Prilog 20.
NAPOMENE ZA UTVRĐIVANjE CARINSKE VREDNOSTI
Članovima 39. do 45. Carinskog zakona propisan je način utvrđivanja carinske vrednosti uvezene robe. Metode vrednovanja utvrđene su po redosledu primene. Primarni metod carinskog vrednovanja definisan je članom 39. Carinskog zakona i uvezenu robu treba vrednovati u skladu sa odredbama tog člana uvek kada su ispunjeni uslovi propisani u njemu.
Ako se carinska vrednost ne može utvrditi prema odredbama člana 39. Carinskog zakona, odrediće se primenom sledećih članova dok se ne dođe do člana prema kome se može odrediti carinska vrednost. Osim u slučajevima predviđenim u članu 42. Carinskog zakona, samo ako se carinska vrednost ne može odrediti prema odredbama određenog člana, mogu se primeniti odredbe člana koji neposredno sledi.
Ako uvoznik ne zahteva da se izmeni redosled primene čl. 43. i 44. Carinskog zakona, postupiće se po normalnom redosledu. Ako uvoznik to zahteva, ali se pokaže da je nemoguće utvrditi carinsku vrednost prema odredbama člana 44. Carinskog zakona, carinska vrednost odrediće se prema odredbama člana 43. Carinskog zakona, ukoliko se tako može odrediti.
Ako se carinska vrednost ne može utvrditi prema odredbama čl. 39. do 44. Carinskog zakona, odrediće se prema odredbama člana 45. Carinskog zakona.
Prva kolona Druga kolona Odredbe Carinskog zakona na koje se odnose napomene Napomene Član 39. stav 1. tačka 1) alineja 3 Primer takvih ograničenja je slučaj kada prodavac zahteva od kupca automobila da ih ne prodaje niti izlaže pre određenog datuma koji predstavlja početak godine izvesnog modela. Član 39. stav 1. tačka 2) Neki primeri ovoga bi bili:(1) prodavac utvrđuje cenu uvezene robe pod uslovom da kupac kupi i drugu robu u određenim količinama;(2) cena uvezene robe zavisi od cene ili cena po kojima kupac uvezene robe prodaje drugu robu prodavcu uvezene robe;(3) cena se utvrđuje na osnovu načina plaćanja koji nije u vezi s uvezenom robom, na primer, kada je uvezena roba poluproizvod koji prodavac obezbeđuje pod uslovom da primi određenu količinu gotove robe.Međutim, uslovi ili ograničenja povezani sa proizvodnjom ili plasmanom uvezene robe ne povlače odbacivanje transakcijske vrednosti. Na primer, činjenica da kupac obezbeđuje prodavcu inženjering i planove urađene u zemlji uvoza ne povlači odbacivanje transakcijske vrednosti za svrhe primene člana 39. stav 1. Član 39. stav 2. Stavom 2. tač. 1), 2) i 3) propisani su različiti načini utvrđivanja prihvatljivosti transakcijske vrednosti.Stav 2. tačka 1) predviđa da će se, u slučajevima kada su kupac i prodavac u međusobnoj vezi, ispitati okolnosti kupoprodaje, a transakcijska vrednost će se prihvatiti kao carinska vrednost pod uslovom da ta povezanost nije uticala na cenu. Neće se vršiti ispitivanje okolnosti u svim slučajevima u kojima su kupac i prodavac međusobno povezani. Takvo ispitivanje biće potrebno samo kada postoji sumnja u pogledu prihvatljivosti cena. Ako carinski organ nema nikakvih sumnji u pogledu prihvatljivosti cene, treba da je prihvati bez traženja daljih podataka od deklaranta. Na primer, carinski organ je možda već ranije ispitao taj odnos, ili možda već raspolaže detaljnim podacima o kupcu i prodavcu i već se uverio na osnovu takvih ispitivanja ili podataka da njihova povezanost nije uticala na cenu.Ako carinski organ ne može da prihvati transakcijsku vrednost bez daljeg ispitivanja, treba da omogući deklarantu da obezbedi detaljnije podatke koji budu potrebni carinskom organu da ispita okolnosti kupoprodaje. U tom kontekstu carinski organ mora da bude spreman da ispita relevantne aspekte transakcije, uključujući način na koji kupac i prodavac organizuju svoje trgovinske odnose i način na koji je postignuta cena o kojoj je reč, da bi utvrdio da li je