PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI
Član 1.
U Zakonu o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 83/14 – u daljem tekstu: Zakon), u članu 2. stav 1. tačka 26. reči: „2013. godine” zamenjuju se rečima: „poslednje poslovne godine”.
Član 2.
U članu 6. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Odredba stava 2. ovog člana ne odnosi se na subjekte privatizacije koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili čija imovina se nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 3.
U članu 12. stav 3. tačka 2) reči: „do dana objavljivanja javnog poziva”, zamenjuju se rečima: „na dan podnošenja prijave za učešće”.
Član 4.
Član 20. menja se i glasi:
„Član 20.
Subjekt privatizacije dužan je da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima kojima se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima, u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti iz člana 18. ovog zakona, kao i da u tom roku podatke dostavi Agenciji.
Ukoliko je od popisa i procene iz stava 1. ovog člana proteklo 12 meseci, Agencija će uputiti zahtev subjektu privatizacije da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine.
Subjekt privatizacije je dužan da popis i procenu iz stava 3. ovog člana dostavi u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agencije.
Agencija će popis i procenu iz stava 3. ovog člana dostaviti nadležnom organu radi izmene odluke o početnoj ceni, a nadležni organ dužan je da obavesti Agenciju u roku od 15 dana od dana dostavljanja popisa i procene od strane Agencije.”
Član 5.
U članu 24. stav 2. menja se i glasi:
„Subjekt privatizacije priprema privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan popisa i procene iz člana 20. ovog zakona i dostavlja je Agenciji u roku od 30 dana od dana kada je Agencija dostavila odluku o modelu i metodu subjektu privatizacije.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Subjekt privatizacije je dužan da istovremeno sa dostavljanjem popisa i procene iz člana 20. stav 3. ovog zakona Agenciji dostavi novu privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan tog popisa i procene.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 6.
U članu 26. stav 3. broj: „30” zamenjuje se brojem: „15”.
Član 7.
U članu 37. stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 2.”
Dosadašnji st. 5, 6, 7. i 8. postaju st. 4, 5, 6. i 7.
U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 8. reči: „stava 8.” zamenjuju se rečima: „stava 7.”
Član 8.
U članu 63. stav 2. reči: „iz člana 18.” zamenjuju se rečima: „iz člana 26”.
Član 9.
U članu 76. stav 1. reči: „2013. godine” zamenjuju se rečima: „poslednje poslovne godine”.
Član 10.
Član 85. menja se i glasi:
„Član 85.
Odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 20. st. 1. i 3. ovog zakona koje ne dostavi podatke u propisanom roku, kao i odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 24. stav 4, člana 49. stav 1. i člana 57. stav 4. ovog zakona koje Agenciji dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije ili dostavi netačnu ili nepotpunu dokumentaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.”
Član 11.
Za subjekte privatizacije za koje se pokrene postupak privatizacije posle stupanja na snagu ovog zakona, rok iz člana 4. ovog zakona počinje da teče od dana dostavljanja inicijative subjektu privatizacije.
Član 12.
Protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju kapitala i imovine, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 2. i 3. Zakona ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do sprovedenog postupka privatizacije u skladu sa Zakonom ili do proglašenja postupka prodaje kapitala i imovine neuspešnim, po trećem objavljenom javnom pozivu za prodaju kapitala ili imovine, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.
Protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija objavila javni poziv za izbor strateškog investitora, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 2. i 3. Zakona ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.
Član 13.
Protiv subjekta privatizacije koji je aktom Vlade određen za subjekt privatizacije od strateškog značaja i subjekta privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili čija imovina se nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, postupak prinudnog izvršenja i prinudne naplate ne može se nastaviti, odnosno pokrenuti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 14.
Ako se privredno društvo, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju više od 50% društvenog kapitala, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu („Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i 56/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine („Službeni glasnik RS”, br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), ne privatizuje u roku propisanom članom 6. Zakona, danom isteka tog roka, 70% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond, a 30% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade, u skladu sa odredbama čl. 61-64. Zakona.
Ako se privredno društvo, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik RS”, br. 32/97 i 10/01) ne privatizuje u roku propisanom članom 6. Zakona, danom isteka tog roka 100% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond.
Ako se privredno društvo čiji društveni kapital čini manje od 50% ukupnog kapitala društva ne privatizuje u roku propisanom članom 6. Zakona, danom isteka tog roka 100% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond.
Ako je za privredno društvo iz st. 1. do 3. ovog člana doneta odluka o prenosu kapitala na Akcionarski fond, privredno društvo je dužno da akcije ili udele prenese Akcionarskom fondu, najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja te odluke.
Ako privredno društvo iz st. 1. do 3. ovog člana ne prenese akcije, odnosno udele Akcionarskom fondu u roku iz stava 4. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede doneće rešenje o prenosu tih akcija, odnosno udela.
Rešenje iz stava 5. ovog člana konačno je.
Akcionarski fond podnosi prijavu za upis u nadležne registre, koji su dužni da izvrše upis bez naknade u roku od osam dana od dana donošenja rešenja iz stava 6. ovog člana.
Član 15.
Postupci privatizacije započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Član 16.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona subjekti privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona objavljen javni poziv za prodaju kapitala ili imovine dužni su da dostave Agenciji popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godine.
Član 17.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede nastavlja da obavlja kontrolu i verifikaciju postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala koji su započeti, a nisu završeni, kao i kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena.
