Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US, 72/12, 7/14-US i 44/14),
Vlada donosi
S T R A T E G I J U
MERA I AKTIVNOSTI ZA POVEĆANJE KVALITETA USLUGA U OBLASTI GEOPROSTORNIH PODATAKA I UPISA PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA U ZVANIČNOJ DRŽAVNOJ EVIDENCIJI – REFORMSKI PUT REPUBLIČKOG GEODETSKOG ZAVODA
DO 2020. GODINE
Vizija
Republički geodetski zavod će obezbeđivati pouzdane i ažurne zvanične geoprostorne i imovinsko-pravne podatke na standardizovan i lako dostupan način sa ciljem održivog društvenog i ekonomskog razvoja Republike Srbije.
Misija
Republički geodetski zavod je državna institucija kojoj je poverena zvanična evidencija o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima, i koja nastoji da usluge pruža kvalitetno, transparentno i delotvorno, stalno usklađujući svoj rad sa međunarodnim standardima i potrebama korisnika.
Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: RGZ) je posebna organizacija Republike Srbije koja obavlja poslove državnog premera, katastra nepokretnosti i upravljanja geoprostornim podacima na nacionalnom nivou.
Programom ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine jedan od ciljeva Vlade je privredni rast i jačanje konkurentnosti. Uređeno i efikasno upravljanje katastarskim i drugim geoprostornim podacima doprineće poboljšanju poslovnog okruženja i rangiranja Republike Srbije u Izveštaju o poslovanju (Doing Business) Svetske banke. U oblasti izdavanja građevinskih dozvola, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 132/14) uveden je objedinjeni postupak koji uspostavlja jedinstvenu komunikaciju između potencijalnog investitora i nadležne institucije. Obaveza RGZ-a je da komunicira sa ostalim državnim organima i organizacijama, kao i organima jedinica lokalne samouprave, uspostavljajući na taj način jednošalterski sistem izdavanja građevinskih dozvola.
Svetska banka kroz projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” podržava unapređenje efikasnosti, transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti sistema za upravljanje nepokretnostima i prostornim informacijama u Republici Srbiji.
Proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji zahteva prilagođavanje jasno utvrđenim standardima. Direktiva EU INSPIRE 2007/2/EZ jedna je od najvažnijih u oblasti upravljanja geoprostornim podacima, čije smernice određuju dalji rad i razvoj RGZ-a.
Na osnovu Programa ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine, koji je Vlada usvojila 3. marta 2016. godine, potrebno je unaprediti sistem upravljanja i kontrole rada RGZ-a, odnosno utvrditi skup najvažnijih pravila po kojima će funkcionisati unutrašnja organizacija. Neophodno je unaprediti funkcije planiranja na strateškom i operativnom nivou, povećati efikasnost i kvalitet usluga, unaprediti profesionalizam i voditi računa o rodnoj ravnopravnosti na upravljačkim pozicijama.
RGZ, uz podršku Svetske banke i drugih partnera, radiće na primeni strategije koja treba da odgovori zahtevima Vlade za unapređenje zemljišne administracije. Strateški ciljevi treba da budu ostvareni do kraja 2020. godine. Utvrđene mere i aktivnosti će se redovno pratiti i ocenjivati. RGZ će podnositi Vladi izveštaj o ispunjenosti ciljeva ove strategije na godišnjem nivou.
Ova strategija je u svojoj osnovi adaptivna, što će se omogućiti redovnim praćenjem i godišnjom analizom rezultata i relevantnosti predloženih mera za postizanje ciljeva. Na osnovu ovih analiza, po potrebi, vršiće se godišnja ažuriranja strategije. Praćenjem strategije se obezbeđuju blagovremene informacije o delotvornosti mera, o njihovom uticaju na korisnike i o načinu na koji ih RGZ primenjuje. U slučaju značajnih promena u polaznim pretpostavkama ili okolnostima u kojima se primenjuje ova strategija, moguća su, uz redovna godišnja, vanredna ažuriranja strategije i akcionog plana.
Sveobuhvatni cilj ove strategije je pružanje podrške privrednoj reformi Vlade delotvornim obezbeđivanjem podataka iz sfere tržišta nepokretnosti, procene vrednosti nepokretnosti i geoprostornih podataka radi bržeg i lakšeg donošenja odluka na svim strateškim nivoima. Kroz integraciju usluga RGZ-a u portal e-Uprave, poboljšaće se i ubrzati pristup i distribucija podataka, unaprediti komunikacija između državnih organa, kao i između RGZ-a i korisnika njegovih usluga.
Strategija predviđa proširenje obima dostupnih podataka o nepokretnostima i unapređenje radnih procesa i usluga iz sfere upravljanja geoprostornim podacima, usaglašavanje obima usluga sa potrebama države i društva, efikasnije upravljanje ljudskim resursima i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga.
Pokazatelji za praćenje uspešnosti izvođenja ove strategije su:
1) da li je uspostavljen novi sistem upisa nepokretnosti i prava na njima;
2) da li je NIGP usklađena sa direktivom Evropske unije INSPIRE;
3) da li je uspostavljen sistem masovne procene vrednosti nepokretnosti i ispitan u pet opština;
4) da li je formirano odeljenje za upravljanje ljudskim resursima;
5) stepen integracije elektronskih servisa RGZ-a u portal e-Uprave;
6) nivo svesti pripadnika ugroženih grupa o uslugama RGZ-a;
7) da li je izgrađen centralni depo digitalnog arhiva i pokrenute usluge za uvid i izdavanje arhivske građe u digitalnom obliku;
8) nivo zadovoljstva korisnika usluga RGZ-a u stalnom porastu tokom praćenja ispunjenja strategije.
Cilj je unaprediti rad RGZ-a primenom sledećih načela:
U – Usklađenost sa Digitalnom agendom Vlade, koja predviđa da RGZ nudi sve usluge i putem portala e-Uprave, omogućavajući dostupnosti usluga korisnicima putem jedinstvenog virtuelnog šaltera.
N – Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka (u daljem tekstu: NIGP) – standardizacija geoprostornih podataka na državnom nivou obezbeđuje dostupnost, kvalitet i efikasnije korišćenje i razmenu prostornih podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.
A – Ažurnost – redovno ažuriranje podataka i podizanje svesti korisnika o tome kako se podaci prikupljaju i ažuriraju, kao i o značaju ažurnosti podataka za sve korisnike.
P – Pouzdanost podataka podiže stepen poverenja koje javnost i korisnici imaju u RGZ kao instituciju kojoj je povereno vođenje zvanične evidencije o nepokretnostima, te jača opšte poslovno okruženje.
R – Racionalnost procedura, postupaka i korišćenja ljudskih resursa.
E – Efikasnost u pružanju usluga i komunikaciji sa korisnicima.
D – Dostupnost javnih podataka, primenom koncepta otvorenih podataka (open data), za sve korisnike.
I – Integritet u radu primenom zakona i sistemskih mera za sprečavanje koruptivnih radnji.
T – Transparentnost u radu na osnovu jasno utvrđenih pravila, postupaka i metodologije rada i lako dostupnih i proverljivih informacija.
I – Informaciona sistematičnost kroz savremeno rešenje IT sistema koji pruža neophodnu podršku u radu i sprovođenju strateških ciljeva RGZ-a.
R – Reforma organizacione strukture, upravljanja ljudskim resursima i poslovnim procesima unapređenjem stručnosti i razvijanjem partnerskih odnosa sa građanima, lokalnom zajednicom, privredom, nevladinim sektorom, međunarodnim telima i organizacijama, kao i državnim sektorom.
G – Georeferenciranje (prostorno pozicioniranje) podataka i informacije dobijene njihovom obradom predstavljaju osnov za efikasno planiranje i upravljanje u funkciji održivog razvoja.
Z – Zakonitost – zakonodavni okvir usaglašen sa potrebama poslovanja i međunarodnim propisima za razmenu geoprostornih podataka.
Usvajanjem i pridržavanjem navedenih načela stvara se mehanizam za efikasno i brzo postizanje strateških ciljeva unapređenja rada RGZ-a.
RGZ pruža usluge širokom dijapazonu korisnika. Grupe korisnika podataka RGZ-a možemo podeliti na sledeće:
1) interni korisnici (unutrašnje organizacione jedinice RGZ-a međusobno razmenjuju i koriste podatke u toku redovnih poslova);
2) javne institucije (razni državni organi i organizacije i organi i organizacije lokalnih samouprava, kao i javna preduzeća koji u radu koriste podatke i usluge koje im pruža RGZ);
3) profesionalni korisnici (geodetske firme, kao i velike građevinske firme koje u svom sastavu imaju geodetske organizacione jedinice su korisnici širokog spektra usluga RGZ, od izdavanja podataka iz registra nepokretnosti do korišćenja nacionalne aktivne geodetske referentne mreže za potrebe terenskih radova);
4) privatni sektor (agencije za promet nepokretnosti, procenitelji vrednosti nepokretnosti, banke i drugi privredni subjekti koriste podatke i usluge RGZ-a);
5) građani (najveća grupa korisnika usluga i podataka RGZ-a, ali uglavnom usredsređena na preuzimanje podataka iz državnog registra nepokretnosti).
Lepeza usluga koje pruža RGZ sadrži:
1) utvrđivanje i provođenje promena na nepokretnostima: prenošenje na teren građevinske parcele, deoba parcele, geodetsko snimanje objekta, utvrđivanje kućnog broja, upis stvarnih prava na nepokretnostima, upis zabeležbi,
2) utvrđivanje i provođenje promena na vodovima,
3) pružanje usluga iz oblasti aktivne geodetske referentne osnove – AGROS,
4) izdavanje podataka o tačkama geodetske osnove,
5) uslužna transformacija koordinata u različite referentne sisteme,
6) obnova geodetske osnove,
7) obnova granice parcele,
8) identifikacija parcele,
9) izdavanje i oduzimanje licence za rad geodetske organizacije,
10) izdavanje i oduzimanje geodetske licence,
11) izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za snimanje iz vazdušnog prostora teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera,
12) obračun katastarskog prihoda,
13) davanje saglasnosti za izdavanje kartografskih publikacija,
14) overu geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima,
15) izdavanje prepisa posedovnog lista (iz katastra zemljišta),
16) izdavanje prepisa ili izvoda iz lista nepokretnosti (iz katastra nepokretnosti),
17) izdavanje kopije plana katastarske parcele,
18) izdavanje kopije geodetskih planova i karata u analognom i digitalnom obliku,
19) izdavanje uverenja o podacima upisanim u katastar zemljišta, odnosno katastar nepokretnosti,
20) pružanje usluga iz delokruga zavoda u okviru međunarodne saradnje,
21) prikupljanje i izdavanje podataka o cenama prometovanih nepokretnosti,
22) izdavanje podataka iz registra prostornih jedinica,
23) izdavanje aerofotogrametrijskih snimaka,
24) izdavanje ortofotoa,
25) izdavanje digitalnog modela terena,
26) izdavanje osnovne državne karte,
27) izdavanje zidnih geografskih i tematskih karata,
28) izdavanje zidnih istorijskih karata,
29) izdavanje planova gradova,
30) izdavanje atlasa,
31) vršenje posebnih radova u okviru komasacionog premera,
32) geofizička merenja i ispitivanja.
Postojeće stanje u vezi pristupa i korišćenja prostornih podataka u Republici Srbiji odlikuju sledeće slabosti:
1) neažurnost podataka – neusklađenost cena usluga RGZ-a sa životnim standardom i nedovoljna obaveštenost građana o prednostima upisa nepokretne imovine u državnu evidenciju dovodi do slabog upisa u evidenciju, što kao ishod ima neažurnost podataka u katastru nepokretnosti, koji je zvanična državna evidencija o nepokretnostima i pravima na njima;
2) neusklađenost podataka – podaci iz različitih epoha i različitih načina prikupljanja korišćenjem tehnologije koja postiže različitu tačnost dovodi do toga da podaci u alfanumeričkim i grafičkim bazama podataka nisu u saglasnosti;
3) heterogenost sistema informacione tehnologije (IT) – sistemi za upis podataka u katastru nepokretnosti su pravljeni ad hoc i nisu međusobno usklađeni;
4) umnožavanje napora i troškova – prekomernost podataka zbog velikog broja javnih institucija koje prikupljaju slične podatke; postoji preklapanje nadležnosti, postojeći podaci se ne koriste više puta; troškovi korišćenja su visoki;
5) nedovoljno korišćenje standarda – nedostatak usaglašenosti podataka, neusklađene informacije i informacioni sistemi, različit kvalitet i različite vrste informacija, teškoće u razmeni i kombinovanju informacija;
6) slaba pristupačnost – teško je pronaći potrebne podatke i gde su dostupni; nedostatak odgovarajućih digitalnih podataka; ograničena prava pristupa, neprikladna distribucija, nepotpuna tehnička infrastruktura, nedosledna politika cena;
7) prepreke u razmeni podataka – nedostatak dobrih partnerskih odnosa, nedostatak interoperabilnosti, nemogućnost osiguranja jednakosti u pristupu podacima, briga oko zloupotrebe podataka, slaba pouzdanost i poverljivost podataka, nejasan kvalitet podataka;
8) nejasna zaštita prava i politika licenciranja koja sprečava distribuciju i razmenu podataka; uslovi za korišćenje su promenljivi i često ograničeni;
9) nedostatak koordinacije administrativnih nivoa odgovornih za snabdevanje podacima unutar države i razmenu podataka preko granica;
10) nedostatak evidencija koji neposredno utiče na nemogućnost upravljanja kadrovskim poslovima kao što su: praćenje popunjenosti i sprovođenje obuka, evidencije o privremeno i povremeno angažovanim radnicima, praćenje i planiranje odsustva sa radnog mesta;
11) ostali nedostaci – ograničeno iskustvo u razvoju veb servisa, ograničeni finansijski i ljudski resursi; ne postoji jedinstven srednjoročni program rada u geosektoru, ne postoje stabilni izvori i utvrđeni načini finansiranja institucija koje se bave obezbeđenjem geopodataka.
Organizaciona struktura nije menjana duži niz godina, a samim tim nije bilo ni značajnijih promena u sistematizaciji radnih mesta. Sadašnja organizaciona struktura, zasnovana na teritorijalnom principu, proistekla je iz zakonskog okvira i tehničkih ograničenja koja u velikoj meri ne podržava funkcionalno organizovanje službi, a samim tim nepovoljno utiče na profesionalizaciju poslovnih procesa. Opis poslova i normiranje učinka ne odražavaju stvarno stanje na terenu. Stoga je ”Unapređenje organizacione strukture i prilagođavanje kadrovske strukture” postavljeno kao jedan od ciljeva strategije.
[pic]Organizaciona šema RGZ-a
Snage:
1) uspostavljen katastar nepokretnosti na celoj teritoriji Republike Srbije;
2) 90 % od ukupnog broja katastarskih opština je digitalizovano;
3) određeni sistemi dobro rade (katastar vodova, adresni registar, topografsko-kartografska delatnost, digitalni arhiv i dr.);
4) RGZ je vodeća institucija koja je nadležna za izradu i održavanje najvažnijih prostornih podataka, usluga i geodetskih referentnih osnova u Republici Srbiji;
5) dobra reputacija kod drugih državnih organa kao pouzdan partner u realizaciji njihovih aktivnosti;
6) vodeća institucija u primeni direktive EU INSPIRE u Republici Srbiji;
7) stabilan izvor finansiranja za tekuće aktivnosti.
Slabosti:
1) neusklađenost grafičkih i atributivnih podataka;
2) neažurni podaci;
3) neažurnost drugih evidencija;
4) veliki broj zaostalih predmeta;
5) zakoni u određenim slučajevima nisu dovoljno jasni (npr. rešavanje zaostalih predmeta);
6) nedostatak integrisanog katastarskog informacionog sistema;
7) mnogobrojne poslovne delatnosti RGZ-a nisu razvijene (dokumentacioni sistem, upravljački sistem,…);
8) zastarelost opreme;
9) starosna i obrazovna struktura zaposlenih.
