PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA
Član 1.
U Zakonu o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11), u članu 2. tačka 38) podtačka (3) menja se i glasi:
„(3) strane države, državni organi, centralne banke, međunarodne i nadnacionalne institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, kao i ostale članice Grupacije Svetske banke, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i ostale slične međunarodne organizacije;”.
Član 2.
U članu 5. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Izdavaoci iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona koji izdaju dužničke hartije od vrednosti ne smatraju se javnim društvom u smislu ovog zakona.”.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 3.
U članu 19. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Kada je izdavalac lice iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona odgovornost za sadržaj prospekta i skraćenog prospekta određena je u skladu sa ugovorom o osnivanju ili drugim odgovarajućim aktom tog izdavaoca.”.
Dosadašnji st. 2 – 5. postaju st. 3 – 6.
Član 4.
U članu 24. stav 3. posle reči: „na iste” dodaju se zapeta i reči: „osim u slučaju kada je izdavalac lice iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona”.
Član 5.
U članu 39. stav 1. reči: „može da dostavi” zamenjuju se rečju: „dostavlja”.
U stavu 4. reči: „člana 8.” zamenjuju se rečima: „člana 9.”.
Stav 7. menja se i glasi:
„Izdavaoci iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona mogu vršiti ponudu hartija od vrednosti u Republici i uključivati ih na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici bez ispunjavanja uslova iz stava 2. ovog člana, a u skladu sa propisom o sadržini i formi zahteva i dokumentacije za hartije od vrednosti ovih izdavalaca, koji donosi Komisija.”.
Član 6.
U članu 73. stav 4. broj: „82” zamenjuje se brojem: „83”, a reč: „odobrili” zamenjuje se rečima: „dobili odobrenje za”.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Član 83. ovog zakona ne primenjuje se na izdavaoce iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona.”.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 7.
Komisija za hartije od vrednosti i organizator tržišta u smislu Zakona o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11), dužni su da usklade svoja akta sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 8.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u odredbama člana 97. tač. 6. i 7. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11 – u daljem tekstu: Zakon) stupio je na snagu 17. maja 2011. godine, a počeo sa primenom 17. novembra 2011. godine.
U proteklom periodu tržišni učesnici su se upoznali sa odredbama Zakona i uskladili svoje poslovanje sa novim zakonskim rešenjima. Pošto je Zakon u velikoj meri usklađen sa direktivama EU iz ove oblasti, javile su se mnoge nedoumice u praksi oko primene novih zakonskih rešenja, s obzirom da su određeni pojmovi i instituti po prvi put uvedeni na naše finansijsko tržište.
U pravnom sistemu Republike Srbije oblast tržišta kapitala regulisana je setom zakona, kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o investicionim fondovima, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i drugi. Odredbe navedenih zakona su u nekim oblastima primene međusobno neusaglašene, a prvenstveno imajući u vidu stupanje na snagu važećeg Zakona o privrednim društvima i izmene odredaba koje se tiču pravne forme društva i organa društva. Stoga, postoji potreba da se usklade pojedini pojmovi navedenih zakona.
Rešenjem Ministarstva finansija i privrede Broj: 119-01-64/2013-16 od 11. marta 2013. godine obrazovana je Radna grupa za izmenu propisa u vezi sa hartijama od vrednosti (u daljem tekstu: Radna grupa), sa zadatkom stvaranja jednoobraznog pravnog okvira iz ove oblasti.
U radu Radne grupe aktivno učešće uzelo je 26 institucija i predstavnika privatnog sektora, i to Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, Beogradska berza, Agencija za privredne registre, Agencija za osiguranje depozita, Agencija za privatizaciju, Udruženje banaka, mnogobrojni učesnici na tržištu, strani konsultanti i međunarodne institucije.
Od trenutka osnivanja, Radna grupa je u periodu od marta do novembra 2013. godine održala četiri sastanka. Učesnicu u radu Radne grupe dostavili su primedbe i sugestije koje se tiču hartija od vrednosti i tržišta kapitala. Cilj ove sveobuhvatne uporedne analize imao je za rezultat definisanje svrsishodnih predloga izmena i dopuna svih zakona iz ove oblasti, koji bi morali da se izmene i dopune istovremeno sa pojedinim odredbama Zakona o privrednim društvima.
Pri tome, kao jedan od predloga učesnika ove radne grupe predložene su i izmene pojedinih odredaba Zakona, koja se odnose na proceduru izdavanja dužničkih hartija od vrednosti međunarodnih finansijskih institucija. Tako je i nastao ovaj nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, kao rezultat sagledavanja postojećih problema i iskazanih potreba Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije za uređenjem ove oblasti na način primereniji poslovanju stranih finansijskih institucija.
Kako je radi postizanja ciljeva Radne grupe neophodno izmeniti čitav set zakona, među kojima je i Zakon o privrednim društvima, što čini ovaj posao veoma kompleksnim i dugotrajnim, Ministarstvo finansija ovom prilikom pristupa neophodnoj, relativno jednostavnoj i kratkoj izmeni, samo odredaba Zakona, kako bi se što pre omogućilo izdavanje dužničkih hartija međunarodnim finansijskim institucijama.
