PREDLOG ZAKONA
O IZMENI ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
Član 1.
U Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13 i 68/14-dr. zakon), u članu 24. stav 1. tačka 16a) menja se i glasi:
„16a) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, ako je tim ugovorom predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza, u delu koji se finansira dobijenim novčanim sredstvima osim ako ratifikovanim međunarodnim ugovorom nije drukčije predviđeno;”.
Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2015. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Problemi koje bi Zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji zakon treba da reši, je stvaranje uslova da se promet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vrši u cilju realizacije projekata finansiranih u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) u tzv. decentralizovanom sistemu upravljanja, u potpunosti oslobodi poreza na dodatu vrednost.
Naime, prema postojećem zakonskom rešenju, promet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vrši u skladu sa ugovorom o donaciji, između ostalog i u skladu sa Okvirnim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) („Službeni glasnik RS”, broj 124/07 – u daljem tekstu: Okvirni sporazum), može biti oslobođen poreza na dodatu vrednost samo u delu koji se finansira iz sredstava donacije (npr. iz sredstava IPA). Imajući u vidu da se prelaskom na tzv. decentralizovani sistem upravljanja programima u okviru IPA, sredstva IPA i sredstva nacionalnog sufinansiranja objedinjuju tako da nije moguće razdvojiti promet dobara i usluga i uvoz dobara na deo koji se finansira iz sredstava IPA i deo koji se finansira iz sredstava nacionalnog sufinansiranja, neophodno je stvoriti osnov da se promet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vrši u cilju realizacije projekata finansiranih u okviru IPA, u potpunosti oslobodi poreza na dodatu vrednost.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Nisu razmatrane mogućnosti da se cilj koji ovaj opšti akt treba da postigne ostvari i bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o izmeni zakona kojim se uređuje oporezivanje potrošnje porezom na dodatu vrednost, a koji se, saglasno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka i 108/13), uvodi zakonom, pa se iz tog razloga i izmene ovog zakona mogu vršiti samo zakonom.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino moguće menjati odgovarajućim izmenama zakona.
Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH
REŠENJA
Članom 1. ovog zakona predlaže se da se poresko oslobođenje za promet dobara i
usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, ako je tim ugovorom predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza, može ostvariti i u delu koji se finansira sredstvima finansijskog doprinosa korisnika sredstava u slučaju kada je to ratifikovanim međunarodnim ugovorom predviđeno.
Članom 2. ovog zakona predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a da će se primenjivati od 1. januara 2015. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je neophodno obezbediti uslove da se programi koji se finansiraju iz sredstava IPA nesmetano sprovode, tj. u krajnjoj liniji radi nesmetanog ispunjavanja međunarodnih obaveza koje je preuzela ili će preuzeti Republika Srbija.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE
OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s obzirom da je neophodno u što kraćem roku stvoriti uslove za primenu poreskog oslobođenja za promet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vrši u cilju realizacije projekata finansiranih u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima IPA, u punom obimu, a time i nesmetano ispunjavanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu ovog zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa odredbom člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Zakon će imati uticaja na:
– sve subjekte koji vrše promet dobara i usluga i uvoz dobara u okviru sprovođenja projekata koji se finansiraju iz donatorskih sredstava na osnovu ratifikovanih međunarodnih ugovora, imajući u vidu da će za predmetni promet, odnosno uvoz, moći da ostvare poresko oslobođenje u punom obimu;
– na Republiku Srbiju i republičke organe koji su zaduženi za sprovođenje projekata koji se finansiraju iz sredstava IPA u okviru tzv. decentralizovanog sistema upravljanja, imajući u vidu da će stvoriti uslove za efikasnije sprovođenje tih projekata uz puno poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, kao i projekata koji se finansiraju iz drugih sredstava donacije dobijenih na osnovu ratifikovanih međunarodnih ugovora.
2. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim pravnim licima)
Primena ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
S obzirom da primena ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove, nije potrebno posebno obrazlagati da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.
4. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Zakon nema uticaj na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu niti na tržišnu konkurenciju.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se o zakonu izjasne.
6. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.
Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
VIII. PREGLED ODREDBE ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST KOJA SE
MENJA
Član 24.
PDV se ne plaća na:
1) prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona;
2) promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo, ako:
(1) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara;
(2) je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 150 EUR, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, uključujući PDV;
5) unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;
6) promet dobara koja su u postupku carinskog skladištenja;
6a) otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (u daljem tekstu: slobodne carinske prodavnice), kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica;
7) usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici, ili koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, a koja posle oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, isporučilac usluge, inostrani primalac ili treće lice, po njihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo;
8) prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom;
9) usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
10) isporuke letilica, servisiranje, popravke, održavanje, čarterisanje i iznajmljivanje letilica, koje se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih letilica;
11) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama letilica iz tačke 10) ovog stava;
12) usluge međunarodnog prevoza lica brodovima u rečnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno preduzeće koje vrši međunarodni prevoz lica brodovima u rečnom saobraćaju, poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
13) isporuke brodova, servisiranje, popravke, održavanje i iznajmljivanje brodova, koji se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom rečnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova;
14) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama brodova iz tačke 13) ovog stava;
15) isporuke zlata Narodnoj banci Srbije;
16) dobra i usluge namenjene za:
(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
16a) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, u delu koji se finansira dobijenim novčanim sredstvima, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
16a) PROMET DOBARA I USLUGA KOJI SE VRŠI U SKLADU SA UGOVORIMA O DONACIJI ZAKLJUČENIM SA DRŽAVNOM ZAJEDNICOM SRBIJA I CRNA GORA, ODNOSNO REPUBLIKOM, AKO JE TIM UGOVOROM PREDVIĐENO DA SE IZ DOBIJENIH NOVČANIH SREDSTAVA NEĆE PLAĆATI TROŠKOVI POREZA, U DELU KOJI SE FINANSIRA DOBIJENIM NOVČANIM SREDSTVIMA OSIM AKO RATIFIKOVANIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM NIJE DRUKČIJE PREDVIĐENO;
16b) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, kao i između treće strane i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, u delu koji se finansira dobijenim novčanim sredstvima, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;
16v) promet dobara i usluga koji se vrši na osnovu međunarodnih ugovora, ako je tim ugovorima predviđeno poresko oslobođenje, osim međunarodnih ugovora iz tač. 16a) i 16b) ovog stava;
17) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač. 1) – 16) ovog stava.
Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa.
Poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne odnosi se na promet dobara koja inostrani primalac sam preveze radi opremanja ili snabdevanja sportskih čamaca, sportskih aviona i ostalih prevoznih sredstava za privatne potrebe.
Oslobođenje iz stava 1. tačka 16) podtač. (1) i (3) ovog člana se ostvaruje pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za inostrane poslove.
Inostranim primaocem dobara ili usluga, u smislu ovog člana, smatra se lice koje:
1) je obveznik, a čije je mesto stvarne uprave van Republike;
2) nije obveznik, a ima prebivalište ili sedište van Republike.
Način i postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja iz st. 1 – 3. ovog člana propisuje ministar.
Član 2.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, A PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2015. GODINE.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost
Draft Law on Amend to Law on Value Added Tax
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,
– Naslov IV – Slobodan protok robe, Poglavlje III – Opšte odredbe, član 37. Sporazuma;
– Naslov VIII – Politike saradnje, član 100. Sporazuma;
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
U skladu sa rokovima iz člana 72. Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Ispunjava u potpunosti
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Poglavlje 3.16. NPAA – Oporezivanje
Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost nije planiran NPAA za 2014. godinu.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov VII – Zajednička pravila o konkurenciji, oporezivanju i usklađivanju zakona, Poglavlje 2. – Poreski propisi, čl. 110. i 111. – potpuno usklađeno;
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima:
– COUNCIL DIRECTIVE 2006/112/EC of 28 November 2006 on the common system of value added tax OJ L 347 CELEX 32006L0112 (consolidated version of 1 January 2014)
Direktiva Saveta 2006/112/EZ od 28. novembra 2006. godine o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost OJ L 347 CELEX 32006L0112 (prečišćen tekst od 1. januara 2014. godine);
– COUNCIL DIRECTIVE 2009/132/EC of 19 October 2009 determining the scope of Article 143(b) and (c) of Directive 2006/112/EC as regards exemption from value added tax on the final importation of certain goods OJ L 292/5 CELEX 32009L0132 (codified version);
– Direktiva Saveta 2009/132/EZ od 19. oktobra 2009. godine o utvrđivanju oblasti primene člana 143. (b) i (c) Direktive 2006/112/EZ u pogledu oslobađanja određenih konačnih uvoza dobara od poreza na dodatu vrednost OJ L 292/5 CELEX 32009L0132 (kodifikovana verzija);
– Thirteenth Council Directive 86/560/EEC of 17 November 1986 on the harmonization of the laws of the Member States relating to turnover taxes – Arrangements for the refund of value added tax to taxable persons not established in Community territory OJ L 326/40 CELEX 31986L0560;
– Trinaesta direktiva Saveta 86/560/EEZ od 17. novembra 1986. godine o harmonizaciji pravnih propisa država članica o porezima na promet – postupci za povraćaj PDV poreskim obveznicima koji nisu rezidenti na teritoriji Zajednice OJ L 326/40 CELEX 31986L0560;
– COUNCIL DIRECTIVE 2007/74/EC of 20 December 2007 on the exemption from value added tax and excise duty of goods imported by persons travelling from third countries OJ L 346/6 CELEX 32007L0074;
– Direktiva Saveta 2007/74/EZ od 20. decembra 2007. godine o oslobađanju robe uvezene od strane putnika iz trećih zemalja od PDV OJ L 346/6 CELEX 32007L0074;
– COUNCIL DIRECTIVE 2006/79/EC of 5 October 2006 on the exemption from taxes of imports of small consignments of goods of a non-commercial character from third countries OJ L 29/13 CELEX 32006L0079:
– Direktiva Saveta 2006/79/EZ od 5. oktobra 2006. godine o poreskim oslobođenjima pri uvozu robe u malim pošiljkama nekomercijalnog karaktera poreklom iz trećih zemalja OJ L 29/13 CELEX 32006L0079;
– COUNCIL DIRECTIVE 2008/9/EC of 12 February 2008 laying down detailed rules for the refund of value added tax, provided for in Directive 2006/112/EC, to taxable persons not established in the Member State of refund but established in another Member State OJ L 44 CELEX 32008L0009;
– Direktiva Saveta 2008/9/EZ od 12. februara 2008. godine o detaljnim pravilima za povraćaj PDV, predviđen Direktivom 2006/112/EZ, poreskim obveznicima koji nisu poslovno nastanjeni u državi članici povraćaja nego u drugoj državi članici OJ L 44 CELEX 32008L0009.
Predlogom zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost ne vrši se usklađivanje sa propisma Evropske unije.
Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13 i 68/14-dr. zakon) je delimično usklađen sa propisma Evropske unije.
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
Potpuna usklađenost Zakona o porezu na dodatu vrednost treba da se postigne u narednom periodu, u predviđenim rokovima.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
Prema rokovima utvrđenim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Sekundarni izvori prava Evropske unije ne sadrže odredbe sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Da
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Predloga zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost nisu učestvovali konsultanti.