Član 18.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 86. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim se utvrđuje da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 83/14) stupio je na snagu 13. avgusta 2014. godine čime je prestao da važi Zakon o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14). Donošenjem Zakona rešeni su brojni problemi koji su se pojavili u praksi, a sam Zakon učinio je pravni okvir bitno primerenijim za preostale subjekte privatizacije u portfelju Agencije za privatizaciju. Zakon je u velikoj meri ispravio nedostatke prethodnog zakona. Iako ocenjen kao veliki iskorak napred u regulisanju postupka privatizacije primena važećeg Zakona o privatizaciji ukazala je na postojanje izvesnih problema u primeni određenog broja odredbi. Članom 6. Zakona o privatizaciji propisano je da je privatizacija obavezna za subjekte sa društvenim kapitalom, odnosno da se društveni kapital subjekata privatizacije mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine. Izmenama i dopunama zakona predlaže se izuzetak u odnosu na propisani rok za privatizaciju društvenog kapitala, ali samo u pogledu subjekata koji su aktom Vlade određeni kao subjekti privatizacije od strateškog značaja, kao i u odnosu na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Članom 94. st. 2. i 3. Zakona o privatizaciji uređeno je pitanje naplate potraživanja poverilaca, u smislu da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije. Navedeni zakon propisuje i da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije. U vezi sa navedenim odredbama, dopunama zakona predlaže se da se protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu zakona, Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju kapitala i imovine, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz navedenog člana 94. st. 2. i 3. ne mogu nastaviti, odnosno pokrenuti do sprovedenog postupka privatizacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji, ili do proglašenja postupka prodaje kapitala i imovine neuspešnim, po trećem objavljenom javnom pozivu za prodaju kapitala ili imovine, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine. Dopunama zakona predlaže se i da se protiv subjekta privatizacije za koji je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za izbor strateškog investitora, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 2. i 3. ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.
Navedeni predlog ima za cilj da se uspešno reši sudbina subjekata privatizacije za koje postoje uslovi za prodaju, jer ukoliko bi tokom postupka, došlo do prinudnih izvršenja na imovini navedenih subjekata, postoji objektivna nemogućnost da se njihova privatizacija sprovede. Naime, sprovođenjem prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije, stanje u subjektima privatizacije bilo bi bitno promenjeno u odnosu na ono što je predstavljeno u prodajnoj dokumentaciji i javnom pozivu za privatizaciju (predmet koji je objavljen za javnu prodaju bio bi u međuvremenu, prinudnim putem otuđen od subjekta privatizacije).
Bez izmene navedenih zakonskih odredaba, Agencija za privatizaciju bi bila u obavezi da povuče sve javne pozive, koji budu u toku, u trenutku kada subjekt izgubi zaštitu od prinudne naplate. Sa druge strane, kako početna cena na drugom/trećem nadmetanju može iznositi najmanje jednu trećinu procenjene vrednosti kapitala/imovine, na ovaj način će se iscrpeti mogućnost sprovođenja privatizacije, odnosno biće opravdana dalja primena Zakona o stečaju.
Takođe, kada je reč o subjektima privatizacije od strateškog značaja ne sme se izgubiti iz vida činjenica da se radi o subjektima privatizacije koji zapošljavaju oko 25.000 radnika, te bi odlazak u stečaj ovih društava i gubitak posla za veliki broj građana doveo do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom i na privrednom planu. Odlaganjem isteka roka za zaštitu od prinudne naplate za jednu godinu od dana stupanja na snagu dopuna zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih subjekata i sa očuvanjem radnih mesta.
Pored navedenog, kada je reč o subjektima privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, treba imati u vidu činjenicu da je reč o subjektima koji su izloženi uzurpaciji imovine i protivpravnoj privatizaciji koju sprovodi Kosovska agencija za privatizaciju. Navedeni subjekti su u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge privredne subjekte u Republici Srbiji, jer su suočeni sa nedostatkom tržišta, administrativnim barijerama i činjenicom da im nisu dostupni bankarski krediti, shodno čemu im je potrebna dodatna zaštita kao vid pozitivne diskriminacije.
Predložene izmene i dopune imaju za cilj i da se stanje imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji usaglasi sa faktičkim stanjem, te da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru, pa je u tom smislu intervenisano u odredbama kojima se uređuje popis i procena fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala. U tom smislu, zbog proteka vremena, ukazuje se potreba da se ažurira procena vrednosti, te se propisuje dužnost subjekta privatizacije da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, odnosno da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine ako je od popisa i procene proteklo 12 meseci, kao i da pripremi privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan popisa i procene. U skladu sa navedenim izmenama, propisivanje otpisa duga kao mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije kojom se državni poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine ima za cilj da uskladi datum na koji se vrši otpis sa datumom popisa i procene.
Intervenisano je i u odredbi kojom se propisuje odgovornost, za krivično delo u smislu da se krivična odgovornost proširuje i na odgovorno lice u subjektu privatizacije koje dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije, ili netačnu i nepotpunu dokumentaciju u Programu za prodaju imovine. Takođe, predložene izmene i dopune odredbi podrazumevaju niz intervencija u tekstu zakona kojima bi se omogućilo efikasno sprovođenje postupka privatizacije i onemogućavanje nastupanja štetnih posledica na socijalnom i privrednom planu.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1.
Članom 1. ovog zakona menja se odredba člana 2. stav 1. tačka 26) kojom se definiše uslovni otpis duga. Isti je definisan kao mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije kojom se državni poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom. Otpis duga je punovažan ukoliko je prodat kapital subjekta privatizacije, odnosno zaključen ugovor o dokapitalizaciji. Izmenama i dopunama zakona uređuje se otpis duga sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine.
Uz član 2.
Članom 2. ovog zakona dopunjuje se odredba člana 6. Zakona o privatizaciji, u smislu da se rok za privatizaciju društvenog kapitala subjekata privatizacije (31. decembar 2015. godine), ne odnosi na subjekte privatizacije koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Uz član 3.
Članom 3. ovog zakona menja se odredba člana 12. stav 3. tačka 2) u tom smislu što se propisuje da kupac, odnosno član konzorcijuma, ne može biti fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koji prema subjektu privatizacije ima dospele neizmirene obaveze na dan podnošenja prijave za učešće, a ne na dan objavljivanja javnog poziva, kako je do sada bilo propisano.
Uz član 4.