Naime, jedan od problema nedovoljno razvijenog tržišta kapitala u Republici Srbiji je i hroničan nedostatak kvalitetnog tržišnog materijala, odnosno finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu. Predloženim izmenama omogućilo bi se izdavanje dužničkih hartija od vrednosti visokog kvaliteta, što bi doprinelo atraktivnosti domaćeg tržišta kapitala kako za domaće investitore tako i za strane portfolio investitore.
Uključivanje dužničkih hartija od vrednosti renomiranih izdavalaca na plitkom i nelikvidnom domaćem tržištu, doprinelo bi rastu ukupnog prometa finansijskim instrumentima, skrenulo pažnju stranih i domaćih profesionalnih investitora na naše tržište, kao i pomoglo formiranju krive prinosa na dugoročne hartije od vrednosti u Republici Srbiji. Pri tome, navedeni predlozi izmena ne zahtevaju suštinske promene u zakonskim rešenjima, već se radi o predlozima za pojednostavljenje procedure izdavanja dužničkih hartija od vrednosti za navedene institucije.
OBJAŠNJENJE PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. dopunjavaju se i preciziraju odredbe člana 2. tačka 38) podtačka (3) Zakona koje se odnose na posebne vrste izdavalaca. Tako se precizira da se pored dosadašnjih izdavalaca navedene tačke, a koji su strane države, državni organi, centralne banke, međunarodne i nadnacionalne institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska investiciona banka i ostale slične međunarodne organizacije, dodaju i Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija i ostale članice Grupacije Svetske banke.
Članom 2. dodaje se novi stav 5. u članu 5. Zakona kojim se precizira da se gore navedeni izdavaoci iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona koji su izdali dužničke hartije od vrednosti ne smatraju javnim društvom u smislu ovog zakona, a kako bi se postupak izdavanja hartija od vrednosti u Republici Srbiji kada su izdavaoci navedene renomirane institucije uskladio sa specifičnim organizacionim ustrojstvom ovih institucija.
Članom 3. dodaje se novi stav 2. u članu 19. Zakona, koji propisuje da je, u slučaju kada je izdavalac lice iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona, odgovornost za sadržaj prospekta i skraćenog prospekta određena u skladu sa ugovorom o osnivanju ili drugim odgovarajućim aktom tog izdavaoca, iz razloga specifičnog oblika organizovanja ovakvih institucija.
Članom 4. dopunjuje se član 24. Zakona i propisuje se izuzetak za gore navedene izdavaoce u smislu da informacije u prospektu koje se odnose na finansijske izveštaje mogu da se uključuju u prospekt upućivanjem na iste. Naime, kako je za predmetne izdavaoce otežavajuća okolnost prevođenje i upodobljavanje finansijskih izveštaja sa propisanim stavkama u prospektu za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom, izmenama se omogućava da se podaci u prospektu u delu koji se odnosi na finansijske izveštaje mogu uključiti u prospekt upućivanjem na njihov godišnji izveštaj koji je izrađen na engleskom jeziku. Pri tome ostaje obaveza za ove izdavaoce da skraćeni prospekt izrade na srpskom jeziku i da on ne može da upućuje na druge dokumente, a radi transparentnosti i jednakog tretmana zainteresovanih investitora.
Članom 5. vrši se preciziranje stava 1. član 39. Zakona, zamenom reči: „može da dostavi” rečju „dostavlja”, a radi jasnijeg i nedvosmislenog definisanja obaveza stranog izdavaoca. U stavu 4. ovog člana broj 8 zamenjuje se brojem 9, čime se ispravlja tehnička greška u smislu pozivanja na pogrešan član Zakona.Takođe, u stavu 7. umesto nabrajanja pojedinih subjekata na koje se odnosi odredba, izvršeno je upućivanje na član 2. tačka 38) podtačka (3) Zakona i korigovana je tehničke greška pogrešnog pozivanja, u smislu da se upućuje na stav 2. istog člana, umesto dosadašnjeg pogrešnog upućivanja na stav 1.
Članom 6. vrši se pravno-tehnička redakcija u članu 73. stav 4. Zakona, zamenom broja: „82” brojem: „83”, tako da se i član 83. Zakona koji govori o sastavljanju spiska lica koja poseduju insajderske informacije obuhvati u članove zakona koji se ne primenjuju na izdavaoce koji nisu javna društva i koji nisu zatražili ili dobili odobrenje za uključenje svojih finansijskih instrumenata u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici Srbiji. Takođe, dodaje se novi stav koji oslobađa izdavaoce iz člana 2. tačka 38) podtačka (3) ovog zakona od sastavljanja spiska lica koja poseduju insajderske informacije prema članu 83. Zakona, a radi posebnog načina organizovanja ovih međunarodnih institucija.
Član 7. propisuje da su Komisija za hartije od vrednosti i organizator tržišta u smislu Zakona o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11), dužni da usklade svoja akta sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 8. određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. PREGLED ODREDABA ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA
KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Pojmovi
Član 2.
