PRILOG 7.
UVODNE NAPOMENE UZ LISTU OBRADE ILI PRERADE KOJU TREBA IZVRŠITI NA MATERIJALIMA BEZ POREKLA KAKO BI DOBIJENI PROIZVOD STEKAO STATUS PROIZVODA SA POREKLOM
Opšte napomene
Napomena 1:
1.1 U prve dve kolone u Listi obrade ili prerade (prilozi br. 8. i 9.) daje se opis proizvoda koji se dobija. U prvoj koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u drugoj koloni navodi naimenovanje robe koje se u Harmonizovanom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone postoji pravilo koje se navodi u koloni 3. Ako se, u pojedinim slučajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi oznaka: „ex” to znači da se pravilo iz kolone 3 primenjuje samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno u koloni 2.
1.2 Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, više tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave, zbog čega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopšteno, pravila iz kolone 3 primenjuju se na sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne brojeve iz te glave ili u neki od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.
1.3 Ako je u Listi obrade ili prerade navedeno nekoliko različitih pravila koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj alineji dato je naimenovanje dela tog tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3.
Napomena 2:
2.1 Pojam „proizvodnja” obuhvata sve vrste obrade i prerade uključujući i „sastavljanje” ili posebne postupke.
2.2 Pojam „materijal” obuhvata svaki „sastojak”, „sirovinu”, „komponentu” ili „deo”, itd., koji se koristio u procesu proizvodnje proizvoda.
2.3 Pojam „proizvod” koristi se za proizvod koji se proizvodi, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom proizvodnom postupku.
Napomena 3:
3.1 Obrada ili prerada kakvu zahteva pravilo iz kolone 3 vredi samo za materijale bez porekla. Isto tako ograničenja sadržana u pravilu u trećoj koloni vrede samo za korišćene materijale bez porekla.
3.2. Ako je proizvod izrađen od materijala bez porekla, a stekao je poreklo u procesu proizvodnje, te ako se takav proizvod koristi u procesu proizvodnje nekog drugog proizvoda, za njega ne vredi pravilo iz Liste koje se primenjuje za proizvod u koji je ugrađen.
Primer:
Nevezene tkanine mogu steći poreklo putem tkanja iz prediva. Ukoliko se one kasnije koriste za proizvodnju vezene posteljine, tada se procenat dozvoljene vrednosti koji se odnosi na nevezenu tkaninu ne koristi u ovom slučaju.
Napomena 4:
4.1 Pravilom se u Listi određuje najniži stepen potrebne obrade ili prerade, što znači da se obradom ili preradom iznad te granice stiče pravo porekla, dok se obradom ili preradom ispod te granice ne stiče pravo porekla. Drugim rečima, kad neko pravilo predviđa da se na određenom stepenu prerade mogu koristiti materijali bez porekla, upotreba takvog materijala u ranijoj fazi proizvodnje je dozvoljena, a u kasnijoj više ne.
4.2 Ako određeno pravilo u Listi dozvoljava izradu nekoga proizvoda od više materijala, to znači da se može koristiti jedan ili više materijala, ali ne i to da svi ti materijali moraju biti upotrebljeni istovremeno.
Primer:
Pravilo za predivo kaže da se mogu upotrebiti prirodna vlakna ali i hemijski materijali. To ne znači da se oba materijala moraju upotrebiti istovremeno – može se primeniti jedan ili drugi ili oba zajedno.
4.3. Ako pravilo u Listi zahteva da neki proizvod treba da bude izrađen od određenog materijala, to ne sprečava upotrebu drugih materijala koji, zbog svojih osobina, ne mogu zadovoljiti to pravilo.
Napomena 5:
Za sve proizvode koji nisu navedeni u Prilogu 9. (proizvodi koji nisu tekstil i tekstilni proizvodi iz Odeljka XI Carinske tarife) poreklo se određuje za svaki slučaj posebno uzimajući u obzir bilo koji postupak obrade ili prerade, shodno konceptu poslednje bitne obrade ili prerade, kao što je predviđeno članom 34. Carinskog zakona.
