemu se lice koje poseduje te potvrde smatra akcionarem u odnosu na akcije predstavljene tim depozitnim potvrdama;

34) posredni vlasnik je lice koje i kada nije zakoniti imalac finansijskog instrumenta, a uživa prednosti vlasništva nad tim finansijskim instrumentom u celosti ili delimično, uključujući mogućnost uticanja na glasanje, raspolaganje finansijskim instrumentom ili uživanje ekonomskih prednosti vlasništva nad tim finansijskim instrumentom;

35) vlasničke hartije od vrednosti su akcije i druge prenosive hartije od vrednosti istovetne akcijama društava koje predstavljaju učešće u kapitalu, kao i druge vrste prenosivih hartija od vrednosti iz kojih proizlaze prava sticanja pomenutih hartija od vrednosti kao posledica njihove konverzije ili uživanja prava koje one nose, pod uslovom da drugospomenute hartije od vrednosti izdaje izdavalac osnovnih akcija ili lice koje pripada grupi tog izdavaoca;

36) dužničke hartije od vrednosti su obveznice i drugi prenosivi sekjuritizovani instrumenti duga, izuzimajući hartije od vrednosti koje su ekvivalenti akcijama društava ili koje, ukoliko se konvertuju ili ukoliko se ostvaruju prava koja iz njih proizilaze, daju pravo sticanja akcija ili hartija od vrednosti ekvivalentnim akcijama;

37) javna ponuda hartija od vrednosti je svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i putem bilo kog sredstva, a koje daje dovoljno podataka o uslovima ponude i o hartijama od vrednosti iz ponude tako da se investitoru omogući donošenje odluke o kupovini ili upisu ovih hartija od vrednosti, a javnom ponudom se smatra i ponuda i prodaja hartija od vrednosti preko finansijskih posrednika, odnosno pokrovitelja i agenta;

38) izdavalac je domaće ili strano pravno lice koje izdaje ili predlaže izdavanje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, a ukoliko se radi o depozitnim potvrdama, izdavaocem se smatra lice koje izdaje hartije od vrednosti koje predstavljaju te depozitne potvrde. Izdavaoci su i:

(1) Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja u Republici;

(2) Narodna banka Srbije;

(3) strane države, državni organi, centralne banke, međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka i ostale slične međunarodne organizacije;

39) lice koje upućuje ponudu (ponuđač) je pravno ili fizičko lice koje upućuje javnu ponudu hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;

40) osnovni prospekt je prospekt koji sadrži sve značajne informacije iz odredaba čl. 15, 16, 17. i 18. ovog zakona, kao i člana 33. o izdavaocu i hartijama od vrednosti za koje će se uputiti javna ponuda ili koje će biti uključene u trgovanje, a, ukoliko se izdavalac tako odluči, može sadržati i konačne uslove ponude;

41) ponavljajuće izdavanje hartija od vrednosti je izdavanje hartija od vrednosti u tranšama ili u najmanje dva izdavanja hartija od vrednosti iste vrste, odnosno klase u periodu od 12 meseci;

42) program ponude je plan koji dopušta ponavljajuće izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, uključujući i varante u bilo kojem obliku, slične vrste, odnosno klase, kroz određeni vremenski period;

43) javno društvo je izdavalac koji ispunjava bar jedan od sledećih uslova:

(1) uspešno je izvršio javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija;

(2) čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno MTP u Republici;

44) propisani podaci su svi podaci koje javno društvo, izdavalac ili lice koje podnosi zahtev za uključivanje hartija od vrednosti na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici mora javno da obelodani u skladu sa ovim zakonom, aktima donesenim na osnovu ovog zakona i propisima o hartijama od vrednosti u Republici ili na osnovu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Kada je u pitanju javno društvo čije su akcije uključene u trgovanje na tržište van Republike ili čije će hartije od vrednosti biti predmet javne ponude, odnosno uključivanja na regulisano tržište van Republike, propisani podaci podrazumevaju i sve podatke koje je javno društvo ili izdavalac dužan da javno obelodani u skladu sa zakonima i propisima strane države i tržišta te države gde su takve hartije od vrednosti uključene u trgovanje ili će biti predmet javne ponude, odnosno uključivanja u trgovanje;

45) elektronska sredstva su sredstva elektronske opreme za obradu (uključujući digitalnu kompresiju), čuvanje i prenos podataka, koristeći žične, radio i optičke tehnologije ili druga elektromagnetna sredstva;

46) insajderske informacije su informacije o tačno određenim činjenicama, koje nisu javno objavljene, odnose se direktno ili indirektno na jednog ili više izdavalaca finansijskih instrumenata ili na jedan ili više finansijski instrument, a koje bi, da su javno objavljene, verovatno imale značajan uticaj na cenu tih finansijskih instrumenata ili na cenu izvedenih finansijskih instrumenata;

47) manipulacije na tržištu su transakcije i nalozi za trgovanje kojima se daju ili koji će verovatno pružiti neistinite ili obmanjujuće signale o ponudi, tražnji ili ceni finansijskih instrumenata ili kojima lice, odnosno lica koja deluju zajednički održavaju cenu jednog ili više finansijskih instrumenta na nerealnom ili veštačkom nivou, transakcije ili nalozi za trgovanje u kojima se upotrebljavaju fiktivni postupci ili svaki drugi oblik obmane ili prevare, kao i širenje informacija putem medija, uključujući i internet, ili drugim putem kojim se prenose, odnosno kojim bi se mogle prenositi neistinite vesti ili vesti koje mogu izazvati zabludu o finansijskim instrumentima, uključujući i širenje glasina i neistinitih vesti i vesti koje dovode u zabludu, a od strane lica koje je znalo ili je moralo znati da su te informacije neistinite ili da dovode u zabludu;

48) pravne posledice osude su događaj ili okolnost u vezi sa pravnim ili fizičkim licem koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, drugog zakona i akata donešenih na osnovu tih zakona i koje se odnose na lice koje podnosi zahtev za dobijanje dozvole ili već poseduje dozvolu, odnosno saglasnost Komisije u skladu sa odredbama ovog zakona, a takvo lice je ili se na njega primenjuje:

(1) pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranje terorizma, javnog reda, pravnog saobraćaja i službene dužnosti ili za krivična dela utvrđena ovim zakonom;

(2) u poslednjih 10 godina počinilo težu povredu, odnosno ponavljanje povrede zakona kojim se uređuju hartije od vrednosti, preuzimanje akcionarskih društava, investicioni fondovi, dobrovoljni penzijski fondovi, zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, zakona kojim se reguliše poslovanje banaka, društava za osiguranje, akata Komisije, regulisanog tržišta, odnosno MTP ili Centralnog registra, a koje se odnose na ili su za posledicu imale:

– neistinito objavljivanje informacija, odnosno objavljivanje informacija koje dovode u zabludu,

– ponašanje suprotno odredabama o zloupotrebama na tržištu iz poglavlja VI. ovog zakona,

– povredu obaveze čuvanja poslovne tajne,

– ugrožavanje interesa učesnika na finansijskom tržištu;

(3) u poslednjih 10 godina počinilo težu povredu, odnosno ponavljanje povrede propisa iz podtačke (2) ove tačke, a koja se odnosi ili je za posledicu imala:

– prestanak obavljanja dužnosti člana uprave, direktora, zaposlenog ili licenciranog lica u Centralnom registru, organizatoru tržišta, regulisanom tržištu ili MTP, brokersko-dilerskom društvu, ovlašćenoj banci, kreditnoj instituciji, društvu za osiguranje, društvu za upravljanje investicionim fondom, društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kastodi banke,

– povlačenje saglasnosti za sticanje kvalfikovanog učešća u kapitalu u takvih lica;

(4) u poslednjih 10 godina na lice je primenjena sankcija, odnosno mera prema zakonima ili podzakonskim aktima strane države, a koja predstavlja sličnu, odnosno uporedivu sankciju ili meru iz ove tačke;

49) član uprave je direktor ili član odbora direktora, izvršnog odbora, nadzornog odbora ili član upravnog odbora.

