PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Član 1.
U Zakonu o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon i 93/14 – dr. zakon), u članu 16. stav 5. posle reči: „prebivalište” dodaju se reči: „na dan polaganja zakletve”.
Član 2.
U članu 28. stav 2. reči: „će se obavestiti da se mogu prijaviti za sve ili pojedine” zamenjuju se rečima: „se mogu prijaviti za sve”.
Član 3.
U članu 82. stav 1. tačka 5) posle reči: „nepokretnostima” dodaju se reči: „lica koja su poslovno nesposobna”.
Član 4.
U članu 83. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Ugovori i drugi pravni poslovi kojima se raspolaže nepokretnostima poslovno sposobnih lica zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija).”
Član 5.
U članu 134. posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7. koji glase:
„Javni beležnik je dužan da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, u roku od 15 dana od dana naplate.
Iznos iz stava 6. ovog člana raspodeljuje se za tekuće rashode sudova i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, kao i druge rashode i investicije za sudove, u skladu sa zakonom.”
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Novi Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, broj 93/14), koji je stupio na snagu 1. septembra 2014. godine, predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju isključivo u obliku javnobeležničkog zapisa za čije su sastavljanje nadležni isključivo javni beležnici.
Na osnovu analize dosadašnje primene ovog zakona, zaključeno je da je neophodno izvršiti izmene Zakona o prometu nepokretnosti, u smislu da se omogući da se pored javnobeležničkog zapisa ugovori o prometu nepokretnosti mogu sačinjavati i u pismenom obliku, s tim da je neophodno da takvi ugovori prođu postupak solemnizacije javnog beležnika čime bi stekli svojstvo javne isprave. Predloženim izmenama neće se narušiti stepen pravne sigurnosti u oblasti prometa nepokretnosti.
U vezi sa tim neophodno je izvršiti i izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu u cilju usaglašavanja ovog zakona sa predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti. Istovremeno, izvršena su preciziranja pojedinih odredbi Zakona o javnom beležništvu koji se odnose na pravne poslove koji se sačinjavaju u obliku javnobeležničkog zapisa
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Odredbama čl. 1. i 2. Zakona da je se mogućnost kandidatima za javne beležnike da konkurišu bez obzira na svoje prebivalište u momentu raspisivanja konkursa, s tim da su dužni da, u slučaju imenovanja, promene svoje prebivalište do dana polaganja zakletve u mesta za koja su imenovani.
Odredbama čl. 3. i 4. Zakona vrši se neophodno usklađivanje sa predloženim izmenama Zakona o prometu nepokretnosti, koje se odnose na primenu oblika javnobeležničkog zapisa za ugovore o prometu nepokretnosti.
Članom 5. Zakona, u skladu sa uporedno-pravnim rešenjima iz zemalja u kojima postoji javnobeležnička delatnost, predviđa se da se deo prihoda koji ostvaruju javni beležnici na ime nagrade za svoj rad usmerava u budžet Republike Srbije u svrhu finansiranja rada sudova.
Članom 6. Zakona predviđeno je da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, iz razloga kako bi se sprečila šteta po ostvarivanje prava građana i pravnih lica, koja bi mogla nastupiti zbog usporenog prometa nepokretnosti.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, budući da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad državnih i drugih organa i ostvarivanje prava građana.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Odredbom člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da zakoni i drugi opšti akti mogu da stupe na snagu i pre osmog dana od dana objavljivanja samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
U slučaju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, budući da je to neophodno radi sprečavanja štete za ostvarivanje prava građana i pravnih lica.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 16.
Javnom beležniku se određuje jedno službeno sedište.
Javni beležnik je dužan da vodi javnobeležničku kancelariju u mestu službenog sedišta.
Javni beležnik je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi javnobeležnička kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: „javni beležnik i ime i prezime javnog beležnika.
Ukoliko se službeno sedište javnog beležnika nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo određene nacionalne manjine u službenoj upotrebi, na tabli se naziv „javni beležnik” ispisuje i na jeziku nacionalne manjine.
Javni beležnik mora imati prebivalište NA DAN POLAGANJA ZAKLETVE na području opštine, odnosno grada koji je u odluci o imenovanju određen kao njegovo službeno sedište, a ako je u odluci o imenovanju javnog beležnika kao njegovo službeno sedište određena gradska opština, javni beležnik mora imati prebivalište NA DAN POLAGANJA ZAKLETVE na području grada kojem pripada ta gradska opština.
Javnom beležniku nije dopušteno da vrši delatnost i prima stranke izvan javnobeležničke kancelarije, osim ako zakonom nije propisano drukčije.
Član 28.
Konkurs za imenovanje javnih beležnika raspisuje i sprovodi Komora, na osnovu odluke ministra.