Pojedini pojmovi, u smislu ovoga zakona, imaju sledeća značenja:
1) finansijski instrumenti su:
(1) prenosive hartije od vrednosti;
(2) instrumenti tržišta novca;
(3) jedinice institucija kolektivnog investiranja;
(4) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na hartije od vrednosti, valute, kamatne stope, prinos, kao i drugi izvedeni finansijski instrumenti, finansijski indeksi ili finansijske mere koje je moguće namiriti fizički ili u novcu;
(5) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i koji:
– moraju biti namireni u novcu,
– mogu biti namireni u novcu po izboru jedne od ugovornih strana, a iz razloga koji nisu u vezi sa neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora;
(6) opcije, fjučersi, svopovi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i mogu namiriti fizički, pod uslovom da se njima trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP;
(7) opcije, fjučersi, svopovi, forvardi i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na robu i mogu namiriti fizički, a nisu obuhvaćeni podtačkom (6) ove tačke i:
– nemaju komercijalnu namenu,
– imaju karakteristike izvedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, izmeću ostalog, da li se kliring i saldiranje vrše u priznatim klirinškim kućama ili da li podležu redovnim pozivima za doplatu;
(8) izvedeni finansijski instrumenti za prenos kreditnog rizika;
(9) finansijski ugovori za razlike;
(10) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na klimatske varijable, troškove prevoza, stope inflacije, kvote emitovanja ili druge službene, ekonomske i statističke podatke, a koji se namiruju u novcu ili se mogu namiriti u novcu po izboru jedne od ugovornih strana iz razloga koji nisu u vezi sa neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora, kao i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na imovinu, prava, obaveze, indekse i mere koji nisu navedeni u ovoj tački, a koji imaju odlike drugih izvedenih finansijskih instrumenata, imajući u vidu, između ostalog, da li se njima trguje na regulisanom tržištu ili MTP, da li se kliring i saldiranje vrše u priznatim klirinškim kućama i da li podležu redovnim pozivima za doplatu;
2) prenosive hartije od vrednosti su sve vrste hartija od vrednosti kojima se može trgovati na tržištu kapitala, izuzev instrumenata plaćanja. Prenosive hartije od vrednosti uključuju naročito:
(1) akcije društava ili druge hartije od vrednosti ekvivalentne akcijama društava, a predstavljaju učešće u kapitalu ili u pravima glasa tog pravnog lica, kao i depozitne potvrde koje se odnose na akcije;
(2) obveznice i druge oblike sekjuritizovanog duga, uključujući i depozitne potvrde koje se odnose na navedene hartije;
(3) drugu hartiju od vrednosti koja daje pravo na sticanje i prodaju takve prenosive hartije od vrednosti ili na osnovu koje se može obavljati plaćanje u novcu, a čiji se iznos utvrđuje na osnovu prenosive hartije od vrednosti, valute, kamatne stope, prinosa, robe, indeksa ili drugih odredivih vrednosti;
3) instrumenti tržišta novca su finansijski instrumenti kojima se obično trguje na tržištu novca, kao što su trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi i sertifikati o depozitu, izuzev instrumenata plaćanja;
4) investiciono društvo je lice u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti;
5) brokersko – dilersko društvo je investiciono društvo u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti;
6) ovlašćena banka je investiciono društvo koje je organizaciona jedinica kreditne institucije u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti u vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata;
7) kreditna institucija je lice koje obavlja poslove u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju banke, odnosno kreditne institucije;
8) investicione usluge i aktivnosti koje se odnose na sve finansijske instrumente su:
(1) prijem i prenos naloga koji se odnose na prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata;
(2) izvršenje naloga za račun klijenta;
(3) trgovanje za sopstveni račun;
(4) upravljanje portfoliom;
(5) investiciono savetovanje;
(6) usluge pokroviteljstva u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa;
(7) usluge u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa;
(8) upravljanje multilateralnim trgovačkim platformama;
9) dodatne usluge su:
(1) čuvanje i administriranje finansijskih instrumenata za račun klijenata, uključujući čuvanje instrumenata i sa tim povezane usluge, kao što je administriranje novčanim sredstvima i kolateralom;
(2) odobravanje kredita ili zajmova investitorima kako bi mogli da izvrše transakcije jednim ili više finansijskih instrumenata kada je društvo zajmodavac uključeno u transakciju;
(3) saveti društvima u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, spajanjem i kupovinom društava i sličnim pitanjima;
(4) usluge deviznog poslovanja u vezi sa pružanjem investicionih usluga;
(5) istraživanje i finansijska analiza u oblasti investiranja ili drugi oblici opštih preporuka u vezi sa transakcijama finansijskim instrumentima;