Mogućnosti:
1) korišćenje iskustva drugih zemalja u procesu modernizacije RGZ-a;
2) dodatno finansiranje u vidu zajma Svetske banke i drugih fondova namenjenih modernizaciji RGZ-a;
3) uspostavljanje bliske saradnje sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane u cilju zajedničke realizacije i kontrole mera i aktivnosti u oblastima od zajedničkog interesa;
4) mogućnost pružanja dodatnih usluga kroz funkcionisanje NIGP-a;
5) veliko tržište za korišćenje prostornih podataka koje je stalno u porastu;
6) pokretač uvođenja načela otvorenih podataka („Open Data”) za prostorne podatke na republičkom nivou sa ciljem razvoja privrede i podsticanja šireg korišćenja prostornih podataka;
7) saradnja sa institucijama iz regiona i Evrope omogućava lakši pristup evropskim fondovima radi realizacije projekata od nacionalnog interesa.
Rizici:
1) otpor promenama u radu RGZ-a unutar birokratskog aparata.
Međunarodna usmerenja u oblasti geodezije možemo podeliti na nekoliko tematskih područja:
1) referentni geodetski sistemi;
2) zemljišna administracija i
3) infrastruktura prostornih podataka.
U oblasti referentnih geodetskih sistema trend je uspostavljanje i održavanje evropskog referentnog sistema koji podrazumevaju terestrički referentni sistem ETRS89 i evropski visinski sistem EVRS.
U oblasti zemljišne administracije trendove stvara Međunarodni savez geodeta i geofizičara (FIG). Obzirom da upravljanje zemljištem ima veliki značaj za društveni i privredni razvoj države, 2012. godine je uspostavljen ISO standard 19152:2012 za ovu oblast, a na osnovu dokumenta FIG, Cadastre 2014.
U oblasti infrastrukture prostornih podataka veliki značaj ima direktiva 2007/2/ES, Evropskog parlamenta iz 2007. godine (INSPIRE), koja donosi opšta pravila uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka sa ciljem efikasnijeg korišćenja. Ova infrastruktura predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka, koji omogućava korisnicima da odrede i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora (od lokalnog, preko nacionalnog, do globalnog nivoa) na sveobuhvatan način.
Kao načelo razvoja rada, pojavljuje se načelo otvorenih podataka („Open Data”) koji podrazumeva slobodan pristup podacima, bez ograničenja u korišćenju i objavljivanju. Veliki broj država primenjuje ovo načelo i podatke prikupljene u mnogim oblastima ustupaju kao novi vid javnog resursa.
Dokazano je da se načelo otvorenih podataka može koristiti za lakše i preciznije određivanje socijalnih i ekonomskih trendova, unapređenje javnih usluga, izgradnju poverenja javnosti prema državnim institucijama kao i pospešivanje ekonomskog razvoja države. Načelo otvorenih podataka podržava ostvarenje ciljeva održivog razvoja koje su utvrdile Ujedinjene nacije (Agenda održivog razvoja 2030 UN).
Podaci RGZ-a su od izuzetne važnosti za državu, privredu i građane, što obavezuje RGZ da stalno radi na unapređenju kvaliteta podataka i usluga, na njihovom efikasnijem obezbeđivanju i uvođenju novih usluga u skladu sa potrebama tržišta. Najnoviji trendovi u prikupljanju i analizi prostornih podataka omogućavaju izradu novih proizvoda koji mogu značajno uticati na efikasnije funkcionisanje države, efikasniji način upravljanja najvažnijim državnim resursima, kao i efikasniji rad privatnog sektora i razvoj tržišta, naročito u oblasti tržišta nepokretnosti, poljoprivrede, zaštite životne sredine i sl.
Uvođenje registra cena nepokretnosti i sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti su najbolji primer prilagođavanja usluga RGZ-a potrebama korisnika, a koje su istovremeno i osnovne delatnosti RGZ-a, obzirom da je institucija katastra prvobitno nastala za potrebe oporezivanja nepokretnosti. Ovo prilagođavanje radnog procesa RGZ-a potrebama državnih institucija radi povećanja njihove efikasnosti pozitivno utiče na javne procese (podaci potrebni za poresku upravu u procedurama eksproprijacije, sudskim parnicama i sl.), a istovremeno, stavljanjem u promet podataka prikupljenih u okviru registra cena nepokretnosti povećava se efikasnost i pouzdanost u privatnim poslovima (npr. pojedinačne procene vrednosti nepokretnosti), a istovremeno pruža i prilika za dodatni prihod RGZ-a. Digitalni arhiv RGZ-a svojom delatnošću omogućuje masovno skeniranje obimne arhivske dokumentacije, a izradom elektronskih servisa omogućiće uvid i izdavanje arhivskih dokumenata preko interneta.
Republika Srbija je napravila strateški izbor kada je članstvo u Evropskoj uniji odredila kao svoj najvažniji prioritet. RGZ pruža aktivnu podršku u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji članstvom u Pregovaračkoj grupi za životnu sredinu, Pregovaračkoj grupi za poljoprivredu i ruralni razvoj, Pregovaračkoj grupi za poslovno nastanjivanje i slobodu pružanja usluga i Sektorskim radnim grupama za planiranje i programiranje sredstava razvojnih pomoći za sledeće oblasti:
1) unutrašnji poslovi;
2) reforma javne uprave;
3) poljoprivreda i ruralni razvoj;
4) životna sredina i klimatske promene.
Politika zaštite životne sredine Evropske unije ima za cilj da podstiče održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. U okviru ovog pregovaračkog poglavlja, RGZ je odgovorna institucija za primenu direktive o uspostavljanju Infrastrukture prostornih informacija Evropske zajednice (INSPIRE). Prevođenjem direktive i pratećih akata Evropske unije u nacionalno zakonodavstvo, učešćem na raznim regionalnim i nacionalnim projektima i realizacijom aktivnosti na podizanju svesti o važnosti direktive INSPIRE u Republici Srbiji, RGZ je doprineo uspešnijem sprovođenju procesa evropskih integracija Republike Srbije u ovoj oblasti.
Vlada prepoznaje RGZ kao instituciju koja u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji treba da pruži podršku Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u primeni odgovarajućih propisa kojima se uređuje oblast Zajedničke poljoprivredne politike i ruralnog razvoja Evropske unije, prevashodno uspostavljanjem Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS). RGZ je učestvovao u izradi Akcionog plana u delu koji se odnosi na uvođenje Sistema određivanja zemljišne parcele (LPIS) koji će se koristiti za potrebe dodele subvencija u poljoprivredi, sprovođenja poljoprivredne politike, praćenja stanja, unapređenje upravljanja u poljoprivredi, kao i za potrebe ruralnog razvoja.
Kako bi se postigao sveobuhvatni cilj ove strategije, potrebno je jasno odrediti pojedinačne strateške ciljeve iz svih oblasti delokruga RGZ-a.
S obzirom na delokrug RGZ-a strateški ciljevi obuhvataju:
1) uspostavljanje efikasnog sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima i infrastrukturnim vodovima i pravima na njima;
2) unapređenje NIGP-a;
3) unapređenje kvaliteta topografsko-kartografske baze podataka;
4) uspostavljanje sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti;
5) unapređenje organizacione strukture i prilagođavanje kadrovske strukture unapređenom sistemu rada;
6) integracija u e-Upravu i otvaranje mogućnosti za potpunu elektronsku komunikaciju sa korisnicima;
7) unapređenje pouzdanosti i kvaliteta podataka u državnoj evidenciji nepokretnosti i infrastrukturnih vodova i pravima na njima;
8) unapređenje dostupnosti usluga RGZ-a pripadnicima ugroženih grupa;
9) nastavak produkcije (skeniranja) arhive RGZ-a, izrada i stavljanje u funkciju servisa za uvid i izdavanje arhivskih dokumenata i izrada centralnog depoa za arhivsku građu RGZ-a.
Uspostavljanje efikasnog sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima i infrastrukturnim vodovima, kao i pravima na njima ima za cilj da omogući brži i delotvorniji rad RGZ-a. Najznačajniji merljivi efekat ovog strateškog cilja je smanjenje trajanja procedura u sistemu upisa nepokretnosti na pet do sedam dana, odnosno prosečno četiri dana za upis promene prava vlasništva nad nepokretnostima u odnosu na sadašnjih 14,5 dana.
Unapređenje NIGP-a ima za cilj da obezbedi podršku održivom razvoju i evrointegracijama i zadovolji potrebe i zahteve javnog i privatnog sektora, kao i svih građana. NIGP predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava umnožavanje poslova. Merljivi efekat ovog strateškog cilja je unapređenje nacionalne i regionalne saradnje i razvoja korišćenjem najsavremenijih rešenja u oblasti geoprostornih informacija. Osnivanje Regionalnog centra za upravljanje geoprostornim informacijama doprineće realizaciji navedenih ciljeva.
Unapređenje kvaliteta topografsko-kartografske baze podataka ima za cilj da uvođenjem nacionalnih i međunarodnih standarda za geoprostorne podatke, prikupljanjem i periodičnim ažuriranjem referentnih geoprostornih podataka na nacionalnom nivou i obezbeđivanjem servisa i geostatističkih analiza, obezbedi sistemsku osnovu za efikasno planiranje i vođenje politika u funkciji održivog razvoja. Osnivanje Regionalnog centra za upravljanje geoprostornim informacijama doprineće realizaciji navedenih ciljeva.
Uspostavljanjem sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti se postiže više ciljeva: jačanje tržišta nepokretnosti i poslovnog okruženja, sistemski se izračunavaju tržišne vrednosti svih registrovanih nepokretnosti čime se stvara osnov za razrezivanje poreza na imovinu i poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima i stvara se referentna vrednost za nepokretnosti u drugim javnim i privatnim poslovima.
Prikupljanjem podataka o prometu nepokretnosti, koji predstavljaju osnovu za pojedinačne procene vrednosti, doprinosi se jačanju tržišta nepokretnosti ali i poslovnog okruženja jer nepokretnosti često predstavljaju osnovni/osnivački kapital, odnosno obezbeđenje za finansiranje privrednih delatnosti. Podaci o prometu nepokretnosti predstavljaju i osnov za obrazovanje modela za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti, koji ponovo katastru daje osnovnu ulogu, a to je obračun poreske osnovice. Masovnom procenom vrednosti nepokretnosti stvara se neutralni sistem koji bi, za potrebe razrezivanja poreza na imovinu i poreza na promet nepokretnosti, izračunavao poresku osnovicu. Istovremeno, ovakva vrednost nepokretnosti predstavlja referentnu vrednost i u mnogim drugim kako javnim, tako i privatnim poslovima.
Unapređenjem organizacione i prilagođavanjem kadrovske strukture unapređenom sistemu rada podiže se delotvornost rada zaposlenih i omogućava nesmetano odvijanje radnih procesa na svim nivoima. Neophodno je sistem upravljanja kadrovima izgraditi na način da se organizacija lako prilagođava novim poslovnim postupcima i procesima, koji će biti uvedeni izgradnjom novog sistema upisa nepokretnosti.
Integracija u e-Upravu, pored povećanja dostupnosti elektronskih usluga RGZ-a, omogućava rešavanja predmeta potpuno elektronskim putem (katastar bez papira) počev od podnošenja zahteva RGZ-u, pa do izdavanja potvrde/rešenja podnosiocu zahteva.
Unapređenje pouzdanosti i kvaliteta podataka u državnoj evidenciji nepokretnosti i infrastrukturnih vodova i pravima na njima ima za cilj da podigne poverenje građana u državnu evidenciju kao jedini državni garant prava svojine i drugih prava na nepokretnostima, kao i da ukaže na značaj upisa svojih prava u državnu evidenciju. Posledično se jača poslovno okruženje, privlače ulaganja i omogućava veća privredna aktivnost.
Unapređenje dostupnosti usluga RGZ-a pripadnicima ugroženih grupa ima za cilj da obezbedi lakši pristup uslugama RGZ-a primenom mehanizama za smanjenje nivoa ugroženosti. Inkluzivna administracija zemljišta je od ključnog značaja za pružanje ravnopravnog pristupa uslugama građanima. Cilj bi se ostvario sprovođenjem konkretnih mera kao što su: uspostavljanje mobilnih servisa za osobe sa invaliditetom koje nisu u mogućnosti da dođu u službe za katastar nepokretnosti; adaptacija odabranih službi za katastar nepokretnosti izgradnjom pristupnih rampi za osobe sa invaliditetom; povećanje nivoa informisanosti pripadnika ugroženih grupa o stvarnim pravima na nepokretnostima i uslugama RGZ-a, kao i izgradnja kapaciteta zaposlenih u radu sa pripadnicima ugroženih grupa.
Delatnost Digitalnog arhiva (u daljem tekstu: DA) RGZ treba da omogući da se svaki arhivski papirni dokument koji se nalazi u posedu RGZ-a, a od značaja je u bilo kom upotrebnom smislu, bude prebačen u digitalni oblik. Takođe, treba da omogući, uz ispravno kodiranje (meta – podaci), brzo pronalaženje bilo kog dokumenta uz zadati kriterijum pretrage.
Krajnji korisnici DA su zaposleni RGZ-a, državni organi i sva pravna i fizička lica koji su korisnici usluga RGZ-a. Izrada internet servisa omogućiće uvid i izdavanje arhivskih dokumenata bez šaltera i čekanja stranaka u redovima.
Izrada centralnog depoa DA omogućiće kvalitetno i pouzdano čuvanje arhivske građe RGZ-a koja se sada nalazi na više mesta, često čuvana u neadekvatnim uslovima.
Najznačajniji faktori za uspešno sprovođenje ove strategije su:
1) politička podrška odgovarajućih institucija;
2) svest i želja rukovodstva za uvođenje promena;
3) uspešno upravljanje promenama od strane uprave RGZ-a;
4) jasno komunicirani ciljevi;
5) primena znanja i iskustava drugih zemalja za izvođenje transformacije RGZ-a;
6) stalno praćenje i ocena ispunjenja strateških ciljeva.
S druge strane, postoje određeni faktori koji mogu predstavljati prepreke potpunom ispunjenju ciljeva ove strategije:
1) deljenje nadležnosti za vođenje državne evidencije na više organizacija može dovesti do nejasnih nadležnosti i hijerarhijske strukture i podvajanja sistema što dovodi do komplikovanja procedura, kompleksnosti nadzora nad radom sistema, povećanja troškova i produženja procedura;
2) proširenje kruga lica koja učestvuju u procedurama državne registracije prava na nepokretnostima može dovesti do komplikacije procedura i produženja vremena potrebnog za upis prava;
3) nepostojanje učešća građana, privrede i drugih subjekata u procesu promena;
4) odsustvo budžetskog finansiranja za obavljanje mera i aktivnosti predviđenih strategijom;
5) nepostojanje kontinuiteta rukovodstva RGZ-a;
6) nedostatak saradnje drugih državnih organa i institucija u aktivnostima u kojima je potrebna njihova saradnja;
7) sporost u realizaciji planiranih aktivnosti i otežana komunikacija sa drugim državnim organima i institucijama;
8) opšti društveni uslovi – neujednačenost razvoja pojedinih segmenata društva.
Za svaki strateški cilj iz prethodnog poglavlja je potrebno odrediti mere i pokazatelje na osnovu kojih se može pratiti i ocenjivati ispunjenost zadatih ciljeva. Obzirom na međusobnu zavisnost pojedinačnih strateških ciljeva i neophodnih mera, neophodno je odrediti i period realizacije radi usklađivanja aktivnosti i postizanja sinergije među timovima koji su zaduženi za sprovođenje pojedinačnih mera.
Ključni i svakako najvažniji cilj RGZ-a je uspostavljanje efikasnog sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima i vodovima. Poboljšanje poslovnog okruženja, odnosno tržišta nekretnina i hipotekarnog tržišta, nije moguće bez pouzdanih i ažurnih podataka o nepokretnostima i pravima na njima.
Postojeći radni procesi koji su definisani zakonima, zbog svoje složenosti i obimnosti prouzrokovali su značajan broj nerešenih predmeta, odnosno zahteva stranaka. Pojednostavljenje radnih procesa i procedura, kao strateški cilj uspostavljanja efikasnog sistema registracije doprinosi bržem rešavanju zahteva, povećanju pravne sigurnosti, otklanjanju koruptivnih faktora i stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja pružanjem kvalitetnijih javnih usluga. Definisaće se nove procedure koje omogućavaju prijem elektronskih zahteva korisnika usluga i izdavanje elektronskih dokumenata u geodetskim organizacijama, kod javnih beležnika i drugih ovlašćenih subjekata. Poseban naglasak u strateškom smislu je omogućavanje elektronske razmene podataka i dokumentacije između RGZ-a i drugih državnih organa, kao i RGZ-a i geodetskih organizacija.