U konkursu mora biti naznačena opština za koju se imenuje javni beležnik, a ako se istovremeno raspisuje konkurs za više jedinica lokalne samouprave, kandidati će se obavestiti da se mogu prijaviti za sve ili za pojedine SE MOGU PRIJAVITI ZA SVE jedinice lokalne samouprave.
Konkurs se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od 15 dana od dana prijema odluke ministra iz stava 1. ovog člana.
Rok za prijavu ne može biti kraći od 30 dana.
Član 82.
U obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju se naročito:
1) ugovori o imovinskim odnosima između supružnika;
2) ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera;
3) sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera;
4) sporazumi o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom;
5) ugovori o raspolaganju nepokretnostima LICA KOJA SU POSLOVNO NESPOSOBNA;
6) ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života;
7) ugovori o doživotnom izdržavanju;
8) obećanje poklona i ugovori o poklonu za slučaj smrti;
9) drugi pravni poslovi i izjave za koje zakon određuje da moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa, po zakonima i drugim propisima koji uređuju njihovo sačinjavanje.
Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom.
Ugovori, odnosno izjave kojima se menjaju pravni odnosi nastali zaključenjem ugovora ili davanjem izjava iz stava 1. ovog člana zaključuju se, odnosno daju u obliku javnobeležničkog zapisa.
Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo.
Član 83.
U obliku javnobeležničkog zapisa, pored drugih oblika koji su predviđeni zakonom mogu se zaključiti, sačiniti ili dati:
1) (brisana);
2) ugovori o raspolaganju pokretnim stvarima ili pravima;
3) izjave i raspolaganje imovinom radi osnivanja zadužbine, odnosno fondacije za života ili za slučaj smrti osnivača zadužbine odnosno, fondacije;
4) zapis o poništaju izgubljenih, uništenih ili oštećenih isprava;
5) zaveštanje (testament);
6) izjava kojom se nužni naslednik isključuje iz nasledstva;
7) izjava kojom se nužni naslednik lišava nasledstva;
8) izjava da se poklon dat zakonskom nasledniku neće uračunavati u njegov nasledni deo, u skladu sa zakonom;
9) izjava da se dug budućeg naslednika neće uračunavati u njegov nasledni deo, u skladu sa zakonom;
10) izjava o priznanju očinstva kao i izjava o saglasnosti sa priznatim očinstvom;
11) izjava o pristanku na postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja;
12) drugi pravni poslovi i izjave za koje zakon određuje da se mogu zaključiti ili dati u obliku javnobeležničkog zapisa.
Ugovori, zaveštanja (testamenti) i izjave iz stava 1. ovog člana koji su zaključeni ili sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao i ugovori, zaveštanja (testamenti) i izjave koji su sačinjeni u sudu ili pred organom uprave, odnosno overeni od strane suda ili organa uprave.
U postupcima iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe vanparničnog postupka.
U postupku iz stava 1. tačka 10) ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju porodični odnosi.
U postupku iz stava 1. tač. 5) do 9) ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje nasleđivanje.
UGOVORI I DRUGI PRAVNI POSLOVI KOJIMA SE RASPOLAŽE NEPOKRETNOSTIMA POSLOVNO SPOSOBNIH LICA ZAKLJUČUJU SE U OBLIKU JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA ILI U PISMENOM OBLIKU KOJI OVERAVA JAVNI BELEŽNIK U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE OVERAVANJE NEJAVNE ISPRAVE (SOLEMNIZACIJA).
Član 134.
Javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom, u skladu sa Javnobeležničkom tarifom.
Zabranjeni su sporazumi kojima se određuje veća nagrada od one koja je propisana Javnobeležničkom tarifom.
Javnom beležniku ne pripada nagrada za javnobeležničku ispravu koja je manjkava u pogledu forme ili sadrži neki drugi nedostatak za koji je odgovoran javni beležnik.
Ako je naknada iz stava 3. ovog člana već plaćena, stranka može tražiti njen povraćaj.
Javni beležnik je ovlašćen da na osnovu zakona, nezavisno od nagrade i naknade troškova, naplati taksu za obavljenu uslugu koja predstavlja javni prihod, a čija visina je određena zakonom.
JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA IZNOS OD 30% OD NAPLAĆENE NAGRADE BEZ PDV-A, UPLATI NA RAČUN PROPISAN ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA, U ROKU OD 15 DANA OD DANA NAPLATE.
IZNOS IZ STAVA 6. OVOG ČLANA RASPODELJUJE SE ZA TEKUĆE RASHODE SUDOVA I POBOLJŠANJE MATERIJALNOG POLOŽAJA ZAPOSLENIH U SUDOVIMA, KAO I DRUGE RASHODE I INVESTICIJE ZA SUDOVE, U SKLADU SA ZAKONOM.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu
Draft of the Law on amendments and additions to the Law on Public Notary
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
– /
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
– /
5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– /