PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Član 1.
U Zakonu o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS”, br. 31/11 i 85/12), u članu 16. stav 5. menja se i glasi:
„Javni beležnik mora imati prebivalište na području opštine, odnosno grada koji je u odluci o imenovanju određen kao njegovo službeno sedište, a ako je u odluci o imenovanju javnog beležnika kao njegovo službeno sedište određena gradska opština, javni beležnik mora imati prebivalište na području grada kojem pripada ta gradska opština.”
Član 2.
U članu 82. stav 1. tačka 5) reči: „lica koja su poslovno nesposobna” brišu se.
Član 3.
U članu 83. stav 1. tačka 1) briše se.
Član 4.
Član 146. menja se i glasi:
„Član 146.
Javnobeležnički ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar.
Članove ispitne komisije imenuje ministar iz reda diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci, odnosno iz reda nastavnika pravnog fakulteta na pozitivnopravnim predmetima obuhvaćenim programom javnobeležničkog ispita.
Ispitna komisija se sastoji od pet članova.
Ministar može obrazovati više ispitnih komisija.”
Član 5.
Član 181. briše se.
Član 6.
U članu 182. reči: „1. marta 2013.” zamenjuju se rečima: „1. marta 2014.”.
Član 7.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem javnih službi, kao i u članu 137. st. 2. i 5. Ustava, kojim je propisano da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, odnosno da se delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne službe, njihovo uređenje i rad propisuju zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o javnom beležništvu donet je u maju 2011. godine, s tim što je predviđeno da njegova primena otpočne 1. septembra 2012. godine. U avgustu 2012. godine odložen je početak primene zakona za 1. mart 2013. godine. Imajući u vidu da 1. marta 2013. godine nije moguće obezbediti uslove za primenu zakona, jer je nedovoljan broj lica položio javnobeležnički ispit, a što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika, kao i za osnivanje Javnobeležničke komore koja treba da donese neophodne podzakonske akte, potrebno je da se odloži primena Zakona o javnom beležništvu do 1. marta 2014. godine, kako bi se stekli uslovi za njegovu primenu.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona precizira se odredba 16. stav 5. Zakona o javnom beležništvu koja se odnosi na obavezu javnog beležnika da ima prebivalište na području opštine ili grada koji je u odluci o njegovom imenovanju određen za njegovo sedište.
Odredbama čl. 2. i 3. Zakona predviđaju se izmene čl. 82. i 83. Zakona o javnom beležništvu, u cilju da se propiše da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima obavezno sastavljaju u obliku javnobeležničkog zapisa, što je celishodnije u odnosu na postojeće zakonsko rešenje koje je previđalo obaveznost forme javnobeležničkog zapisa samo za ugovore o raspolaganju nepokretnostima kada je ugovorna strana lice koje je poslovno nesposobno.
Članom 4. Zakona menja se član 146. Zakona o javnom beležništvu tako što se predviđa da ispitnu komisiju za polaganje javnobeležničkog ispita čini pet članova, umesto šest kako je sada propisano, s tim da bi jednog kandidata ispitivalo svih pet članova komisije, a imajući u vidu složenost javnobeležničkog ispita. Pored toga, precizira se svojstvo članova ispitne komisije iz reda profesora pravnog fakulteta, tako što se predviđa da član ispitne komisije može biti nastavnik pravnog fakulteta na pozitivnopravnim predmetima obuhvaćenim programom javnobeležničkog ispita, pri čemu se pod nastavnikom, u smislu Zakona o visokom obrazovanju, podrazumevaju profesor strukovnih studija, docent, redovni i vanredni profesor. Takođe predviđena je mogućnost da ministar može da obrazuje više komisija, što može biti neophodno u slučaju da se prijavi veći broj kandidata za polaganje javnobeležničkog ispita.
Članom 5. Zakona briše se član 181. Zakona o javnom beležništvu, radi usklađivanja sa izmenama predviđenim u čl. 2. i 3. Zakona (čl. 82. i 83. Zakona o javnom beležništvu).
Članom 6. Zakona vrši se izmena člana 182. Zakona o javnom beležništvu tako što se predviđa da primena tog zakona otpočne 1. marta 2014. godine, umesto, kako je to propisano važećom odredbom zakona, 1. marta 2013. godine.
Članom 7. određuje se stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovg zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad sudova i drugih organa u Republici Srbiji.
VI. RAZLOZI ZA STUPANJE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” budući da postoji naročito opravdani razlog za stupanje Zakona na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se pre 1. marta 2013. godine, kada je prema važećem zakonu predviđen početak primene Zakona o javnom beležništvu, odloži početak primene tog zakona jer nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i time izbegnu štetne posledice po rad sudova i drugih državnih organa i za ostvarivanje prava građana.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
KOJE SE MENJAJU
Službeno sedište i tabla
Član 16.
Javnom beležniku se određuje jedno službeno sedište.
Javni beležnik je dužan da vodi javnobeležničku kancelariju u mestu službenog sedišta.
Javni beležnik je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi javnobeležnička kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: „javni beležnik“ i ime i prezime javnog beležnika.
Ukoliko se službeno sedište javnog beležnika nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo određene nacionalne manjine u službenoj upotrebi, na tabli se naziv „javni beležnik“ ispisuje i na jeziku nacionalne manjine.
Javni beležnik ima prebivalište u mestu koje je u odluci o imenovanju određeno kao njegovo službeno sedište.