Članom 4. ovog zakona menjaju se odredbe člana 20. Zakona u smislu da je subjekt privatizacije dužan da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima kojim se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima, u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti iz člana 18. ovog zakona, kao i da u tom roku podatke dostavi Agenciji. Takođe, navedenom odredbom propisuje se da, ukoliko je od popisa i procene proteklo 12 meseci, Agencija će uputiti zahtev subjektu privatizacije da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a da je subjekt privatizacije je dužan da popis i procenu dostavi u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agencije. Navedenim članom propisuje se i da će Agencija popis i procenu iz stava 3. ovog člana dostaviti nadležnom organu radi izmene odluke o početnoj ceni, a da je nadležni organ dužan je da obavesti Agenciju u roku od 15 dana od dana dostavljanja popisa i procene od strane Agencije.
Uz član 5.
Članom 5. ovog zakona, odredba člana 24. stav 2. menja u tom smislu da se propisuje da subjekt privatizacije priprema privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan popisa i procene vrednosti imovine, obaveza i kapitala. Navedena odredba člana 24. se dopunjuje obavezom subjekta privatizacije da istovremeno sa dostavljanjem popisa i procene iz člana 20. stav 3. ovog zakona, Agenciji dostavi novu privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan tog popisa i procene.
Uz član 6.
Članom 6. ovog zakona interveniše se u članu 26. kojim je propisano da Agencija priprema i objavljuje javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, kao i da se javni poziv objavljuje najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na interent stranici Agencije, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava. Izmenama navedene odredbe predviđeno je da se javni poziv objavljuje najkasnije 15 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.
Uz član 7.
Članom 7. ovog zakona brisana je odredba člana 37. stav 2. koja je propisivala da Agencija za privatizaciju i kupac kapitala, kao ugovorne strane, potpisuju zapisnik koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije, koji čini sastavni deo ugovora o prodaji kapitala.
Uz član 8.
Članom 8. ovog zakona menja se odredba člana 63. kojom se uređuje sticanje akcija bez naknade, u smislu da zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade čija je ukupna nominalna vrednost 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan objavljivanja javnog poziva za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, a ne na dan objavljivanja javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, kako je do sada bilo propisano.
Uz član 9.
Članom 9. ovog zakona menja se odredba člana 76, kojom se uređuje otpis duga (uslovni), u smislu što je predviđeno da Vlada može da donese odluku da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug, i to sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a ne sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine, kako je do sada bilo propisano.
Uz član 10.
Članom 10. ovog zakona proširena je odgovornost za krivično delo u tom smislu što je predviđeno da će se zaprećenom kaznom iz člana 85. Zakona o privatizaciji kazniti i odgovorno lice u nadležnom organu subjekta privatizacije koje dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije ili netačnu ili nepotpunu dokumentaciju u Programu za prodaju imovine.
Uz član 11.
Članom 11. ovog zakona, propisano je da za subjekte privatizacije za koje se pokrene postupak privatizacije posle stupanja na snagu ovog zakona, rok za dostavljanje popisa i procene fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, počinje da teče od dana dostavljanja inicijative subjektu privatizacije.
Uz član 12.
Članom 12. ovog zakona, Zakon o privatizaciji dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da se protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona, Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju kapitala i imovine, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94 st. 2. i 3. ne mogu nastaviti, odnosno pokrenuti do sprovedenog postupka privatizacije u skladu sa Zakonom, ili do proglašenja postupka prodaje kapitala i imovine neuspešnim, po trećem objavljenom javnom pozivu za prodaju kapitala ili imovine, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine. Takođe, kada je u pitanju strateško partnerstvo, Zakon o privatizaciji je dopunjen odredbom kojom se propisuje da se protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za izbor strateškog investitora postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94 st. 2. i 3. ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.
Uz član 13.
Članom 13. ovog zakona, Zakon o privatizaciji dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da se protiv subjekta privatizacije koji je aktom Vlade određen za subjekat privatizacije od strateškog značaja i subjekta privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, postupak prinudnog izvršenja i prinudne naplate ne može se nastaviti, odnosno pokrenuti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 14.
Članom 14. ovog zakona, propisuje da se na Akcionarski fond prenosi 100% kapitala privrednog društva koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik RS”, br. 32/97 i 10/01), ako se ne privatizuje u roku propisanom članom 6. ovog zakona. Navedeno, iz razloga što je saglasno odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji u prvom krugu svojinske transformacije, već izvršena podela akcija bez naknade. Navedenom odredbom se takođe, propisuje da se ako se privredno društvo čiji društveni kapital čini manje od 50% ukupnog kapitala društva ne privatizuje u roku propisanom članom 6. ovog zakona, danom isteka tog roka 100% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond.
Uz član 15.
Članom 15. ovog zakona, propisuje se da će se postupci privatizacije započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti po odredbama ovog zakona.
Uz član 16.
Članom 16. ovog zakona propisuje se da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, subjekti privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona objavljen javni poziv za prodaju kapitala ili imovine dužni da dostave Agenciji popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem dan 31. decembar 2014. godine.
Uz član 17.
Članom 17. ovog zakona, propisuje se da Ministarstvo nadležno za poslove privrede nastavlja da obavlja kontrolu i verifikaciju postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala koji su započeti, a nisu završeni, kao i kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena.
Uz član 18.
Članom 18. ovog zakona uređuje se stupanje na snagu i to danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst) proizlaze iz činjenice da je neophodno obezbediti uslove za njegovu primenu što ranije, a sve u cilju izbegavanja štetnih posledica na socijalnom i privrednom planu, koje bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje.
VI. RAZLOZI ZA STUPANJE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U SLUŽBENOM GLASNIKU PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” kako bi se u što kraćem roku stvorile neophodne zakonske pretpostavke za efikasno sprovođenje postupka privatizacije.
VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA O PRIVATIZACIJI
KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1. Privatizacija, u smislu ovog zakona, je promena vlasništva kapitala i imovine pravnih lica koja posluju društvenim i javnim kapitalom. Privatizacija, u smislu ovog zakona, je i:
– prodaja akcija, odnosno udela koji su preneti Agenciji za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog između Agencije i kupca;
– prodaja imovine u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;
– prodaja akcija, odnosno udela Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;
2. Javni kapital je kapital Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3. Predmet privatizacije je:
– društveni, odnosno javni kapital i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima, uključujući i javna preduzeća i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima;
– akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala;
– imovina u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;
– akcije odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje a kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;
4. Subjekti privatizacije su preduzeća, privredna društva, i druga pravna lica u kojima se vrši promena vlasništva, uključujući i javna preduzeća, a za koja je pokrenuta inicijativa za privatizaciju;
5. Modeli privatizacije su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade;
6. Metodi privatizacije su javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem i javno prikupljanje ponuda;
7. Učesnik u postupku privatizacije je lice koje je dostavilo prijavu za učestvovanje u postupku privatizacije;
8. Kupac je domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje je proglašeno kupcem, odnosno lice sa kojim je zaključen kupoprodajni ugovor;
9. Strateški investitor je domaće ili strano pravno lice koje je sa subjektom privatizacije, odnosno Republikom Srbijom zaključilo ugovor o strateškom partnerstvu;
10. Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja (devize i efektivni strani novac);
11. Pismo o zainteresovanosti je iskazivanje interesa za određeni subjekt i model privatizacije, sa osnovnim podacima o zainteresovanom kupcu odnosno strateškom investitoru i predlogom indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih na neodređeno vreme, kao i drugim podacima od značaja određenim javnim pozivom;
12. Fer tržišna vrednost je fer vrednost definisana Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 13 – Odmeravanje fer vrednosti;
13. Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem je metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika;
14. Metod javnog prikupljanja ponuda je metod privatizacije podnošenjem ponuda za izbor strateškog investitora;
15. Početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a nova početna cena na drugom prikupljanju ponuda i javnom nadmetanju najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine;
16. Prodaja kapitala je model privatizacije čiji je predmet prodaje javni kapital ili društveni kapital koji se privatizuje, akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog između Agencije i kupca, kao i akcije, odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;
17. Prodaja imovine je model privatizacije kojim se u postupku privatizacije prodaje imovina ili deo imovine subjekta privatizacije;
18. Program za prodaju imovine je program o prodaji imovine koji donosi subjekt privatizacije a prihvata Agencija za privatizaciju, u rokovima predviđenim ovim zakonom;
19. Strateško partnerstvo je model privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih pravnih lica sa subjektom privatizacije odnosno Republikom Srbijom, koje se sprovodi kroz zajedničko ulaganje putem osnivanja novog privrednog društva ili dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije;
20. Osnivanje novog privrednog društva je osnivanje društva čiji su osnivači Republika Srbija i strateški investitor tako što je ulog Republike Srbije imovina koju je Republika Srbija stekla po osnovu potraživanja koje ima prema subjektu privatizacije za koji je donela odluku o strateškom partnerstvu, putem zamene ispunjenja;
21. Dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije je povećanje osnovnog kapitala subjekta privatizacije za koji je Vlada donela odluku o strateškom partnerstvu;
22. Ugovor o strateškom partnerstvu je ugovor o dokapitalizaciji postojećeg subjekta privatizacije koji zaključuju Republika Srbija, strateški investitor i subjekt privatizacije, kao i ugovor o osnivanju novog društva koji zaključuju Republika Srbija i strateški investitor;
23. Prenos kapitala bez naknade zaposlenima je prenos kapitala u subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se do 30% kapitala prenosi zaposlenima, bez naknade, u akcijama, odnosno udelima;
24. Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru je prenos kapitala investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade;
25. Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije su mere koje može doneti Vlada kada se subjekt privatizacije privatizuje prodajom kapitala ili sprovodi dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije, pod uslovima iz ovog zakona;
26. Uslovni otpis duga je mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije kojom se državni poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine POSLEDNJE POSLOVNE GODINE prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom. Otpis duga je punovažan ukoliko je prodat kapital subjekta privatizacije, odnosno zaključen ugovor o dokapitalizaciji;
27. Pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija) je mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije kojom se potraživanja poverilaca konvertuju u trajni ulog u kapitalu subjekta privatizacije;
28. Državni poverioci su: javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije, uključujući i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave.
Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza;
29. Založni poverioci jesu poverioci koji imaju potraživanja obezbeđena hipotekom ili zalogom na imovini subjekta privatizacije, kao i poverioci koji su u izvršnom postupku stekli pravo namirenja na pokretnim i nepokretnim stvarima subjekta privatizacije;
30. Obustava postupka se primenjuje u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije;
31. Kontrola izvršenja obaveza kupca iz ugovora je kontrola koju vrši Agencija kojom proverava da li kupac izvršava ugovorene obaveze;
32. Stečaj radi okončanja privatizacije je stečaj koji pokreće Agencija u odnosu na subjekt privatizacije kada se steknu razlozi za pokretanje stečaja u skladu sa odredbama ovog zakona i Zakona o stečaju, a u cilju okončanja privatizacije.
Član 6.
Privatizacija je obavezna za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom.
Društveni kapital subjekata privatizacije se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
ODREDBA STAVA 2. OVOG ČLANA NE ODNOSI SE NA SUBJEKTE PRIVATIZACIJE KOJI SU AKTOM VLADE ODREĐENI ZA SUBJEKTE PRIVATIZACIJE OD STRATEŠKOG ZNAČAJA, KAO I NA SUBJEKTE PRIVATIZACIJE ČIJE SE SEDIŠTE NALAZI ILI PRETEŽNA DELATNOST OBAVLJA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA, ILI ČIJA IMOVINA SE NALAZI I NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA.
Privatizacija javnog kapitala i imovine subjekata koji posluju javnim kapitalom sprovodi se na osnovu odluke Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Smatra se da je postupak privatizacije sproveden ako je zaključen ugovor o prodaji kapitala i ako su ispunjeni svi uslovi za prenos vlasništva nad kapitalom koji su predviđeni ugovorom o prodaji (uplata kupoprodajne cene, dostavljanje bankarske garancije, upis promene vlasništva u nadležni registar), odnosno ostvaren Program za prodaju imovine (u daljem tekstu: Program).