Izuzeci od obaveze objavljivanja prospekta za određene javne ponude

Član 12.

Objavljivanje prospekta nije obavezno kod sledećih javnih ponuda:

1) ponuda koja je upućena samo kvalifikovanim investitorima;

2) ponuda koja je upućena fizičkim ili pravnim licima u Republici čiji broj ne može biti veći od 100, a koji nisu kvalifikovani investitori;

3) ponuda koja je upućena investitorima koji će za upisane hartije od vrednosti uplatiti iznos od najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po investitoru za svaku pojedinačnu ponudu;

4) ponuda hartija od vrednosti čija pojedinačna nominalna vrednost iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

5) ponuda sa ukupnom naknadom za hartije od vrednosti koja je manja od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu se ovaj iznos računa tokom perioda od 12 meseci;

6) ponuda akcija koje se izdaju u zamenu za već izdate akcije iste klase ukoliko izdavanje takvih novih akcija ne podrazumeva povećanje osnovnog kapitala društva;

7) ponuda hartija od vrednosti koje se nude kao način plaćanja u ponudi za preuzimanje, i to putem ponude za zamenu, pod uslovom da za te hartije od vrednosti postoji dokument sa podacima koje Komisija smatra ekvivalentnim podacima iz prospekta, uzimajući u obzir odredbe zakona koji uređuje preuzimanje akcionarskih društava;

8) hartije od vrednosti koje se nude, dodeljuju ili će biti dodeljene u vezi sa spajanjem STATUSNIM PROMENAMA društava, pod uslovom da za te hartije od vrednosti postoji dokument sa podacima koje Komisija smatra ekvivalentnim podacima iz prospekta, uzimajući u obzir odredbe zakona koji uređuje privredna društva;

9) akcije koje se nude, dodeljuju ili će biti dodeljene bez naknade postojećim akcionarima ili kao dividende isplaćene u vidu akcija iste klase, kao i akcije u vezi sa kojima su dividende isplaćene, pod uslovom da postoji dokument sa podacima o broju i pravima iz akcija, kao i razlozima i detaljima u vezi sa ponudom;

10) hartije od vrednosti koje nudi ili će ponuditi izdavalac čije su hartije od vrednosti uključene na regulisano tržište, odnosno MTP ili društvo koje je povezano sa izdavaocem, a koje nudi ili će ponuditi sadašnjim ili bivšim članovima uprave ili zaposlenima, pod uslovom da postoji dokument sa podacima o broju i prirodi hartija od vrednosti, kao i razlozima i detaljima vezanim za ponudu.

Svaka naredna prodaja hartija od vrednosti koje su prethodno ponuđene kao neki od izuzetaka iz stava 1. ovog člana smatraće se posebnom ponudom i ponuđač je obavezan da pribavi odobrenje za objavljivanje prospekta ukoliko odredbe ovog zakona za takvu ponudu propisuju obavezu objavljivanja prospekta.

Prilikom ponude i prodaje hartija od vrednosti preko finansijskih posrednika postoji obaveza objavljivanja prospekta ako konačna ponuda ne ispunjava nijedan od uslova iz stava 1. tač. 1) – 5) ovog člana.

Osnovni prospekt

Član 18.

Osnovni prospekt može da se izrađuje kod sledećih hartija od vrednosti:

1) dužničke hartije od vrednosti, uključujući i varante u bilo kom obliku, izdate u okviru programa ponude;

2) dužničke hartije od vrednosti koje kreditne institucije izdaju kontinuirano ili periodično, pod uslovom da:

(1) su sredstva dobijena na osnovu izdavanja ovih hartija od vrednosti plasirana u imovinu koja daje dovoljan stepen sigurnosti za ispunjavanje obaveza koje proističu iz izdatih hartija od vrednosti do njihovog dospeća;

(2) u slučaju nesolventnosti kreditne institucije izdavaoca, sredstva iz podtačke (1) ove tačke koristi, kao prioritet, za otplatu glavnice i kamate koja dospeva, ne isključujući primenu zakona koji reguliše stečaj i likvidaciju kreditnih institucija.

Osnovni prospekt iz stava 1. ovog člana mora da sadrži sve podatke iz čl. 15, 16, 17. i 18. ovog zakona i odgovarajućeg akta Komisije i, ukoliko je potrebno, podaci moraju biti dopunjeni u skladu sa odredbama člana 33. ovog zakona, kao i novim podacima o izdavaocu i hartijama od vrednosti koje će biti predmet javne ponude ili će biti uključene u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP.

Ukoliko konačni uslovi ponude nisu navedeni u osnovnom prospektu ili dodatku prospekta, isti moraju biti dostavljeni investitorima i Komisiji u što kraćem roku nakon objave ponude, a ukoliko je moguće, pre početka važenja ponude u skladu sa odredbama člana 14. ČLANA 21. ovog zakona.

Osnovni prospekt ne može biti izrađen kao podeljeni prospekt.

Upis i prenos hartija od vrednosti u Centralnom registru

Član 37.

Izdavalac podnosi Centralnom registru, preko člana Centralnog registra i u skladu sa aktima Centralnog registra, zahtev za otvaranje računa i upis u Centralni registar podataka o licima:

1) koja su kupila hartije od vrednosti – u roku od pet radnih dana od dana okončanja javne ponude;

2) koja su kupila, odnosno kojima su dodeljene hartije od vrednosti u skladu sa odredbama člana 12. ovog zakona – u roku od pet radnih dana od dana okončanja roka za upis i uplatu, odnosno od dodele.

Izdavalac, odnosno ponuđač podnosi zahtev preko člana Centralnog registra za prenos hartija od vrednosti na račune zakonitih imalaca u roku od pet radnih dana od dana okončanja javne ponude.

Centralni registar je dužan da u roku od tri radna dana PET RADNIH DANA od dana prijema urednog zahteva izvrši upis i prenos hartija od vrednosti na račune zakonitih imalaca.

Nakon okončanja postupaka iz stava 3. ovog člana, Centralni registar je dužan da o tome odmah obavesti Komisiju i člana Centralnog registra, a regulisano tržište, odnosno MTP obaveštava ukoliko se takve hartije od vrednosti uključuju u trgovanje.