njihova povezanost uticala na cenu. Ako može da se pokaže da kupac i prodavac, iako su uzajamno povezani u smislu člana 102. ove uredbe, kupuju i prodaju jedan od drugog kao da nisu povezani, to bi značilo da njihov odnos nije uticao na cenu. Na primer, ako je cena određena u skladu sa normalnom praksom određivanja cena u industriji o kojoj je reč ili načinom na koji prodavac određuje cene za prodaju kupcima s kojima nije povezan, to znači da njihova povezanost nije uticala na cenu. I još jedan primer: tamo gde se pokaže da je cena dovoljna da obezbedi pokriće troškova plus takvu dobit koja je tipična za ukupnu dobit firme ostvarenu tokom tipičnog vremenskog perioda (na primer, na godišnjoj osnovi) u kupoprodaji robe iste vrste ili grupe, to znači da nije bilo uticaja na cenu. Stav 2. tač. 2) i 3) pruža mogućnost deklarantu da pokaže da je transakcijska vrednost približno jednaka vrednosti koja služi kao kriterijum, a koju je prethodno prihvatio carinski organ i stoga je prihvatljiva prema odredbama člana 39. Carinskog zakona. Kad se zadovolji kriterijum prema stavu 2. tač. 2) i 3), nema potrebe da se ispituje pitanje uticaja shodno stavu 2. tačka 1). Ako carinski organ već raspolaže podacima na osnovu kojih se bez daljih detaljnih ispitivanja može uveriti da je zadovoljen jedan od kriterijuma datih u stavu 2. tač. 2) i 3), onda nema razloga da zahteva od uvoznika da pokaže da se kriterijum može zadovoljiti. Član 39. stav 2. tač. 2) i 3) Prilikom određivanja da li je neka vrednost „približno jednaka“ nekoj drugoj vrednosti, treba uzeti u obzir niz faktora. Ti faktori obuhvataju prirodu uvezene robe, prirodu same industrije, godišnje doba u kom se roba uvozi, kao i da li je razlika u vrednosti od komercijalnog značaja. Pošto se ti faktori mogu razlikovati od slučaja do slučaja, bilo bi nemoguće primeniti jedinstveni standard za svaki pojedinačni slučaj, kao na primer fiksni procenat. Na primer, mala razlika u vrednosti kod jednog tipa robe mogla bi da bude neprihvatljiva, dok bi velika razlika kod nekog drugog tipa robe mogla da bude prihvatljiva u određivanju da li je transakcijska vrednost približno jednaka vrednostima koje služe kao kriterijumi dati u članu 39 stav 2. tač. 2) i 3). Član 39. stav 3 Kao primer posrednog plaćanja mogla bi se navesti situacija u kojoj kupac podmiri deo ili u celini dug prodavca. Član 40.Član 41. Prilikom primene ovih članova, carinski organ će, kad god je to moguće, koristiti, po potrebi, prodaju istovetne ili slične robe, na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, može se koristiti prodaja istovetne ili slične robe, po potrebi, koja se vrši pod jednim od sledeća tri uslova:(1) prodaja na istom komercijalnom nivou ali u različitim količinama;(2) prodaja na različitom komercijalnom nivou ali u približno istim količinama ili(3) prodaja na različitom komercijalnom nivou i u različitim količinama.Kad se pronađe prodaja koja potpada pod bilo koji od prethodna tri uslova, izvršiće se usklađivanje, prema slučaju:(1) samo za količinske faktore;(2) samo za faktore komercijalnog nivoa; ili(3) i za faktore komercijalnog nivoa i za količinske faktore.Uslov za usklađivanje usled različitih komercijalnih nivoa ili različitih količina jeste da takvo usklađivanje, bez obzira na to da li vodi povećanju ili smanjenju vrednosti, može da se vrši samo na osnovu dokaza koji jasno pokazuju opravdanost i tačnost usklađivanja, na primer važećih cenovnika koji sadrže cene koje se odnose na različite nivoe ili različite količine. Na primer, ako se uvezena roba koja se vrednuje sastoji od pošiljke od 10 jedinica, a jedina istovetna ili slična uvezena roba, po potrebi, za koju postoji transakcijska vrednost je iz prodaje u kojoj je bilo 500 jedinica, a pri tome je poznato da