(6) usluge u vezi sa pokroviteljstvom;
(7) investicione usluge i aktivnosti, kao i dopunske usluge koje se odnose na osnov izvedenog finansijskog instrumenta iz tačke 1) podtač. (5), (6), (7) i (10) ovog člana, a u vezi sa pružanjem investicionih usluga i aktivnosti, kao i dopunskih usluga;
10) investicioni savet je pružanje lične preporuke klijentu, bilo na zahtev klijenta ili na inicijativu investicionog društva u pogledu jedne ili više transakcija finansijskim instrumentima;
11) investiciona preporuka je istraživanje ili druga informacija namenjena javnosti u smislu poglavlja VI. ovog zakona kojom se izričito ili prećutno preporučuje ili predlaže strategija ulaganja u vezi sa jednim ili više finansijskih instrumenata, odnosno izdavalaca;
12) trgovanje za sopstveni račun, odnosno dilerski posao je trgovanje korišćenjem sopstvene imovine, odnosno u svoje ime i za svoj račun, a čiji je rezultat zaključenje transakcija s jednim ili više finansijskih instrumenata;
13) market mejker je investiciono društvo koje je stalno prisutno na finansijskim tržištima i trguje za sopstveni račun kupovinom i prodajom finansijskih instrumenata koristeći sopstvenu imovinu po cenama koje samo odredi;
14) pokrovitelj je investiciono društvo koje vrši usluge pokroviteljstva u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa;
15) agent je investiciono društvo koje vrši usluge u vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa;
16) upravljanje portfoliom je upravljanje pojedinačnim portfolijima na osnovu odobrenja iz posebnog ugovora zaključenog sa klijentom, a portfoliji se odnose na jedan ili više finansijskih instrumenata;
17) klijent je pravno ili fizičko lice kome investiciono društvo pruža investicionu, odnosno dodatnu uslugu;
18) profesionalni klijent je klijent koji poseduje dovoljno iskustva, znanja i stručnosti za samostalno donošenje odluka o ulaganjima i pravilnoj proceni rizika u vezi sa ulaganjima i koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom;
19) organizator tržišta je lice koje upravlja, odnosno obavlja delatnost u vezi sa funkcionisanjem regulisanog tržišta, a organizator tržišta može biti i samo regulisano tržište;
20) regulisano tržište je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora u vezi sa finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje po njegovim pravilima u sistemu, ima dozvolu i redovno posluje u skladu sa ovim zakonom;
21) multilateralna trgovačka platforma (MTP) je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojom upravlja organizator tržišta ili investiciono društvo i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora, u skladu sa ovim zakonom;
22) OTC tržište je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji sistem trgovanja, podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije;
23) izvršenje naloga za račun klijenta podrazumeva aktivnosti u vezi sa zaključenjem ugovora za kupovinu ili prodaju jednog ili više finansijskih instrumenata za račun klijenta;
24) kliring je postupak utvrđivanja međusobnih obaveza kupca i prodavca finansijskih instrumenata u svrhu razmene finansijskih instrumenata i novca.
25) saldiranje je realizacija transakcije kroz završni prenos finansijskih instrumenata i novca između kupca i prodavca;
26) društvo za upravljanje je društvo za upravljanje u smislu zakona kojim se uređuju investicioni fondovi;
27) rejting agencija je ovlašćeno pravno lice koje daje mišljenje o budućoj sposobnosti izdavaoca, odnosno dužnika da blagovremeno i u potpunosti izmiri svoje finansijske obaveze, a na osnovu unapred utvrđenog i jasno određenog sistema rangiranja;
28) kvalifikovano učešće je posredno ili neposredno učešće u investicionom društvu, organizatoru tržišta i Centralnom registru koje predstavlja najmanje 10% učešća u kapitalu, pravu glasa ili koje omogućava ostvarivanje značajnog uticaja na upravljanje tim pravnim licem u kome se poseduje učešće, a u skladu sa odredbama ovog zakona;
29) kontrola predstavlja odnos u kome:
(1) matično društvo:
– ima većinu prava glasa akcionara ili članova u zavisnom društvu,
– ima pravo da postavi ili razreši većinu članova upravnog ili nadzornog odbora zavisnog društva, a u isto vreme je akcionar ili član tog društva,
– ima pravo da vrši dominantan uticaj na zavisno društvo u skladu sa ugovorom koje je zaključilo sa tim društvom ili odredbom iz ugovora o osnivanju ili osnivačkim aktom, kada zakon koji se primenjuje na to zavisno duštvo dozvoljava primenu takvih ugovora, odnosno njegovih odredaba;
(2) matično društvo je akcionar ili član zavisnog društva i:
– direktno postavlja većinu članova upravnog ili nadzornog odbora zavisnog društva kao rezultat ostvarivanja svog prava glasa,
– samo kontroliše većinu prava glasa akcionara ili članova u zavisnom društvu na osnovu ugovora sa drugim akcionarima ili članovima tog društva;
(3) matično društvo ima vlasničko učešće u zavisnom preduzeću, i:
– faktički ostvaruje dominantan uticaj nad tim društvom,
– na jedinstvenoj osnovi upravlja matičnim i zavisnim društvom;
(4) matično društvo može drugim sredstvima da upravlja ili određuje pravac upravljanja i politiku zavisnog društva;
30) bliska povezanost podrazumeva da su dva ili više fizičkih ili pravnih lica povezana:
(1) učešćem, koje označava posedovanje, neposredno ili posredno, najmanje 20% prava glasa ili kapitala nekog društva;
(2) kontrolom, koja označava odnos između matičnog i zavisnog društva u svim slučajevima iz tačke 29) ovog stava ili sličan odnos između fizičkog ili pravnog lica i nekog društva, s tim da se svako zavisno društvo zavisnog društva takođe smatra zavisnim društvom matičnog društva, koje se nalazi na čelu svih pomenutih društava;
(3) trajno u jedno isto lice putem odnosa kontrole;
(4) kao članovi porodice;
31) članovi porodice su:
(1) supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici;
(2) potomci i preci u pravoj liniji neograničeno;
(3) srodnici do trećeg stepena srodstva, u pobočnoj liniji, uključujući i srodstvo po tazbini;
(4) usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika;
(5) staralac i štićenici i potomci štićenika;
32) zakoniti imalac finansijskog instrumenta je lice na čije ime glasi račun hartija od vrednosti u Centralnom registru, odnosno, u slučaju obavljanja poslova iz tačke 9) podtačka (1) ovog člana, lice za čiji račun se finansijski instrument vodi na računu hartija od vrednosti u Centralnom registru;
33) akcionar je fizičko ili pravno lice koje posredno ili neposredno poseduje:
(1) akcije izdavaoca u svoje ime i za svoj račun;
(2) akcije izdavaoca u svoje ime, a za račun drugog fizičkog ili pravnog lica;
(3) depozitne potvrde, pri čemu se lice koje poseduje te potvrde smatra akcionarem u odnosu na akcije predstavljene tim depozitnim potvrdama;
34) posredni vlasnik je lice koje i kada nije zakoniti imalac finansijskog instrumenta, a uživa prednosti vlasništva nad tim finansijskim instrumentom u celosti ili delimično, uključujući mogućnost uticanja na glasanje, raspolaganje finansijskim instrumentom ili uživanje ekonomskih prednosti vlasništva nad tim finansijskim instrumentom;
35) vlasničke hartije od vrednosti su akcije i druge prenosive hartije od vrednosti istovetne akcijama društava koje predstavljaju učešće u kapitalu, kao i druge vrste prenosivih hartija od vrednosti iz kojih proizlaze prava sticanja pomenutih hartija od vrednosti kao posledica njihove konverzije ili uživanja prava koje one nose, pod uslovom da drugospomenute hartije od vrednosti izdaje izdavalac osnovnih akcija ili lice koje pripada grupi tog izdavaoca;
36) dužničke hartije od vrednosti su obveznice i drugi prenosivi sekjuritizovani instrumenti duga, izuzimajući hartije od vrednosti koje su ekvivalenti akcijama društava ili koje, ukoliko se konvertuju ili ukoliko se ostvaruju prava koja iz njih proizilaze, daju pravo sticanja akcija ili hartija od vrednosti ekvivalentnim akcijama;
37) javna ponuda hartija od vrednosti je svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i putem bilo kog sredstva, a koje daje dovoljno podataka o uslovima ponude i o hartijama od vrednosti iz ponude tako da se investitoru omogući donošenje odluke o kupovini ili upisu ovih hartija od vrednosti, a javnom ponudom se smatra i ponuda i prodaja hartija od vrednosti preko finansijskih posrednika, odnosno pokrovitelja i agenta;
38) izdavalac je domaće ili strano pravno lice koje izdaje ili predlaže izdavanje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, a ukoliko se radi o depozitnim potvrdama, izdavaocem se smatra lice koje izdaje hartije od vrednosti koje predstavljaju te depozitne potvrde. Izdavaoci su i:
(1) Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja u Republici;
(2) Narodna banka Srbije;
(3) strane države, državni organi, centralne banke, međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka i ostale slične međunarodne organizacije;
(3) STRANE DRŽAVE, DRŽAVNI ORGANI, CENTRALNE BANKE, MEĐUNARODNE I NADNACIONALNE INSTITUCIJE, KAO ŠTO SU MEĐUNARODNI MONETARNI FOND, MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ, MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA, KAO I OSTALE ČLANICE GRUPACIJE SVETSKE BANKE, EVROPSKA CENTRALNA BANKA, EVROPSKA INVESTICIONA BANKA, EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ I OSTALE SLIČNE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE;
39) lice koje upućuje ponudu (ponuđač) je pravno ili fizičko lice koje upućuje javnu ponudu hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;
40) osnovni prospekt je prospekt koji sadrži sve značajne informacije iz odredaba čl. 15, 16, 17. i 18. ovog zakona, kao i člana 33. o izdavaocu i hartijama od vrednosti za koje će se uputiti javna ponuda ili koje će biti uključene u trgovanje, a, ukoliko se izdavalac tako odluči, može sadržati i konačne uslove ponude;
41) ponavljajuće izdavanje hartija od vrednosti je izdavanje hartija od vrednosti u tranšama ili u najmanje dva izdavanja hartija od vrednosti iste vrste, odnosno klase u periodu od 12 meseci;
42) program ponude je plan koji dopušta ponavljajuće izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, uključujući i varante u bilo kojem obliku, slične vrste, odnosno klase, kroz određeni vremenski period;
43) javno društvo je izdavalac koji ispunjava bar jedan od sledećih uslova:
(1) uspešno je izvršio javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija;
(2) čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno MTP u Republici;
44) propisani podaci su svi podaci koje javno društvo, izdavalac ili lice koje podnosi zahtev za uključivanje hartija od vrednosti na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici mora javno da obelodani u skladu sa ovim zakonom, aktima donesenim na osnovu ovog zakona i propisima o hartijama od vrednosti u Republici ili na osnovu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Kada je u pitanju javno društvo čije su akcije uključene u trgovanje na tržište van Republike ili čije će hartije od vrednosti biti predmet javne ponude, odnosno uključivanja na regulisano tržište van Republike, propisani podaci podrazumevaju i sve podatke koje je javno društvo ili izdavalac dužan da javno obelodani u skladu sa zakonima i propisima strane države i tržišta te države gde su takve hartije od vrednosti uključene u trgovanje ili će biti predmet javne ponude, odnosno uključivanja u trgovanje;
45) elektronska sredstva su sredstva elektronske opreme za obradu (uključujući digitalnu kompresiju), čuvanje i prenos podataka, koristeći žične, radio i optičke tehnologije ili druga elektromagnetna sredstva;
46) insajderske informacije su informacije o tačno određenim činjenicama, koje nisu javno objavljene, odnose se direktno ili indirektno na jednog ili više izdavalaca finansijskih instrumenata ili na jedan ili više finansijskih instrumenata, a koje bi, da su javno objavljene, verovatno imale značajan uticaj na cenu tih finansijskih instrumenata ili na cenu izvedenih finansijskih instrumenata;
47) manipulacije na tržištu su transakcije i nalozi za trgovanje kojima se daju ili koji će verovatno pružiti neistinite ili obmanjujuće signale o ponudi, tražnji ili ceni finansijskih instrumenata ili kojima lice, odnosno lica koja deluju zajednički održavaju cenu jednog ili više finansijskih instrumenta na nerealnom ili veštačkom nivou, transakcije ili nalozi za trgovanje u kojima se upotrebljavaju fiktivni postupci ili svaki drugi oblik obmane ili prevare, kao i širenje informacija putem medija, uključujući i internet, ili drugim putem kojim se prenose, odnosno kojim bi se mogle prenositi neistinite vesti ili vesti koje mogu izazvati zabludu o finansijskim instrumentima, uključujući i širenje glasina i neistinitih vesti i vesti koje dovode u zabludu, a od strane lica koje je znalo ili je moralo znati da su te informacije neistinite ili da dovode u zabludu;
48) pravne posledice osude su događaj ili okolnost u vezi sa pravnim ili fizičkim licem koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, drugog zakona i akata donetih na osnovu tih zakona i koje se odnose na lice koje podnosi zahtev za dobijanje dozvole ili već poseduje dozvolu, odnosno saglasnost Komisije u skladu sa odredbama ovog zakona, a takvo lice je ili se na njega primenjuje:
(1) pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranje terorizma, javnog reda, pravnog saobraćaja i službene dužnosti ili za krivična dela utvrđena ovim zakonom;
(2) u poslednjih 10 godina počinilo težu povredu, odnosno ponavljanje povrede zakona kojim se uređuju hartije od vrednosti, preuzimanje akcionarskih društava, investicioni fondovi, dobrovoljni penzijski fondovi, zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, zakona kojim se reguliše poslovanje banaka, društava za osiguranje, akata Komisije, regulisanog tržišta, odnosno MTP ili Centralnog registra, a koje se odnose na ili su za posledicu imale:
– neistinito objavljivanje informacija, odnosno objavljivanje informacija koje dovode u zabludu,
– ponašanje suprotno odredabama o zloupotrebama na tržištu iz poglavlja VI. ovog zakona,
– povredu obaveze čuvanja poslovne tajne,
– ugrožavanje interesa učesnika na finansijskom tržištu;
(3) u poslednjih 10 godina počinilo težu povredu, odnosno ponavljanje povrede propisa iz podtačke (2) ove tačke, a koja se odnosi ili je za posledicu imala:
– prestanak obavljanja dužnosti člana uprave, direktora, zaposlenog ili licenciranog lica u Centralnom registru, organizatoru tržišta, regulisanom tržištu ili MTP, brokersko-dilerskom društvu, ovlašćenoj banci, kreditnoj instituciji, društvu za osiguranje, društvu za upravljanje investicionim fondom, društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kastodi banke,
– povlačenje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u kapitalu takvih lica;
(4) u poslednjih 10 godina na lice je primenjena sankcija, odnosno mera prema zakonima ili podzakonskim aktima strane države, a koja predstavlja sličnu, odnosno uporedivu sankciju ili meru iz ove tačke;
49) član uprave je direktor ili član odbora direktora, izvršnog odbora, nadzornog odbora ili član upravnog odbora.