Zahtev za odobravanje objavljivanja prospekta stranih izdavalaca

Član 39.

Izdavalac koji ima sedište van Republike može da dostavi Komisiji zahtev za odobravanje objavljivanja prospekta za javnu ponudu ili uključenje svojih hartija od vrednosti u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici.

Podnosilac zahteva dostavlja Komisiji pisanu potvrdu od nadležnog organa matične zemlje da su hartije od vrednosti za koje dostavlja zahtev iste klase kao i hartije koje se nude u matičnoj zemlji izdavaoca na osnovu odobrenog prospekta, odnosno kojima se trguje na regulisanom tržištu.

Komisiji se preko ovlašćenog investicionog društva podnosi zahtev za odobrenje javne ponude hartija od vrednosti ili uključenje na regulisano tržište, odnosno MTP i uz zahtev se podnosi prospekt odobren od strane nadležnog organa države izdavaoca sa odgovarajućom dokumentacijom, u originalu i overenom prevodu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se odobrenje Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama člana 8. ČLANA 9. ovog zakona.

Kada su predmet zahteva za odobrenje depozitne potvrde koje se izdaju ili uključuju u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP, Komisiji se dostavlja primerak ugovora između stranog izdavaoca i kreditne institucije ovlašćene da posluje u Republici koja će izdati depozitne potvrde, kao i dokaz da hartije od vrednosti predstavljene tim depozitnim potvrdama ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana.

Komisija odobrava objavljivanje prospekta koji je sačinjen u skladu sa propisima matične zemlje izdavaoca i ovog zakona, kao i pod uslovom da obaveze obelodanjivanja odgovaraju obavezama propisanim odredbama ovog zakona i aktima Komisije.

Strane države, državni organi, centralne banke, međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka i ostale slične međunarodne organizacije mogu vršiti ponudu hartija od vrednosti u Republici i uključivati ih na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici bez ispunjavanja uslova iz stava 1. STAVA 2. ovog člana, a u skladu sa propisom Komisija o sadržini i formi zahteva i dokumentacije za hartije od vrednosti ovih izdavalaca.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis hartija od vrednosti u Centralni registar i uključivanje na regulisano tržište, odnosno MTP shodno se primenjuju i na hartije od vrednosti stranih izdavalaca.

Hartije od vrednosti domaćih izdavalaca koje se nude na stranom tržištu

Član 40.

Vlasničke hartije od vrednosti domaćih izdavalaca mogu se javno nuditi na stranom tržištu ukoliko je izdavaocu odobreno objavljivanje prospekta za javnu ponudu ili za uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici, i u tom slučaju se Komisiji dostavlja blagovremeno obaveštenje.

Izdavalac može da uključi vlasničke hartije od vrednosti van Republike, i to ukoliko one ne ispunjavaju zakonom propisane uslove za odobravanje objavljivanja prospekta ili za uključenje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici, a uz prethodnu saglasnost Komisije.

Bez odobrenja Komisije dozvoljeno je izdavaocu da van Republike:

1) nudi ili uključuje u sekundarno trgovanje svoje dužničke hartije od vrednosti ili depozitne potvrde koje se odnose na te dužničke hartije od vrednosti;

2) nudi hartije od vrednosti sa ili bez odobrenja objavljivanja prospekta ili uključuje u sekundarno trgovanje.

BEZ ODOBRENJA KOMISIJE DOZVOLJENO JE IZDAVAOCU DA VAN REPUBLIKE NUDI ILI UKLJUČUJE U SEKUNDARNO TRGOVANJE SVOJE DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI ILI DEPOZITNE POTVRDE KOJE SE ODNOSE NA TE DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI.

Postupci u vezi sa ponudom i transakcijama izuzetim od obaveze objavljivanja prospekta

Član 41.

PRE PONUDE HARTIJA OD VREDNOSTI Prilikom ponude hartija do vrednosti za koje nije potrebno objavljivanje prospekta u skladu sa odredbama člana 12. stav 1. tač. 7), 8) i 10) ovog zakona, a pre nego što postupi u skladu sa odredbama člana 37. ovog zakona, izdavalac hartija od vrednosti je dužan da Komisiji podnese i da traži odobrenje, u skladu sa aktom Komisije, dokumenata potrebnih radi primene izuzetaka od obaveze objavljivanja prospekta.

Obaveza podnošenja dokumenata Komisiji i odobrenje Komisije ne postoji u slučaju drugih transakcija izuzetih od obaveze objavljivanja prospekta prema odredbama čl. 12. i 13. ovog zakona, s tim što izdavalac treba da postupi u skladu sa odredbama člana 37. ovog zakona koje propisuju obaveze u vezi sa Centralnim registrom i regulisanim tržištem, odnosno MTP na koje će hartije od vrednosti biti uključene u trgovanje.

U slučajevima iz stava 2. ovog člana Komisija može, u toku vršenja nadzora, da zahteva od izdavaoca, ponuđača ili lica koje je podnelo zahtev za uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište, odnosno MTP dostavljanje obaveštenja o primeni izuzetka iz člana 12. ovog zakona.

Izdavalac ili drugo lice koje izdaje ili prodaje hartije od vrednosti u skladu sa jednim od izuzetaka od obaveze objavljivanja prospekta iz člana 12. stav 1. ovog zakona dužno je da pre prodaje hartija od vrednosti investitorima stavi na raspolaganje informacije koje odgovaraju informacijama koje, prema ovom zakonu i aktima Komisije, treba da sadrži prospekt za javnu ponudu, a u vezi sa istom vrstom izdavaoca, hartija od vrednosti i transakcije, pri čemu:

1) takve informacije ne moraju biti dostavljene u formi propisanoj za prospekt;

2) takve informacije ne moraju biti dostavljene Komisiji, niti je potrebno tražiti odobrenje od Komisije;

3) ukoliko izdavalac nije javno društvo i nema obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sa odredbama zakona koji reguliše računovodstvo i reviziju, a izrada revidiranih izveštaja bi iziskivala neopravdano veliki napor ili trošak u vezi sa transakcijom, moguće je koristiti nerevidirane finansijske izveštaje;

4) informacije date na raspolaganje kvalifikovanom investitoru koji učestvuje u ponudi koja je izuzeta od obaveze objavljivanja prospekta treba da budu date na raspolaganje i svim drugim investitorima koji učestvuju u transakciji.

Uslovi za izbor, odnosno imenovanje direktora i članova upravnog odbora

Član 107.

Organizator tržišta ima skupštinu akcionara, upravni odbor i direktora.

Mandat direktora i članova upravnog odbora traje četiri godine i mogu biti ponovo birani.

Upravni odbor ima predsednika i najmanje četiri člana.

UPRAVNI ODBOR OBAVLJA NADLEŽNOSTI NADZORNOG ODBORA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.

Direktor ne može biti predsednik upravnog odbora.

Komisija propisuje sadržaj zahteva za davanje prethodne saglasnosti na izbor, odnosno imenovanje direktora i članova upravnog odbora organizatora tržišta.