Član 12.
Kupac, u smislu odredaba ovog zakona, može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta.
Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže radi kupovine subjekta privatizacije ili strateškog partnerstva (u daljem tekstu: Konzorcijum) i da ovlaste jedno lice za zastupanje.
Kupac, odnosno član konzorcijuma, ne može biti:
1) domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom;
2) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koji prema subjektu privatizacije ima dospele neizmirene obaveze do dana objavljivanja javnog poziva NA DAN PODNOŠENJA PRIJAVE ZA UČEŠĆE;
3) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji, odnosno strateškom partnerstvu zbog neizvršenja ugovorenih obaveza;
4) fizičko lice koje je osuđivano za krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda i mira, za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Kupac kontrolnog, odnosno zavisnog društva u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno kontrolno društvo koje posluje društvenim kapitalom.
Učesnik u postupku privatizacije koji je proglašen kupcem, odnosno strateškim investitorom, a koji ne preduzme sve potrebne radnje i ne zaključi ugovor u skladu sa ovim zakonom, gubi svojstvo kupca odnosno strateškog investitora, i pravo da učestvuje u budućim postupcima privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.
Pravo da učestvuje u postupku privatizacije nema ni član porodice učesnika koji je izgubio svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač.
Članovima porodice u smislu stava 6. ovog člana smatraju se potomci, bračni ili vanbračni drug i roditelji učesnika.
Kupac ne može biti ni privredno društvo u kojem se lice iz stava 3. tač. 2), 3) i 4) i stava 4. ovog člana smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Kupac ne može biti ni subjekt privatizacije, odnosno zavisno društvo.
Ograničenja iz st. 3-9. ovog člana primenjuju se i na strateškog investitora.
Kupac, odnosno strateški investitor, u smislu odredaba ovog zakona, ne može biti ni fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica koje je izgubilo svojstvo kupca u skladu sa Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 – US), kao ni član porodice kupca u smislu stava 7. ovog člana.
Član 20.
Subjekt privatizacije dužan je da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima kojim se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima, u roku od 45 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti iz člana 18. ovog zakona, kao i da u tom roku podatke dostavi Agenciji.
Za subjekte privatizacije za koje se pokrene postupak privatizacije posle stupanja na snagu ovog zakona, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od dana dostavljanja inicijative subjektu privatizacije.
Ako se utvrdi da postoji imovina subjekta privatizacije koja nije prikazana u privatizacionoj dokumentaciji, Agencija će radi procene te imovine angažovati ovlašćenog procenitelja.
Troškove procene iz stava 3. ovog člana snosi subjekt privatizacije.
Ako je sa kupcem zaključen ugovor o prodaji kapitala, a naknadno se pronađe imovina subjekta privatizacije koja nije bila prikazana u privatizacionoj dokumentaciji, kupac će na račun Agencije uplatiti iznos koji se utvrđuje množenjem sledećih elemenata:
– procenjene vrednosti novopronađene imovine (umanjene za vrednost zaloge, u slučajevima kada je novopronađena imovina opterećena zalogom pre prodaje kapitala) i
– količnika kupoprodajne cene za kapital i procenjene vrednosti kapitala koja je korišćena u postupku prodaje kapitala.
Iznos iz stava 5. ovog člana kupac je dužan da uplati Agenciji u roku od 30 dana od dana kada ga je Agencija obavestila o visini iznosa.
Ako kupac ne izrazi interesovanje za kupovinu imovine iz stava 3. ovog člana imovina se prenosi na Republiku Srbiju.
Sredstva iz stava 5. ovog člana Agencija prenosi u skladu sa članom 17. stav 4. ovog zakona.
SUBJEKT PRIVATIZACIJE DUŽAN JE DA IZVRŠI POPIS I PROCENU FER TRŽIŠNE VREDNOSTI CELOKUPNE IMOVINE I OBAVEZA I KAPITALA SA STANJEM NA DAN 31. DECEMBAR POSLEDNJE POSLOVNE GODINE, U SKLADU SA ZAKONIMA KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA, U ROKU OD 30 DANA OD DANA OBJAVE JAVNOG POZIVA ZA PRIKUPLJANJE PISAMA O ZAINTERESOVANOSTI IZ ČLANA 18. OVOG ZAKONA, KAO I DA U TOM ROKU PODATKE DOSTAVI AGENCIJI.
UKOLIKO JE OD POPISA I PROCENE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PROTEKLO 12 MESECI, AGENCIJA ĆE UPUTITI ZAHTEV SUBJEKTU PRIVATIZACIJE DA DOSTAVI NOVI POPIS I PROCENU SA STANJEM NA DAN 31. DECEMBAR POSLEDNJE POSLOVNE GODINE.
SUBJEKT PRIVATIZACIJE JE DUŽAN DA POPIS I PROCENU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DOSTAVI U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA ZAHTEVA AGENCIJE.
AGENCIJA ĆE POPIS I PROCENU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DOSTAVITI NADLEŽNOM ORGANU RADI IZMENE ODLUKE O POČETNOJ CENI, A NADLEŽNI ORGAN DUŽAN JE DA OBAVESTI AGENCIJU U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA POPISA I PROCENE OD STRANE AGENCIJE.
Član 24.
Prodajnu dokumentaciju u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem čine:
1) ugovor o čuvanju poverljivih podataka;
2) privatizaciona dokumentacija;
3) uputstvo za ponuđače;
4) obrazac prijave za učestvovanje u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem;
5) nacrt ugovora o prodaji.
Privatizacionu dokumentaciju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, priprema subjekt privatizacije i dostavlja je Agenciji u roku od 30 dana od dana kada je Agencija dostavila odluku o modelu i metodu subjektu privatizacije.