prodavac daje popust na količinu, potrebno usklađivanje se može postići na osnovu cenovnika prodavca i korišćenjem cene koja se može primeniti na prodaju 10 jedinica. To ne znači da je obavezno da je prodaja izvršena u količinama od 10, ako je utvrđeno da je cenovnik bona fide u prodajama drugih količina. Međutim, u odsustvu jedne takve objektivne mere nije pogodno da se carinske vrednosti određuju prema odredbama čl. 40. i 41. Član 40. stav 2Član 41. stav 2 Izraz „odnosno ” podrazumeva fleksibilnost u korišćenju kupoprodaja i u potrebnom usklađivanju u bilo kom od tri navedena uslova iz stava 1 napomene uz čl. 40. i 41. Član 43. stav 1. tačka 1) Treba napomenuti da „dobit i opšti troškovi” koji se pominju u članu 43. stav 1. tačka 1), treba da se uzmu kao celina. Iznos za potrebe ovog umanjenja treba da se utvrdi na osnovu podataka koje obezbedi deklarant, osim ako se iznos koji je on naveo ne slaže s onim koji su dobijeni na osnovu prodaje uvezene robe iste vrste ili grupe u Republici Srbiji. Kad se iznos koji daje deklarant ne slaže sa tim iznosima, iznos za dobit i opšte troškove može se zasnivati na relevantnim podacima iz drugih izvora, a ne na onima koje je dao deklarant.Dažbine koje se plaćaju u Republici Srbiji prilikom prodaje robe, a koje se ne odbijaju prema odredbama člana 43. stav 1. tačka 3), odbiće se prema odredbama člana 43. stav 1. tačka 1). Pri određivanju uobičajene provizije ili uobičajenog uvećanja radi ostvarivanja dobiti i opštih troškova prema odredbama člana 43. stav 1. tačka 1), pitanje da li je određena roba iste „vrste ili grupe” kao neka druga roba mora se utvrditi od slučaja do slučaja, s obzirom na date okolnosti. Treba ispitati prodaju, u Republici Srbiji, najuže grupe ili asortimana uvezene robe iste vrste ili grupe koja obuhvata robu koja se vrednuje i za koju se mogu obezbediti potrebni podaci. Za svrhe člana 43. stav 1. tačka 1), „robe iste vrste ili grupe” obuhvata kako robu uvezenu iz iste zemlje kao i roba koja se vrednuje tako i robu uvezenu iz drugih zemalja. Član 43. stav 3. Kad se primenjuje metod iz člana 43. stav 3., odbici za vrednost koja je dodata u daljoj preradi zasnivaće se na objektivnim i merljivim podacima koji se odnose na troškove takvog rada. Osnovu za te kalkulacije predstavljale bi prihvaćene industrijske formule, recepture, metodi izgradnje i druga industrijska praksa te grane.Metod procene predviđen u članu 43. stav 3. normalno se ne bi primenjivao kada roba izgubi svoj identitet zbog dalje obrade ili prerade. Međutim, ima i takvih slučajeva u kojima se za uvezenu robu koja izgubi svoj identitet može tačno i bez većih teškoća odrediti vrednost dodata obradom ili preradom. S druge strane, ima i slučajeva u kojima uvezena roba zadržava svoj identitet ali čini tako mali deo robe koja se prodaje u zemlji uvoza da ne bi bilo opravdano da se primenjuje ovaj metod vrednovanja. S obzirom na gore izneto, svaka situacija te vrste mora se razmotriti od slučaja do slučaja. Član 44. Po pravilu, carinska vrednost se određuje prema odredbama ovog člana, na osnovu podataka kojima se u tom trenutku raspolaže u Republici Srbiji. Međutim, da bi se utvrdila obračunata vrednost, može biti potrebno da se ispitaju troškovi proizvodnje robe koja se vrednuje, kao i drugi podaci koji se moraju dobaviti iz drugih zemalja, izvan Republike Srbije. Osim toga, u većini slučajeva proizvođač robe neće potpadati pod nadležnost organa Republike Srbije. Primena metoda obračunate vrednosti uglavnom će biti ograničena na one slučajeve u kojima su kupac i prodavac uzajamno povezani, a proizvođač je spreman da organima Republike Srbije podnese potrebne kalkulacije i pruži olakšice za bilo koju eventualno naknadno potrebnu proveru.