PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O UZAJAMNOJ ZAŠTITI TAJNIH PODATAKA
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, potpisan 16. oktobra 2014. godine, u Beogradu, u originalu na srpskom i ruskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u originalu na srpskom jeziku glasi:
Sporazum
između
Vlade Republike Srbije
i
Vlade Ruske Federacije
o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka
Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije (u daljem tekstu: strane),
polazeći od želje da obezbede zaštitu tajnih podataka koji se razmenjuju tokom političke, vojne, vojnotehničke, ekonomske ili druge saradnje, kao i tajnih podataka koji nastanu u procesu takve saradnje,
uzimajući u obzir uzajamne interese u obezbeđenju zaštite tajnih podataka u skladu sa zakonima i drugim propisima država svake od strana,
dogovorile su se o sledećem:
Član 1.
Pojmovi
Pojmovi upotrebljeni u ovom sporazumu imaju sledeće značenje:
a) „tajni podaci” jesu informacije nastale u bilo kom obliku koje su zaštićene u skladu sa zakonima i drugim propisima države svake od strana i prenete (primljene) na način koji utvrdi svaka od strana i u skladu sa ovim sporazumom, kao i informacije nastale u procesu saradnje strana, čije nedozvoljeno širenje može naneti štetu bezbednosti ili interesima države svake od strana;
b) „nosač tajnih podataka” je materijalni objekat, uključujući fizička polja, u kojem se tajni podaci prikazuju u obliku simbola, slika, signala, tehničkih rešenja i procesa;
c) „oznaka tajnosti” jeste oznaka koja se stavlja neposredno na nosač tajnih podataka i (ili) na njegovu propratnu dokumentaciju kojom se potvrđuje stepen tajnosti podataka koji se nalaze na nosaču;
d) „odobrenje za pristup tajnim podacima” jeste pravo koje se daje u skladu sa zakonima i drugim propisima države svake od strana fizičkom licu za pristup tajnim podacima ili ovlašćenom organu za korišćenje takvih podataka;
e) „pristup tajnim podacima” jeste uvid u tajne podatke koji je dozvoljen u skladu sa zakonima i drugim propisima države svake od strana fizičkom licu koje poseduje odgovarajuće odobrenje za pristup tajnim podacima;
f) „ovlašćeni organ” jeste organ javne vlasti ili drugo pravno lice koje je strana ovlastila da prenosi, prima, čuva, štiti i koristi tajne podatke;
g) „ugovor” jeste ugovor koji se zaključuje između ovlašćenih organa i kojim se predviđa prenos i (ili) stvaranje tajnih podataka tokom saradnje.
Član 2.
Nadležni organi
1. Nadležni organi koji su odgovorni za primenu ovog Sporazuma (u daljem tekstu: nadležni organi) jesu:
u Republici Srbiji – Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka;
u Ruskoj Federaciji – Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije.
2. Strane bez odlaganja, diplomatskim putem, obaveštavaju jedna drugu o promenama svojih nadležnih organa.
Član 3.
Ekvivalencija stepena tajnosti
Strane, u skladu sa zakonima i drugim propisima svojih država, utvrđuju da su sledeći stepeni tajnosti i oznake tajnosti koje im odgovaraju međusobno ekvivalentni:
U Republici Srbiji u Ruskoj Federaciji: „STROGO POVERLJIVO“ „Soveršenno sekretno” „POVERLJIVO” „Sekretno” „INTERNO“ „Sekretno”
Tajni podatak sa oznakom tajnosti „Sekretno” koji ustupa ruska strana, srpska strana označava stepenom tajnosti „POVERLJIVO”.
Član 4.