Radni procesi će biti definisani na takav način, da se preuredi kompletan pristup radnim zadacima u okviru RGZ-a. Centralizacijom baze podataka, praćenja ispunjenja radnih zadataka i učinka zaposlenih omogućiće se efikasniji pristup rešavanju tekućih predmeta i raspoređivanje predmeta ravnomerno na sve zaposlene. Novi radni procesi bi trebalo da uklone ograničenja da se predmeti rešavaju isključivo u područnoj jedinici u kojoj su primljeni što sada dovodi do velikog čekanja na teritorijama gde postoji veliki broj predmeta, dok sa druge strane u područjima koja imaju mali broj predmeta dolazi do male iskorišćenosti postojećih kapaciteta. Ovakav pristup ukupnoj organizaciji rada RGZ-a će dovesti do mogućnosti da se na više mesta otvore ispostave ili područne jedinice koje bi samo primale zahteve i izdavale rešene predmete, a da se na nekoliko mesta u državi formiraju veliki regionalni centri koji bi se bavili rešavanjem predmeta i obavljanjem drugih poslova koji nisu u direktnoj vezi sa strankama.
Ovakva reorganizacija posla u RGZ-u će neizbežno dovesti i do prilagođavanja broja i strukture zaposlenih radi ispunjavanja radnih obaveza.
U skladu sa unapređenim poslovnim procesima i procedurama iz tačke 5.1.1. potrebno je doneti novi zakon koji će urediti poseban postupak upisa u katastar, kao i izmeniti i dopuniti Zakon o državnom premeru i katastru i postojeća podzakonska akta.
Uspostavljanje efikasnog sistema registracije nije moguće bez uvođenja modernog informacionog sistema koji će podržati unapređene poslovne procese i procedure. Potrebno je da se poveća stepen bezbednosti informaciono-komunikacionog sistema i omogući elektronsko podnošenje zahteva, elektronska razmena podataka sa drugim državnim organima, uz uvođenje elektronskog potpisivanja dokumenata i elektronsko plaćanje usluga.
Jedan od osnovnih elemenata infrastrukture koja će omogućiti postizanje strateških ciljeva organizacije je razvoj i primena novog informacionog sistema.
Informacioni sistem će se sastojati iz više modula i komponenti koji će biti međusobno povezani. Sa jedne strane biće organizovan kao proizvodni sistem koji će podržavati radne procese RGZ-a. Sa druge strane distribuiraće informacije korisnicima, a sa treće strane biće povezan sa portalom NIGP-a, u okviru kojega će pružati informacije o katastru.
[pic]
Prikaz komponenti informacionog sistema RGZ-a
Navedena slika prikazuje sastavne komponente informacionog sistema RGZ -a koji su organizovani kao osnovni sistem, sistem podrške (pridruženi moduli) i eksterni sistemi. Osnovni sistem je integrisan katastarski sistem (alfanumerika + grafika) i veb portal za pružanje katastarskih podataka. Pridruženi moduli podržavaju rad osnovnog sistema. Eksterni sistemi sa jedne strane koriste informacije iz osnovnog katastarskog sistema, a sa druge strane nose dodatne specifične usluge različitim vrstama korisnika. Strategija uvođenja novog informacionog sistema zasniva se na modularnom pristupu (moduli DMS, CMS, AU, AR, REC), sa jedinstvenom bazom podataka.
U zavisnosti od načina korišćenja i nivoa pristupa informacionom sistemu korisnici se dele na sledeće:
1) korisnici koji će imati pravo pristupa proizvodnom sistemu:
(1) službenici RGZ-a,
(2) geodetske organizacije,
(3) javni beležnici,
(4) lokalna samouprava,
(5) izvršitelji i dr;
2) korisnici koji imaju uvid u podatke:
(1) službenici RGZ-a,
(2) državni organi i institucije,
(3) profesionalni korisnici,
(4) fizička lica i dr.
U skladu sa potrebama tržišta nepokretnosti cilj RGZ je da registruje objekte i posebne delove objekta u izgradnji na osnovu izdate građevinske dozvole. Na taj način obezbediće se pravna sigurnost u prometu objekata i posebnih delova objekta u izgradnji, sprečiće se ponovna prodaja iste nepokretnosti i omogućiti jednostavniji i brži upis hipoteke na nepokretnostima u izgradnji.
RGZ će, pored mera koje trenutno sprovodi, aktivnije učestvovati u primeni direktive INSPIRE i koordinirati korišćenje geoprostornih podataka u Republici Srbiji. Glavna uloga RGZ-a u budućem periodu je da:
1) razvija i standardizuje NIGP;
2) prikuplja i širi znanje o NIGP-u;
3) omogućava da NIGP bude u što većoj meri pristupačan javnosti u Republici Srbiji i Evropskoj uniji.
Za uspešno uspostavljanje NIGP-a ključna je saradnja zainteresovanih strana, sa fokusom na održivo finansiranje za prikupljanje referentnih podataka sa ciljem podrške primene načela otvorenih podataka. Uloga RGZ-a je od ključne važnosti u ovom segmentu kako zbog činjenice da je odgovorna institucija za primenu direktive INSPIRE, tako i zbog toga što je u nadležnosti RGZ-a prikupljanje i održavanje najvažnijih skupova prostornih podataka. Podaci koji su svima dostupni za slobodno korišćenje pozitivno će uticati na ekonomiju zemlje.
Razvoj Nacionalnog geoportala je takođe od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju. Nacionalni geoportal će biti objedinjena platforma koja čuva i distribuira nacionalne skupove prostornih podataka koji su u vlasništvu državnih institucija. Podaci će se distribuirati preko veb servisa (servisa za pretraživanje, pregled, distribuciju, transformaciju i pozivanje). Takva platforma, zbog svoje važnosti i velikog broja korisnika treba da bude veoma stabilna i uvek dostupna.
Cilj ove aktivnosti je da se obezbedi dostupnost prostornih informacija na osnovu zajedničkih standarda zadovoljavajući bitne potrebe za interoperabilnošću i kvalitetom. Geoinformacije od partnera biće standardizovane i podesne za višestruko korišćenje, kao unapređivanje mogućnosti deljenja podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Pravni okvir u potpunosti podržava načela NIGP-a i postiže ravnotežu između potrebe da se zaštite važni interesi države, vlasnika podataka kao i zahtevi korisnika za dostupnošću geoinformacija. Uslovi za obezbeđivanje informacija kroz NIGP moraju se pridržavati nacionalnih i međunarodnih propisa na jasan i nedvosmislen način.
Donošenje zakona i podzakonskih akata o NIGP-u
Da bi se sve planirane aktivnosti efikasno realizovale, kao prvi korak, neophodno je donošenje zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Sadašnji zakonski okvir za rad NIGP-a je Zakon o državnom premeru i katastru. Međutim, sadašnjim zakonom nije u potpunosti preneta direktiva INSPIRE u domaće zakonodavstvo, tako da je neophodno doneti zakon koji će odrediti pravila i način efikasnije razmene podataka, standardizaciju podataka, efikasniji način koordinacije aktivnosti različitih zainteresovanih strana, kao i način finansiranja i time obezbediti održivost NIGP-a. Sačinjen je Nacrt zakona o NIGP-u, održana je javna rasprava i u toku je redovna procedura koja prethodi donošenju zakona.
Podzakonska akta kojima se bliže uređuju način obrazovanja metapodataka, pravila koja obezbeđuju interoperabilnost i način razmene i korišćenja prostornih podataka i pravila za praćenje implementacije INSPIRE direktive, treba doneti najkasnije do kraja 2018. godine.
Donošenje strategije NIGP-a
Da bi se jasno i transparentno utvrdile aktivnosti na unapređenju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka neophodno je doneti strategiju NIGP-a za period 2017-2021. godine. Izrada strategije NIGP-a planirana je u okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji”, koji podržava Svetska banka.
Važan cilj odgovornih javnih institucija je da službeni podaci budu javno dostupni. Mnoge institucije koje su nadležne za obezbeđivanje geoinformacija i različiti nivoi korisnika imaju potrebu za zajedničkim okvirom za saradnju i razmenu informacija zasnovanih na prostoru. Delotvorna saradnja državnih institucija, privatnog sektora i privrede čini temelj za uspešan NIGP.
Izrada studije opravdanosti i plana uvođenja načela otvorenih podataka
U skladu sa svetskim trendovima opisanim u poglavlju 3.4, RGZ će aktivno raditi na uvođenju načela otvorenih podataka u oblasti prostornih podataka na državnom nivou kako bi pomogao Republici Srbiji da unapredi javne usluge i dostupnost prostornih podataka, pa samim tim i da pospeši njihovo efikasno korišćenje sa ciljem podrške ekonomskog razvoja Republike Srbije. Da bi se ovaj koncept na pravi način primenio, neophodno je prethodno uraditi Studiju opravdanosti, a kasnije i detaljan Plan uvođenja. RGZ će ovu aktivnost sprovesti u saradnji sa međunarodnim institucijama koji imaju veliko iskustvo u primeni ovog koncepta. Studija opravdanosti će biti izrađena u prvoj polovini 2017. godine, dok će Plan primene biti izrađen u drugoj polovini 2017. godine.
Usaglašavanje prostornih podataka RGZ-a
U okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” planiran je rad na usklađivanju prostornih podataka koji su u nadležnosti RGZ-a primenom direktive INSPIRE i drugih tehničkih uputstava. Ova aktivnost je planirana da se realizuje u periodu 2017-2018. godine. Pored usaglašavanja prostornih podataka, u okviru ove aktivnosti će se odrediti alati, obučiti kadar RGZ-a i utvrditi pravila i način rada na usklađivanju podataka koji će se kasnije koristiti pri pomoći drugim državnim organima u usklađivanju podataka iz njihove nadležnosti. Plan je da do kraja 2025. godine svi prostorni podaci u Republici Srbiji budu u skladu sa direktivom INSPIRE.
Regionalni centar za upravljanje geoprostornim informacijama
Kroz pristupne pregovore zemalja regiona Zapadnog Balkana, Evropska komisija je primetila da je dinamika prevođenja direktive INSPIRE i pratećih akata Evropske unije u nacionalna zakonodavstva zadovoljavajuća, kao i da je regionalna saradnja na zavidnom nivou, ali je uočen veliki problem u primeni direktive, a naročito u oblasti praćenja stanja životne sredine, odnosno prikupljanja podataka i izradi proizvoda na osnovu kojih se prati stanje.
Obzirom da je RGZ, zahvaljujući realizaciji brojnih nacionalnih i regionalnih razvojnih projekata, prepoznat kao vodeća regionalna katastarsko-kartografska institucija u primeni savremenih tehnoloških rešenja u oblastima prikupljanja, ažuriranja, obrade i analize geoprostornih podataka, odgovorna je i opravdana odluka da se pokrene inicijativa za osnivanje Regionalnog centra za upravljanje geoprostornim informacijama (u daljem tekstu: Centar) koji bi pružao usluge na nacionalnom i regionalnom nivou. Glavni cilj osnivanja Centra bio bi izrada, pronalaženje i deljenje najoptimalnijih rešenja za upravljanje podacima u okviru infrastrukture geoprostornih podataka i to kroz nekoliko ključnih oblasti:
1) inovacije – razvijanje i ispitivanje novih usluga i metoda i pronalaženje najoptimalnijih rešenja koristeći dostupne prostorne i druge podatke, servise i tehnološka rešenja sa ciljem unapređenja procesa upravljanja zemljištem i drugim prirodnim resursima, pronalaženje odgovora na nove izazove u oblasti klimatskih promena i prirodnih nepogoda kako bi se pomoglo odgovornim organima da donose što pravilnije odluke;
2) metodologije – razvijanje metodologija o korišćenju rezultata uspešnih inovativnih procesa u praksi obezbeđujući neophodnu dokumentaciju, materijale za obuku i programe obuke;
3) obuke – obezbeđivanje obuka i radionica i izrada uputstava zainteresovanim institucijama u zemlji i regionu od strane visoko kvalifikovanih i obučenih stručnjaka zaposlenih u RGZ-u.
RGZ će razmotriti potrebu za osnivanjem Centra sa odgovornim nacionalnim institucijama i katastarsko-kartografskim institucijama zemalja u regionu. Ukoliko se utvrdi da postoji zajednički interes zemalja regiona za osnivanjem Centra, RGZ će u saradnji sa institucijama regiona definisati oblasti delovanja Centra, izraditi studiju opravdanosti razvoja dodatnih usluga koje bi Centar pružao i predložiti model osnivanja i finansiranja Centra.
Usvajanjem Studije opravdanosti osnivanja Centra od strane najviših državnih organa Republike Srbije i zemalja regiona, stvorili bi se preduslovi za izradu Plana osnivanja Centra.
Centar bi ubrzao evropske integracije čitavog regiona, unapredio saradnju između institucija i država i omogućio regionu da prati tehnološke inovacije i iskustva u svetu.
Nacionalni geoportal će razvijati i održavati RGZ, kao mesto pristupa za deljenje i distribuciju prostornih informacija. Takođe, stimulisaće relevantne institucije da omoguće dostupnost sopstvenih podataka preko nacionalnog geoportala. Nacionalni geoportal treba da sadrži servise za pronalaženje, pregled, preuzimanje i transformaciju podataka.
U okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” planiran je razvoj Nacionalnog geoportala u periodu januar 2017 – februar 2019. godine koji će predstavljati krovnu i centralnu platformu svih servisa i registara u okviru RGZ-a i svih ostalih institucija. Podaci će se distribuirati preko veb servisa i objediniće sve registre i podatke kako u okviru RGZ-a tako i na nacionalnom nivou i predstavljaće jedinstveno mesto pristupa svim podacima preko kojeg će se obavljati uvid i distribucija.
Servisno orijentisana mreža udruženih subjekata zasnovana na zajedničkom okviru, regulisana sporazumima i ugovorima će stimulisati razmenu podataka sa ciljem poboljšanja delovanja javnog sektora poštujući vlasništvo nad podacima udruženih partnera kroz sistematsko dugoročno udruživanje. U prvoj fazi neophodno je definisati odgovorne subjekte NIGP-a za teme prema prioritetima navedenim u aneksima direktive INSPIRE.
Geoinformacije su bitne za procese u rešenjima prekograničnih problema kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene, nepogode, opšta bezbednost, saobraćajna infrastruktura, snabdevanje energijom, vremenska prognoza, javno zdravlje i slično. Zajednički okvir za geopodatke ima potencijal da snabdeva širu zajednicu prostornim informacijama, koje su povezane iz različitih izvora i nivoa, za podršku održivom i ekonomskom razvoju koji se ne zaustavlja na administrativnoj granici.
U ovom smislu, uspostavljanje NIGP-a će biti pravi smer za postizanje ovih težnji. Cilj je promocija i uspostavljanje infrastrukture koja će za rezultat imati da pristup prostornim (i neprostornim) podacima doprinese da se na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou obezbedi efikasniji javni servis, ekonomski razvoj, kvalitet životne sredine i stabilnost.
Zajedničke potrebe za NIGP-om su lak pristup prostornim podacima, metapodacima i servisima, interoperabilnost podataka i servisa usaglašenih sa standardima, jasni principi korišćenja (prava intelektualne svojine, garantovanje dostupnosti, politika cena) i koordinacija.
RGZ će, kao institucija zadužena za primenu direktive INSPIRE u Republici Srbiji, uspostaviti saradnju sa katastarsko-kartografskim institucijama u regionu i Evropi. Članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama i učestvovanje u evropskim i regionalnim projektima će doprineti da RGZ postane moderna i efikasna institucija.