Direktor i član upravnog odbora organizatora tržišta, ne može biti:

1) lice koje podleže primeni pravnih posledica osude;

2) lice koje je na rukovodećoj poziciji ili zaposleno u državnim organima, osim u slučaju kada Republika ima vlasničko učešće u organizatoru tržišta;

3) lice koje je direktor, član upravnog odbora, zaposleni, ili lice sa kvalifikovanim učešćem u drugom organizatoru tržišta koji ima dozvolu za rad prema ovom zakonu;

4) lice koje je direktor, član upravnog odbora ili zaposlen u Centralnom registru;

5) lice koje je direktor, član upravnog odbora ili zaposlen u brokersko-dilerskom društvu, kreditnoj instituciji sa ovlašćenom bankom, javnom društvu ili investicionom fondu čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na tržište hartija od vrednosti, osim u slučaju kada ima vlasničko učešće u organizatoru tržišta;

6) lice koje je blisko povezano sa licima iz tač. 1) – 5) ovog stava.

Poslovna reputacija i iskustvo direktora i člana upravnog odbora organizatora tržišta treba da obezbede dobro i pouzdano upravljanje organizatorom tržišta, odnosno regulisanim tržištem i MTP i ova lica moraju da imaju odgovarajuću poslovnu reputaciju i najmanje tri godine radnog iskustva u vezi sa hartijama od vrednosti.

Organizator tržišta mora imati najmanje dva lica koja zastupaju to društvo u skladu sa opštim aktima organizatora tržišta.

Direktor organizatora tržišta mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom u organizatoru tržišta, a to lice i najmanje jedan član upravnog odbora mora znati srpski jezik.

Privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za rad organizatora tržišta i mere preduzete protivpojedinih lica

Član 133.

Komisija može privremeno, na period do dve godine ili trajno da oduzme dozvolu za rad organizatoru tržišta, a licu sa kvalifikovanim učešćem u organizatoru tržišta, odnosno regulisanom tržištu, osim Republici, kao i bilo kojem licu koje je direktor i član upravnog odbora može da povuče prethodno datu saglasnost, ukoliko utvrdi sledeće:

1) organizator tržišta ne koristi svoju dozvolu za rad u periodu od 12 meseci, otvoreno se odriče dozvole ili nije obavljao delatnost organizatora tržišta tokom prethodnih šest meseci;

2) organizator tržišta, odnosno direktor organizatora tržišta je dobio dozvolu na osnovu značajno netačnih ili obmanjujućih informacija, tako što su izostavljene činjenice zahvaljujući kojima obelodanjene informacije ne bi bile obmanjujuće ili na drugi nedozvoljeni način;

3) organizator tržišta, odnosno direktor organizatora tržišta dalje ne ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole;

4) organizator tržišta ili bilo koje lice iz ovog stava je izvršilo značajnu povredu odredaba opštih akata organizatora tržišta, odnosno regulisanog tržišta, odredaba ovog zakona ili akata Komisije;

5) organizator tržišta ili drugo lice iz ovog stava ne postupi u roku i na način određen rešenjem Komisije izdatog u skladu sa odredbama člana 132. ovog zakona;

6) direktor ili član upravnog odbora organizatora tržišta ne vrši odgovarajući nadzor nad zaposlenima organizatora tržišta čije nesavesno poslovanje prouzrokuje značajne povrede opštih akata organizatora tržišta, odredaba ovog zakona ili akta Komisije od strane organizatora tržišta, odnosno zaposlenog, a takve povrede su mogle biti sprečene da je sproveden odgovarajući nadzor.

Organizator tržišta ili bilo koje drugo lice na koje se odnosi predložena mera iz stava 1. ovog člana ima pravo na saslušanje pre nego što Komisija donese rešenje o privremenom ili trajnom oduzimanju dozvole za rad, a u skladu sa aktom koji u tu svrhu Komisija donosi.

Nadležnost Komisije da privremeno ili trajno oduzme dozvolu za rad i da povuče prethodno datu saglasnost u skladu sa odredbama ovog člana, ne isključuje mogućnost primene mera koju je Komisija nadležna da preduzme:

1) protiv lica koja poseduju dozvolu, u skladu sa odredbama poglavlja XIII. ovog zakona;

2) prema direktoru, članu upravnog odnora i licu sa kvalifikovanim učešćem u organizatoru tržišta, odnosno regulisanom tržištu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Cilj, organizacija, upravljanje, članstvo, finansiranje nadzora

Član 134.

Fond za zaštitu investitora (u daljem tekstu: Fond) obavlja delatnost u svrhu zaštite investitora čija su sredstva ili finansijski instrumenti izloženi riziku u slučaju stečaja investicionog društva, kreditne institucije ili društva za upravljanje koji obavljaju usluge ili aktivnosti iz odredaba člana 2. tač. 8) i 9) podtačka (1) ovog zakona.

FOND ZA ZAŠTITU INVESTITORA (U DALJEM TEKSTU: FOND) OBAVLJA DELATNOST U SVRHU ZAŠTITE INVESTITORA ČIJA SU SREDSTVA ILI FINANSIJSKI INSTRUMENTI IZLOŽENI RIZIKU NEMOGUĆNOSTI ISPUNJENJA DOSPELIH OBAVEZA INVESTICIONOG DRUŠTVA PREMA KLIJENTIMA ILI U SLUČAJU STEČAJA INVESTICIONOG DRUŠTVA, KREDITNE INSTITUCIJE ILI DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE KOJI OBAVLJAJU USLUGE ILI AKTIVNOSTI IZ ODREDABA ČLANA 2. TAČKA 8) PODTAČ. (1), (2), (3), (4), (6) I (7) I TAČKA 9) PODTAČKA (1) OVOG ZAKONA.

Fond nema svojstvo pravnog lica i njega organizuje i njime upravlja pravno lice koje je dobilo dozvolu od Komisije (u daljem tekstu: organizator Fonda).

Članstvo u fondu

Član 135.

Članstvo u Fondu je obavezno za sledeća društva sa sedištem u Republici, kada obavljaju investicione usluge i aktivnosti iz člana 134. stav 1. ovog zakona u Republici ili u filijalama van Republike (u daljem tekstu: član Fonda):

1) investiciono društvo koje je ovlašćeno da drži novčana sredstva klijenata, odnosno kada obavlja usluge iz odredbe člana 2. tačka 8) podtačka (4) PODTAČ. (1), (2), (3), (4), (6) I (7) i tačka 9) podtačka (1) ovog zakona;

2) kreditna institucija koja obavlja dodatne usluge iz odredbe člana 2. tačka 9) podtačka (1) ovog zakona;

3) društvo za upravljanje kada obavlja aktivnosti određene odredbom člana 210. stav 1. ovog zakona, odnosno pruža usluge upravljanja portfoliom klijentima koji nisu investicioni fondovi i kada je ovlašćeno da drži novčana sredstva, odnosno finansijske instrumente klijenta.

Sredstva Fonda

Član 137.