Zaštita tajnih podataka
Strane se, u skladu sa zakonima i drugim propisima svojih država, obavezuju:
a) da će obezbeđivati zaštitu tajnih podataka;
b) da neće menjati oznaku tajnosti nosača tajnih podataka bez pismene saglasnosti ovlašćenog organa strane koja ih je prenela;
c) da će u pogledu tajnih podataka preduzimati iste mere zaštite koje preduzimaju za sopstvene tajne podatke ekvivalentnog stepena tajnosti u skladu sa članom 3. ovog sporazuma;
d) da će tajne podatke primljene od ovlašćenog organa druge strane koristiti isključivo u svrhu za koju su oni preneti;
e) da neće odobriti pristup tajnim podacima trećoj strani bez prethodne pismene saglasnosti strane koja ih je prenela.
2. Pristup tajnim podacima odobrava se samo onim licima kojima je upoznavanje s tajnim podacima neophodno radi obavljanja službenih dužnosti u svrhu za koju su oni preneti, i koja poseduju odgovarajuće odobrenje za pristup tajnim podacima.
Član 5.
Prenos tajnih podataka
1. Ako ovlašćeni organ jedne strane namerava da prenese tajne podatke ovlašćenom organu druge strane, on prethodno zahteva od nadležnog organa svoje strane pismenu potvrdu o tome da ovlašćeni organ strane primaoca ispunjava neophodne uslove za zaštitu tajnih podataka odgovarajućeg stepena tajnosti u skladu sa zakonima i drugim propisima države strane primaoca.
Nadležni organ strane davaoca zahteva od nadležnog organa strane primaoca pismenu potvrdu o tome da ovlašćeni organ strane primaoca ispunjava neophodne uslove za zaštitu tajnih podataka odgovarajućeg stepena tajnosti u skladu sa zakonima i drugim propisima države strane primaoca.
2. Odluka o prenosu tajnih podataka donosi se u skladu sa zakonima i drugim propisima države strane koja ih prenosi.
3. Prenos nosača tajnih podataka vrši se diplomatskim putem ili kurirskom službom. Strane i (ili) ovlašćeni organi strana mogu dogovoriti i druge načine prenosa tajnih podataka, u skladu sa zakonima i drugim propisima države svake od strana. Odgovarajući ovlašćeni organ pismeno potvrđuje prijem tajnih podataka.
4. Ako se prenose nosači tajnih podataka većeg obima, ovlašćeni organi se, u skladu sa zakonima i drugim propisima svojih država, dogovaraju o načinu prevoza, pravcu kretanja i vrsti pratnje.
Član 6.
Postupanje s tajnim podacima
1. Na primljene nosače tajnih podataka ovlašćeni organ koji je odgovoran za njihov prijem dodatno stavlja oznake tajnosti koje su ekvivalentne u skladu sa članom 3. ovog sporazuma.
Obaveza stavljanja oznaka tajnosti odnosi se na nosače tajnih podataka nastalih u procesu saradnje strana, kao i dobijenih nakon prevoda, kopiranja ili reprodukcije.
Na nosač tajnih podataka koji su nastali na osnovu primljenih tajnih podataka ne stavlja se oznaka tajnosti nižeg stepena od oznake tajnosti koja se nalazi na primljenom nosaču tajnih podataka.
2. Postupanje s tajnim podacima, njihova evidencija i čuvanje obavlja se u skladu s merama koje se primenjuju na tajne podatke sopstvene države.
3. Nosači tajnih podataka uništavaju se na osnovu pismene saglasnosti ovlašćenog organa strane koja ih je prenela.
O uništavanju nosača tajnih podataka sastavlja se odgovarajući akt, pri čemu proces uništavanja mora isključivati mogućnost njihove reprodukcije ili rekonstrukcije.
O uništavanju nosača tajnih podataka u pismenom obliku obaveštava se ovlašćeni organ strane koja ih je prenela.
4. Ovlašćeni organ može menjati ili opozivati oznaku tajnosti primljenih nosača tajnih podataka samo uz pismenu dozvolu ovlašćenog organa strane koja ih je prenela.