„Vrednost” i „troškovi” koji se pominju u članu 44. stav 1. tačka 1) odrediće se na osnovu podataka koji se odnose na proizvodnju robe koja se vrednuje, obezbeđenih od proizvođača ili u njegovo ime. Podaci će se zasnivati na komercijalnom knjigovodstvu proizvođača, pod uslovom da je takvo knjigovodstvo u saglasnosti sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima koji se primenjuju u zemlji u kojoj se roba proizvodi.„Vrednost” i „troškovi” obuhvataće troškove elemenata definisanih u članu 46. stav 1. tačka 1) alineje 2. i 3. kao i vrednost koja je na odgovarajući način raspoređena shodno odredbama odgovarajuće napomene uz član 46. bilo kog elementa navedenog u članu 46. stav 1. tačka 2) koji je kupac neposredno ili posredno isporučio za upotrebu u vezi s proizvodnjom uvezene robe. Vrednost elemenata navedenih u članu 46. stav 1. tačka 2) alineja 4., koji su izvršeni u Republici Srbiji, obuhvatiće se samo u onoj meri u kojoj se takvi elementi naplaćuju od proizvođača. „Iznos dobiti i opštih troškova” koji se pominje u članu 44. stav 1. tačka 2) određivaće se na osnovu podataka obezbeđenih od proizvođača ili u njegovo ime, osim u slučaju kad se iznosi koje je on naveo ne slažu sa onima koje se obično javljaju u prodaji robe iste vrste ili grupe, kao što je roba koja se vrednuje, a koju proizvode proizvođači u zemlji izvoza za izvoz u Republiku Srbiju.Podrazumeva se da se nikakvi troškovi ili vrednost elemenata o kojima se govori u ovom članu neće računati dva puta prilikom određivanja obračunate vrednosti.Treba napomenuti da se, u ovom kontekstu, „iznos dobiti i opštih troškova” mora uzimati kao celina. Prema tome, ako je u bilo kom pojedinačnom slučaju iznos dobiti proizvođača nizak, a opšti troškovi su mu visoki, njegova dobit i opšti troškovi uzeti zajedno mogu ipak da se slažu s onima koji se obično javljaju pri prodaji robe iste vrste ili grupe. Takva situacija može da nastane, na primer, ako se proizvod lansira u Republici Srbiji, a proizvođač ne prihvati nikakvu dobit ili prihvati malu dobit da bi neutralisao visoke opšte troškove u vezi s lansiranjem. Kad proizvođač može da pokaže da, zbog posebnih trgovinskih okolnosti, prodajom uvezene robe ostvaruje malu dobit, treba uzeti u obzir njegovu stvarnu dobit pod uslovom da on raspolaže verodostojnim trgovinskim razlozima kojima to može da opravda, kao i da je njegova politika cena rezultat uobičajene politike cena u toj grani proizvodnje. Takva situacija može da nastane, na primer, kad su proizvođači prinuđeni da privremeno snize cene zbog nepredviđenog pada potražnje, ili kad prodaju robu da popune asortiman robe koja se proizvodi u zemlji uvoza, a prihvate nisku dobit da bi održali konkurentnost. Kad iznosi prodavca za dobit i opšte troškove nisu u skladu s onima koje se obično javljaju pri prodaji robe iste vrste ili grupe kao roba koja se vrednuje, a koju proizvode proizvođači u zemlji izvoza za izvoz u zemlju uvoza, iznos za dobit i opšte troškove može da se zasniva na odgovarajućim podacima iz drugih izvora, izvan okvira koje je dao proizvođač robe ili koji su dati u njegovo ime.Određivanje da li je neka roba „iste vrste ili grupe” kao neka druga roba mora se vršiti od slučaja do slučaja, uzimajući u obzir i date okolnosti. U utvrđivanju uobičajene dobiti i opštih troškova prema odredbama člana 44., treba ispitati prodaje najuže grupe ili asortimana robe za izvoz u zemlju uvoznicu, kojim je obuhvaćena i roba koja se vrednuje, a za koju se mogu obezbediti potrebni podaci. Za svrhe člana 44. „roba iste vrste ili grupe” mora da bude iz iste zemlje kao i roba koja se vrednuje. Član 45. stav 1. Neki primeri razumnih odstupanja bili bi sledeći:(1) Istovetna roba – zahtev da istovetna roba treba da bude izvezena u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje, može se tumačiti elastičnije; istovetna uvezena roba, proizvedena u drugoj zemlji izvan zemlje izvoznice robe koja se vrednuje, mogla bi da posluži kao osnova za carinsko vrednovanje; mogu se koristiti i carinske vrednosti istovetne uvezene robe koje su već određene čl. 43. i 44.(2) Slična roba – zahtev da slična roba treba da bude izvezena u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje, može se tumačiti elastičnije; slična uvezena roba proizvedena u drugoj zemlji izvan zemlje izvoznice robe koja se vrednuje mogla bi da posluži kao osnova za carinsko vrednovanje; mogu se koristiti i carinske vrednosti slične uvezene robe koje su određene čl. 43. i 44.(3) Metod dedukcije – zahtev da se roba prodaje u „istom stanju u kakvom je uvezena” u članu 43. stav 1. može se tumačiti elastičnije; rok od „devedeset dana” može se primenjivati elastičnije. Član 46. stav 1. tačka 2) alineja 2 Dva faktora utiču na raspoređivanje elemenata definisanih u članu 46. stav 1. tačka 2) alineja 2 na uvezenu robu – vrednost samog elementa i način na koji se ta vrednost pripisuje uvezenoj robi. Raspoređivanje tih elemenata treba da se vrši na razuman način, shodno okolnostima i u skladu s opšteprihvaćenim principima obračuna.Što se tiče vrednosti elemenata, ako uvoznik uz određene troškove pribavi element od nekog prodavca s kojim nije povezan, ti troškovi predstavljaju vrednost elementa. Ako je proizvođač elementa sam uvoznik ili neko lice koje je s njim povezano, troškovi proizvodnje elementa bi bili njegova vrednost. Ako je uvoznik već ranije koristio taj element, bez obzira na to da li ga je uvoznik dobavio ili proizveo, prvobitni troškovi nabavke ili proizvodnje elementa, vodeći računa o korišćenju, morali bi da se smanje da bi se dobila vrednost elementa.Kad se jednom odredi vrednost elemenata, potrebno je rasporediti tu vrednost na uvezenu robu. Postoje razne mogućnosti. Na primer, vrednost se može dodeliti prvoj pošiljci ako uvoznik želi da odjednom plati dažbine na celokupnu vrednost. Kao drugi primer, uvoznik može da zahteva da se vrednost rasporedi na jedan deo jedinica proizvedenih do vremena prve isporuke. Ili još jedan primer: on može da zahteva da se ta vrednost rasporedi na celu predviđenu proizvodnju ako postoje ugovori ili čvrste obaveze za tu proizvodnju. Metod raspoređivanja će zavisiti od dokumentacije koju podnese uvoznik.Primer za ilustraciju napred navedenog: neki uvoznik obezbeđuje proizvođaču kalup koji će se koristiti u proizvodnji uvezene robe i ugovori s njim da kupi 10.000 jedinica. Do roka prispeća prve isporuke od 1.000 jedinica, proizvođač je već proizveo 4.000 jedinica. Uvoznik može da zahteva da carinski organ rasporedi vrednost kalupa na 1.000 jedinica, 4.000 jedinica ili 10.000 jedinica. Član 46. stav 1. tačka 2) alineja 4 Dodaci za elemente definisane u članu 46. stav 1. tačka 2) alineja 4, treba da se zasnivaju na objektivnim i merljivim podacima. Da bi se teškoće određivanja vrednosti koje treba dodati svele na minimum i za deklaranta i za carinskog organa, treba, koliko god je moguće, koristiti u tom momentu dostupne podatke iz sistema poslovne evidencije kupca.Za one elemente koje obezbedi kupac, a koje je kupac kupio ili iznajmio, dodatak bi predstavljao trošak kupovine ili najamnine. Za one elemente koji su javno vlasništvo, osim za troškove nabavljanja njihove kopije, neće se ništa dodavati. Jednostavnost određivanja vrednosti koje treba dodati zavisiće od strukture i sistema upravljanja konkretne firme, kao i od knjigovodstvenih metoda koje ona primenjuje.Na primer, moguće je da firma koja uvozi razne proizvode iz više zemalja, vodi knjigovodstvenu evidenciju svog centra za oblikovanje izvan zemlje uvoza, na način kojim se precizno pokazuju troškovi vezani za određeni proizvod. U takvim slučajevima može se vršiti neposredno usklađivanje, prema odredbama člana 46.U drugom slučaju firma može da snosi troškove ovog centra za oblikovanje koji se nalazi izvan zemlje uvoznice kao opšti trošak, bez raspoređivanja na pojedine proizvode. Tada se, u odnosu na uvezenu robu, može izvršiti odgovarajuće usklađivanje prema odredbama člana 46. raspoređivanjem ukupnih troškova centra za oblikovanje na celokupnu proizvodnju koja ima koristi od centra za oblikovanje i dodavanjem tako raspoređenih troškova na jedinicu uvoza.Razlike u navedenim okolnostima, naravno, zahtevaće da se uzmu u obzir razni faktori prilikom određivanja pravilnog metoda raspoređivanja troškova.U slučajevima kad u proizvodnji elementa o kome je reč u određenom periodu učestvuje nekoliko zemalja, usklađivanje treba da se ograniči na stvarno dodatu vrednost tom elementu izvan Republike Srbije. Član 46. stav 1. tačka 3) Naknade za korišćenje autorskog prava i licencne naknade iz člana 46. stav 1. tačka 3), mogu da obuhvataju, pored ostalog isplate za patente, zaštitne znakove i autorska prava. Član 46. stav 2. Kad nema objektivnih i merljivih podataka u pogledu elemenata koje treba dodati prema odredbama člana 46., ne može se odrediti transakcijska vrednost prema odredbama člana 39. Kao ilustracija toga, na primer, naknada za korišćenje autorskog prava se plaća na osnovu cene u prodaji jednog litra nekog proizvoda u zemlji uvoznici koji je uvezen na kilo, a posle uvoza pretvoren u rastvor. Ako se naknada za korišćenje autorskog prava zasniva delimično na uvezenoj robi, a delimično na drugim faktorima koji nemaju nikakve veze s uvezenom robom (na primer kada se uvezena roba meša sa domaćim sastojcima i ne može se više odvojeno prepoznati, ili kad se naknada za korišćenje autorskog prava ne može razgraničiti od specijalnih finansijskih aranžmana između kupca i prodavca) ne bi bilo ispravno pokušati da se izvrši dodavanje za naknadu za korišćenje autorskog prava. Međutim, ako se iznos ove naknade za korišćenje autorskog prava zasniva samo na uvezenoj robi i može se lako izmeriti, moguće je izvršiti dodavanje na cenu koja je stvarno plaćena ili treba da se plati. Prva kolona Druga kolona Odredbe ove uredbe na koje se odnose napomene Napomene Član 102. stav 1. tačka 5) Smatra se da jedno lice kontroliše drugo, kada je ovo prvo, pravno ili operativno, u položaju da ograničava ili usmerava poslovanje drugog lica. Član 111. stav 1. Na primer, roba se prodaje prema cenovniku kojim se predviđaju povoljne jedinične cene za kupovinu većih količina..Prodajna količinaJedinična cenaBroj prodajaUkupna količina prodata po svakoj od cena 1 do 10 jedinica10010 prodaja po 5 jedinica,5 prodaja po 3jedinice6511 do 25 jedinica955 prodaja po 11jedinica55preko 25 jedinica90jedna prodaja od 30 jedinica,jedna prodaja od 50 jedinica 80Najveći broj jedinica prodat po jednoj ceni jeste 80; prema tome, jedinična cena koja se odnosi na najveći broj jedinica je 90.Još jedan primer za slučajeve kada se vrše dve prodaje. U prvoj se prodaje 500 jedinica po ceni od 95 novčanih jedinica za svaku. U drugoj prodaji prodaje se 400 jedinica po ceni od 90 novčanih jedinica za svaku. U ovom primeru najveći broj jedinica prodatih po određenoj ceni je 500; prema tome, jedinična cena koja se odnosi najveći broj jedinica je 95.Treći primer se odnosi na situaciju u kojoj se prodaju razne količine po raznim cenama.a) ProdajeProdajna količinaJedinična cena40 jedinica30 jedinica15 jedinica50 jedinica25 jedinica35 jedinica5 jedinica100901009510590100b) UkupnoUkupno prodata količinaJedinična cena655060259095100105U ovom primeru, najveći broj jedinica prodatih po određenoj ceni je 65; prema tome, jedinična cena za najveći broj jedinica je 90.