Izrada digitalnog modela terena za značajna poplavna područja Republike Srbije
U sprovođenju Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, RGZ će za potrebe izrade mape rizika od poplava za 75 značajnih poplavnih područja Republike Srbije (u daljem tekstu: ZPP) i unapređenja sistema zaštite od poplava, učestvovati u primeni Projekta izrade karata rizika od poplava za podslivove i unapređenje zaštite od poplava („Flood risk maps developed for sub-basins and flood protection improved” – aktivnost utvrđena u okviru Akcionog dokumenta: Pomoć u obnovi poplavljenih područja). Cilj navedenog projekta jeste izgradnja nacionalnih kapaciteta za upravljanje rizicima od poplava na kome bi različite institucije sarađivale i zajedno radile na smanjenju rizika i efikasnijem reagovanju na nepogode.
RGZ će u periodu oktobar 2017 – oktobar 2019. godine, u saradnji sa odgovornim nacionalnim institucijama, realizovati aktivnosti na izradi digitalnog modela terena visoke tačnosti dobijenog na osnovu podataka prikupljenih LiDAR tehnologijom za potrebe izrade mapa rizika od poplava za značajna poplavna područja površine oko 8000 km2.
Podaci izrađenog digitalnog modela terena (u daljem tekstu: DMT), zajedno sa drugim geoprostornim podacima, činiće osnovu za funkcionalno uspostavljanje Vodnog informacionog sistema Republike Srbije i dugoročnog sistema upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda na nacionalnom i regionalnom nivou i neophodno ih je ažurirati u periodu od šest godina.
Ovi podaci predstavljaju osnovu za primenu načela otvorenih podataka u svim razvijenim zemljama i deo su uspostavljanja i stalnog unapređenja NIGP-a.
Obezbeđenje VHR satelitskih snimaka i izrada ortomozaika za teritoriju Republike Srbije
U okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” koji finansira Svetska banka, juna 2016. godine otpočela je nabavka satelitskih snimaka veoma visoke rezolucije za teritoriju Republike Srbije, za potrebe masovne procene vrednosti nepokretnosti i praćenja promena u katastru nepokretnosti, koji će se koristiti i za potrebe državne uprave i organa lokalne samouprave u postupku ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata. Izrada ortomozaika rezolucije 40 cm za celokupnu teritoriju Republike Srbije je planirana do kraja marta 2017. godine.
RGZ će izvođaču radova obezbediti podatke iz svojih zvaničnih evidencija i izvršiti kontrolu i verifikaciju dostavljenih podataka u cilju blagovremene i kvalitetne izrade ortomozaika rezolucije 40 cm.
Periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije i izrada ortofotoa
Cilj ove aktivnosti je obezbeđivanje ažurnih i kvalitetnih geoprostornih podataka na nacionalnom nivou primenom naprednih tehnologija i u skladu sa aktuelnim evropskim standardima sa ciljem podrške, unapređenja i razvoja procesa i specijalizovanih usluga pri obavljanju stručnih poslova i poslova državne uprave RGZ-a, drugih organa državne uprave, lokalne samouprave i privrede.
RGZ će u periodu januar 2018 – decembar 2020. godine periodično snimiti iz vazduha teritoriju Republike Srbije (primenom različitih metoda daljinske detekcije) i izraditi digitalni ortofoto rezolucije 30 cm. Na osnovu podataka periodičnog snimanja iz vazduha teritorije Republike Srbije ažuriraju se i drugi geoprostorni podaci (osnovni topografski model, digitalni model terena, zemljišni pokrivač i dr.).
Realizacija aktivnosti na snimanju iz vazduha teritorije Republike Srbije i izradi ortofotoa vršiće se u koordinaciji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane.
Unapređenje Jedinice za daljinsku detekciju i unapređenje geoprostornih podataka dobijenih metodama daljinske detekcije
Na šestom zasedanju Komisije za globalno upravljanje geoprostornim informacijama Ujedinjenih nacija (UN-GGIM) odlučeno je da zemljišni pokrivač mora biti uvršten u spisak globalnih fundamentalnih tema geoprostornih podataka jer doprinosi primeni 17 ciljeva održivog razvoja utvrđenih u okviru Agende Održivog razvoja 2030 UN.
Izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje geoprostornim informacijama planirano je i unapređenje kapaciteta Jedinice za daljinsku detekciju u okviru koje bi se primenjivala najsavremenija tehnološka rešenja u oblasti daljinske detekcije, izrađivali proizvodi, vršila njihova analiza i pružale usluge. Plan je da Jedinica za daljinsku detekciju bude regionalna kontakt tačka za prikupljanje i obradu podataka satelitskih sistema.
Unapređenje kapaciteta jedinice za daljinsku detekciju obuhvata:
1) obezbeđenje tehničkih kapaciteta za obradu velike količine podataka u slučaju elementarnih nepogoda, automatsku i poluautomatsku analizu i tumačenje snimaka dobijenih metodama daljinske detekcije za različite namene;
2) proširenje ljudskih resursa, obuka i stalno usavršavanje.
Unapređenje kvaliteta geoprostornih podataka dobijenih metodama daljinske detekcije obuhvata:
1) utvrđivanje metodologija i specifikacija proizvoda u skladu sa domaćim i međunarodnim standardima primenjenim kroz primenu NIGP-a i zahtevima odgovarajućih nacionalnih institucija;
2) završetak radova na izradi Karte osnovnog zemljišnog pokrivača za celokupnu teritoriju Republike Srbije u skladu sa Tehničkom specifikacijom direktive INSPIRE za zemljišni pokrivač;
3) izrada nove Karte osnovnog zemljišnog pokrivača čiji će nivo kvaliteta biti u skladu sa interesima odgovarajućih institucija;
4) izrada Karte poljoprivrednog zemljišnog pokrivača za područje Autonomne pokrajine Vojvodina;
5) izrada karata elementarnih nepogoda u slučaju potrebe;
6) izrada tematskih karata i analiza po zahtevu odgovarajućih nacionalnih institucija.
Formiranje osnovnog topografskog modela i kartografske baze podataka za teritoriju Republike Srbije
Osnovni topografski model (u daljem tekstu: OTM) predstavlja bazu podataka o prostoru, prikupljenih u vektorskom obliku i obuhvata sledeće teme utvrđene u skladu sa direktivom INSPIRE: objekte, saobraćajnu mrežu, hidrografiju, zemljišni pokrivač, reljef i vodove. OTM predstavlja osnovu za formiranje kartografske baze podataka i izradu topografskih karata i karata posebnih namena. Ovi podaci predstavljaju osnovu za primenu načela otvorenih podataka u svim razvijenim zemljama i deo su uspostavljanja i stalnog unapređenja NIGP-a.
RGZ ima uspostavljen i potpuno funkcionalan sistem za formiranje OTM, koji podrazumeva opremu najnovije generacije i savremeno tehnološko rešenje za prikupljanje i kontrolu prostornih podataka i pratećih atributa, bazu za skladištenje i ažuriranje podataka, prateće automatske i poluautomatske procedure i dokumentaciju izrađenu u skladu sa tehničkim specifikacijama direktive INSPIRE.
Cilj RGZ-a je da se:
1) u periodu januar 2017 – decembar 2020. godine formira OTM i kartografsku bazu za razmeru 1:20 000 za 30% teritorije Republike Srbije uz dodatne ljudske resurse;
2) u periodu januar 2017 – decembar 2018. godine formira OTM i kartografska baza za razmeru 1:5 000 za gradska područja Koridora 10-Istočno krilo;
3) u periodu januar 2016 – decembar 2016. godine formira kartografska baza za razmeru 1:250 000 za celokupnu teritoriju Republike Srbije (u toku je realizacija aktivnosti na kontroli – geometrijska i topološka prikupljenog sadržaja);
4) u periodu januar 2017 – decembar 2020. godine podaci OTM-a će se koristiti u skladu sa načelom otvorenih podataka;
5) u periodu januar 2016 – decembar 2020. godine formiranje kartografske osnove za karte posebne namene (fizičko-geografske, istorijske i sl.).
Realizacija aktivnosti na formiranju osnovnog topografskog modela i kartografske baze podataka za teritoriju Republike Srbije vršiće se u koordinaciji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane.
Formiranje Registra geografskih imena
Registar geografskih imena je osnovni i javni registar o geografskim imenima naseljenih mesta i fizičko-geografskim objektima sa pratećim atributima i vodi se u skladu sa rezolucijama Ujedinjenih nacija Radne grupe stručnjaka za geografska imena (UN GEGN) i direktivom INSPIRE. RGZ je predsedavajuća institucija Komisije za standardizaciju geografskih imena Vlade koja sprovodi postupak standardizacije geografskih imena upisanih u Registar geografskih imena. Registar geografskih imena predstavlja osnovu za primenu načela otvorenih podataka i deo je uspostavljanja i stalnog unapređenja NIGP-a.
Plan RGZ-a je da uspostavi Registar geografskih imena u periodu januar 2017 – decembar 2019. godine.
Masovna procena vrednosti nepokretnosti usredsređuje se na procenu vrednosti koja se zasniva na tržišnim vrednostima. Osnovna svrha postojanja sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti je oporezivanje nepokretnosti, a zatim i za druge državne potrebe. Upotreba masovne procene je znatno šira i zalazi duboko u ekonomiju države obezbeđujući osnove za nesmetano funkcionisanje aktivnosti u ovim oblastima, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Uspostavljanje sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti se sprovodi u nekoliko faza:
1) priprema i prilagođavanje zakonske regulative;
2) unapređenje registra cena nepokretnosti;
3) verifikacija i analiza podataka sa tržišta nepokretnosti;
4) formiranje modela za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti;
5) prikupljanje podataka za procenu za ceo fond nepokretnosti sa formiranjem registra objekata;
6) masovna procena vrednosti nepokretnosti.
Od navedenih šest faza, prva faza – priprema i prilagođavanje zakonske regulative je stalni proces koji se odvija paralelno sa ostalih pet (iako su ostalih pet faza uslovljene nekim aktivnostima iz prve), dok su ostalih pet faza međusobno zavisne i obavljaju se navedenim redosledom.
Masovna procena izlazi iz okvira koji su predviđeni postojećim zakonskim rešenjem, pa je neophodno pripremiti nove zakone i podzakonske propise, odnosno usaglasiti postojeću, kako bi se stvorio zakonski osnov za operativnost svih funkcionalnih celina sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti na optimalan način.
Usvajanje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti
Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, broj 108/16) je donet i trebalo bi da doprinese standardizaciji postupka pojedinačne procene vrednosti nepokretnosti u okviru javnih procedura, kao i u privatnoj praksi. Masovna i pojedinačna procena se prožimaju: koriste podatke registra cena nepokretnosti (mada u različitim obimima), znanje pojedinačnih procenitelja o lokalnim tržištima je potrebno u procesu verifikacije podataka za masovnu procenu, i u masovnoj proceni se za retke i specifične nepokretnosti koristi postupak pojedinačne procene. Takođe, ovako uređena i standardizovana praksa sa izdavanjem licenci bi doprinela i razvoju tržišta nepokretnosti u delu koji se najviše oslanja na kupovine iz kredita pri kojima se u zalog stavlja nepokretnost. Ova aktivnost se mora obavljati uz tesnu saradnju sa Ministarstvom finansija.
Usvajanje Zakona o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti
Sama multifunkcionalnost sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti, kao i povezanost različitih institucija ovim sistemom stvara potrebu za uređenjem navedenih veza i pojedinačnih obaveza ovih institucija zakonom.
Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti je neophodan radi uređenja postupaka u okviru sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti, kao i utvrđivanja odnosa i obaveza učesnika u postupku, i vlasnika i korisnika primarnih i sekundarnih podataka uspostavljenog sistema. Zakonom je potrebno definisati i saradnju sa drugim javnim procedurama (poput poreza na imovinu, eksproprijacije, sudskih postupaka, obračuna indeksa cena, statističkog popisa i sl.).
Usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti
U saradnji sa Poreskom upravom i Ministarstvom finansija potrebno je uskladiti Zakon o porezima na imovinu građana sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti, kako bi se odredio obuhvat masovne procene i korišćenje rezultata za potrebe obračuna poreza na imovinu (i fizičkih i pravnih lica), poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima i korišćenje podataka od strane Poreske uprave i lokalnih poreskih uprava iz sistema masovne procene (registra cena nepokretnosti) u drugim procedurama iz njihove nadležnosti.
Usaglašavanje Zakona o državnom premeru i katastru sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti
Potrebno je usaglasiti Zakon o državnom premeru i katastru sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti kako bi se na najefikasniji način prikupljali, održavali i koristili podaci neophodni za masovnu procenu, a koji se skladište u bazi podataka o nepokretnostima za procenu i bazi katastra nepokretnosti, odnosno u registru objekata. Sve postojeće procedure katastra nepokretnosti za premer ili održavanje podataka će se koristiti za inicijalno prikupljanje i održavanje podataka o nepokretnostima potrebnih za procenu.
Usaglašavanje ostalih zakona sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti
Potrebno je usaglasiti Zakon o eksproprijaciji sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti, u saradnji sa Poreskom upravom, Ministarstvom finansija i Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije. Ovaj korak je potreban kako bi se definisao način na koji bi se rezultati masovne procene i podaci iz sistema masovne procene koristili u okviru postupka eksproprijacije radi ubrzavanja i podizanja delotvornosti procesa eksproprijacije.
Zakon o javnoj svojini je potrebno uskladiti i sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti, u saradnji sa Poreskom upravom, Ministarstvom finansija i Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije. Ovaj korak je potreban kako bi se definisao način na koji bi se rezultati masovne procene i podaci iz sistema masovne procene koristili za potrebe vođenja posebnih i jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, kao i u okviru postupka pribavljanja i otuđenja nepokretnosti i postupka ulaganja sredstava u javnoj svojini.
Za potrebe obezbeđenja podataka o nepokretnostima potrebnih za masovnu procenu na celoj teritoriji Republike Srbije potrebno je u zakonu o sledećem popisu stanovništva, domaćinstava i stanova (2021. godine se očekuje sledeći popis) obim podataka proširiti navedenim podacima, nakon čega bi se to prenosilo i u svaki sledeći popis. Na ovaj način bi se jednim postupkom obezbedili inicijalni podaci, odnosno održavanje prikupljenih podataka za masovnu procenu koji su osnova za unapređenje finansija (budžeta, fiskalne politike), pri čemu se ne bi angažovala dodatna sredstva za ove poslove. U masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti prikupljanje podataka za procenu za sve nepokretnosti predstavlja najveći trošak postupka. Na ovaj način bi se ostvarile velike uštede u uspostavljanju postupka za obezbeđenje većeg priliva sredstava u budžet.
I kroz druge zakone bi trebalo težiti da se održavanje i ažuriranje ovih podataka obavlja kroz već postojeće procedure i međusobnu saradnju različitih institucija (npr. ako opštinski poreski i građevinski inspektori izlaze na teren trebalo bi da imaju pristup bazi podataka za potrebe masovne procene i mogućnost poređenja sa faktičkim stanjem i ažuriranja podataka u bazi na osnovu zatečenog stanja).
Usaglašavanje podzakonskih propisa sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti
Postojeći pravilnik, koji definiše osnovne procedure i aktivnosti u postupku masovne procene vrednosti nepokretnosti, potrebno je uskladiti sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti. Uz to, potrebno je uskladiti i druge podzakonske propise koji prate zakone koji su u vezi sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti, a u saradnji sa institucijama i ministarstvima nadležnim za te zakone i podzakonske propise.
Registar cena nepokretnosti je osnova koja obezbeđuje transparentnost tržišta nepokretnosti i koja stvara uslove za razvoj sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti. U sistem registra cena nepokretnosti se unose svi podaci iz kupoprodajnih ugovora, kao i ugovora o zakupima. Postojeći registar cena nepokretnosti je potrebno unaprediti na takav način da postane centralni registar prometa nepokretnosti. Kao centralni registar može koristiti i drugim organima, za potrebe uvida u promet nepokretnosti, do uvođenja u rad informacionog sistema katastra nepokretnosti iz poglavlja 5.1.3.