Napomena 6:
6.1 Pojam „vlakna” koristi se u Listi iz Priloga 8. za „prirodna vlakna”i „sečena veštačka i sintetička vlakna” iz tarifnih brojeva 5501 do 5507 i vrste vlakana koja se koriste za proizvodnju hartije.
6.2 Pojam „prirodna vlakna” koristi se u Listi iz Priloga 8. za vlakna koja nisu veštačka ili sintetička i ograničen je na faze pre predenja, uključujući i otpatke, ako nije određeno drugačije, pojam „prirodna vlakna” uključuje vlačena, češljana ili na drugi način prerađena, ali nepredena vlakna.
6.3 Pojam „prirodna vlakna” uključuje konjsku dlaku iz tarifnog broja 0503, svilu iz tarifnih brojeva 5002 i 5003, kao i vunena vlakna, finu ili grubu životinjsku dlaku iz tarifnih brojeva 5101 do 5105, pamučna vlakna iz tarifnih brojeva 5201 do 5203 i druga biljna vlakna iz tarifnih brojeva 5301 do 5305.
6.4 Pojam „sečena veštačka ili sintetička vlakna” koristi se u Listi iz Priloga 8. za kablove od veštačkih ili sintetičkih filamenata, sečena vlakna ili otpad, iz tarifnih brojeva 5501 do 5507.
6.5 Pojmove „tekstilna pulpa” i „hemijski materijali” u Listi iz Priloga 8. koristi se za opise netekstilnih materijala (koji se ne svrstavaju u Glave od 50 do 63) koji se mogu koristiti za izradu veštačkih ili sintetičkih vlakana ili prediva, ili vlakana za izradu hartije.
6.6 Za proizvode dobijene iz dva ili više tekstilnih materijala odredbe iz kolone 3 primenjuju se za svaki pojedinačni tekstilni materijal koji je sadržan u proizvodu.
Napomena 7:
7.1 Pojam „prethodno beljen”, koji se koristi u Listi iz Priloga 8. za označavanje potrebnog stepena proizvodnje kada se koriste određeni materijali bez porekla, primenjuje se na određeno predivo, tkani tekstil i pletene i kukičane materijale što se peru tek nakon postupaka predenja ili tkanja.
Prethodno beljeni proizvodi nalaze se u ranijoj fazi proizvodnje nego beljeni proizvodi, koji su bili više puta prani u sredstvima za beljenje (oksidaciona sredstva, poput vodonik peroksida i redukcijskih sredstava).
7.2 Pojam „potpuna izrada” koji se koristi u Listi iz Priloga 8. znači da se moraju obaviti svi postupci od sečenja tkanine ili pletenja ili kukičanja tkanine do gotovog proizvoda.
Ipak, izrada se neće smatrati nepotpunom ako se jedan ili više završnih postupaka ne sprovede.
Primeri završnih postupaka:
– pričvršćivanje dugmadi i/ili drugih vrsta spajanja,
– izrada rupa za dugmad,
– izrada manžetni odnosno poruba kod pantalona i rukava ili konačno porubljivanje suknji i haljina,
– izrada ukrasnih štepova i dodataka kao što su dzepovi, etikete, oznake i drugo,
– peglanje i ostale pripreme gotovih kompleta za prodaju.
Napomene za završne postupke – posebni slučajevi:
Moguće je da je u nekim postupcima izrade izvođenje završnih postupaka, posebno u slučaju kombinacije postupaka, od takve važnosti da se ti postupci moraju smatrati postupcima većim od jednostavnog dovršavanja.
U takvim posebnim slučajevima neobavljanje završnih postupaka može da znači da izradu nije moguće smatrati potpunom.
7.3 Pojam „impregnisanje, prevlačenje, prekrivanje ili laminiranje”ne znači postupke koji služe za spajanje tkanina.