JAVNI BELEŽNIK MORA IMATI PREBIVALIŠTE NA PODRUČJU OPŠTINE, ODNOSNO GRADA KOJI JE U ODLUCI O IMENOVANJU ODREĐEN KAO NJEGOVO SLUŽBENO SEDIŠTE, A AKO JE U ODLUCI O IMENOVANJU JAVNOG BELEŽNIKA KAO NJEGOVO SLUŽBENO SEDIŠTE ODREĐENA GRADSKA OPŠTINA, JAVNI BELEŽNIK MORA IMATI PREBIVALIŠTE NA PODRUČJU GRADA KOJEM PRIPADA TA GRADSKA OPŠTINA.
Javnom beležniku nije dopušteno da vrši delatnost i prima stranke izvan javnobeležničke kancelarije, osim ako zakonom nije propisano drukčije.
Pravni poslovi koji imaju oblik javnobeležničkog zapisa
Član 82.
U obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju se naročito:
1) ugovori o imovinskim odnosima između supružnika;
2) ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera;
3) sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera;
4) sporazumi o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom;
5) ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna;
6) ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života;
7) ugovori o doživotnom izdržavanju;
8) obećanje poklona i ugovori o poklonu za slučaj smrti;
9) drugi pravni poslovi i izjave za koje zakon određuje da moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa, po zakonima i drugim propisima koji uređuju njihovo sačinjavanje.
Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom.
Ugovori, odnosno izjave kojima se menjaju pravni odnosi nastali zaključenjem ugovora ili davanjem izjava iz stava 1. ovog člana zaključuju se, odnosno daju u obliku javnobeležničkog zapisa.
Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo.
Drugi pravni poslovi koji mogu imati oblik javnobeležničkog zapisa
Član 83.
U obliku javnobeležničkog zapisa, pored drugih oblika koji su predviđeni zakonom mogu se zaključiti, sačiniti ili dati:
1) ugovori o raspolaganju nepokretnostima;
2) ugovori o raspolaganju pokretnim stvarima ili pravima;
3) izjave i raspolaganje imovinom radi osnivanja zadužbine, odnosno fondacije za života ili za slučaj smrti osnivača zadužbine odnosno, fondacije;
4) zapis o poništaju izgubljenih, uništenih ili oštećenih isprava;
5) zaveštanje (testament);
6) izjava kojom se nužni naslednik isključuje iz nasledstva;
7) izjava kojom se nužni naslednik lišava nasledstva;
8) izjava da se poklon dat zakonskom nasledniku neće uračunavati u njegov nasledni deo, u skladu sa zakonom;
9) izjava da se dug budućeg naslednika neće uračunavati u njegov nasledni deo, u skladu sa zakonom;
10) izjava o priznanju očinstva kao i izjava o saglasnosti sa priznatim očinstvom;
11) izjava o pristanku na postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja;
12) drugi pravni poslovi i izjave za koje zakon određuje da se mogu zaključiti ili dati u obliku javnobeležničkog zapisa.
Ugovori, zaveštanja (testamenti) i izjave iz stava 1. ovog člana koji su zaključeni ili sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao i ugovori, zaveštanja (testamenti) i izjave koji su sačinjeni u sudu ili pred organom uprave, odnosno overeni od strane suda ili organa uprave.
U postupcima iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe vanparničnog postupka.
U postupku iz stava 1. tačka 10) ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju porodični odnosi.
U postupku iz stava 1. tač. 5) do 9) ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje nasleđivanje.
Ispitna komisija
Član 146.
Javnobeležnički ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje Ministarstvo.
Članovi komisije imenuju se iz reda diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci, odnosno iz reda profesora pravnog fakulteta na pozitivnopravnim predmetima obuhvaćenim programom javnobeležničkog ispita.
Komisija se sastoji od šest članova, a jednog kandidata proveravaju tri člana komisije.
Članove komisije imenuje ministar na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog imenovanja.
ČLAN 146.
JAVNOBELEŽNIČKI ISPIT SE POLAŽE PRED ISPITNOM KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE MINISTAR.
ČLANOVE ISPITNE KOMISIJE IMENUJE MINISTAR IZ REDA DIPLOMIRANIH PRAVNIKA SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM I NAJMANJE 10 GODINA RADNOG ISKUSTVA U PRAVNOJ STRUCI, ODNOSNO IZ REDA NASTAVNIKA PRAVNOG FAKULTETA NA POZITIVNOPRAVNIM PREDMETIMA OBUHVAĆENIM PROGRAMOM JAVNOBELEŽNIČKOG ISPITA.
ISPITNA KOMISIJA SE SASTOJI OD PET ČLANOVA.
MINISTAR MOŽE OBRAZOVATI VIŠE ISPITNIH KOMISIJA.
Član 181.
Po isteku dve godine od dana početka primene ovog zakona, pravni posao iz člana 83. stav 1. tačka 1) ovog zakona mora biti sačinjen u obliku javnobeležničkog zapisa ili overen u skladu sa članom 93. ovog zakona.
Član 182.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. marta 2013. 1. MARTA 2014. godine, izuzev odredaba čl. 15. i 16, čl. 25. do 30. i čl. 143. do 148. koje se primenjuju od osmog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IZJAVA O
USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač zakona – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde i državne uprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu
Draft Law on amendments of the Law on Notary
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.