Sredstva Fonda se sastoje iz:

1) doprinosa članova Fonda;

2) potraživanja naplaćenih u stečajnim postupcima nad članom fonda;

3)prihoda od ulaganja sredstava Fonda;

4) OSTALI PRIHODI.

Sredstva Fonda se mogu ulagati u:

1) finansijske instrumente koje izdaje Republika ili Narodna banka Srbije;

2) dužničke hartije od vrednosti za koje garantuje Republika;

3) druge finansijske instrumente koji donose prihod uz odobrenje Komisije.

Sredstva Fonda koristi organizator Fonda za isplatu potraživanja klijenata u svrhe utvrđene odredbama ovog poglavlja I POKRIĆE NAKNADE ZA UPRAVLJANJE IZ ČLANA 138. OVOG ZAKONA i ne mogu se koristiti u druge svrhe, niti mogu biti predmet potraživanja prema članu Fonda ili organizatoru Fonda.

KADA SREDSTVA FONDA NISU DOVOLJNA ZA ISPLATU POTRAŽIVANJA PO OSNOVU OSIGURANOG IZNOSA U SMISLU ČLANA 140. OVOG ZAKONA, POTREBNA SREDSTVA MOGU SE OBEZBEDITI NAPLATOM VANREDNOG DOPRINOSA ČIJI IZNOS U TOKU JEDNE GODINE NE MOŽE BITI VEĆI OD UKUPNOG REDOVNOG DOPRINOSA ZA PRETHODNU GODINU.

Komisija propisuje način raspolaganja, evidentiranja i izveštavanja Komisije o sredstvima Fonda.

Naknade

Član 138.

Organizator Fonda naplaćuje naknadu za upravljanje Fondom, a iznos naknade i uslove njenog plaćanja propisuje organizator Fonda aktom koji odobrava Komisija.

Naknadu iz stava 1. ovog člana organizator Fonda koristi na način propisan aktom Komisije.

ČLAN 138.

ORGANIZATOR FONDA NAPLAĆUJE NAKNADU ZA UPRAVLJANJE FONDOM IZ SREDSTAVA FONDA.

NAKNADA ZA UPRAVLJANJE FONDOM MOŽE SE KORISTITI ZA: 1) POKRIĆE TROŠKOVA NASTALIH U POSTUPKU ISPLATE OSIGURANIH POTRAŽIVANJA KLIJENATA;

2) POKRIĆE TROŠKOVA NASTALIH U POSTUPKU NAPLATE POTRAŽIVANJA ORGANIZATORA FONDA IZ STEČAJNE MASE ČLANA FONDA;

3) TROŠKOVE U VEZI SA ULAGANJIMA SREDSTAVA FONDA;

4) TROŠKOVE ZARADA ZAPOSLENIH KOD ORGANIZATORA FONDA I OSTALE TROŠKOVE POSLOVANJA ORGANIZATORA FONDA VEZANE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ORGANIZATORA FONDA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, NAKNADA ZA UPRAVLJANJE FONDOM MOŽE SE KORISTITI I U DRUGE SVRHE SAMO UZ PRETHODNU SAGLASNOST KOMISIJE.

NAČIN UTVRĐIVANJA NAKNADE ZA UPRAVLJANJE FONDOM PROPISUJE KOMISIJA, A BLIŽE UREĐUJE ORGANIZATOR FONDA AKTOM KOJI ODOBRAVA KOMISIJA.

Osiguranje, potraživanja i upravljanje potraživanjima

Član 139.

Aktom Komisije i pravilima organizatora Fonda koje odobrava Komisija uređuju se okvir i postupci za priznavanje i isplatu odštetnih zahteva klijenata prema članu Fonda kada:

1) je nad članom Fonda otvoren stečajni postupak ILI

2) Komisija utvrdi da je član Fonda u nemogućnosti da ispuni svoje dospele obaveze prema klijentima, uključujući novčana sredstva koja duguje klijentima i finansijske instrumente koje drži za račun klijenata, a ne postoje izgledi da će se okolnosti u dogledno vreme značajno izmeniti.

Potraživanja klijenata iz odredaba stava 1. ovog člana su:

1) novčana potraživanja u dinarima koja član Fonda duguje klijentu ili koja pripadaju klijentu, nastala po osnovu obavljanja investicionih usluga i aktivnosti iz odredbe člana 134. stav 1. ovog zakona;

2) potraživanja za povraćaj finansijskih instrumenata koji pripadaju klijentu člana Fonda i koje drži, kojima upravlja ili rukovodi član fonda za račun klijenta u vezi sa odredbama o jednoj ili više investicionih usluga i aktivnosti iz odredbe člana 134. stav 1. ovog zakona;

Iznos potraživanja se obračunava na dan pokretanja sudskog postupka iz stava 1. tačka 1) ovog člana ili na dan kada Komisija utvrdi okolnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana, a potraživanja se utvrđuju u skladu sa aktom Komisije, s tim što se uzimaju u obzir sve zakonske i ugovorne odredbe, naročito protivpotraživanja.

Vrednost finansijskog instrumenta ili novčani iznos plaćen umesto prinosa finansijskog instrumenta koji član fonda nije u mogućnosti da otplati ili vrati utvrđuje se, gde je to moguće, upućivanjem na tržišnu vrednost finansijskog instrumenta.

Odredbe ovog poglavlja ne primenjuju se na sredstva klijenata kreditnih institucija – potraživanja koja su osigurana zakonom kojim se uređuje zaštita depozita u kreditnim institucijama radi zaštite tih lica u slučajevima nedostupnosti depozita.

Odredbe ovog poglavlja ne primenjuju se na potraživanja klijenata članova fonda koja proizilaze iz transakcija u vezi sa kojima je klijent pravnosnažnom sudskom presudom osuđen za krivično delo, privredni prestup, odnosno prekršaj za pranje novca, i finansiranje terorizma.

U slučaju da postoji sumnja da potraživanje klijenta proizilazi iz transakcije povezane sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, Fond može obustaviti sva plaćanja do donošenja sudske odluke.

Član 141.

Organizator Fonda preduzima adekvatne mere kako bi obavestio klijente člana Fonda o sudskoj odluci ili utvrđivanju okolnosti iz stava 1. ovog člana od strane Komisije i, ukoliko klijenti imaju prava na nadoknadu, tu nadoknadu isplaćuje u što kraćem roku.

Organizator Fonda određuje rok u kome su klijenti dužni da podnesu zahtev za svoja potraživanja koji ne može biti duži od pet meseci od dana sudske odluke ili dana utvrđivanja okolnosti iz člana 139. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana kada je takva odluka ili utvrđivanje okolnosti objavljeno javnosti.

Izuzetno od stava 3. STAVA 5. ovog člana, kada je klijent bio sprečen iz razloga na koje nije mogao da utiče da podnese zahtev za potraživanje u datom roku, rok se produžava na godinu dana.

Fond je dužan da isplati iznos potraživanja u što kraćem roku, a najkasnije u roku od tri meseca od dana utvrđivanja prava na isplatu, odnosno dana utvrđivanja iznosa potraživanja.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, Fond može podneti zahtev Komisiji za produženje roka iz tog stava, s tim što Komisija može produžiti rok najviše još za tri meseca.