O promeni ili opozivu stepena tajnosti tajnih podataka ovlašćeni organ strane koja ih je prenela u pismenom obliku obaveštava ovlašćeni organ druge strane.
Stepen tajnosti tajnih podataka nastalih u procesu saradnje strana utvrđuje se, menja ili opoziva na osnovu uzajamne saglasnosti ovlašćenih organa.
Član 7.
Ugovori
U ugovore koje zaključuju ovlašćeni organi unosi se posebno poglavlje o bezbednosti kojim se utvrđuje:
a) spisak tajnih podataka i stepeni njihove tajnosti;
b) mere zaštite, postupanja, čuvanja i uništavanja nosača tajnih podataka;
c) način rešavanja spornih situacija i obaveze naknade eventualne štete nastale zbog nedozvoljenog širenja tajnih podataka.
Kopija poglavlja o bezbednosti iz stava 1. ovog člana dostavlja se odgovarajućim nadležnim organima.
Član 8.
Povreda mera zaštite tajnih podataka
1. O povredi mera zaštite tajnih podataka koja je dovela ili može dovesti do njihovog nedozvoljenog širenja, a koju je utvrdio ovlašćeni ili nadležni organ jedne strane, bez odlaganja obaveštava se odgovarajući ovlašćeni i nadležni organ druge strane.
2. Ovlašćeni ili nadležni organ sprovodi istragu, a počinioci se pozivaju na odgovornost u skladu sa zakonima i drugim propisima njihove države.
3. Nadležni organi strana obaveštavaju jedan drugog o rezultatima istrage i preduzetim merama.
4. Način naknade eventualne štete nastale zbog nedozvoljenog širenja tajnih podataka određuje se u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu dogovora između ovlašćenih organa strana i, prema potrebi, uz angažovanje nadležnih organa.
Član 9.
Troškovi zaštite tajnih podataka
Ovlašćeni organi samostalno snose troškove u vezi sa sprovođenjem mera zaštite tajnih podataka u skladu sa ovim sporazumom.
Član 10.
Posete
1. Poseta predstavnika ovlašćenog organa jedne strane, kojom se predviđa njihov pristup tajnim podacima države druge strane, realizuje se u skladu sa zakonima i drugim propisima države strane domaćina.
2. Ovlašćeni organ gostujuće strane, najkasnije 30 dana pre planiranog datuma posete, dostavlja ovlašćenom organu strane domaćina zahtev za odobravanje planirane posete.
3. Zahtev za planiranu posetu treba da sadrži sledeće podatke:
a) prezime, ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo, broj pasoša, mesto rada, funkciju, odobrenje za pristup tajnim podacima odgovarajućeg stepena tajnosti predstavnika ovlašćenog organa gostujuće strane;
b) naziv i adresu ovlašćenog organa koji se posećuje;
c) cilj i razlog posete;
d) datum i trajanje posete.
4. Tokom posete predstavnik ovlašćenog organa jedne strane biće upoznat s pravilima rada s tajnim podacima države druge strane i poštovaće ta pravila.
Član 11.
Razmena propisa i konsultacije
1. Nadležni organi na utvrđeni način razmenjuju odgovarajuće zakone i druge propise svojih država u oblasti zaštite tajnih podataka koji su neophodni za primenu ovog sporazuma.
2. Radi obezbeđenja saradnje, nadležni organi u okviru realizacije ovog sporazuma, na zahtev jednog od njih, obavljaju konsultacije.
Član 12.
Odnos prema drugim sporazumima
Odredbe o zaštiti tajnih podataka koje su sadržane u sporazumima koji važe između strana, kao i nadležnih ili ovlašćenih organa, i dalje se primenjuju ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma.
Član 13.
Rešavanje sporova
Sporovi koji nastanu u vezi s tumačenjem ili primenom odredaba ovog sporazuma rešavaće se kroz pregovore i konsultacije između nadležnih organa.