SUBJEKT PRIVATIZACIJE PRIPREMA PRIVATIZACIONU DOKUMENTACIJU SA STANJEM NA DAN POPISA I PROCENE IZ ČLANA 20. OVOG ZAKONA I DOSTAVLJA JE AGENCIJI U ROKU OD 30 DANA OD DANA KADA JE AGENCIJA DOSTAVILA ODLUKU O MODELU I METODU SUBJEKTU PRIVATIZACIJE.
SUBJEKT PRIVATIZACIJE JE DUŽAN DA ISTOVREMENO SA DOSTAVLJANJEM POPISA I PROCENE IZ ČLANA 20. STAV 3. OVOG ZAKONA AGENCIJI DOSTAVI NOVU PRIVATIZACIONU DOKUMENTACIJU SA STANJEM NA DAN TOG POPISA I PROCENE.
Za tačnost i sveobuhvatnost dostavljene privatizacione dokumentacije odgovorno je lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije pod krivičnom, moralnom i materijalnom odgovornošću.
Član 26.
Agencija priprema i objavljuje javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije.
Javni poziv sadrži poslovno ime subjekta privatizacije, podatke o strukturi i vrednosti kapitala, opis i vrednost kapitala i imovine, početnu cenu za prodaju kapitala, odnosno imovine, rok za podnošenje prijave za učešće, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje postupka.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na interent stranici Agencije, najkasnije 30 15 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.
Član 37.
Ugovor o prodaji kapitala je ugovor po pristupu i može da sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja, iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja subjekta privatizacije, ograničenju raspolaganja imovinom i kapitalom subjekta privatizacije putem otuđenja i zaloge, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza i druge odredbe.
Agencija za privatizaciju i kupac kapitala, kao ugovorne strane, potpisuju zapisnik koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije, koji čini
Ugovorne obaveze po pravilu traju dve godine.
Izuzetno od stava 3. STAVA 2. ovog člana, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji kapitala odrediti u trajanju od tri godine.
Ugovor o prodaji kapitala smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija i overava se od strane nadležnog organa.
Ugovor o prodaji kapitala Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.
Ugovor o prodaji kapitala objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Agencije, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.
Danom overe ugovora o prodaji kapitala, Agencija stiče zakonsko založno pravo na kapitalu koji je bio predmet prodaje, a nadležni organ dužan je da po službenoj dužnosti to pravo registruje.
Agencija je dužna da u roku od 15 dana od dana izvršenja poslednje ugovorne obaveze kupca, obavesti nadležni registar radi brisanja zakonskog založnog prava iz stava 8. IZ STAVA 7. ovog člana.
Član 63.
Kapital za sticanje akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala ne može biti veći od 30% društvenog kapitala koji se privatizuje.
Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade u skladu sa članom 61. ovog zakona, čija je ukupna nominalna vrednost 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan objavljivanja javnog poziva iz člana 18. IZ ČLANA 26. ovog zakona, za svaku punu godinu rada u radnom odnosu.
Ako je vrednost kapitala za sticanje akcija bez naknade, manja od ukupne nominalne vrednosti akcija koje zaposleni stiču bez naknade, zaposleni stiču pravo na manji broj akcija, srazmerno odnosu tih vrednosti.
Član 76.
Vlada može da donese odluku da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine POSLEDNJE POSLOVNE GODINE prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom.
Državni poverioci dužni su da otpišu dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:
1) koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili javnim kapitalom;
2) u kojem je društveni ili javni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.
Odluka o otpisu duga iz stava 1. ovog člana, može se doneti kada se subjekt privatizuje prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom kroz dokapitalizaciju ili kao mera unapred pripremljenog plana reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR), u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Otpis duga punovažan je u slučaju ako je prodat kapital subjekta privatizacije, izvršena dokapitalizacija od strane strateškog investitora ili ukoliko je doneto pravnosnažno rešenje kojim se potvrđuje usvajanje UPPR subjekta privatizacije.
Član 85.
Odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 20. stav 1. ovog zakona, koje ne dostavi podatke u propisanom roku, kao i odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 24. stav 3. i člana 57. stav 4. ovog zakona koje Agenciji dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije ili dostavi netačnu i nepotpunu dokumentaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.
ODGOVORNO LICE U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE IZ ČLANA 20. ST. 1. I 3.OVOG ZAKONA KOJE NE DOSTAVI PODATKE U PROPISANOM ROKU, KAO I ODGOVORNO LICE U SUBJEKTU PRIVATIZACIJE IZ ČLANA 24. STAV 4, ČLANA 49. STAV 1. I ČLANA 57. STAV 4. OVOG ZAKONA KOJE AGENCIJI DOSTAVI NEISTINITE ILI NEPOTPUNE PODATKE O IMOVINI I OBAVEZAMA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ILI DOSTAVI NETAČNU ILI NEPOTPUNU DOKUMENTACIJU, KAZNIĆE SE ZATVOROM OD TRI MESECA DO PET GODINA I NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA.
SAMOSTALNI ČLANOVI PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA
I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI
Član 11.
ZA SUBJEKTE PRIVATIZACIJE ZA KOJE SE POKRENE POSTUPAK PRIVATIZACIJE POSLE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, ROK IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA, POČINJE DA TEČE OD DANA DOSTAVLJANJA INICIJATIVE SUBJEKTU PRIVATIZACIJE.
Član 12.
PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ZA KOJI JE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU OBJAVILA JAVNI POZIV ZA PRODAJU KAPITALA I IMOVINE, POSTUPCI PRINUDNOG IZVRŠENJA I PRINUDNE NAPLATE IZ ČLANA 94. ST. 2. I 3. ZAKONA NE MOGU SE NASTAVITI, ODNOSNO POKRENUTI DO SPROVEDENOG POSTUPKA PRIVATIZACIJE U SKLADU SA ZAKONOM ILI DO PROGLAŠENJA POSTUPKA PRODAJE KAPITALA I IMOVINE NEUSPEŠNIM, PO TREĆEM OBJAVLJENOM JAVNOM POZIVU ZA PRODAJU KAPITALA ILI IMOVINE, A NAJKASNIJE DO 31. OKTOBRA 2015. GODINE.
PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ZA KOJI JE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA AGENCIJA OBJAVILA JAVNI POZIV ZA IZBOR STRATEŠKOG INVESTITORA, POSTUPCI PRINUDNOG IZVRŠENJA I PRINUDNE NAPLATE IZ ČLANA 94. ST. 2. I 3. ZAKONA NE MOGU SE NASTAVITI, ODNOSNO POKRENUTI DO ZAKLJUČENJA UGOVORA O STRATEŠKOM PARTNERSTVU ILI DO PROGLAŠENJA POSTUPKA NEUSPEŠNIM, A NAJKASNIJE DO 31. OKTOBRA 2015. GODINE.
Član 13.
PROTIV SUBJEKTA PRIVATIZACIJE KOJI JE AKTOM VLADE ODREĐEN ZA SUBJEKAT PRIVATIZACIJE OD STRATEŠKOG ZNAČAJA I SUBJEKTA PRIVATIZACIJE ČIJE SE SEDIŠTE NALAZI ILI PRETEŽNA DELATNOST OBAVLJA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA ILI ČIJA IMOVINA SE NALAZI I NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE KOSOVO I METOHIJA, POSTUPAK PRINUDNOG IZVRŠENJA I PRINUDNE NAPLATE NE MOŽE SE NASTAVITI, ODNOSNO POKRENUTI U ROKU OD JEDNE GODINE OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
Član 14.
AKO SE PRIVREDNO DRUŠTVO, KOJE JE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, IZVRŠILO PRIVATIZACIJU VIŠE OD 50% DRUŠTVENOG KAPITALA, PREMA ODREDBAMA ZAKONA O DRUŠTVENOM KAPITALU („SLUŽBENI LIST SFRJ”, BR. 84/89 I 56/90) I ZAKONA O USLOVIMA I POSTUPKU PRETVARANJA DRUŠTVENE SVOJINE U DRUGE OBLIKE SVOJINE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 48/91, 75/91, 48/94 I 51/94), NE PRIVATIZUJE U ROKU PROPISANOM ČLANOM 6. ZAKONA, DANOM ISTEKA TOG ROKA, 70% NEPRIVATIZOVANOG DELA DRUŠTVENOG KAPITALA PRENOSI SE NA AKCIONARSKI FOND, A 30% NEPRIVATIZOVANOG DELA DRUŠTVENOG KAPITALA PRENOSI SE ZAPOSLENIMA BEZ NAKNADE, U SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 61-64. ZAKONA.
AKO SE PRIVREDNO DRUŠTVO, KOJE JE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA IZVRŠILO PRIVATIZACIJU DELA KAPITALA PREMA ODREDBAMA ZAKONA O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 32/97 I 10/01) NE PRIVATIZUJE U ROKU PROPISANOM ČLANOM 6. ZAKONA, DANOM ISTEKA TOG ROKA 100% NEPRIVATIZOVANOG DELA DRUŠTVENOG KAPITALA PRENOSI SE NA AKCIONARSKI FOND.
AKO SE PRIVREDNO DRUŠTVO ČIJI DRUŠTVENI KAPITAL ČINI MANJE OD 50% UKUPNOG KAPITALA DRUŠTVA NE PRIVATIZUJE U ROKU PROPISANOM ČLANOM 6. ZAKONA, DANOM ISTEKA TOG ROKA 100% NEPRIVATIZOVANOG DELA DRUŠTVENOG KAPITALA PRENOSI SE NA AKCIONARSKI FOND.
AKO JE ZA PRIVREDNO DRUŠTVO IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA DONETA ODLUKA O PRENOSU KAPITALA NA AKCIONARSKI FOND, PRIVREDNO DRUŠTVO JE DUŽNO DA AKCIJE ILI UDELE PRENESE AKCIONARSKOM FONDU, NAJKASNIJE U ROKU OD 30 DANA OD DANA DONOŠENJA TE ODLUKE.
AKO PRIVREDNO DRUŠTVO IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA NE PRENESE AKCIJE, ODNOSNO UDELE AKCIONARSKOM FONDU U ROKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE PRIVREDE DONEĆE REŠENJE O PRENOSU TIH AKCIJA, ODNOSNO UDELA.
REŠENJE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA KONAČNO JE.
AKCIONARSKI FOND PODNOSI PRIJAVU ZA UPIS U NADLEŽNE REGISTRE, KOJI SU DUŽNI DA IZVRŠE UPIS BEZ NAKNADE U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DONOŠENJA REŠENJA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA.
Član 15.
POSTUPCI PRIVATIZACIJE ZAPOČETI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA NASTAVIĆE SE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA.
Član 16.
U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA SUBJEKTI PRIVATIZACIJE ZA KOJE JE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PRODAJU KAPITALA ILI IMOVINE DUŽNI SU DA DOSTAVE AGENCIJI POPIS I PROCENU FER TRŽIŠNE VREDNOSTI CELOKUPNE IMOVINE I OBAVEZA I KAPITALA SA STANJEM NA DAN 31. DECEMBAR 2014. GODINE.
Član 17.
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE PRIVREDE NASTAVLJA DA OBAVLJA KONTROLU I VERIFIKACIJU POSTUPAKA SVOJINSKE TRANSFORMACIJE I PROCENE VREDNOSTI KAPITALA KOJI SU ZAPOČETI, A NISU ZAVRŠENI, KAO I KONTROLU PROCENE VREDNOSTI KAPITALA UČESNIKA STATUSNIH PROMENA.
Član 18.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU DANOM OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši
U skladu sa predloženim izmenama i dopunama zakona, propisivanje izuzetka u odnosu na propisani rok za privatizaciju društvenog kapitala, ali samo u pogledu subjekata koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i u odnosu na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, omogućilo bi stvaranje uslova za uspešno okončanje privatizacije tih subjekata.