ČLAN 141.

OSIGURANI IZNOS IZ ČLANA 140. STAV 1. OVOG ZAKONA PRIMENJUJE SE NA UKUPNA POTRAŽIVANJA KLIJENTA PREMA JEDNOM ČLANU FONDA, BEZ OBZIRA NA BROJ I MESTO RAČUNA, POD USLOVOM DA SE TAKAV POVRAĆAJ ODNOSI NA NOVČANA SREDSTVA I NA FINANSIJSKE INSTRUMENTE.

KADA SU NOVČANA SREDSTVA I FINANSIJSKI INSTRUMENTI IZRAŽENI U STRANOJ VALUTI, OSIGURANI IZNOS SE ISPLAĆUJE U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI.

ORGANIZATOR FONDA PREDUZIMA ADEKVATNE MERE KAKO BI OBAVESTIO KLIJENTE ČLANA FONDA O SUDSKOJ ODLUCI ILI UTVRĐIVANJU OKOLNOSTI IZ ČLANA 139. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA OD STRANE KOMISIJE I, UKOLIKO KLIJENTI IMAJU PRAVA NA NADOKNADU, TU NADOKNADU ISPLAĆUJE U ŠTO KRAĆEM ROKU.

KLIJENTI ČLANA FONDA SU DUŽNI DA PODNESU ZAHTEV ZA ISPLATU SVOJIH POTRAŽIVANJA PREMA ČLANU FONDA U ROKU OD 60 DANA OD DANA SUDSKE ODLUKE ILI DANA UTVRĐIVANJA OKOLNOSTI IZ ČLANA 139. STAV 1. OVOG ZAKONA, ODNOSNO OD DANA KADA JE TAKVA ODLUKA ILI UTVRĐIVANJE OKOLNOSTI OBJAVLJENO JAVNOSTI.

IZUZETNO OD STAVA 4. OVOG ČLANA, KADA JE KLIJENT BIO SPREČEN IZ RAZLOGA NA KOJE NIJE MOGAO DA UTIČE DA PODNESE ZAHTEV ZA POTRAŽIVANJE U DATOM ROKU, ROK SE MOŽE PRODUŽITI ZA JOŠ 30 DANA.

FOND JE DUŽAN DA ISPLATI IZNOS POTRAŽIVANJA U ŠTO KRAĆEM ROKU, A NAJKASNIJE U ROKU OD TRI MESECA OD DANA UTVRĐIVANJA PRAVA NA ISPLATU, ODNOSNO DANA UTVRĐIVANJA IZNOSA POTRAŽIVANJA.

IZUZETNO OD STAVA 6. OVOG ČLANA, FOND MOŽE PODNETI ZAHTEV KOMISIJI ZA PRODUŽENJE ROKA IZ TOG STAVA, S TIM ŠTO KOMISIJA MOŽE PRODUŽITI ROK NAJVIŠE JOŠ ZA TRI MESECA.

Član 142.

U slučaju da Fond izvrši plaćanje po osnovu nadoknade štete klijentima člana Fonda, Fond ima pravo prvenstva naplate u postupku stečaja, odnosno likvidacije člana Fonda za iznose izvršenih plaćanja, odnosno nadoknada KOJI SE ISPLAĆUJU NA TERET STEČAJNE MASE, PRE GLAVNE DEOBE.

Uslovi za direktore i članove odbora

Član 154.

Brokersko – dilersko društvo ima organe društva u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Direktor i član odbora direktora, nadzornog odbora ili izvršnog odbora brokersko – dilerskog društva može biti lice:

1) koje ne podleže primeni pravnih posledica osude;

2) koje nije na rukovodećoj poziciji ili zaposleno lice u organima državne uprave, odnosno agencijama i organizacijama čiji je osnivač Republika;

3) koje nije direktor, član upravnog ili nadzornog odbora ili zaposleno lice koje poseduje kvalifikovano učešće u drugom brokersko – dilerskom društvu, kreditnoj instituciji sa ovlašćenom bankom, društvu za upravljanje investicionim ili dobrovoljnim penzijskim fondom;

4) koje nije direktor, član upravnog odbora ili zaposleno lice organizatora tržišta ili Centralnog registra;

5) koje nije lice blisko povezano sa licima iz tač. 1) do 4) ovog stava.

Poslovna reputacija i iskustvo direktora i člana odbora direktora, nadzornog odbora ili izvršnog odbora brokersko – dilerskog društva treba da obezbede upravljanje u skladu sa pravilima sigurnog i dobrog poslovanja brokersko – dilerskog društva i ova lica moraju da imaju odgovarajuću poslovnu reputaciju i najmanje tri godine radnog iskustva u vezi sa hartijama od vrednosti.

Direktor brokersko – dilerskog društva mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom u tom društvu, a direktor i najmanje jedan član nadzornog odbora moraju znati srpski jezik.

Investiciono društvo mora imati najmanje dva člana koji zastupaju to društvo.

Računi finansijskih instrumenata

Član 181.

Ugovorom iz člana 171. ovog zakona investiciono društvo se obavezuje da će kod Centralnog registra otvoriti račun finansijskih instrumenata za klijenta, direktno ili posredstvom kreditne institucije – člana Centralnog registra, a za lica iz člana 175. ovog zakona za koja ugovor sa klijentom nije obavezan, račun se otvara na osnovu naloga tih lica u skladu sa pravilima Centralnog registra.

UGOVOROM IZ ČLANA 171. OVOG ZAKONA INVESTICIONO DRUŠTVO SE OBAVEZUJE DA ĆE KOD CENTRALNOG REGISTRA OTVORITI RAČUN FINANSIJSKIH INSTRUMENATA ZA KLIJENTA KADA INVESTICIONO DRUŠTVO PRUŽA KLIJENTU DODATNE USLUGE IZ ČLANA 2. TAČKA 9) PODTAČKA (1) OVOG ZAKONA.

Investiciono društvo može koristiti finansijske instrumente sa računa klijenata samo na osnovu naloga klijenta.

Investiciono društvo je dužno da vodi svoj sopstveni račun finansijskih instrumenata kod Centralnog registra, odvojeno od finansijskih instrumenata svojih klijenata.

Finansijski instrumenti klijenata investicionog društva nisu vlasništvo i ne ulaze u imovinu investicionog društva i ne mogu se koristiti za plaćanje obaveza investicionog društva prema poveriocima.

U slučaju ovlašćene banke finansijski instrumenti klijenata ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu investicionog društva ili kreditne institucije čiji je ovlašćena banka deo, niti koristiti za plaćanje obaveza investicionog društva ili te kreditne institucije.

Investiciono društvo dužno je da obezbedi da na vlasničkom računu RAČUNU HARTIJA OD VREDNOSTI klijenta ima dovoljno finansijskih instrumenata na dan saldiranja.

Privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti investicionog društva i dozvole za obavljanje poslova fizičkog lica

Član 207.