Unapređenje registra cena – omogućavanje unosa podataka javnim beležnicima
Kako bi se omogućilo unošenje podataka iz kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupima sa instance najbliže tržištu nepokretnosti, potrebno je doraditi postojeću verziju sistema registra cena nepokretnosti i održati obuku za službenike u javnobeležničkim kancelarijama za unos podataka. Softver za unos podataka je potrebno unaprediti tako da funkcioniše preko interneta sa svim potrebnim zaštitama od neovlašćenog pristupa i korišćenja podataka. Zakonski osnov za unos podataka od strane javnih beležnika postoji od decembra 2015. godine.
Unapređenje registra cena – proširenje softvera modulom za kontrolu unetih podataka
Potrebno je u sistem registra cena ugraditi modul za kontrolu unosa podataka zbog osiguranja kvaliteta podataka. Modul bi trebalo da omogući automatske kontrole (npr. automatska kontrola unetog matičnog broja po modulu 11, automatsko sabiranje vlasničkih udela i sl.). Takođe je potrebno omogućiti ulogu kontrolora u sistemu koji bi imao opcije pregleda skeniranih ugovora i poređenja podataka iz sistema sa podacima koji se nalaze u ugovoru.
Unapređenje registra cena – izrada servisa i omogućavanje pristupa podacima registra cena nepokretnosti Poreskoj upravi i Osnovnim sudovima za potrebe njihovih osnovnih delatnosti
Potrebno je napraviti veb servise koji bi omogućili preuzimanje podataka iz registra cena nepokretnosti na najefikasniji način u postojeće i planirane sisteme Poreske uprave, lokalnih poreskih administracija i Ministarstva pravde (Posebna evidencija o ugovorima o prometu nepokretnosti), kako bi se izbegla redudantnost podataka i smanjio fizički posao koji zahteva prosleđivanje podataka o overenom/notarizovanom ugovoru o prometu nepokretnosti u četiri različite javne institucije.
Takođe je potrebno, nakon usvajanja relevantnih zakona, omogućiti i direktan pristup sistemu registra cena nepokretnosti zaposlenima u Poreskoj upravi i lokalnim poreskim administracijama za potrebe njihovih redovnih aktivnosti koje zahtevaju pretragu i korišćenje ovih podataka.
Na ovaj način RGZ postaje centralna tačka za prikupljanje i razmenu podataka o prometu nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije.
Unapređenje registra cena – omogućavanje izdavanja/prodaje podataka
na osnovu online zahteva i plaćanja
Nakon prethodnih koraka, otvara se mogućnost za unapređenje korišćenja podataka o kupoprodajama nepokretnosti i podataka dobijenih od licenciranih procenitelja vrednosti nepokretnosti. Potrebno je doraditi sistem registra cena nepokretnosti tako da se omogući geografski pregled registrovanih prometa preko Interneta i na osnovu toga izbor podataka koji korisnik želi da kupi, kao i modul za direktno plaćanje putem Interneta.
U okviru sistema masovne procene za analize se koriste isključivo podaci koji su verifikovani. Verifikovan podatak je onaj za koji je utvrđeno da je u saglasnosti sa postojećim stanjem i da je ugovorena cena realna i da zadovoljava definiciju otvorenog tržišta.
Modul za verifikaciju unetih podataka
Za potrebe upotrebe podataka u postupcima masovne procene vrednosti nepokretnosti potrebno je razviti i modul za verifikaciju tržišnih podataka. Verifikacija tržišnih podataka obezbeđuje nedvosmisleno utvrđivanje predmeta prometa nepokretnosti, realnosti cene i izdvajanja kvalitetnog uzorka sa tržišta nepokretnosti za statističke analize.
Uspostavljanje sistema terenske verifikacije podataka iz registra cena nepokretnosti
Deo modula za verifikaciju podataka je i sistem terenske verifikacije. Potrebno je definisati procedure za terensku verifikaciju podataka unetih u sistem registra cena nepokretnosti i istovremeno prilagoditi sistem tako da verifikatori mogu direktno sa predmetne lokacije da pristupe sistemu radi pretrage, pregleda i unosa podataka. Ovim se omogućuje efikasniji rad verifikatora na terenu, čime se smanjuju potrebno vreme i troškovi.
Analiza prikupljenih podataka i određivanje podtržišta nepokretnosti i vrednosnih zona za koje se formiraju modeli
Korišćenjem podataka iz registra cena nepokretnosti, katastra nepokretnosti, kao i podataka prikupljenih na terenu potrebno je izvršiti analize po podtržištima nepokretnosti i za svako od njih odrediti karakterističnu nepokretnost i parametre sa značajnim uticajem na cenu nepokretnosti.
Formiranje indeksa cena nepokretnosti
U saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku potrebno je, na osnovu podataka o kupoprodajama nepokretnosti formirati indeks cena nepokretnosti koji prikazuje kretanje cena nepokretnosti na tržištu tokom vremena. Ovo je jedan od značajnih faktora koji se koristi u proceni vrednosti nepokretnosti, kako masovnoj, tako i u pojedinačnim procenama i figuriše u Eurostat parametrima.
Na osnovu definisanih podtržišta i značajnih parametara određuju se vrednosni modeli za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti. Model se formira za svako podtržište, korišćenjem statističkih metoda iz podataka o prometu nepokretnosti iz registra cena nepokretnosti. Za modeliranje se koriste samo verifikovani podaci iz registra cena. Modeli će se preispitivati i dorađivati na svake četiri godine.
Za potrebe sprovođenja obračuna za procenu vrednosti nepokretnosti, neophodno je prikupiti podatke sa terena koji se do sada nisu beležili u baze podataka katastra nepokretnosti, a koji su od uticaja na vrednost svake nepokretnosti (godina izgradnje, materijal, infrastruktura, način grejanja i sl.).
Inicijalno prikupljanje podataka o nepokretnostima za ceo fond nepokretnosti
Potrebno je definisati procedure za terensko prikupljanje podataka neophodnih za sistem masovne procene vrednosti podataka. Prikupljanje bi se obavljalo kao deo i po procedurama katastarskog premera na područjima gde se radi premer, a za dodatno prikupljanje podataka bi se definisale drugačije procedure. U okviru projekta „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” finansiranog iz zajma Svetske banke je planirano finansiranje prikupljanja podataka na području izabranih pet pilot opština koje mogu da posluže i kao poligon za ispitivanje i prilagođavanje procedura prikupljanja podataka.
Održavanje
Potrebno je definisati procedure za održavanje podataka neophodnih za sistem masovne procene vrednosti nepokretnosti. Održavanje bi se obavljalo kao deo i po procedurama održavanja katastarskih podataka, uz uključivanje održavanja podataka u procedure drugih organa.
Koristeći formirane modele i podatke iz katastra nepokretnosti potrebno je napraviti sistem koji će izvršiti obračun i pripis vrednosti za svaku nepokretnost registrovanu u katastru nepokretnosti. Ovako izračunate vrednosti će se skladištiti u bazi podataka katastra nepokretnosti i biti dostupne, u skladu sa zakonskim osnovom javno, a zatim i Poreskoj upravi, lokalnim poreskim administracijama i drugim javnim institucijama koje će biti definisane novim zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti, za upotrebu u njihovim redovnim poslovima.
Kako bi se odgovorilo planiranim novim radnim procesima i podigla efikasnost rada RGZ-a potrebno je prilagoditi organizacionu strukturu. Nova organizaciona struktura mora biti dovoljno fleksibilna da se lako i brzo može prilagoditi kratkoročnim promenama u potrebi poslovanja, ali i da se bez velikih intervencija može prilagoditi izmenama u radnim procesima.
Stoga je potrebno uraditi sledeće:
1) uspostaviti službu ljudskih resursa;
2) obrazovati jedinstvenu evidenciju o zaposlenima;
3) na osnovu jedinstvene evidencije formirati elektronsku bazu podataka o zaposlenima;
4) izraditi nova interna akta (direktivu o radu i sl.);
5) normirati radne procese;
6) uspostaviti sistem razvoja kadrova, s naglaskom na obuku;
7) uspostaviti sistem praćenja učinka i ocene rada zaposlenih;
8) uspostaviti program Benefit & compensation;
9) uspostaviti sistem selekcije pri zapošljavanju;
10) uspostaviti sistem komunikacije i informisanja (interno i eksterno).
Ljudski resursi, kao nosioci realizacije misije RGZ-a uz poštovanje osnovnih načela koje prati ova strategija, čine najvažniji segment planiranja i realizacije svih poslovnih zadataka sa ciljem visoke efikasnosti i racionalne upotrebe ostalih neophodnih resursa. Na poslovima upravljanja ljudskim resursima, prema sistematizaciji radnih mesta, trenutno radi petoro zaposlenih, što je nedovoljno za uspostavljanje svih funkcija u kolektivu od preko 2000 zaposlenih. Opseg, strukturu, upotrebu i zadatke planira, sprovodi i ocenjuje služba ljudskih resursa u saradnji sa rukovodiocima na svim nivoima. Organizacija službe ljudskih resursa je usklađena sa zahtevima postavljenim u strateškim ciljevima i akcionim planovima radi efikasne i racionalne realizacije. Zbog svih ovih potreba neophodno je sistematičnije pristupiti radu sa kadrovima i u vezi sa tim uspostaviti tim na nivou odeljenja koji će to pratiti. Specifični zadaci tima proizilaze iz ove strategije, a odnose se na sistematizaciju radnih mesta, vođenje evidencija, obuku, ocenjivanje, planiranje karijere, motivaciju i informisanje.
Za nesmetan rad službe ljudskih resursa neophodna je validna i adekvatna programska aplikacija, koja će obuhvatiti podatke o svim zaposlenima u RGZ-u. Postojeći kadrovski program ne zadovoljava potrebe RGZ-a po pitanju informacija i praćenja karijera zaposlenih, odnosno ne omogućava da se unesu podaci o svim zaposlenim, ma po kom osnovu radili. Formiranje evidencije, odnosno uspostavljanje informatičkog sistema za upravljanje kadrovima će se obaviti fazno: uspostavljanje osnovnih evidencija na papiru i jednostavnim elektronskim medijima, opis poslova i zadataka koji sistem treba da obavlja u službi uspostavljanja evidentiranja i vođenja poslova kadrovskog odeljenja, izrada osnovnog softvera (baze podataka) za uspostavljanje evidencija i izrada modula sa elementima praćenja toka rada. Unošenjem svih podataka u prvoj fazi procesa digitalizacije, mogle bi se praviti analize i pregledi po različitim kriterijumima, po potrebi i zahtevu nadležnih. Na ovaj način će se sistematičnije pratiti fluktuacija zaposlenih i postavljati predviđanja o kadrovskim promenama i potrebama. U drugim fazama će se koristiti uspostavljeni formati i migrirati podaci u konačnu aplikaciju.
Služba ljudskih resursa bi trebalo da učestvuje u izradama, dopunama i izmenama sistematizacije radnih mesta usklađeno sa potrebama. Potrebno je izraditi direktive kojima će se bliže urediti oblast radnih odnosa, u skladu sa zakonom, sa konkretizovanom primenom Zakona o državnim službenicima, Zakona o radu, Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i ostalim relevantnim aktima. Opisi radnih mesta i pratećih kvalifikacija, kao i opšta organizacija treba da obezbede najbolju iskorišćenost ljudskih resursa.
Neophodno je izvršiti normiranje radnih procesa, odnosno preciznu analizu postojećih radnih procesa RGZ-a, kojom bi se dalje utvrdio obim posla na svakom radnom mestu i optimalan broj izvršilaca neophodan kako bi se radni zadaci završili u planiranom roku.
Sa ciljem efikasnijeg rada službi neophodno je definisanje sistema opštih i stručnih obuka zaposlenih po zahtevu operativnih delova RGZ-a, koji u saradnji sa službom ljudskih resursa izrađuju plan obuke (odnosi se na deo posebnih zahteva i veština koje nije moguće steći formalnim obrazovanjem). Evidencija realizovanih obuka i postignuće (evalucioni listovi) se čuvaju u dosijeima zaposlenih. Segment razvoja zaposlenih, u saradnji sa rukovodiocima na svim nivoima, definisati kroz izradu first time management programa, treninga specifičnih veština (npr. soft skill treninzi) radi planiranja vertikalnog pomeranja zaposlenih u cilju stalnog očuvanja radnog procesa.
Učinak zaposlenih se prati kroz određivanje planova, kvota i drugih pokazatelja učinka, a nakon praćenja realizacije planiranog, obavlja se ocenjivanje po utvrđenim kriterijumima, usklađenim sa zakonom i novijom praksom u ovoj oblasti. Ocenjivanje se obavlja periodično. Može se odrediti kao redovno godišnje i vanredno, prilikom predlaganja promena radnog mesta i slično. Poželjno je doneti direktivu o ocenjivanju, kojom će se konkretizovati propisane procedure. Takođe, direktiva na nivou predloga treba da savetuje upravu RGZ-a o mogućnosti njene primene prilikom određivanja ukupnih ličnih primanja zaposlenih.
Izrada paketa Benefit & compensation u skladu sa budžetskim ograničenjima koristeći nagrade i naknade koje nisu isključivo materijalne. Potrebno je iznova i konkretno utvrditi sistem nagrađivanja i istražiti potrebe zaposlenih. Neophodna je tesna saradnja sa finansijskom službom i planiranje određenog budžeta u te svrhe.
Poslovi zapošljavanja uključuju obaveznu profesionalnu selekciju sa ciljem da se „postavi pravi čovek na pravo mesto”, uz poštovanje svih zakonskih uslova za svakog potencijalnog kandidata. Zapošljavanje se obavlja centralizovano preko službe ljudskih resursa RGZ-a. Organizaciona jedinica koja iskaže potrebu za angažovanjem novih kadrova podnosi zahtev za zapošljavanje službi ljudskih resursa koja upućuje predlog na odobrenje direktoru RGZ-a, a zatim, po odobrenju, obavlja se oglašavanje i izbor kandidata koji u najvećoj meri ispunjava zahteve radnog mesta.
Kako bi se uspostavio odnos poverenja i popravio ugled RGZ-a neophodno je raditi na uspostavljanju kvalitetnijeg sistema komunikacije i informisanja. Potrebno je, pre svega, utvrditi učesnike i mrežu komunikacije (ko se kome obraća unutar organizacije), kao i vrste informacija koje se razmenjuju. Delimična realizacija utvrđenih prioriteta će se obaviti u završnoj fazi uspostavljanja kadrovskog informacionog sistema. Preporučljiv je poseban osvrt na interno informisanje sa ciljem obaveštavanja zaposlenih o relevantnim planovima i događajima u organizaciji, ali i informisanje spoljne javnosti u neposrednoj saradnji sa službom zaduženom za odnose sa javnošću.
Koncept unapređenja i primene novog informacionog sistema zasnovanog na inoviranim poslovnim procesima i procedurama usmeren je na razvoj elektronskih servisa interoperabilnih sa objedinjenim elektronskim uslugama javnih preduzeća, organa državne i lokalne samouprave na portalu e-Uprave, sa primarnim ciljem da se omogući online usluga virtuelnih šaltera građanima, odnosno svim fizičkim i pravnim licima.
Primena elektronskog potpisa i usluge elektronskog plaćanja istovremeno će ubrzati i olakšati postupke razmene podataka iz nadležnosti RGZ-a putem razvijenih veb servisa, čime se povećati i efikasnost poslovanja RGZ-a.
Integracijom elektronskih servisa RGZ-a na portalu e-Uprave znatno će se unaprediti komunikacija sa državnim organima i celokupnom javnom upravom u smislu lakšeg pronalaženja informacija i odgovarajućih obrazaca, kao i jednostavnijeg podnošenja zahteva i prijema rešenja kao i ostalih dokumenata. Na taj način će biti ispunjena i zakonska obaveza Zakona o opštem upravnom postupku gde su organi uprave dužni da pribavljaju podatke o kojima službenu evidenciju vode drugi organi javne vlasti.
Jedan od preduslova za uspostavljanje efikasnog sistema upisa, upravljanja i distribucije podataka o nepokretnostima i vodovima i pravima na njima je unapređenje kvaliteta podataka katastra nepokretnosti i vodova. S obzirom da je katastar nepokretnosti osnovan preuzimanjem postojećih podataka katastra zemljišta i zemljišne knjige, koji su bili neažurni i međusobno neusklađeni, neophodno je sprovesti niz mera i stvoriti zakonske uslove za unapređenje kvaliteta tih podataka.