Član 5.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na Republiku ili Narodnu banku Srbije, na trgovanje finansijskim instrumentima čiji su izdavaoci Republika i Narodna banka Srbije, kao ni na nestandardizovane izvedene finansijske instrumente, osim ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe poglavlja III. ovog zakona koje regulišu javnu ponudu ne primenjuju se na akcije koje se izdaju, prodaju ili dele u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija i zakonom kojim se uređuju prava građana na besplatne akcije i novčane naknade u postupku privatizacije.
Akcije iz stava 2. ovog člana mogu biti uključene na regulisano tržište, odnosno MTP bez odobrenja Komisije, ukoliko ispunjavaju druge uslove iz ovog zakona i uslove za prijem na regulisano tržište, odnosno MTP.
Izdavaoci akcija iz stava 2. ovog člana smatraju se javnim društvima ukoliko ispunjavaju uslove za javno društvo propisane odredbom člana 2. tačka 43) ovog zakona.
IZDAVAOCI IZ ČLANA 2. TAČKA 38) PODTAČKA (3) OVOG ZAKONA KOJI IZDAJU DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI NE SMATRAJU SE JAVNIM DRUŠTVOM U SMISLU OVOG ZAKONA.
Na investicione jedinice otvorenih investicionih fondova ne primenjuju se odredbe ovog zakona, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.
Odgovornost za sadržaj prospekta
Član 19.
Kada prospekt ili skraćeni prospekt sadrže pogrešne, netačne ili podatke koji dovode u zabludu, odnosno izostavljene su bitne činjenice odgovornost snose:
1) izdavalac, direktor i članovi upravnog odbora izdavaoca, osim ukoliko član upravnog odbora nije glasao protiv odobrenja javne ponude;
2) lice koje upućuje ponudu, a nije izdavalac (ponuđač);
3) garant u vezi sa izdavanjem hartija od vrednosti;
4) investiciono društvo koje pruža usluge pokrovitelja ili agenta u vezi sa javnom ponudom;
5) nezavisni revizori izdavaoca, isključivo u vezi sa finansijskim izveštajima koji su uključeni u prospekt, a obuhvaćeni su njihovim izveštajem o reviziji;
6) drugo lice koje preuzme odgovornost za tačnost i potpunost informacija u delu prospekta za koji je preuzelo odgovornost, isključivo u vezi sa tim podacima.
KADA JE IZDAVALAC LICE IZ ČLANA 2. TAČKA 38) PODTAČKA (3) OVOG ZAKONA ODGOVORNOST ZA SADRŽAJ PROSPEKTA I SKRAĆENOG PROSPEKTA ODREĐENA JE U SKLADU SA UGOVOROM O OSNIVANJU ILI DRUGIM ODGOVARAJUĆIM AKTOM TOG IZDAVAOCA.
Prospekt mora da sadrži sve informacije o licima koja su odgovorna za tačnost i potpunost informacija u prospektu. Za fizičko lice se navodi ime i funkcija u pravnom licu, a za pravno lice se navodi naziv i sedište.
Prospekt mora da sadrži i izjavu svakog lica koje je odgovorno za tačnost i potpunost informacija u prospektu da su, prema njegovim saznanjima, informacije u prospektu u skladu sa činjenicama, kao i da nisu izostavljene činjenice koje bi mogle da utiču na istinitost i potpunost prospekta.
Lice koje je sastavilo skraćeni prospekt snosi odgovornost isključivo za štetu nastalu zbog toga što je skraćeni prospekt pogrešan, netačan ili dovodi u zabludu kada se čita zajedno sa drugim delovima prospekta, osim ako lice nije moglo znati za značajno pogrešne ili obmanjujuće informacije u prospektu.
Komisija nije odgovorna za istinitost i celovitost podataka navedenih u bilo kom delu odobrenog prospekta, odnosno skraćenog prospekta za javnu ponudu ili uključenje u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP.
Upućivanje na dokumente
Član 24.
Informacije se mogu prikazati u prospektu upućivanjem na jedan ili više ranije ili istovremeno objavljenih dokumenata, a te informacije su poslednje poznate izdavaocu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana prospekt obavezno sadrži spisak svih dokumenata u kojima su sadržane navedene informacije, s jasnom naznakom u kom delu pojedinog dokumenta se nalazi konkretna informacija.
Informacije u prospektu koje se odnose na finansijske izveštaje ne mogu se uključivati upućivanjem na iste, OSIM U SLUČAJU KADA JE IZDAVALAC LICE IZ ČLANA 2. TAČKA 38) PODTAČKA (3) OVOG ZAKONA.
Skraćeni prospekt ne može da upućuje na druge dokumente.
Zahtev za odobravanje objavljivanja prospekta stranih
izdavalaca
Član 39.
Izdavalac koji ima sedište van Republike može da dostavi DOSTAVLJA Komisiji zahtev za odobravanje objavljivanja prospekta za javnu ponudu ili uključenje svojih hartija od vrednosti u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici.