Komisija može privremeno, na period do dve godine ili trajno rešenjem da oduzme dozvolu za obavljanje delatnosti investicionom društvu, kao i dozvolu za pružanje investicionih usluga i obavljanje poslova fizičkom licu iz člana 153. ovog zakona, ukoliko utvrdi sledeće:

1) investiciono društvo ne koristi svoju dozvolu za obavljanje delatnosti tokom 12 meseci, otvoreno se odriče dozvole ili nije pružilo investicione usluge i aktivnosti tokom prethodnih šest meseci;

2) investiciono društvo, odnosno fizičko lice je dozvolu dobilo na osnovu netačnih, nepotpunih podataka ili na drugi nedozvoljeni način;

3) investiciono društvo ili fizičko lice dalje ne ispunjavaju uslove propisane za dobijanje dozvole;

4) investiciono društvo ili fizičko lice su počinili značajnu povredu odredaba zakona ili akta Komisije, a u slučaju oduzimanja dozvole, takve značajne povrede bile su ozbiljne i sistemske;

5) investiciono društvo ili fizičko lice nije postupilo na način i u roku iz rešenja Komisije izdatog u skladu sa odredbama člana 205. ovog zakona;

6) investiciono društvo ne ispunjava obaveze u vezi sa pravovremenim i tačnim izveštavanjem Komisije više od dva puta u periodu od tri godine ili ako na drugi način onemogućava nadzor Komisije nad svojim poslovanjem;

7) investiciono društvo sistemski i u većoj meri ne ispunjava obaveze u vezi sa organizacionim, tehničkim, kadrovskim i drugim uslovima za pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti;

8) investiciono društvo ne izvršava obaveze propisane odredbama zakona koji uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma;

9) investiciono društvo, odnosno rukovodilac sa dozvolom za obavljanje delatnosti iz odredaba člana 151. ovog zakona, ne vrši razuman nadzor nad fizičkim licem koje poseduje dozvolu ili drugim licem zaposlenim u tom društvu čije nesavesno poslovanje prouzrokuje značajne povrede odredaba ovog zakona, akta Komisije, opštih akata organizatora tržišta ili Centralnog registra, a takva povreda odredaba je mogla da bude sprečena da je sproveden razuman nadzor.

Kada investiciono društvo ne ispunjava organizacione, kadrovske ili druge uslove za pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti propisanih ovim zakonom, umesto oduzimanja dozvole za rad Komisija može rešenjem zabraniti pružanje samo onih investicionih usluga ili obavljanje investicionih aktivnosti za koje investiciono društvo ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i aktima Komisije.

Rešenjem iz stava 2. ovog člana Komisija može odrediti da se neizvršeni nalozi i druga dokumentacija klijenata investicionog društva kojem Komisija oduzima dozvolu prenese na drugo investiciono društvo, uz saglasnost tog klijenta.

Od dana konačnosti rešenja o oduzimanju odobrenja investiciono društvo ne sme da ugovara, započinje obavljanje ili da obavlja investicionu uslugu ili aktivnost za koje je odobrenje oduzeto.

Organi Centralnog registra

Član 218.

Centralni registar ima skupštinu akcionara, upravni odbor i direktora.

Ovlašćenja skupštine vrši Vlada preko ovlašćenih predstavnika.

Predstavnike u skupštini i direktora imenuje i razrešava Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Skupština imenuje i razrešava članove upravnog odbora.

Mandat direktora i članova upravnog odbora traje četiri godine i mogu biti ponovo birani.

Upravni odbor ima predsednika i četiri člana.

UPRAVNI ODBOR OBAVLJA NADLEŽNOSTI NADZORNOG ODBORA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.

Direktor ne može biti predsednik upravnog odbora.

Ukoliko se promeni vlasnička struktura, organi iz stava 1. ovog člana biraju se u skladu sa ugovorom o osnivanju Centralnog registra.

Opšti akti; saglasnost Komisije

Član 220.

Opšti akti Centralnog registra su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi i drugi opšti akti kojima se uređuje poslovanje Centralnog registra.

Komisija daje prethodnu saglasnost na opšte akte Centralnog registra i sve izmene opštih akata u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, a predloženi akt stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Komisije.

KOMISIJA DAJE PRETHODNU SAGLASNOST NA STATUT, PRAVILA POSLOVANJA I PRAVILNIK O TARIFI CENTRALNOG REGISTRA I SVE NJIHOVE IZMENE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, A PREDLOŽENI AKT STUPA NA SNAGU PO DOBIJANJU SAGLASNOSTI KOMISIJE.

Centralni registar može donositi i druga pravila i procedure kojima bliže uređuje poslove iz svoje nadležnosti.

Komisija može povući saglasnost na opšti akt Centralnog registra i naložiti Centralnom registru usvajanje opštih akata.

Ako Centralni registar ne usvoji opšti akt koji Komisije naloži, Komisija može doneti taj akt.

Opšti akti iz st. 1 2. i 5. ovog člana objavljuju se na internet stranici Centralnog registra odmah nakon dobijanja saglasnosti ili donošenja.

Sastavni deo opštih akata su i pravila ponašanja direktora, članova upravnog odbora i zaposlenih, a koja sadrže odredbe o čuvanju poslovne tajne i procedure čiji je cilj sprečavanje zloupotrebe poverljivih ili insajderskih informacija, a te procedure su u značajnoj meri iste kao i procedure koje se odnose na Komisiju i njene zaposlene i propisane su odredbama čl. 254. – 256. ovog zakona.

Mere nadzora

Član 238.

Ako u postupku nadzora nad Centralnim registrom Komisija utvrdi da je došlo do povrede opštih akata Centralnog registra, odredaba ovog zakona ili akta Komisije koje ne obavezuju Komisiju da preduzme mere iz stava 2. ovog člana, Komisija donosi rešenje kojim nalaže Centralnom registru da otkloni te nezakonitosti i nepravilnosti u odgovarajućem roku, a može preduzeti jednu ili više sledećih mera:

1) izricanje javne opomene;

2) izdati nalog za izmenu, dopunu ili donošenje opšteg akta Centralnog registra;

3) preduzimanje drugih mera i sankcija u skladu sa poglavljem XIII. ovog zakona, osim privremenog oduzimanja ili oduzimanja dozvole za rad Centralnom registru.

Komisija može da zabrani licu koje poseduje kvalifikovano učešće u Centralnom registru, osim Republici, korišćenja prava glasa na osnovu kvalifikovanog učešća, odnosno može da povuče prethodno datu saglasnost članu uprave i direktoru Centralnog registra ukoliko utvrdi sledeće:

1) lice je izvršilo značajnu povredu odredaba opštih akata Centralnog registra, ovog zakona ili akta Komisije;

2) direktor ili član upravnog odbora je dobio dozvolu na osnovu značajno netačnih ili obmanjujućih informacija, tako što su izostavljene činjenice zahvaljujući kojima obelodanjene informacije ne bi bile obmanjujuće ili na drugi nedozvoljeni način;

3) direktor ili član upravnog odbora dalje ne ispunjava uslove propisane za dobijanje saglasnosti;

4) lice ne postupi u roku i na način određen rešenjem Komisije iz stava 1. ovog člana;

5) direktor ili član upravnog odbora Centralnog registra ne vrši odgovarajući nadzor nad zaposlenima u Centralnom registru čije nesavesno poslovanje prouzrokuje značajne povrede opštih akata Centralnog registra, odredaba ovog zakona ili akta Komisije od strane Centralnog registra, odnosno zaposlenog, a takve povrede su mogle biti sprečene da je sproveden odgovarajući nadzor.