Predloženim izmenama i dopunama zakona, propisuje se da je Subjekt privatizacije dužan je da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a da će, ukoliko je od popisa i procene proteklo 12 meseci, Agencija uputiti zahtev subjektu privatizacije da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine. Propisivanje obaveze subjekta privatizacije da izvrši popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine kao i da pripremi privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan popisa i procene, omogućilo bi da stanje u subjektima privatizacije ne bude bitno promenjeno u odnosu na stanje predstavljeno u prodajnoj dokumentaciji, čime se pojačava odgovornost za dostavljanje podataka i dokumentacije odgovornog lica u subjektu privatizacije.
Sprovođenje prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije, za koji je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv odložilo bi se do sprovedenog postupka privatizacije, zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka prodaje neuspešnim, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine. Protiv subjekta privatizacije koji je aktom Vlade određen za subjekat privatizacije od strateškog značaja i subjekta privatizacije čije se sedište, pretežna delatnost ili imovina nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, postupak prinudnog izvršenja i prinudne naplate odložio bi se do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odlaganjem isteka roka za zaštitu od prinudne naplate, a što predstavlja osnovne izmene predloženog zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih subjekata i sa očuvanjem radnih mesta, a sprečava odlazak u stečaj ovih društava i gubitak posla za veliki broj građana, što bi kako je i u razlozima za donošenje ovog zakona navedeno, dovelo do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom i na privrednom planu. Sprovođenje prinudnog izvršenja bi se odložilo do 31. oktobra 2015. za maksimalno 37 subjekata privatizacije sa 5.857 zaposlenih. Subjekti privatizacije od strateškog zanačaja obuhvataju skup od 17 preduzeća sa 21.517 zaposlenih.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Cilj donošenja ovog zakona je stvaranje uslova za uspešno rešavanje sudbine subjekata privatizacije za koje postoje uslovi za prodaju, jer ukoliko bi tokom postupka, došlo do prinudnih izvršenja na imovini navedenih subjekata, postoji objektivna nemogućnost da se njihova privatizacija sprovede.
Takođe, izmenama i dopunama zakona predlaže se izuzetak u odnosu na propisani rok za privatizaciju društvenog kapitala, u pogledu subjekata koji su aktom Vlade određeni kao subjekti privatizacije od strateškog značaja što će sprečiti pokretanje postupka stečaja ove subjekte koju su od značaja za privredu Republike Srbije i koji zapošljavaju veliki broj zaposlenih.
Kada je reč o subjektima privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, treba imati u vidu činjenicu da je reč o subjektima koji su izloženi uzurpaciji imovine i protivpravnoj privatizaciji koju sprovodi Kosovska agencija za privatizaciju, čime su u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge privredne subjekte u Republici Srbiji, pa je jedan od ciljeva ovog zakona i dodatna zaštita ovih subjekata kao vid pozitivne diskriminacije. Cilj zakona je i stvaranje pravnog okvira da se stanje imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji usaglasi sa faktičkim stanjem, te da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:
1) status quo – nemenjanje važećeg Zakona o privatizaciji, i
2) donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji kojim bi se izvršila korekcija uočenih problema,
3) donošenje novog Zakona o privatizaciji.
Razlog zašto se nismo opredelili za donošenje novog zakona o privatizaciji je činjenica da obim intervencija nije dovoljan da bi zahtevao donošenje novog zakona. Takođe, u toku analize razmatrane su mogućnosti prevazilaženja problema postojećim rešenjima, međutim, imajući u vidu da su rokovi za sprovođenje privatizacije, obaveza subjekta privatizacije da izvrši popis i procenu vrednosti imovine, obaveza i kapitala, rok za procenu i dan na koji se ta procena vrši, postupanje sa novopronađenom imovinom, potpisivanje zapisnika koji sadrži specifikaciju imovine, prava i obaveza subjekta privatizacije, odgovornost za krivično delo i rokovi za pokretanje i nastavak postupaka prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije propisani zakonom, to je jedina mogućnost propisivanje odredaba predloženih izmenama dopunama zakona, jer predmetna pitanja nije moguće urediti podzakonskim aktima.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Izmena i dopune zakona su nužne, s obzirom da je reč o pitanjima koja su zakonom propisana.
5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Zakon se odnosi pre svega na subjekte privatizacije, s tim da će se, usvajanjem predloženih dopuna zakona, stvoriti uslovi za okončanje privatizacije, a što će se pozitivno odraziti na sve aktere u postupku privatizacije: zaposlene, poverioce, male akcionare a pre svega na subjekt privatizacije. Rešavanje statusa subjekata privatizacije će pozitivno doprineti i opštem stanju privrede Republike Srbije.
6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Primena zakona neće izazvati troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, pošto se predloženim rešenjem ne predviđa uvođenje troškova građanima ili privredi.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Dopuna zakona neće izazvati troškove građanima i privredi.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Odredbe predloženog zakona stvoriće uslove za okončanje postupka privatizacije, a što će imati pozitivne efekte po privredu Republike Srbije, pa samim tim i privredne subjekte.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
U Predlog zakona su unete sugestije nadležnih organa, a dopune artikulišu opšte mišljenje da postojeća rešenja, nisu dalje održiva, te da postoji potreba otklanjanja problema korektivnim regulisanjem.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?
Mere i aktivnosti na primeni ovog zakona i u rokovima koji su ovim zakonom propisani, sprovodiće Vlada Republike Srbije, nadležno ministarstvo i Agencija za privatizaciju.
U okviru regulatornih mera i aktivnosti Vlada Republike Srbije doneće akt kojim će biti određeni subjekti od strateškog značaja.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE1. Ovlašćeni predlagač propisa – V l a d a Obrađivač – Ministarstvo privrede2. Naziv propisaPredlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizacijiDraft law on amendments and supplements to the Law on privatisation 3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa /b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma / v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma / g) Razlozi za delimično ispunjavanje,odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma /d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju /4. Usklađenost propisa sapropisima Evropske unijea) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima /b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima /v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima /g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost /d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije /5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.Ne postoji obaveza usklađivanja, jer predloženi propis nije predmet regulisanja u propisima EU.6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik? /7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU? /8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.