Tačnost, pristupačnost, pokrivenost i legalnost podataka o prostoru zahteva prevođenje analognih katastarskih planova u digitalni oblik. Prednosti digitalnog katastarskog plana prvenstveno se odnose na brzinu obrade podataka, lakše sortiranje i pretraživanje podataka. Razvojem novih informacijskih tehnologija, baza podataka i komunikacijskih sistema, omogućena je i bolja povezanost i pristupačnost podataka. Samim tim se stvaraju i uslovi za efikasnu, brzu i kvalitetnu razmenu podataka putem veb servisa. Takođe, digitalni katastarski plan kao deo NIGP-a, omogućava korisnicima iz različitih oblasti da lakše identifikuju i pristupe željenim podacima.
Proces kontrole kvaliteta i usklađivanja podataka
[pic]
Izazov koji stoji pred RGZ-om je stavljanje u funkciju novog softvera koji bi dve fizički nezavisne baze (grafika i numerika) spojio u jednu bazu.
Danas, RGZ ima digitalne katastarske planove za 100% od ukupnog broja katastarskih opština. Podršku završetku ove aktivnosti pružio je projekat Svetske banke „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji”, angažovanjem geodetskih stručnjaka na ovim poslovima. Ova aktivnost je završena krajem III kvartala 2016. godine. Na ovaj način, RGZ će nadograditi i kompletirati postojeću grafičku bazu podataka, odnosno uspostaviti centralni geodetsko-katastarski informacioni sistem, koji će poslužiti kao:
1) podrška sistemima urbanog i ruralnog prostornog planiranja;
2) podrška sistemu upravljanja pravima na nepokretnostima;
3) podrška sistemima oporezivanja;
4) podrška sistemima za upravljanje komunalnom infrastrukturom;
5) podrška neophodnim investicijama koje doprinose razvoju države;
6) podrška realizaciji projekata od opšteg državnog značaja.
Vektorizacija katastarskih planova obezbeđuje utvrđivanje neusaglašenosti grafičke baze podataka i numeričke baze podataka, kroz postupak kontrole kvaliteta i njihovog uparenja. Ispravkom neusaglašenosti grafike i numerike, obezbeđuje se ažurnost i kvalitet podataka katastra nepokretnosti, i na taj način potvrđuje pouzdanost podataka RGZ-a.
Održavanje podataka Digitalnog katastarskog plana
Završetkom radova na izradi digitalnog katastarskog plana (u daljem tekstu: DKP) za svaku katastarsku opštinu dobija se grafička baza podataka koja oslikava faktičko stanje na terenu u tom trenutku. Kako bi se obezbedio brži, efikasniji i kvalitetniji način ažuriranja podataka neophodno je unaprediti postupak održavanja DKP-a.
Pravilnik o digitalnom geodetskom planu je jedan od podzakonskih akata koji će u okviru aktivnosti 5.1.2. biti doneti i usaglašeni sa novim radnim procesima. Taj pravilnik će predstavljati podršku definisanju novih procedura koje omogućavaju primenu elektronske razmene podataka i dokumentacije između RGZ-a, državnih organa i geodetskih organizacija.
Unapređenje podataka katastra vodova se planira kroz primenu novog softverskog paketa na centralnom nivou, a zajedno sa upisom prava na vodovima. Proširenjem sadržaja postojećeg katastra vodova (podaci o železnicama, putevima …) uspostaviće se katastar infrastrukture.
U postupku osnivanja katastra nepokretnosti preuzimani su postojeći podaci o nepokretnostima i vlasnicima nepokretnosti koji su bili nepotpuni i međusobno neusklađeni. Podaci su preuzimani od različitih državnih organa iz pet posebnih evidencija. Unapređenje podataka podrazumeva dopunjavanje baze podataka sa neophodnim podacima koji nedostaju (JMBG, spratnost objekta, način korišćenja nepokretnosti, površina posebnog dela nepokretnosti, itd.), uz uspostavljanje relacija. Za uspešno povezivanje podataka neophodno je generisati jedinstveni katastarski identifikator na nivou Republike Srbije za sve vrste nepokretnosti.
Garancija vlasništva na nepokretnosti, odnosna pravna sigurnost zavisi od tačnog određivanja vlasnika nepokretnosti, za šta je neophodno upisati u katastar nepokretnosti matične brojeve, kao jedinstvene identifikatore. Pored matičnog broja vlasnika, poseban naglasak se stavlja na ažuriranje i unapređenje podataka Adresnog registra i njihovo povezivanje sa podacima katastra nepokretnosti.
U izabranim opštinama planira se upis svih objekata, kao i brisanje nepostojećih, koristeći mehanizme postupka ozakonjenja objekta, sa korišćenjem digitalnog ortofotoa i satelitskih snimaka, na osnovu kojih će se definisati metodologija ažuriranja podataka o objektima u katastru nepokretnosti.
U postupku unapređenja kvaliteta podataka predviđa se standardizacija upisanih podataka u skladu sa standardima ISO i direktivom INSPIRE.
Realizacija novog katastarskog premera omogućiće:
1) znatno poboljšanje kvaliteta i tačnosti podataka katastra nepokretnosti;
2) izradu planskih dokumenata u jedinicama lokalne samouprave (prostorni planovi, planovi detaljne regulacije i dr.);
3) angažovanje velikog broja privatnih geodetskih organizacija;
4) kompletiranje izrade DKP-a;
5) nesmetani i siguran promet nepokretnosti i upis hipoteka, jer će se raspolagati tačnim i jednoznačno određenim podacima o nepokretnostima.
U katastarskim opštinama u kojima je premer izvršen u stereografskoj projekciji, a u kojima podaci značajno odstupaju od faktičkog stanja ili su analogni planovi u velikoj meri oštećeni ili uništeni, gde je loše stanje elaborata premera, kao i nemogućnost njegovog održavanja izvršiće se prikupljanje podataka uz finansijsku podršku Svetske banke na oko 15000 ha građevinskog zemljišta.
U periodu od dve godine, realizovaće se prikupljanje katastarskih podataka i obnova katastra nepokretnosti za 12 katastarskih opština, koje se teritorijalno nalaze u šest opština, a u periodu do 2020. godine planira se realizacija prikupljanja katastarskih podataka i obnova katastra nepokretnosti za još 21 katastarsku opštinu, koje se teritorijalno nalaze u sedam opština.
Radovi koji se finansiraju uz podršku Svetske banke, a sastoje se iz geodetskog merenja sa prikupljanjem podataka o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima i izrade baze podataka DKP-a i katastra nepokretnosti, biće povereni ovlašćenim geodetskim organizacijama.
Radove na izradi projektne dokumentacije, pripremne radove, izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, stručni nadzor, pregled i prijem radova izvodi i finansira RGZ.
Za oko 140 opština na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina potrebno je izvršiti katastarski i komasacioni premer. U saradnji sa jedinicama lokalne samouprave znatno bi se mogao smanjiti broj katastarskih opština u kojima je premer izvršen u stereografskoj projekciji zajedničkim planiranjem njihovog učešća u finansiranju.
Registar prostornih jedinica (u daljem tekstu: RPJ) upravlja informacijama o svim tipovima prostornih i statističkih jedinica u Republici Srbiji, kao i o geografskim informacijama o njihovim granicama. Novim zakonskim rešenjem će se urediti održavanje RPJ-a, kompletirati i ažurirati spisak svih prostornih jedinica od nivoa Republike Srbije do nivoa popisnog kruga.
U okviru projekta Svetske banke „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” data je podrška aktivnostima kojima bi se značajno unapredio kvalitet usluga i pružila podrška poboljšanju usluga za pripadnike ugroženih grupa. Ovaj deo strategije obuhvata nekoliko mehanizama sa ciljem da obezbedi veću dostupnost usluga i transparentnost rada RGZ-a, a ujedno i smanji negativan uticaj na siromaštvo, što je u skladu sa Agendom ujedinjenih nacija o ciljevima održivog razvoja do 2030. godine (A/RES/70/1).
Unapređenje dostupnosti usluga RGZ-a podrazumeva sprovođenje sledećih aktivnosti:
1) uspostavljanje mobilnog servisa;
2) adaptacija službi za katastar nepokretnosti;
3) povećanje nivoa informisanosti pripadnika ugroženih grupa o stvarnim pravima na nepokretnostima i uslugama RGZ;
4) izgradnja kapaciteta zaposlenih u radu sa pripadnicima ugroženih grupa.
Usluge mobilnog servisa će pružati mobilni tim koji će se obrazovati najpre u okviru jedne pilot službe za katastar nepokretnosti, a kasnije će obuhvatiti do pet mobilnih timova u pet službi za katastar nepokretnosti. Mobilni tim će činiti tri službenika (jedan pravnik i dva geodetska stručnjaka) sa iskustvom katastarske prakse. RGZ će težiti izgradnji kapaciteta u smislu obuka za službenike koji su u kontaktu sa strankama pripadnicima ugroženih grupa, kao i za članove mobilnog tima.
Mobilni tim će pokrivati određeni region i posećivati pripadnike ugroženih grupa koji nisu u mogućnosti da uslugu RGZ-a dobiju na drugi način.
Mobilni servis uključuje sledeće usluge:
1) preuzimanje zahteva za:
(1) izdavanje kopije plana ili kopije voda,
(2) izdavanje lista nepokretnosti ili lista voda,
(3) izdavanje uverenja o veličini poseda i katastarskom prihodu,
(4) utvrđivanje kućnog broja i izdavanje uverenja o kućnom broju,
(5) izdavanje uverenja o istorijatu promena na nepokretnosti,
(6) upis nepokretnosti i prava na njima;
2) preuzimanje žalbi na odluke službi za katastar nepokretnosti;
3) pružanje informativnog materijala korisnicima u vezi sa uslugama RGZ-a i dokumentima potrebnim za upis u katastar nepokretnosti, objašnjenja o benefitima upisanih nepokretnosti, pristupu informacijama o upisu nepokretnosti i prava i informisanju vlasnika radi dostavljanja podataka koji nedostaju (JMBG, adresa i slično).
Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16) propisano je da su organi javne vlasti dužni da osobama sa invaliditetom obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacije. Istim zakonom propisana je obaveza za organe javne vlasti, ukoliko je potrebno, da vrše tehničku adaptaciju objekata kako bi se usluga pružila korisnicima sa invaliditetom. Prema statističkim podacima u Republici Srbiji postoji preko 600000 osoba sa invaliditetom, što čini osam procenata ukupnog broja stanovnika. Većina njih ima poteškoće sa fizičkim kretanjem, vidom ili sluhom. Sa druge strane, podaci dobijeni od RGZ-a ukazuju da od 146 službi za katastar, 91 služba nije opremljena sredstvima za fizički pristup za lica kojima je potrebna posebna pomoć. Problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom često pogađaju i starija lica, naročito imajući u vidu da je starost većine osoba sa invaliditetima preko 60 godina. Na osnovu procene mogućnosti pristupa službama RGZ-a za osobe sa invaliditetom ili posebnim fizičkim potrebama, sprovela bi se manja renoviranja koja obuhvataju izgradnju rampi i bolje ograde na stepeništu.
Konsultantska firma koja će biti finansirana iz sredstava projekta Svetske banke „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” sprovodiće Strategiju za kampanju jačanja svesti građana. Ova strategija podržava reformske aktivnosti koje RGZ sprovodi da bi unapredio efikasnost, transparentnost, dostupnost i pouzdanost sistema za upravljanje nepokretnostima. U saradnji sa konsultantskom firmom biće preduzete aktivnosti medijskog promovisanja mobilnih servisa RGZ-a, izrada promotivnog materijala o uslugama RGZ-a i značaju upisa nepokretnosti, a sve sa ciljem povećanja nivoa informisanosti ugroženih grupa o stvarnim pravima na nepokretnostima i uslugama RGZ-a. Za korisnike usluga mobilnog servisa biće obezbeđen promotivni materijal i informacije o značaju upisa u katastar nepokretnosti. Takođe, izmena Zakona o državnom premeru i katastru (ili donošenje novog zakona), u smislu oslobađanja od taksi za pojedine usluge RGZ za pojedine pripadnike ugroženih grupa uticaće na povećanje svesti o značaju usluga RGZ-a, i povećanje broja nosilaca prava u katastru nepokretnosti.
Obuke će biti organizovane za zaposlene u RGZ-u, a radi izgradnje kapaciteta istih, tako da opslužuju stranke sa poštovanjem, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, starost, rod ili fizički invaliditet, čime bi se obezbedilo korišćenje odgovarajućeg jezika i manira koji ne diskriminišu. Predavači se mogu angažovati iz grupa koje predstavljaju osobe sa invaliditetom, kako bi zaposleni shvatili stanovište stranaka iz ugroženih grupa. Nadalje, obuka za izradu i korišćenje podataka sa rodnom razdelom bi se sprovela za zaposlene. Obuka može biti proširena i za partnerske institucije (ukoliko partnerske institucije iskažu zainteresovanost) u saradnji sa njihovim matičnim udruženjima sa ciljem poboljšanja saradnje radi unapređenja usluga pripadnicima ugroženih grupa i osnaživanju žena u pristupu vlasništvu i nasleđivanju nepokretnosti. Članovi mobilnog tima biće, takođe, uključeni u obuke navedenog tematskog karaktera. U okviru ove aktivnosti bili bi štampani priručnici za zaposlene o načinu komunikacije sa strankama, a naročito sa strankama pripadnicima ugroženih grupa.
Da bi, skoro decenijska delatnost DA došla do svog punog izražaja sa ciljem optimizacije rada RGZ-a, potrebno je dovršiti sledeće aktivnosti:
1) dovršiti započete proizvodne (skeniranje i fotografisanje arhive) procese;
2) izgraditi objekat centralnog depoa koji će imati kapacitet da uskladišti kompletnu arhivu RGZ-a na kvalitetan i trajan način;
3) izraditi odgovarajuće servise koji će obezbediti veb pristup i uz odgovarajuće kriterijume pretrage, pronalaženje bilo kog arhivskog dokumenta koji je prethodno skeniran i kodiran;
4) stvoriti zakonske preduslove da se svaki dokument koji se nalazi u bazi DA smatra vernom kopijom originala;
5) obezbediti uslove da se ovako stvoren sistem DA kvalitetno održava.
Digitalni arhiv RGZ razvijen je uz podršku donacija kraljevina Švedske i Norveške i osmišljen je po švedskom modelu. Ovi poslovi ubrajaju se u delatnosti koje države koje su ih sprovele rade na nivou od 10 – 20 godina, u zavisnosti od količine arhivske građe i raspoloživih sredstava za njihovu realizaciju. Razvijene su proizvodne linije za kodiranje, skeniranje i visokokvalitetno fotografisanje značajnog kapaciteta. Prioritet su zauzeli tipovi dokumenata koji su najtraženiji od strane spoljnih korisnika (pravna i fizička lica, organi uprave i dr.). Kreditom Svetske banke omogućeno je još dve godine održavanje i nabavka potrebne opreme, kao i angažovanje stručnjaka koji rade na tim poslovima. Procena je da ovakvim tempom DA može završiti kompletnu digitalizaciju svoje arhivske građe za pet do sedam godina. Do sada su digitalizovani svi arhivski planovi, Glavna knjiga Zemljišne knjige je na nivou od oko 70%, zbirka isprava grada Beograda je na 50%, a u planu su i zbirke isprava Novog Sada, Niša i ostalih gradova. Geodetski elaborat je takođe predmet obrade DA, kao i ostali dokumenti iz analogne arhive koji su procenjeni kao važni.
Značajna proizvodnja digitalnih dokumenata traje od 2011. godine i već sada je kodirano i digitalizovano oko 15000000 strana razne dokumentacije, tako da će izradom servisa, već sada biti u ponudi značajan deo analogne arhive RGZ-a.
Sadašnji depo arhiva RGZ-a je sredinom devedesetih godina prošlog veka popunjen i od tada u njemu nema mesta ni za arhivske planove. Preuzimanjem zemljišne knjige i njene zbirke isprava prilikom uspostavljanja katastra nepokretnosti, problem smeštaja arhivske građe je dostigao vrhunac. Arhivska građa RGZ-a se nalazi u velikoj meri u neadekvatnim i privremenim prostorima i kao takva je sklona oštećenjima i fizičkom uništenju. Ovaj veliki problem će biti trajno rešen izradom centralnog depoa za koji je projektovana kvadratura od 4000 m2. Objekat je idejno projektovan, država je dodelila katastarsku parcelu, a obezbeđena su sredstva iz kredita Svetske banke za njegovu izgradnju i opremanje. Očekuje se da će objekat biti izgrađen i useljen 2018. godine.
Sa izradom ovog servisa zaokružiće se DA kao celina. Servis će omogućiti besplatan uvid u bilo koji dokument koji se nalazi u posedu arhiva RGZ-a, a uz određene uslove (korisnici usluga u zavisnosti od kategorije kojoj pripadaju) dobijaće preko interneta overenu (sa elektronskim pečatom) kopiju, ukoliko im kao takva bude trebala. Takođe će, preko internet mreže svi korisnici unutar RGZ-a, prema dodeljenim pravima, moći da pristupaju arhivskim dokumentima. Takođe će biti omogućeno da i ostala pravna lica i državni organi pristupaju, uz određene uslove, ovom servisu. Ovaj softver će biti urađen u skladu sa svim važećim standardima i propisima koji su na snazi, a važe za organe državne uprave.
Mora se zakonski obezbediti da ovako uspostavljen sistem elektronskog izdavanja dokumenata ima pravni status overenih kopija. U ovu svrhu bi trebalo uskladiti zakone o arhivskoj građi, opštem upravnom postupku i druge zakone koji su u vezi sa ovim zakonima.
Proizvodnja digitalnih dokumenata je u toku i dok traje moraju se obezbediti sredstva za njihovo nesmetano odvijanje. Ovaj sistem treba da nastavi sa radom i kada bude završena masovna produkcija, jer je to trajan proces, a sredstva za njegovo održavanje bi trebala da budu obezbeđena adekvatnom cenom izdavanja dokumenata.
U narednim tabelama su predstavljene detaljne aktivnosti i pokazatelji na osnovu kojih će se ocenjivati njihova uspešnost. Preciznija procena neophodnih sredstava i izvora finansiranja, kao i početne i očekivane vrednosti pokazatelja uspešnosti biće utvrđeni kroz plan i program radova RGZ-a.
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Izrada dokumenta u kome su definisani novi radni procesi i procedure (sadrži i spisak zakonskih i podzakonskih akata koje je potrebno izmeniti) RGZMGSI 10.2016 –02.2017. Donet dokument u kome su definisani radni procesi i procedure Formirana radna grupa 5.1.2. Priprema i usklađivanje zakona i podzakonskih akata za nove procedure i radne procese RGZ-aZ-zakonitost Predstavljanje Vladi i nadležnim ministarstvima plana izmene zakona i podzakonskih akata RGZMGSI 10.2016 –01.2017. Dobijena saglasnost za izmenu zakona i podzakonskih akata Postignuta šira saglasnost o važnosti izmene propisa Izmena postojećih ili donošenje novih zakona Narodna skupština, Vlada, MGSI i RGZ 12.2016 –12.2020. Usvojeni novi/izmene postojećih relevantnih zakona Formirana radna grupaPostoji saglasnost za izmenu „povezanih“ zakona Izmena postojećih ili donošenje novih podzakonskih akata MGSI, RGZ 11.2016 –12.2020. Doneti podzakonski akti Formirana radna grupaDonet odgovarajući zakon u planiranom roku 5.1.3. Uvođenje i održavanje modernog IT sistema I – informaciona sistematičnostE – efikasnostT – transparentnost Priprema tenderske dokumentacije i raspisivanje tendera za izbor Izvođača (po fazama u skladu sa definisanim softverskim modulima) RGZ, SB 09.2016 –01.2019. Raspisan tender i izabran Izvođač Razvoj i uvođenje u rad modernog informacionog sistema RGZ, SB, Izvođač 02.2017 –07.2020. Sistem razvijen i uveden u rad Formiran tim RGZ-a kao podrška i nadzor Izvođaču 5.1.4. Registrovanje objekata i posebnih delova objekta u izgradnjiP – pouzdanostT – transparentnost Obezbeđivanje zakonske osnove MGSI, RGZ 12.2016 –12.2017. Donet zakon Upis objekata i posebnih delova objekta i izgradnji RGZ 12.2017.– kontinuirano Broj upisanih objekata i posebnih delova objekta i izgradnji Izmenjen zakon
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Donošenje podzakonskih akata iz oblasti NIGP-a RGZ,Savet NIGP-a, radna grupa 01.2017 –12.2018. Doneti podzakonski akti Donet Zakon o NIGP-u, formiranje radne grupe Donošenje Strategije NIGP-a RGZ,Savet NIGP-a, radna grupa 02.2017 –12.2017. Doneta Strategija Donet Zakon o NIGP-u, formiranje radne grupe 5.2.2. Obezbediti široku primenu geoprostornih podataka u skladu sa direktivom INSPIRE, načelom otvorenih podataka i međunarodnim standardima Izrada studije opravdanosti koncepta otvorenih podataka u Republici Srbiji Vlada, RGZ, radna grupa 01.2017 –06.2017. Izrađena studija Formirana radna grupa,Uspostavljeni kontakti sa potencijalnim korisnicima geopodataka, Obezbeđena sredstva za konsultanta Izrada plana uvođenja načela otvorenih podataka RGZ, radna grupa 07.2017 –11.2017. Izrađen plan Izrađena studija, formirana radna grupa, Obezbeđena sredstva za konsultanta Harmonizacija prostornih podataka RGZ-a RGZ 02.2017 –12.2018. Harmonizovani podaci Dodatni ljudski resursiDefinisano softversko rešenje za harmonizaciju Uspostavljanje Regionalnog centra za upravljanje geoprostornim informacijama RGZ, radna grupa 09.2016 –01.2019. Uspostavljen Centar Dodatni resursi (kvalitetni stručnjaci, tehnička infrastruktura i dr.), obezbeđen način finansiranja, 5.2.3. Uspostavljanje informatičko-komunikacijskog okvira kao osnove za efikasno funkcionisanje servisa za razmenu podataka i informacija korišćenjem veb i mobilnih tehnologija Izrada Nacionalnog geoportala u skladu sa direktivom INSPIRE RGZ 01.2017 –02.2019. Uspostavljen funkcionalan geoportal Razvijena IKT infrastruktura Obezbeđivanje tehničkih uslova za e-plaćanje RGZ 01.2019 –09.2019. Funkcionalno e-plaćanje Odgovarajući zakonski okvir i tehnička infrastruktura 5.2.4. Međuinstitucionalna saradnja radi realizacije projekata od nacionalnog interesa i podrške evropskim integracijama Određivanje odgovornih subjekata NIGP-a za teme prema prioritetima definisanim aneksima direktive INSPIRE RGZ,Savet NIGP-a 01.2017 –01.2018. Određeni odgovorni subjekti Dodatni ljudski resursi Podrška drugim institucijama (odgovornim subjektima) u harmonizaciji podataka, izradi metapodataka i servisa za potrebe Nacionalnog geoportala RGZ 06.2017 –12.2020. Broj odgovornih subjekata kojima je pružena podrška Dodatni ljudski resursi 5.2.5. Uspostavljanje saradnje sa nacionalnim institucijama odgovornim za geoprostorne podatke u okviru Evropske unije i regiona Potpisivanje sporazuma o saradnji i učešće na projektima sa institucijama odgovornim za geoprostorne podatke u okviru Evropske unije i regiona RGZ, Vlada 06.2017 –12.2020. Broj potpisanih međunarodnih ugovora o saradnji Dodatni ljudski resursi
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Obezbeđenje VHR satelitskih snimaka i izrada ortomozaika za teritoriju Republike Srbije RGZ, Izvođač radova 06.2016 –03.2017. Izrađen ortomozaik za teritoriju Republike Srbije;Površina (km2). Blagovremena isporuka podataka od izvođača radova. Periodično snimanje iz vazduha teritorije Republike Srbije i izrada ortofotoa RGZ, Izvođač radova 01.2018 –12.2020. Snimljena 1/3 teritorije Republike Srbije godišnje;Izrađen ortofoto za 1/3 teritorije Republike Srbije godišnje;Površina (km2). Obezbeđena finansijska sredstva;Angažovan izvođač radova za prikupljanje podataka;Blagovremena isporuka podataka od izvođača radova Unapređenje Jedinice za daljinsku detekciju i geoprostornih podataka dobijenih metodama daljinske detekcije RGZ 09.2016 –09.2018.kontinuirano unapređenje i usavršavanje Razvijene aplikacije i servisi;Definisane metodologije i specifikacije;Izrađene karte.Usavršavanje na dvogodišnjem nivou Održiv sistem finansiranja;Tehnička infrastruktura;Dodatni ljudski resursi;Obučen kadar. Formiranje OTM i kartografske baze podataka za teritoriju Republike Srbije RGZ 01.2016 –12.2020. Formiran OTM za 30% teritorije Republike Srbije;Broj izrađenih listova TK (R 1:20 000 i 1:250 000);Broj izrađenih listova ODK;Broj izrađenih karata posebne namenePovršina (km2). Dodatni ljudski resursi (30 stručnjaka);Održavanje softvera. Formiranje Registra geografskih imena RGZ 01.2017 –12.2020. Broj geografskih imena za koje su prikupljeni podaci –
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti Narodna skupština, Vlada, MGSI, Ministarstvo finansija, RGZ, Poreska uprava 06.2018 –12.2019. Usvojene izmene zakona Usvojen Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti Usaglašavanje Zakona o državnom premeru i katastru sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti Narodna skupština, Vlada, MGSI, RGZ 06.2018 –12.2018. Usvojene izmene zakona Usvojen Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti Usaglašavanje ostalih zakona sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti Narodna skupština, Vlada, MGSI, Ministarstvo finansija, RGZ, druge nadležne institucije 06.2018 –12.2019. Broj usaglašenih zakona Usvojen Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti Usaglašavanje podzakonskih propisa sa Zakonom o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti RGZ, Ministarstvo finansija, Vlada, nadležne institucije 06.2018 –12.2019. Broj usaglašenih pravilnika Usvojen Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti 5.4.2. Unapređenje registra cena nepokretnostiA – ažurnostP – pouzdanostR – racionalnostD – dostupnostI – informaciona sistematičnost Omogućavanje unosa podataka javnim beležnicima RGZ 04.2016 –03.2017. Omogućen unos podataka javnim beležnicima Saradnja sa komorom javnih beležnika Proširenje softvera modulom za kontrolu unetih podataka RGZ 04.2016 –03.2017. Završen modul za kontrolu unetih podataka Izrada servisa i omogućavanje pristupa podacima registra cena nepokretnosti Poreskoj upravi i Osnovnim sudovima za potrebe njihovih osnovnih delatnosti RGZ 04.2016 –02.2017. Završen servis i omogućen pristup podacima zaposlenima u Poreskoj upravi i Osnovnim sudovima Saradnja sa Poreskom upravom i Ministarstvom pravde Omogućavanje izdavanja/prodaje podataka na osnovu online zahteva i plaćanja RGZ 01.2017 –12.2018. Završene funkcije za izdavanje i plaćanje preko interneta Omogućavanje naplate preko interneta za državne organe 5.4.3. Verifikacija i analiza podataka sa tržišta nepokretnostiA – ažurnostP – pouzdanost Izrada modula za verifikaciju podataka u okviru softvera registra cena nepokretnosti RGZ 01.2017 –08.2017. Funkcionalnosti za verifikaciju podataka puštene u rad Uspostavljanje sistema terenske verifikacije podataka iz registra cena nepokretnosti RGZ 01.2017 –01.2018. Definisane procedureProcedure integrisane u pravilnik Usvojen Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti i usklađen pravilnik Analiza prikupljenih podataka i određivanje podtržišta nepokretnosti i vrednosnih zona za koje se formiraju modeli RGZ 01.2017 –12.2018. Procenat teritorije obuhvaćen analizomFormirani modeli i vrednosne zone Prikupljeni i verifikovani podaci Formiranje indeksa cena nepokretnosti Republički zavod za statistiku, RGZ 10.2016 –12.2018.kontinuirano ažuriranje Formiran eksperimentalni indeks cenaRedovno godišnje ažuriranje Saradnja sa Republičkim zavodom za statistiku 5.4.4. Formiranje modela za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti Analitička obrada podataka korišćenjem matematičkih i statističkih metoda i formiranje modela za izračunavanje cene svih nepokretnosti iz podtržišta za koje su formirani modeli RGZ 01.2018 –06.2019. Formirani matematički modeli Prikupljeni, verifikovani i analizirani podaci 5.4.5. Prikupljanje podataka A – ažurnostP – pouzdanost Inicijalno prikupljanje podataka o nepokretnostima za pilot opštine RGZ 01.2017 –12.2019. Broj katastarskih opština za koje su prikupljeni podaci na teritoriji pet pilot opština Izabrane pilot opštine Definisane procedure za održavanje podataka potrebnih za sistem masovne procene RGZ 01.2018 –12.2019. Definisane procedureProcedure ugrađene u pravilnik o masovnoj proceni vrednosti nepokretnostiProcedure ugrađene u Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti Usvojen Zakon o masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti 5.4.6. Masovna procena vrednosti nepokretnostiT – transparentnost Izračunate i pripisane vrednosti za sve vrste nepokretnosti na teritoriji pet pilot opština RGZ, Lokalne samouprave 01.2020 –04.2020. Broj katastarskih opština na teritoriji pilot opština za koje je izračunata i pripisana vrednost Saradnja sa lokalnim poreskim administracijama
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Zapošljavanje (u slučaju kašnjenja prethodne mere tražiti privremeno zapošljavanje preko projekta SB) RGZ, SB 02.2017 – 03.2017. Formiranje tima zaposlenih koji će obavljati poslove iz domena ljudskih resursa Odobrenje nadležnih Predlog sistematizacije odeljenja odnosno izmena celokupne sistematizacije i donošenje pravilnika RGZ, tim stručnjaka 05.2017 –06.2017. Opis radnih mesta koje u potpunosti odgovaraju novim radnim procesima; Za svako radno mesto jasno utvrđene potrebne kvalifikacije, opis poslova i pokazatelji učinka Normirani radni procesi, predlog kadrovske reorganizacije Usklađivanje broja zaposlenih sa potrebama RGZ -a Vlada, SB 07.2017. Optimalan broj zaposlenih u skladu sa sistematizacijom Prihvaćena sistematizacija ili dobijeno odobrenje SB za angažovanje konsultanata 5.5.2. Formiranje jedinstvene evidencije o zaposlenima i elektronske baze podatakaA – ažurnostD – dostupnostI – informaciona sistematičnost Uspostavljanje i objedinjavanje osnovne evidencije u papirnom obliku i unos podataka u jedan od osnovnih elektronskih medija RGZ 09.2016 –03.2017. Formirana matična knjiga i uneti osnovni podaci Jasno podeljena zaduženja svim službama Opis zahteva koje informacioni sistem ljudskih resursa treba da obavlja (analize poslovnih procesa na opštem nivou) RGZ, tim stručnjaka 01.2017 –04.2017. Analiza poslovnih procesa za upravljanje ljudskim resursima Angažovan tim profesionalaca Izrada osnovnog softvera odnosno formiranje baze podataka/registra evidencije zaposlenih sa mogućnošću praćenja osnovnih statistika, merenja učinka i razvoja kadrova i radnih procesa RGZ, izvođač 04.2017 –10.2017. Osnovni softver u primeni Obezbeđena sredstva i angažovan izvođač Unapređenje softvera modulima koji omogućavaju aktivno obavljanje većine poslova koji su obuhvaćeni analizom poslovnih procesa RGZ, izvođač 10.2017 –02.2019. Svi moduli softvera u primeni Obezbeđena sredstva i angažovan izvođač 5.5.3. Izraditi nova interna akta i normirati radne proceseZ – zakonitost Direktiva o radnom vremenu i prateće odluke RGZ, radna grupa 09.2016 –03.2017. Direktiva o radnom vremenu i prateće odluke Odobrenje direktora RGZ-a, formiranje radne grupe i odeljenja za upravljanje ljudskim resursima Direktiva o korišćenju godišnjeg odmora RGZ, radna grupa 09.2016 –03.2017. Direktiva o korišćenju godišnjeg odmora Direktiva o korišćenju plaćenog i neplaćenog odsustva RGZ, radna grupa 09.2016 –03.2017. Direktiva o korišćenju plaćenog i neplaćenog odsustva Direktiva o kadrovskoj evidenciji RGZ, radna grupa 09.2016 –03.2017. Direktiva o kadrovskoj evidenciji Direktiva o ocenjivanju zaposlenih RGZ, radna grupa 09.2016 –03.2017. Direktiva o ocenjivanju zaposlenih Direktiva o selekciji novih zaposlenih RGZ, radna grupa 09.2016 –03.2017. Direktiva o selekciji – izboru novih zaposlenih Direktiva o stručnom osposobljavanju zaposlenih RGZ, radna grupa 01.2017 –03.2017. Direktiva o stručnom osposobljavanju zaposlenih Direktiva o uvođenju u posao RGZ, radna grupa 01.2017 –03.2017. Direktiva o uvođenju u posao Direktiva o kažnjavanju i nagrađivanju zaposlenih RGZ, radna grupa 03.2017 –04.2017. Direktiva o kažnjavanju i nagrađivanju zaposlenih Pravilnik o racionalizaciji broja zaposlenih RGZ, radna grupa 09.2017 –12.2017. Pravilnik o racionalizaciji broja zaposlenih Direktiva o informisanju RGZ, radna grupa 01.2017 –04.2017. Direktiva o informisanju Direktiva o radnim odnosima RGZ, radna grupa 01.2017 –05.2017. Direktiva o radnim odnosima Analiza postojećih radnih procesa RGZ, radna grupa 12.2016 –03.1017. Precizan opis radnih procesa i utvrđivanje obima posla na svakom radnom mestu Utvrđivanje optimalnog broja izvršilaca za svako radno mesto RGZ, radna grupa 01.2017 –04.2017. Utvrđen optimalan broj izvršilaca za svako radno mesto Izrada predloga kadrovske reorganizacije u RGZ-u RGZ, radna grupa 04.2017 –05.2017. Predlog kadrovske reorganizacije u RGZ-u 5.5.4. Uspostaviti kontinuiranu obuku zaposlenih i sistem razvoja kadrova Z – zakonitostR – racionalnostE – efikasnost Edukacija za zadužene predstavnike službi RGZ 12.2016 –03.2017. Svi predstavnici obučeni Odobrenje direktora RGZ-a, formiranje odeljenja za upravljanje ljudskim resursimaDirektiva o stručnom osposobljavanju zaposlenih doneta i izrađen plan obuka Definisanje potreba RGZ 04.2017 –06.2017. Prvobitni dokument uspostavljen.Ciklus ponovljen (jednu godinu po osnovnom roku) Definisanje programa RGZ 07.2017 –10.2017. Prvobitni dokument uspostavljen.Ciklus ponovljen (jednu godinu po osnovnom roku) Izrada i odabir programa RGZ 10.2017 –11.2017. Prvobitni dokument uspostavljen.Ciklus ponovljen (jednu godinu po osnovnom roku) Sprovođenje obuka RGZ 11.2017 –12.2017. Broj sprovedenih obuka, zadovoljstvo polaznika veće od 80% Evidencija obuka i postignuća RGZ januar 2018 – februar 2018. Ravnomerno raspoređene obuke, povećana efikasnost 5.5.5. Uspostavitisistem praćenja učinka i ocene zaposlenihE – efikasnostR – reforma Izrada first time management programa RGZ,eksterni konsultanti 01.2017 –03.2017. Prvobitni dokument uspostavljen.Ciklus ponovljen (jednu godinu po osnovnom roku) Angažovani konsultanti Izrada i sprovođenje programa za učenje specifičnih veština RGZ,eksterni konsultanti 03.2017 –04.2017. Broj obuka, zadovoljstvo polaznika veće od 80% Ocenjivanje obavljeno u skladu sa direktivom RGZ 07.2017. (potom kontinuirano prema planu) Ocenjivanje obavljeno u skladu sa direktivom Izrada Direktive o ocenjivanju menadžeri odgovorno pristupaju obavezi 5.5.6. Uspostaviti program Benefit & compensationE –efikasnostR -reforma Definisanje benefita RGZ 01.2017 –03.2017. Nacrt dokumenta Podrška menadžmenta RGZ-a, odobrenje budžeta Informisanje zaposlenih RGZ 04.2017. (kontinuirano) Prvi ciklus obavljen, provera da li se aktivnost obavlja na godinu dana Merenje zadovoljstva zaposlenih Učestvovanje u izradi budžeta RGZ 04.2017 –09.2017. (kontinuirano) Prvi ciklus obavljen, provera da li se aktivnost obavlja na godinu dana 5.5.7. Napraviti sistem selekcije pri zapošljavanjuE – efikasnostZ – zakonitost Utvrđivanje potreba RGZ 03.2017. potom kontinuirano Inicijalne potrebe definisane (potom godišnja provera da li se sistem poštuje) Spremnost uprave RGZ-a i Vlade Srbije da uvede transparentnost i doslednost u sankcionisanju onih koji ne poštuju proceduru, Formiranje odeljenja za ULJR Oglašavanje RGZ 03.2017. potom kontinuirano Započet proces (potom godišnja provera da li se sistem poštuje) Obrazovanje komisije RGZ 03.2017. potom kontinuirano Komisija obrazovana Izbor kandidata RGZ 03.2017. potom kontinuirano Broj primedbi na izbor i proceduru 5.5.8. Uspostaviti sistem komunikacije i informisanjaP – pouzdanostT – transparentnost Utvrđivanje toka informacija RGZ 01.2017 –03.2017. Obaveze i nadležnosti definisani Opis posla PR službe prilagođen u sistematizaciji, podrška uprave RGZ-a Utvrđivanje sistema i principa internog informisanja RGZ 01.2017 –03.2017. Utvrđivanje obaveza i načina kontrole Izrada direktive RGZ 01.2017 –04.2017. Direktiva izrađena Vezivanje za softver za upravljanje ljudskim resursima RGZ 03.2017 –09.2017. Definisano u analizi poslovnih procesa za upravljanje ljudskim resursima Saradnja sa službom zaduženom za odnose sa javnošću RGZ 04.2017. (kontinuirano) Zaključak o periodičnoj proceni
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Otklanjanje neusaglašenosti između podataka u alfanumeričkoj i grafičkoj bazi podataka i unapređenje kvaliteta tačnosti podataka dobijenih postupkom vektorizacije analognih katastarskih planova RGZ 10.2016 -10.2020. Potpuna usaglašenost grafičkih i numeričkih podataka Ljudski resursi obezbeđeni kreditom SBUspostavljen jedinstveni informacioni sistem katastra nepokretnosti (5.1.3.) 5.7.2. Katastar infrastrukture Primena novog softverskog paketa RGZ 01.2017 –12.2017. Broj službi za katastar nepokretnosti sa uvedenim softverom Obuka zaposlenih RGZ 01.2016 –12.2017. Broj izvršenih obukaBroj polaznika obuke Uveden softver Dopuna sadržaja postojećeg katastra vodova RGZ 01.2018 –12.2020. Broj službi za katastar nepokretnosti sa uvedenim softverom Donet nov zakon 5.7.3. Ispravka pogrešno upisanih podataka i upis nedostajućih podataka Upis odgovarajućeg JMBG/MB za lica sa upisanim privremenim matičnim brojem RGZ 03.2017 –03.2020. Broj JMBG unetih u KN Donet nov zakon Izrađeno uputstvo Upis svih objekata i brisanje nepostojećih objekata u pilot opštinama RGZ, SB 03.2017 –12.2019. Broj upisanih objekata Broj izbrisanih objekata Izrađeni projektni zadataka i metodologijaObezbeđeni ortofoto ili satelitski snimci Standardizacija upisanih podataka RGZ 08.2020 –12.2020. Broj standardizovanih podataka Razvijen i uveden integrisani IT sistemIzrađeno uputstvo Ispravka pogrešno upisanih podataka i upis nedostajućih podataka (npr. površina stana, spratnost objekta i dr.) RGZ, SB 01.2017 –12.2020. Broj ažuriranih unosa Izrađeno uputstvo Usklađivanje alfanumeričkih i grafičkih katastarskih podataka RGZ 01.2018 –12.2020. % usklađenosti alfanumerike i grafike % usklađenih podataka migriranih u integrisan katastarski sistem Alat za izvođenje procesa usklađivanje i kontrolu podatakaAlat za izvođenje ispravki Preuzimanje podataka o adresama u registre katastra nepokretnosti RGZ 01.2017 –12.2019. Broj KO Izrađeno uputstvo 5.7.4. Novi katastarski premer Izrada, tehnička kontrola i overa glavnih projekata RGZ 10.2015 –12.2020. Broj glavnih projekata Javna nabavka i izbor izvođača radova na prikupljanju podataka o nepokretnostima i imaocima prava na nepokretnostima RGZ, SB 10.2015 –12.2020. Broj katastarskih opština za koje su izabrani izvođači Obezbeđena sredstva Stručni nadzor, pregled i prijem radova i izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima RGZ 10.2015 –12.2020. Broj katastarskih opština za koje su primljeni na pregled elaborati prikupljanja podataka Angažovan izvođač 5.7.5. Podaci Registra prostornih jedinica Unapređenje Registra prostornih jedinica RGZ,Republički zavod za statistiku 10.2017.–03.2019. Ažuriran RPJ Donet nov Zakon iz ove oblasti
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Saradnja RGZ-a sa organizacijama koje zastupaju interese osoba sa invaliditetom i drugim institucijama od interesa RGZ 11.2016 –12.2016. Završeno u planiranom roku Spremnost i zainteresovanost organizacija za saradnju Obuka zaposlenih u pilot službi za katastar nepokretnosti Organizacija, konsultantska firma, RGZ 03.2017 –04.2017. – broj obučenih zaposlenih za rad sa osobama sa invaliditetom- objavljena vest u medijima Izbor kompetentnog predavača Formiranje tima za pružanje mobilnih servisa RGZ 05.2017. – formiran tim za pružanje mobilnih servisa u pilot službi za katastar nepokretnosti- objavljena vest u medijima Stručni tim i raspoloživi resursi Pružanje usluga mobilnih servisa Mobilni tim 09.2017 –12.2020. – broj pruženih uslugapozitivna ocena korisnika usluga Obezbeđena sredstva za rad Ocena mobilnog servisa RGZ 09.2017 –12.2020. – popunjene anketeizveštaji o evaluaciji Dostavljeni izveštaji za procenu Ocena održivosti RGZ 01.2020 –12.2020. prihvaćen izveštaj o oceni održivosti od strane direktora RGZ-a Ažurni i pouzdani izveštaji Proširivanje mobilnog servisa na druge službe za katastar nepokretnosti (još četiri službe za katastar nepokretnosti) RGZ 01.2018 –12.2020. – obrazovana četiri mobilna tima Pozitivni rezultati u pilot službi za katastar nepokretnosti Obezbeđivanje sredstava za pružanje usluga RGZ, PIU tim 03.2017 –12.2018. – telefoni- laptopovi- štampači- automobili Sproveden tender i obezbeđena sredstva za rad 5.8.2. Adaptacija službi za katastar nepokretnostiR – reformaD – dostupnost Izgradnja prilaznih rampi prostorijama službi za katastar nepokretnosti RGZ, PIU tim 01.2017 –12.2020. – adaptiran prilaz službi za katastar nepokretnosti Finansijska sredstva 5.8.3. Podizanje svesti pripadnika ugroženih grupaE – efikasnostR – reforma Medijska promocija usluga RGZ-a i mobilnih servisa RGZ, konsultantska firma 10.2016 –10.2019. pozitivni rezultati anketa Uspostavljena saradnja sa konsultantskom firmom Izrada promotivnog materijala RGZ, konsultantska firma 10.2016 –10.2019. izrađen promotivni materijal Medijska propraćenost Izmena zakonske regulative u vezi sa taksama za usluge RGZ-a korisnika pripadnika ugroženih grupa RGZ 01.2017 –12.2018. – besplatne RGZ usluge za pripadnike ugroženih grupa- kontinuirano povećanje svesti pripadnika ugroženih grupa o dostupnosti usluga RGZ-a (tri ankete u cilju praćenja povećanja svesti o uslugama RGZ-a u okviru Projekta Svetske banke) Izmena i usvajanje zakonaPolitička volja 5.8.4. Izgradnja kapaciteta zaposlenih RZG-a i partnerskih institucijaR – reforma Obuka zaposlenih u pet službi za katastar nepokretnosti i učesnika mobilnih timova Izabrani predavači, RGZ 03.2017 –12.2018. Broj obučenih lica Obezbeđeni adekvatni predavači
Aktivnost i veza sa principima strategije Zadatak Odgovornost Period realizacije Indikatori Preduslovi Skeniranje zbirke isprava Niša i Novog Sada RGZ 07.2017 –01.2019. Broj skeniranih dokumenata Obezbeđeni ljudski resursi Skeniranje zbirke isprava Zemuna RGZ 07.2017 –01.2019. Broj skeniranih dokumenata Obezbeđeni ljudski resursi Skeniranje zemljišne knjige – Glavna knjiga RGZ 04.2016 –01.2019. Broj skeniranih dokumenata Obezbeđeni ljudski resursi Skeniranje elaborata RGZ 09.2017 –01.2020. Broj skeniranih dokumenata Obezbeđeni ljudski resursi 5.9.2. Izrada centralnog depoa Arhiva RGZ-aD – dostupnostI – integritetP – pouzdanostE – efikasnost Projektovanje centralnog depoa Arhive RGZ-a RGZ, SB 04.2016 –02.2017. Završeni projekti Obezbeđena sredstvaIzabran projektant Izgradnja centralnog depoa Arhive RGZ-a RGZ, SB 03.2017 –01.2020. Izgrađen objekat Obezbeđena sredstvaIzabran izvođač Selidba, čišćenje i popis arhivske građe iz depoa sedišta RGZ-a i službi za katastar nepokretnosti u novoizgrađeni centralni depo RGZ 02.2019 –01.2020. Količina preseljene dokumentacije Izgrađen objekatObezbeđeni ljudski resursi 5.9.3. Izrada veb servisa Digitalnog Arhiva D – dostupnostI – integritetP – pouzdanostE – efikasnost Izrada softverskog rešenja za uvid i izdavanje podataka iz Arhive RGZ, SB 09.2016 –01.2018. Izrađeno softversko rešenje, dostupni servisi Obezbeđena IKT struktura 5.9.4. Zakonski predusloviI – integritetE – efikasnost Stvaranje zakonske osnove za priznavanje elektronskih kopija dokumenata kao validnih overenih kopija Narodna skupština, Vlada, MGSI, RGZ, nadležna ministarstva 01.2017 –01.2018. Donet zakon i prateći pravilnici Postignuta šira saglasnost o važnosti usvajanja novog zakona
Legenda skraćenica korišćenih u tabeli
SB – Svetska banka
MGSI – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
RHMZ – Republički hidrometeorološki zavod
VGI – Vojnogeografski institut
PIU tim – jedinica za implementaciju projekta Svetske banke
Za sprovođenje ove strategije u 2016. godini nisu korišćena dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, već sredstva iz kredita Svetske banke opredeljena za finansiranje realizacije projekata „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji”. Procena je da će u narednim godinama u pojedinim fazama biti potrebna veća izdvajanja iz budžeta za realizaciju strateških ciljeva. S druge strane, dosledno sprovođenje ove strategije koje podrazumeva razvoj kvalitetnijih, efektivnijih i racionalnijih usluga, kao i proširenje spektra usluga RGZ-a imaće za posledicu i povećanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije.
Preciznija procena neophodnih sredstava i izvora finansiranja biće urađena u okviru izrade plana poslovanja RGZ-a čija će se izrada finansirati iz sredstava kredita Svetske banke.
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 021-12362/2016-3
U Beogradu, 31. januara 2017. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
Aleksandar Vučić, s.r.
———————–
Katastar nepokretnosti
Grafika
Alfanumerika
Operat katastra nepokretnosti
Digitalni katastarski plan
Kontrola i usklađivanje podataka