Lice iz stava 2. ovog člana ima pravo da bude saslušano pre nego što Komisija donese rešenje o preduzimanju mera, a u skladu sa aktom koji donosi Komisija.

Rešenje o preduzetim merama u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana Komisija objavljuje na svojoj internet stranici.

Bliže uslove i način vršenja nadzora, postupak izdavanja rešenja i preduzimanja mera, kao i rokove za izvršavanje naloga i trajanje mera propisuje Komisija.

Članovi Komisije

Član 245.

Komisija ima pet članova, uključujući i predsednika Komisije.

Predsednika i članove Komisije bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na predlog nadležnog radnog tela za poslove finansija Narodne skupštine Republike Srbije.

Komisiju predstavlja I ZASTUPA predsednik, koji rukovodi njenim radom.

Predsednik i članovi Komisije biraju se na pet godina i ostaju na dužnosti sve dok ne budu razrešeni dužnosti u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Ako predsedniku, odnosno članu Komisije prestane funkcija pre isteka mandata, novi predsednik, odnosno član Komisije bira se na period do isteka mandata predsednika, odnosno člana kome je funkcija prestala.

Predsednik i članovi Komisije mogu biti ponovo birani.

Predsednik i članovi Komisije stalno su zaposleni u Komisiji.

Nadležnosti Komisije

Član 262.

Komisija, u okviru svojih nadležnosti i u skladu sa odredbama zakona nadležna je da:

1) donosi podzakonska i ostala akta za sprovođenje zakona;

2) odobrava objavljivanje prospekta za javnu ponudu i uključenje finansijskih instrumenata u trgovanje;

3) odobrava ponude i uključenje finansijskih instrumenata u trgovanje koji su izuzeti od obaveze objavljivanja prospekta, a odobrenje Komisije je neophodno u skladu sa odredbama poglavlja III. ovog zakona;

4) odobrava fizičkim i pravnim licima status kvalifikovanih investitora;

5) daje dozvolu za obavljanje delatnosti investicionim društvima, dozvolu za rad organizatoru tržišta, odbija zahtev za davanje dozvole, privremeno ili trajno oduzima dozvole;

6) daje dozvolu organizatoru Fonda i saglasnost na opšta akta Fonda i izmene tih opštih akata;

7) odobrava izmene opštih akata, sticanje kvalifikovanog učešća, daje prethodnu saglasnost na imenovanje članova uprave organizatora tržišta, investicionih društava i Centralnog registra;

8) organizuje nastavu i polaganje ispita i izdaje dozvolu za obavljanje poslova brokera, portfolio menadžera i investicionog savetnika;

9) reguliše, vrši nadzor i prati:

(1) poslove izdavaoca i javnih društava;

(2) izvršavanje obaveze izveštavanja izdavalaca i učesnika na regulisanom tržištu, odnosno MTP;

(3) poslovanje lica iz tačke 5) ovog stava, uključujući i lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članove uprave i druge zaposlene kod tih lica;

(4) poslovanje Centralnog registra, lica sa kvalifikovanim učešćem, članove uprave i zaposlene u Centralnom registru U DELU POSLOVA KOJE OBAVLJA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

(5) sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima u Republici, bez obzira na to da li se takvo trgovanje vrši na regulisanom tržištu, odnosno MTP ili van njih;

(6) poslovanje Fonda, organizatora Fonda U DELU POSLOVA KOJE OBAVLJA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM i članove Fonda;

10) prati usklađenost sa odredbama i povredu odredaba zakona, akata Komisije iz člana 241. ovog zakona i opštih akata organizatora tržišta, investicionih društava i Centralnog registra;

11) organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera i sankcija kojima se obezbeđuje zakonito, pravično, uređeno i efikasno funkcionisanje regulisanog tržišta, odnosno MTP, a u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu i zaštite investitora;

12) vodi registre;

13) obavlja druge dužnosti u okviru svojih opštih i posebnih ovlašćenja bliže propisanih odredbama čl. 264. i 267. ovog zakona;

14) sarađuje i zaključuje sporazume sa međunarodnim organizacijama, stranim regulatornim organima i drugim domaćim, odnosno stranim organima i organizacijama radi pružanja pravne pomoći, razmene informacija i u drugim slučajevima kad za tim postoji potreba;

15) sastavlja izveštaje i daje informacije o regulisanom tržištu, odnosno MTP;

16) unapređuje edukaciju investitora;

17) izdaje dozvole i donosi podzakonska akta u vezi sa izdavanjem dozvola, regulisanjem i nadzorom agencija koje se bave procenom kreditnog rizika u Republici;

18) vrši nadzor, preduzima i kontroliše sprovođenje mera i sankcija u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, zakona kojim se reguliše poslovanje investicionih fondova i zakona kojim se reguliše sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

19) obavlja i druge poslove utvrđene ovim i drugim zakonom.

Poslove iz stava 1. tač. 1) -13), 17) i 18) ovog člana Komisija obavlja kao poverene poslove.

Komisija može pokrenuti i voditi pred sudom postupak protiv bilo kog lica radi zaštite interesa investitora koji ulažu u finansijske instrumente i drugih lica za koja utvrdi da im je povređeno određeno pravo ili na pravu zasnovan interes, a u vezi sa poslovima sa finansijskim instrumentima.

U slučaju da smatra da postoje činjenice koje ukazuju na postojanje krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja, Komisija upućuje predlog za prijavu, odnosno zahtev organu nadležnom za sprovođenje istrage, krivično gonjenje i prekršajni postupak.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada

Obrađivač-Ministarstvo finansija

Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA

DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE CAPITAL MARKET

LAW

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa

Sporazum: Poglavlje III Pružanje usluga i Naslov VI član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma se ne odnose na normativnu sadržinu Predloga zakona.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma se ne odnose na normativnu sadržinu Predloga zakona.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

He postoji.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Treći deo, Naslov IV- Slobodna ckrkulacija lica, usluga i kapitala

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Directive 97/9/EC of the european parliament and of the council of 3 march 1997 on

Investor-compensation schemes

Directive 2004/39/EC of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on markets in financial instruments (MiFID) amending Council Directives 85/611 /EEC and 93/6/KHO and Directive 20QO 12/EC of the European Parliament and of the Council and repealing Council Directive 93/22’MKC

Predlog zakona je potpuno usklađen sa sekundarnim izvorima prava EU.

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Predlog zakona ne predstavlja dalje usaglašavanje sa sekundarnim izvorima prava EU.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

He postoji.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

He postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, upravo iz razloga što se Predlogom zakona vrše samo pravno-tehničke izmene i preciziranja pojedinih odredaba Zakona.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora