1. Direktiva 2005/47/EZ Evropskog Parlamenta od 18. jula 2005. godine o Sporazumu između Zajednice evropskih železnica (CER) i Evropske federacije transportnih radnika (ETF) o određenim pitanjima uslova rada voznog osoblja u prekograničnom železničkom saobraćajuCouncil Directive 2005/47/EC of 18 July 2005 on the Agreement between the Community of European Railways (CER) and the European Transport Workers’ Federation (ETF) on certain aspects of the working conditions of mobile workers engaged in interoperable cross-border services in the railway sector 2. „CELEX“ oznaka EU propisa 32005L0047 3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa: Ovlašćeni predlagač: VladaObrađivač: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 4. datum izrade tabele 02.04.2015. 5. Naziv (nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom Evropske unije: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železniceDraft Law on Amendments and supplements to the Law on Railway Safety and Interoperability 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPAA: 2014-96 7. a) a1) b) b1) v) g) d) Odredba propisa EU Sadržina odredbe Odredbe propisa R. Srbije Sadržina odredbe Usklađenost Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Napomena o usklađenosti 1 Cilj ove Direktive je Sprovođenje Sporazuma zaključenog 27. januara 2004. između Zajednice evropskih železnica (CER) i Evropske federacije transportnih radnika (ETF) o određenim pitanjima uslova rada voznog osoblja u prekograničnom železničkom saobraćaju. Tekst Sporazuma se nalazi u Aneksu ove Direktive Potpuno usklađeno . Svrha ove direktive je preneta kroz odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice.Prikaz usklađenosti izvršen je niže u tabeli prilikom predstavljanja Aneksa 2.1 1. Države članice mogu se pridržavati postojećih odredaba ili doneti povoljnije odredbe od propisanih ovom Direktivom NEPRENOSIVO Diskreciona odredba 2.2 2. Sprovođenje ove Direktive ne sme ni u kom slučaju predstavljati razloge za opravdanje smanjenja opšteg nivoa zaštite radnika obuhvaćenih ovom Direktivom. Ovim se ne dovode u pitanje prava država članica i/ili rukovodstva i radnika, da, u svetlu novih okolnosti, donesu drugačije zakonske, regulatorne ili ugovorne mere od onih koje su na snazi u momentu donošenja ove Direktive, ukoliko se time poštuju minimalni zahtevi utvrđeni ovom Direktivom. 02 Potpuno usklađeno Ovo su opšta prava definisana u Zakonu o radu koji je osnovni Zakon koji uređuje prava radnika 3 Ne dovodeći u pitanje odredbe Sporazuma koje se odnose na praćenje i procenu od strane potpisnica, Komisija će pre 27. jula 2011., nakon konsultacija sa menadzmentom i radnicima na evropskom nivou, podneti izveštaj Evropskom parlamentu i Veću o implementaciji ove Direktive u kontekstu razvoja železničkog sektora. NEPRENOSIVO Obaveze EU institucija 4.1. Države članice odrediće sankcije za kršenje nacionalnih odredbi donesenih u skladu sa ovom Direktivom i preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurale sprovođenje. Sankcije moraju biti efikasne, proporcionalne i delotvorne. 0169.2. U članu 147. u stavu 1. posle tačke 68) dodaje se tačka 68a) koja glasi:68a)NE OMOGUĆI VREME UPRAVLjANjA VUČNIM VOZILOM IZ ČLANA 116A. STAV 3. OVOG ZAKONA; Potpuno usklađeno 4.2. Države članice obaveštavaju Komisiju o tim odredbama do 27. jula 2008. I obaveštavaju o svim daljim izmenama tih odredaba. NEPRENOSIVO Odredba je po pravnoj prirodi takva da je mogu implementirati države članice 5 Države članice će, nakon konsultacija sa socijalnim partnerima, doneti zakone i podzakonske akte potrebne za usklađivanje sa ovom Direktivom do 27. jula 2008. godine ili osigurati da socijalni partneri do tog datuma donesu potrebne odredbe u vidu Sporazuma. Tekstove tih odredaba će odmah prosleđivati Komisiji.Države članice preduzeće sve potrebne mere kako bi omogućile da u svakom trenutku garantuju rezultat koji zahteva ova Direktiva i o tome obaveste Komisiju. Kada države članice donose ove mere, pozivaju se na ovu Direktivu. Način na koji se pozivaju na Direktivu određuju države članice. NEPRENOSIVO Odredba je po pravnoj prirodi takva da je mogu implementirati države članice. 6 Ova Direktiva stupa na snagu na dan objavljicanja u Službenom listu Evropske Unije. NEPRENOSIVO Prelazne i završne odredbe 7 Ova Direktiva upućena je državama članicama NEPRENOSIVO Prelazne i završne odredbe A.1. Područje primene 0158. Interoperabilni prekogranični saobraćaj je saobraćaj vozova više od 15 km iza granice, za koji je železničkom prevozniku potreban dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz deo b za pružanje transportnih usluga u drugoj državi.Saobraćaj između graničnih stanica definisanih međudržavnim sporazumima ne smatra se interoperabilnim prekograničnim saobraćajem bez obzira na rastojanje graničnih stanica od granice. Potpuno usklađeno A.2.1.1. „interoperabilne prekogranične usluge”: prekogranične usluge za koje je Direktivom 2001/14/EZ predviđeno da se od železničkih prevoznika traži najmanje dva rešenja o bezbednosti; 0158. Interoperabilni prekogranični saobraćaj je saobraćaj vozova više od 15 km iza granice, za koji je železničkom prevozniku potreban dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz deo b za pružanje transportnih usluga u drugoj državi. A.2.1.2. „mobilni radnik koji obavlja interoperabilne prekogranične usluge”: svaki radnik koji je član osoblja voza, koji je raspoređen interoperabilnim prekograničnim uslugama u trajanju više od jednog sata na u toku dnevne smene; 011.4.58. Tačka 5) menja se i glasi: „5) Vozno osoblje je osoblje vučnog vozila i vozopratno osoblje;”.Interoperabilni prekogranični saobraćaj je saobraćaj vozova više od 15 km iza granice, za koji je železničkom prevozniku potreban dodatni sertifikat o bezbednosti za prevoz deo b za pružanje transportnih usluga u drugoj državi. Potpuno usklađeno A.2.1.3. „radno vreme”: svako vremensko razdoblje tokom kojeg radnik radi po nalogu poslodavca i koji izvršava svoje poslove i zadatke u skladu sa nacionalnim pravom i/ili praksom; 0250.1. Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom Potpuno usklađeno A.2.1.4. 4. „vreme odmora”: svako vremensko razdoblje koje nije radno vreme; 0264.65.66.67.68.69.70. Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.Zaposleni koji radi u smislu člana 57. ovog zakona ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Potpuno usklađeno Ne postoji izričita definicija ali kroz navedene članove 64-70. Zakona o radu je potpuna usklađenost sa odredbom Direktive A.2.1.5. 5. „noćni rad”: svako vremensko razdoblje ne manje od sedam sati, kako je određeno nacionalnim pravom, i koje u svakom slučaju mora uključivati vreme između ponoći i 5 sati pre podne; 0262.1. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Potpuno usklađeno A.2.1.6. 6. „noćna smena”: svaka smena od najmanje tri sata tokom noćnog rada; 0263. Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. Potpuno usklađeno A.2.1.7. „odmor izvan kuće”: dnevni odmor koji nije moguće koristiti u mestu prebivališta mobilnog radnika; 03114. Dnevni odmor voznog osoblja u domicilnoj jedinici iznosi, po pravilu, dvostruki broj časova ostvarenih na radu u prethodnoj smeni, a najmanje 12 časova.Dnevni odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici iznosi najmanje šest časova.Ako se rad voznog osoblja od polaska iz domicilne jedinice do povratka u istu jedinicu može obaviti u toku jedne smene, odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici nije obavezan.Železnički prevoznik dužan je da u obrtnim jedinicama obezbedi prostorije za odmor voznog osoblja. Potpuno usklađeno Ne postoji izričita definicija ali kroz Zakon o radu su definisana i prava radnika, kao i kroz navedeni član 114. Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice A.2.1.8. „mašinovođa”: svaki radnik odgovoran za vučnu jedinicu; 011.5. Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi: „5a) osoblje vučnog vozila je zajednički naziv za mašinovođu, mašinovođu za manevru i pomoćnika mašinovođe;”. Potpuno usklađeno A.2.1.9. „vreme vožnje”: trajanje propisanog rada kada je mašinovođa odgovoran za vučnu jedinicu, isključujući propisano vreme pripreme ili zaustavljanja te vučne jedinice, ali uključujući bilo koji predviđeni prekid kada je mašinovođa i dalje odgovoran za vučnu jedinicu. 03111.2. Vreme upravljanja vučnim vozilom je radno vreme koje mašinovođa, odnosno vozač motornog pružnog vozila provede u upravljačnici, odnosno upravljačkom mestu vučnog vozila tokom vožnje voza, računajući i vreme bavljenja u polaznoj železničkoj stanici, usputnim železničkim stanicama, drugim službenim mestima i u uputnoj železničkoj stanici. Potpuno usklađeno A.3-a.7. Dnevni odmor kod kuće Dnevni odmor van kuće Odmori Vreme nedeljnog odmoraVreme vožnje 0158. Uslovi u vezi radnog vremena voznog osoblja koje učestvuje u inetroperabilnom prekograničnom saobraćaju su:- minimalna starost podnosioca prijava mora biti najmanje 20 godina. dnevni odmor voznog osoblja u domicilnoj jedinici iznosi najmanje 12 časova u toku 24-časovnog perioda, a izuzetno, dnevni odmor voznog osoblja u domicilnoj jedinici može iznositi najmanje devet časova jednom u sedam dana, pri čemu se razlika između skraćenog odmora i 12-časovnog odmora dodaje narednom dnevnom odmoru u domicilnoj jedinici. skraćeni dnevni odmor se ne sme odrediti između dva dnevna odmora u obrtnoj jedinici;- dnevni odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici iznosi najmanje osam neprekidnih časova u toku 24-časovnog perioda;- posle dnevnog odmora u obrtnoj jedinici mora se omogućiti dnevni odmor u domicilnoj jedinici;- ako služba mašinovođe traje duže od osam časova, mora mu se obezbediti odmor u toku dnevnog rada od najmanje 45 minuta. ako služba mašinovođe traje između šest i osam časova, mora mu se obezbediti odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30 minuta u toku radnog dana;- korišćenje dela odmora u toku službe iz alineje pet ovog stava mora se omogućiti između trećeg i šestog radnog časa;- ukoliko je vučno vozilo posednuto i vozopratnim osobljem, železnički prevoznik utvrđuje korišćenje odmora u toku dnevne službe u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad;- vozopratno osoblje ima pravo na odmor u toku dnevne službe u trajanju od najmanje 30 minuta ukoliko mu služba traje duže od šest časova;- vozno osoblje ima pravo na neprekinuti nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa i 12-časovni dnevni odmor iz alineje dva ovog stava, u toku sedmodnevnog perioda;- vreme upravljanja vučnim vozilom ne sme preći devet časova u dnevnoj službi odnosno osam časova u noćnoj službi između dva dnevna odmora;- vreme upravljanja vučnim vozilom ne sme preći 80 časova u toku perioda od dve nedelje. Potpuno usklađeno A.8. Za mobilne radnike potrebno je voditi evidenciju o dnevnimradnim satima i vremenima odmora kako bi se omogućilopraćenje pridržavanja odredaba ovog Sporazuma. Podaci ostvarnim radnim satima moraju biti dostupni. Ovu evidencijumora prevoznik čuvati barem jednu godinu. 02 Potpuno usklađeno Na osnovu Zakona o radu, poslodavac je u obavezi da donese Kolektivni ugovor i Pravilnik o radu kojim je propisano, između ostalog i vođenje evidencije o vremenima rada, smena i odmora, što predstavlja i osnovu za obračun zarada, praćenje bezbednosti rada zaposlenih i ostvarivanje prava zaposlenih na odmor dnevni, nedeljni i godišnji što važi za sve zaposlene, a ne samo radnike u prekograničnom saobraćaju A.9. Primena ovog Sporazuma ne može ni u kojem slučaju predstavljati razlog za smanjenje opštih pravazaštite mobilnih radnika koji obavljaju interoperabilne prekograničneusluge. 02 Potpuno usklađeno Ovo su opšta prava definisana u Zakonu o radu koji je osnovni Zakon koji uređuje prava radnika A.10. Potpisnice ovog Sporazuma prate sprovođenje i primenu ovog Sporazuma u okviru Odbora za sektorski dijalog za železnički sektor, uspostavljenog u skladu s Odlukom Komisije98/500/EZ. NEPRENOSIVO Prelazne i završne odredbe A.11. Dve godine nakon potpisivanja ovog Sporazuma, stranke ocenjujunjegove odredbe u svetlu početnih iskustava u razvojuinteroperabilnog prekograničnog saobraćaja. NEPRENOSIVO Prelazne i završne odredbe A.12. Stranke preispituju gornje odredbe dve godine nakon isteka vremena primene utvrđenog Odlukom Veća, a kojom ovaj Sporazum stupa na snagu. NEPRENOSIVO Prelazne i završne odredbe