Za vreme rešavanja sporova strane će i dalje ispunjavati sve svoje obaveze iz ovog sporazuma.
Član 14.
Izmene
Ovaj sporazum se može izmeniti na osnovu pismene saglasnosti strana, a njegove izmene stupaju na snagu posle procedure okončane u skladu sa članom 15. stav 1. ovog sporazuma.
Član 15.
Završne odredbe
1. Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeni vremenski period, a stupa na snagu na dan prijema poslednjeg pismenog obaveštenja kojim se strane međusobno obaveštavaju diplomatskim putem o ispunjenju unutrašnjih procedura neophodnih za njegovo stupanje na snagu.
2. Svaka od strana može otkazati ovaj sporazum upućivanjem, diplomatskim putem, drugoj strani pisanog obaveštenja o svojoj nameri da ga otkaže. U tom slučaju, ovaj sporazum prestaje da važi nakon isteka šest meseci od dana prijema takvog obaveštenja.
U slučaju prestanka važenja ovog sporazuma, mere zaštite navedene u članovima 4. i 6. ovog sporazuma i dalje se primenjuju na tajne podatke sve do opoziva oznake tajnosti na utvrđeni način.
Sačinjeno u Beogradu, 16. oktobra 2014. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskom i ruskom jeziku, pri čemu oba teksta imaju podjednaku važnost.
Za Vladu Republike Srbije Za Vladu Ruske Federacije
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije-Međunarodni ugovori“.
OBRAZLOŽENJE
1. Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije koja propisuje da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
2. Razlozi za potvrđivanje međunarodnog ugovora
1. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Ruskom Federacijom unapredi i u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.
2. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, državom koja u međunarodnoj areni snažno zastupa interese naše zemlje u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, štiteći tako suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.
3. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje.
4. Donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Ruske Federacije u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti kao i saradnju sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblasti namenske industrije i proizvodnju i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
3. Stvaranje finansijskih obaveza u izvršavanju međunarodnog ugovora i procena finansijskih sredstava za njegovo izvršavanje
Za ispunjenje potrebnih bezbednosno-tehničkih standarda za primenu ovog zakona planiraće se sredstva u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike Srbije, imajući u vidu da se radi o poslovima iz redovne delatnosti resornih ministarstava i drugih državnih organa.
Međunarodnu saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka naša zemlja je započela zaključivanjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 6/11) i Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/12). Za potrebe primene ovih sporazuma formiran je Centralni registar za strane tajne podatke u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka kao i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova, Misiji Republike Srbije pri NATO u Briselu i Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno informativnoj agenciji. Razmena tajnih podataka sa NATO-m i Evropskom unijom, bez obzira na to što su sporazumi potvrđeni, otpočela je tek kada su Centralni registar i podregistri u napred navedenim misijama, ministarstvima i drugim organima formirani i prošli sertifikacionu posetu ekspertskog tima NATO, a zatim i Evropske unije.
S obzirom na to da u našoj zemlji već sada postoje kapaciteti u okviru postojećih registara za razmenu tajnih podataka, ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO i Evropskom unijom biće primenjena i sa drugim državama. To znači da je za proširivanje postojećih registarskih kapaciteta, ako oni nisu dovoljni, potreban dogovor srpske i druge ugovorne strane, a zatim i da se realizuju sertifikacione posete ekspertskih timova obe zemlje koji će se uveriti da su isunjeni svi bezbednosni uslovi za čuvanje tajnih podataka u Centralnom registru i podregistima u drugoj državi.
U skladu sa napred iznetim, ukazujemo da kapaciteti za razmenu tajnih podataka postoje, a da njihovo proširivanje ili otvaranje posebnih registara u drugim organima za tajne podatke ruske strane predstavlja dug proces kojem prethodi odluka obe strane i formiranje registra za šta će blagovremeno planirati sredstva svi organi u okviru limita na svom razdelu u skladu sa planiranim obimom razmene tajnih podataka.