Podnosilac zahteva dostavlja Komisiji pisanu potvrdu od nadležnog organa matične zemlje da su hartije od vrednosti za koje dostavlja zahtev iste klase kao i hartije koje se nude u matičnoj zemlji izdavaoca na osnovu odobrenog prospekta, odnosno kojima se trguje na regulisanom tržištu.
Komisiji se preko ovlašćenog investicionog društva podnosi zahtev za odobrenje javne ponude hartija od vrednosti ili uključenje na regulisano tržište, odnosno MTP i uz zahtev se podnosi prospekt odobren od strane nadležnog organa države izdavaoca sa odgovarajućom dokumentacijom, u originalu i overenom prevodu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se odobrenje Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama člana 8. ČLANA 9. ovog zakona.
Kada su predmet zahteva za odobrenje depozitne potvrde koje se izdaju ili uključuju u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP, Komisiji se dostavlja primerak ugovora između stranog izdavaoca i kreditne institucije ovlašćene da posluje u Republici koja će izdati depozitne potvrde, kao i dokaz da hartije od vrednosti predstavljene tim depozitnim potvrdama ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana.
Komisija odobrava objavljivanje prospekta koji je sačinjen u skladu sa propisima matične zemlje izdavaoca i ovog zakona, kao i pod uslovom da obaveze obelodanjivanja odgovaraju obavezama propisanim odredbama ovog zakona i aktima Komisije.
Strane države, državni organi, centralne banke, međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka i ostale slične međunarodne organizacije mogu vršiti ponudu hartija od vrednosti u Republici i uključivati ih na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici bez ispunjavanja uslova iz stava 1. ovog člana, a u skladu sa propisom Komisija o sadržini i formi zahteva i dokumentacije za hartije od vrednosti ovih izdavalaca.
IZDAVAOCI IZ ČLANA 2. TAČKA 38) PODTAČKA (3) OVOG ZAKONA MOGU VRŠITI PONUDU HARTIJA OD VREDNOSTI U REPUBLICI I UKLJUČIVATI IH NA REGULISANO TRŽIŠTE, ODNOSNO MTP U REPUBLICI BEZ ISPUNJAVANJA USLOVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, A U SKLADU SA PROPISOM O SADRŽINI I FORMI ZAHTEVA I DOKUMENTACIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI OVIH IZDAVALACA, KOJI DONOSI KOMISIJA.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis hartija od vrednosti u Centralni registar i uključivanje na regulisano tržište, odnosno MTP shodno se primenjuju i na hartije od vrednosti stranih izdavalaca.
VI. ZLOUPOTREBE NA TRŽIŠTU
Primena
Član 73.
Odredbe ovog poglavlja (čl. 73 – 94.) primenjuju se na svaki finansijski instrument koji je uključen u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici, na regulisano tržište u inostranstvu, odnosno u vezi s kojim je upućen zahtev za uključenje, bez obzira na to da li je ili nije došlo do transakcije na tom tržištu.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na transakcije na OTC tržištu.
Čl. 76 – 78. ovog zakona odnose se i na svaki finansijski instrument koji nije uključen u trgovanje u smislu stava 1. ovog člana, a čija vrednost zavisi od finansijskog instrumenta iz kojeg je izveden.
Čl. 79 – 82.83. ovog zakona ne primenjuju se na izdavaoce koji nisu javna društva i koji nisu zatražili ili odobrili DOBILI ODOBRENJE ZA uključenje svojih finansijskih instrumenata u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici.
ČLAN 83. OVOG ZAKONA NE PRIMENJUJE SE NA IZDAVAOCE IZ ČLANA 2. TAČKA 38) PODTAČKA (3) OVOG ZAKONA.
Odredbe ovog poglavlja ne primenjuju se na trgovanje sopstvenim akcijama u okviru programa otkupa sopstvenih akcija, niti na trgovanje u cilju stabilizacije finansijskog instrumenta, ukoliko se to trgovanje obavlja u skladu sa aktom Komisije kojim se propisuje trgovanje sopstvenim akcijama u okviru programa otkupa sopstvenih akcija, odnosno trgovanje u cilju stabilizacije finansijskog instrumenta.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Predlagač: VLADA
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala / Draft Law on Changing and Amending the Capital Market Law
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,
–
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
–
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
–
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
–
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
–
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
–
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
–
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima,
–
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
–
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Predlog zakona ne predstavlja usklađivanje sa odgovarajućim sekundarnim izvorima prava Evropske unije, već se njime samo upodobljava postupak izdavanja dužničkih hartija od vrednosti međunarodnih finansijskih institucija načinu i principima poslovanja i organizacije ovih institucija, koji je bitno drugačiji u odnosu na ostale izdavaoce hartija od vrednosti.
Naime, predložene izmene i dopune nisu zahtevale suštinske promene u zakonskim rešenjima, već se radi o predlozima za upodobljavanje procedure izdavanja dužničkih hartija od vrednosti za ove renomirane međunarodne institucije, a što će doprineti proširenju lepeze finansijskih instrumenata na domaćem tržištu kapitala.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
–
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne