PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O TRGOVINI
Član 1.
U Zakonu o trgovini („Službeni glasnik RS”, broj 53/10), u članu 2. tačka 8) menja se i glasi:
„8) proizvođač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, ili druge prepoznatljive oznake ili načina;”.
Član 2.
U članu 11. stav 2. tačka 4) briše se.
Član 3.
Naziv iznad člana i član 19. menjaju se i glase:
„Punomoćnik i izjava o trgovini ličnim nuđenjem
Član 19.
Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja lično, odnosno preko punomoćnika koji ne mora da ispunjava uslove za trgovca iz člana 11. ovog zakona.
Trgovac, kao i njegov punomoćnik, dužni su da poseduju pisanu izjavu o obavljanju trgovine ličnim nuđenjem, koja naročito sadrži podatke o: poslovnom imenu trgovca, imenu i ličnom broju punomoćnika, opisu robe/usluga koja je predmet prometa, podatke o periodu, načinu i području na kojem će se obavljati trgovina, kao i druge potrebne podatke.
Trgovac je dužan da izjavu iz stava 2. ovog člana, potpisanu i overenu svojim pečatom, drži vidno istaknutu na mestu ponude, odnosno da je da na uvid licu prema kojem je usmerena ponuda u trenutku prvog obraćanja.
Ministar bliže propisuje sadržinu i oblik izjave iz stava 2. ovog člana.”
Član 4.
Naziv iznad člana 29. i član 29. brišu se.
Član 5.
Naziv iznad člana 32. i član 32. brišu se.
Član 6.
U članu 35. stav 2. menja se i glasi:
„Robu u prevozu moraju da prate isprave iz stava 1. ovog člana koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom.”
Član 7.
U članu 37. stav 2. menja se i glasi:
„Evidencija iz stava 1. ovog člana mora biti dostupna u prodajnom objektu, odnosno u trgovini van prodajnog objekta, na mestu koje se prijavi ministarstvu.”
Stav 5. briše se.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.
Član 8.
U članu 39. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Izdavalac posebne oznake, odnosno trgovac predmetne robe/usluge, dužan je da učini dostupnim elaborat iz stava 2. ovog člana, svakom zainteresovanom licu, na mestu prodaje, putem interneta ili na drugi način kojim se omogućava jednostavan i besplatan pristup tom dokumentu.”
Član 9.
U članu 40. stav 1. reči „zemlji porekla” zamenjuju se rečima „zemlji proizvodnje, odnosno uvoza”.
Stav 5. menja se i glasi:
„Kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza u smislu stava 1. ovog člana, može se navesti Evropska unija (EU), ako se roba proizvodi, odnosno uvozi u/iz zemlje koja je članica EU.”
Član 10.
Član 41. menja se i glasi:
„Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu robe/usluga koja se nudi u trgovini na malo.
Prodajna cena je ukupna, konačna cena po jedinici robe, ili date količine robe, odnosno konačna cena usluge, uključujući sve poreze i dažbine.
Trgovac je dužan da pored prodajne cene označi i jediničnu cenu za prethodno upakovane proizvode.
Jedinična cena je prodajna cena obračunata po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru ili drugoj jedinici mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge.
Prethodno upakovani proizvodi su proizvodi koji su upakovani bez prisustva kupca, nejednakih nazivnih količina punjenja, pri čemu se količina tih proizvoda ne može promeniti bez promene pakovanja odnosno bez otvaranja pakovanja pri čemu nastaje vidno oštećenje.
Ako roba nije upakovana nego se meri u prisustvu potrošača, trgovac je dužan da istakne samo jediničnu cenu robe.
Jedinična cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni.
Odredbe st. od 1. do 7. ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta.
U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uočljiv način istakne prvo prodajnu (maloprodajnu) cenu, pa veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju.
U pružanju usluga, trgovac je dužan da na vidnom mestu istakne samo jediničnu cenu usluga (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.), na način iz stava 1. ovog člana.
Cena se ističe u valuti platnog prometa.
Izuzetno, cena može da se ističe u stranoj valuti, sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima, odnosno u skladu sa posebnim propisima.”
Član 11.
U članu 43. stav 4. menja se i glasi:
„Jedinica lokalne samouprave propisuje uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenoj teritoriji.”
Stav 6. briše se.
Član 12.
U članu 44. stav 2. menja se i glasi:
„Ako je razlog za prodajni podsticaj eventualno umanjenje upotrebne vrednosti robe (roba sa greškom, oštećenjem, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora jasno istaći.”
U stavu 5. reči „i period u kojem je važila prethodna cena” brišu se.
Stav 9. briše se.
Član 13.
Član 45. briše se.
Član 14.
Naziv iznad člana 47. i član 47. menjaju se i glase:
„Praćenje trgovine i tržišta
Član 47.
Ministarstvo prikuplja, vodi, prati i analizira podatke o trgovini, tržištu i trgovinskoj mreži, a naročito o njenoj strukturi, radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine i mera unapređenja trgovine.
Ako podacima iz stava 1. ovog člana raspolažu drugi državni organi ili imaoci javnih ovlašćenja, u okviru evidencija koje vode ili podataka koje prikupljaju, a naročito putem statističkih istraživanja, ti podaci se po zahtevu dostavljaju ministarstvu.
Podaci koji se prikupe za pojedine trgovce, imaju svojstvo poverljivih podataka u smislu propisa kojima se uređuje tajnost podataka.
Radi praćenja trgovine, tržišta i trgovinske mreže, a naročito u pogledu robe i usluga iz člana 46. ovog zakona, ministar može da naredi dostavljanje podataka o ceni, zalihama, pojedinim uslovima prometa ili drugih relevantnih podataka.”
Član 15.
Naziv iznad člana 48. i čl. 48. i 49. brišu se.
Član 16.
Posle člana 50. dodaju se naziv i član 50a, koji glase:
„Sudska zaštita
Član 50a
Tužbom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije) može se zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknada štete.
Oštećeni trgovac (konkurent) ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda.
Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju, a naročito značaj, trajanje i intezitet povrede, efekat povrede na poslovanje tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada, kao i tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Tužba se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za radnju i učinioca, a najkasnije u roku od tri godine od okončanja radnje.
Sud može narediti da se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije”, na trošak štetnika.
Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan.”
Član 17.
U članu 53. stav 2. briše se.
Član 18.
U članu 55. stav 1. tačka 8) menja se i glasi:
„ 8) određuje, odnosno uzima uzorke robe i drugih predmeta;”
Član 19.
U članu 56. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Ministar propisuje oblik i sadržinu službene legitimacije iz stava 1. tačka 4) ovog člana.”
Član 20.
U članu 59. stav 1. reči „koji ne može biti kraći od tri dana niti” zamenjuju se rečima „koji može biti najkraće odmah po izricanju mere, a ne može biti.”
Član 21.
U članu 60. stav 4. posle reči: „zabrane” dodaju se zapeta i reči: „uključujući zabranu prometa robe koja prati pružanje usluge.”
Član 22.
U članu 61. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„ 2) ako ne ispunjava uslove iz člana 30. st. 1. i 2. ovog zakona;”.
Član 23.
Naziv iznad člana i član 64. menjaju se i glase:
„Prodaja i ustupanje bez naknade oduzete robe
Član 64.
Oduzetu robu koja ispunjava uslove za stavljanje u promet, po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta roba,tu robu prodaje putem javnog nadmetanja.
Sredstva ostvarena prodajom robe, iz stava 1. ovog člana, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike Srbije, ako je roba oduzeta preko tržišnih inspektora, odnosno u budžet lokalne samouprave, ako je oduzeta preko komunalne inspekcije.
Vlada, odnosno nadležni organ lokalne samouprave, može robu iz stava 1. ovog člana i robu čija prodaja nije moguća za humanitarne svrhe ustupiti bez naknade državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.”
Član 24.
U članu 65. stav 1. reči „stručnog procenitelja” brišu se.
Stav 2. menja se i glasi:
„Vlada bliže uređuje način i uslove prodaje, ustupanja bez naknade i uništavanja oduzete robe.”
Stav 3. briše se.
Član 25.
U članu 71. stav 1. reči: „preduzimanja, odnosno okončanja kontrole” zamenjuju se rečima: „izdavanja zapisnika”.
Član 26.
U članu 74. stav 1. tačka 5) reči: „okvirnom radnom vremenu” zamenjuju se rečima „propisanim uslovima.”
Tačka 6) menja se i glasi: „ne dostavi podatke u skladu sa članom 47. ovog zakona.”
Član 27.
U članu 75. stav 1. tačka 1) briše se.
U tački 4) reči „čl. 22.” zamenjuju se rečima „čl. 21.”
Član 28.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O b r a z l o ž e nj e
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmeni i dopuni Zakona o trgovini sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 89/06) kojim se utvrđuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonom o trgovini („Službeni glasnik RS”, broj 53/10) sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu, uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, novi instituti (trgovinski format, posebne tržišne institucije i sl.), kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, naročito radi uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoj preduzetništva, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija, novim organizacionim i procesnopravnim zakonskim rešenjima, u pravcu izgradnje savremenog i efikasnog sistema kontrole poštovanja propisanih uslova u prometu robe i usluga, koji istovremeno obezbeđuje pravnu sigurnost subjekata u tom prometu.
Nakon dve godine primene novog zakona, u praksi su uočene potrebe za unapređenjem pojedinih zakonskih rešenja, naročito u pogledu smanjenja administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata. U tom smislu, ovim se zakonom, na prvom mestu, vrši otklanjanje administrativne prepreke za investicije u oblasti trgovine u vidu tzv. studije uticaja za velike trgovinske formate (preko 2000m2), kao i brisanje administrativne procedure koja podrazumeva dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnose na promet i strukturu trgovinske mreže za sve trgovce.
Ovaj zakon predviđa brisanje javne agencije za poslove unapređenja trgovine, Centra za razvoj trgovine, i uvodi olakšani analitički mehanizam u pogledu prikupljanja određenih podataka, vezanih prevashodno za primenu mera zaštite tržišta (npr. podaci o robi od vitalnog značaja za stanovništvo, kao što su mleko, ulje, brašno i sl.).
Među najznačajnijim novinama je unapređenje pravne zaštite od nelojalne konkurencije, kao jedne od najprisutnijih negativnih pojava na našem tržištu. Uvodi se pravni osnov za tužbu za nematerijalnu štetu zbog narušavanja poslovnog ugleda pravnih lica, u pogledu radnji nelojalne konkurencije.
Ovaj zakon sadrži i druge izmene čiji je cilj preciziranje pojedinih formulacija osnovnog teksta Zakona o trgovini, u skladu sa primedbama poslovne zajednice, organizacija za zaštitu potrošača i lokalne samouprave.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1. – Briše se definicija stručnog procenitelja, a u vezi sa izmenom odredbe člana 64. Zakona o trgovini, kojom se na drugačiji način uređuje prodaja oduzete robe i ukida stručni procenitelj, a zemenjuje definicijom proizvođača, kojom se usklađuje ovaj pojam u smislu Zakona o trgovini, sa drugim relevantnim zakonima (Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i dr.).
Član 2. – Svojstvo trgovca u čl. 11. st. 2. tačka 1), 2) i 3) Zakona o trgovini, imaju lica koja su upisana u posebne registre, relevantne sa aspekta kategorije robe i delatnosti za koju im se odobrava učešće u trgovini u tom svojstvu. Ostala fizička lica mogu da vrše samo prodaju sopstvenih polovnih stvari, ali ne bi imali svojstvo trgovca, jer isto podrazumeva niz drugih uslova koje ne mogu da ispune. Ova situacija se uređuje u izmeni člana 30. Zakona.
Član 3. – U cilju potpunijeg uređenja trgovine ličnim nuđenjem, a radi adekvatnije zaštite potrošača, propisuje se obaveza trgovca da kad obavlja ovaj vid trgovine, bilo lično ili preko punomoćnika, poseduje pisanu izjavu određene sadržine, kao i oblika koji je lako prepoznatljiv od strane potrošača kojima se obraća, a koja sadrži osnovne podatke radi pouzdane identifikacije trgovca i robe/usluge. Radi standardizacije forme i efikasne kontrole, pravilnikom će se propisati sadržina i urediti oblik ove pisane izjave.
Član 4. – Briše se odredba člana 29. Zakona o trgovini, obzirom da ima pretežno analitički karakter, odnosno u funkciji je nomenklature određenih usluga, ali se u praksi pojavljuje pitanje odnosa navedenih, specijalizovanih i ostalih usluga, pa je radi sprečavanja daljeg nerazumevanja predloženo brisanje ove odredbe.
Član 5. – Brisanje nepotrebne administrativne prepreke vezane za nametanje dodatnih obaveza i troškova trgovcima u pogledu definisanja posebnih uslova za zaposlene u trgovini.
Član 6. – Cilj ove izmene je da se odredi koje isprave nužno prate robu u prevozu. Naime u prevozu robe iz jednog u drugi maloprodajni objekat ili iz magacina veleprodaje u maloprodajni objekata nije potrebno imati sve isprave, već samo one koje su neophodne za datu aktivnost.
Član 7. – Radi pojednostavljenja vođenja evidencije, predviđeno da se detaljniji uslovi, uključujući mesto njenog držanja, urede pravilnikom. Pored toga, predviđeno da se umesto držanja (u fizičkom obliku), evidencija čini dostupnom po zahtevu kontrole, takođe u vezi pojednostavljenjem procedure i stvaranja adekvatnijih uslova za elektronsku evidenciju.
Član 8. – Transparentnost u pogledu kriterijuma koji se primenjuju prilikom izdavanja oznake posebnog svojstva je u interesu zaštite potrošača i zaštite od nelojalne konkurencija. Neophodno je da se svako zainteresovano lice može lako i bez troškova uveriti u metodologiju koja je primenjena prilikom davanja određene posebne oznake.
Član 9. – Imajući u vidu zahteve privrednih subjekata u praksi primene Zakona o trgovini, a u vezi sa primenom odredbe o zemlji porekla robe, kao nejasnog pojma koji u praksi može da ima više značenja, i radi preciziranja ova obaveza se menja i predviđa da se na dekleraciji mora naznačiti zemlja proizvodnje robe, odnosno zemlja iz koje je roba uvezena.
Član 10. – Odredba člana 41. Zakona o tgovini, kojom se uređuje isticanje jedinične cene, izazvala je puno nedoumica i problema u praksi. U cilju preciznije odredbe i adekvatnijeg usaglašavanja sa propisima EU (Direktiva EU 98/6, u vezi sa Direktivom 76/211) i prevazilaženja uočenih teškoća u praksi, urađena je izmena i dopuna ovog člana. Određuje se pojam prethodno upakovane robe, za koji se isključivo vezuje obaveza istovremenog isticanja prodajne i jedinične cene (na osnovu odredbe Direktivom 76/211). Izmena u vezi valute u kojoj se ističe cena, podrazumeva mogućnost da se u oblastima u kojima je ustanovljen poslovni običaj isticanja cene u stranoj valuti, a to su turistički aranžmani za inostranstvo i vozila, to omogući, kao i u drugim oblastima gde se to dozvoljava posebnim, sektorskim propisima.
Član 11. – Menja se uska i neprecizna odredba člana 43. stav 4. Zakona o trgovini, i predviđa ovlašćenje jedinice lokalne samouprave da propisuje uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenom području. Na opisani način bi se značajno proširilo ovlašćenje lokalne samouprave u pogledu uređivanja radnog vremena svih trgovinskih oblika i formata, a u skladu sa pitanjima komunalnog reda i lokalnog razvoja. S tim u vezi, briše se i ovlašćenje ministra za donošenje posebnog pravilnika.
Član 12. – Briše se odredba člana 44. st. 2. Zakona o trgovini, radi pojednostavljenja uslova vezanih za prodajne podsticaje. Zakonom o zaštiti potrošača propisani su oblici nepoštenog poslovanja koji obuhvataju zabranu obmanjujućeg poslovanja, a kojom je su pokrivene brisane odredbe ovog člana.
Član 13. – Imajući u vidu stepen razvoja domaćeg tržišta i potrebu za povećanjem broja velikih trgovinskih formata, procedura koja podrazumeva izradu Studije uticaja predstavlja jednu administrativnu barijeru koja zahteva velike troškove za trgovca i podrazumeva određenu neizvesnost u pogledu odobrenja ulaganja, što može biti prepreka za otvaranje novih objekata, pa je predviđeno brisanje ove odredbe.
Član 14. – Izmenom odredbe čl. 47. Zakona o trgovini, ukida se javna agencija Centar za poslove unapređenja trgovine, u svetlu zahteva za racionalizacijom javne uprave i smanjenja budžetske potrošnje.
S druge strane, radi definisanja mera ekonomske politike u funkciji razvoja tržišta i intenziviranja ekonomske aktivnosti, i imajući u vidu da je predloženo brisanje administrativnih procedura vezanih za dostavljanje podataka (čl. 48. i 49. Zakona o trgovini), predviđeno je ovlašćenje da se može naložiti dostava određenih podataka ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, naročito u vezi robe i usluga od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, čime se ne bi stvarali dodatni troškovi na teret trgovacam, ali i omogućilo celishodnije korišćenje baza podataka koje se već vode kod državnih organa.
Član 15. – Radi olakšanja uslova poslovanja na našem tržištu, administrativna procedura koja podrazumeva dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnose na promet i strukturu trgovinske mreže, a koja tereti sve trgovce, ukida se.
Član 16. – Propisivanjem posebne sudske zaštite za delo nepoštene tržišne utakmice (novi član 50a) omogućava se utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice i zabrana njenog daljeg vršenja. Postupak je hitan, a tužba se može podnetiu roku od šest meseci od saznanja za radnju i učinioca. Od posebnog značaja je pravni osnov za poseban oblik pravne zaštite zvog nelojalne konkurencije – tužbu za nematerijalnu štetu zvog narušavanja poslovnog ugleda.
Član 17. – Odredba se briše u vezi sa ukidanjem Centra za unapređenje trgovine.
Član 18. – Preciziranje ovlašćenja da tržišni ispektor može odrediti uzorke robe ili uzeti uzorke robe u zavisnosti od predmeta kontrole.
Član 19. – Uređuje se oblik službene legitimacije, radi pouzdane identifikacije tržišnih inspektora u vreme sprovođenja kontrole.
Član 20. – Ograničenje roka na najkraće tri dana onemogućava efikasno otklanjanje nepravilnosti u situacijama kraćih manifestacija kao što su sajmovi, izložbe i sl., kao i drugim situacijama kada je potrebno da se odmah otkloni utvrđena nepravilnost, pa se to ograničenje ukida.
Član 21. – U pojedinim situacijama vršenje određene usluge prati i promet određene robe. S tim u vezi potrebno je omogućiti pored zabrane vršenja usluge i zabranu prometa robe koja prati tu uslugu.
Član 22. – U vezi sa ukidanjem Studije uticaja, kao i potrebe povezivanja sa opštim i posebnim uslovima iz člana 30. Zakona o trgovini.
Čl. 23. i 24. – Radi uštede troškova u vezi sa postupanjem sa oduzetom robom, predviđa se pojednostavljenje procedure (ukidanje „stručnog procenitelja”), uključujući besplatno ustupanje (čl. 64. i 65), i omogućava da se uredbom detaljnije uredi način i uslovi raspolaganja tom robom.
Član 25. – Preciznije se određuje momenat od kojeg teče rok za donošenje rešenja.
Član 26. i 27. – Vrši se usklađivanje kaznenih odredbi sa izmenama u pojedinim odredbama.
Član 28. – Odredba člana odnosi se na objavljivanje i stupanje na snagu zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u republičkom budžetu.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Zakon o trgovini stupio je na snagu 6. avgusta 2010. godine, a primenjuje se od 1. januara 2011. godine. Pre početka izrade zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini rađena je analiza efekata primene postojećeg zakona. Naime, za više od godinu i po dana primene uočene su određene nejasnoće i nedostaci u praksi. Takođe analizirana su i uporedna rešenja naročito zemalja u regionu imajući u vidu da su sličnog tržišnog razvoja i pravnih sistema. Zainteresovane strane su putem cirkularne elektronske pošte zamoljene da dostave svoje viđenje i probleme koje su imale u primeni zakona. Stručne službe ministarstva su detaljno analizirale zahteve za mišljenja o primeni zakona koja su stizala tokom godinu i po dana primene. Izmene i dopune su nastale su kao posledica ukazivanja zainteresovanih strana na pojedine nejasnoće koje su izazvale odredbe zakona u praksi.
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši:
Važeći Zakon o trgovini predviđao je određene administrativne barijere za obavljanje trgovine, veće troškove za privredu i dodatne troškove za budžet. Predlogom zakona o izmenama i dopunama vrše se tehničke ispravke i pojašnjenja određenih instituta, kako bi se izbegla razna tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.
2. Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona
Smanjenje na što je moguće manju meru svih ograničenja za nesmetano obavljanje trgovine i pojašnjenje određenih instituta radi uspostavljanja pravne sigurnosti.
3. Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrano je nekoliko mogućnosti za prevazilaženje problema u primeni zakona:
1) Prvo je razmatrana status quo opcija, međutim u tom slučaju bi brojna pitanja ostala nerešena.
2) Efekat koji se želi postići izmenama i dopunama zakona nije bilo moguće postići opcijama dobrovoljnosti, samoregulacije i korišćenjem postojećih tržišnih instrumenata.
3) Preostala je mogućnost izmena zakonske regulative koje se može postići na dva načina izmenama postojećeg zakona ili donošenjem novog. Nakon detaljne analize utvrđeno je da imajući u vidu pitanja koja je potrebno dodatno regilisati nije neophodno donošenje novog zakona, već se željeni cilj može postići izmenama i dopunama.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Predložene odredbe se odnose na materiju koja se reguliše zakonom, tako da je procenjeno da se na ovaj način vrši neophodno usklađivanje sa odgovarajućim stepenom razvoja tržišta. Predviđenim pojašnjenjima i izbegavaju se nejasnoće u primeni zakonskih odredaba, a ukidanje pojedinih instiuta moguće sprovesti jedino zakonom.
5. Na koga će uticati predložena rešenja
Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji se bave trgovinom, pre svega zbog uklanjanja niza nedoumica zbog tumačenja određenih odredaba koje su predmet izmena i dopuna, čime će se olakšati njihovo poslovanje i obezbediti veća efikasnost. Ovim izmenama izbegava se i nepotrebno opterećenje privrednih subjekata koje se odnosi na pravazilaženje administrativnih prepreka za obavljanje delatnosti trgovine.
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati privredi
Jedan od pozitivnih efekata ovog zakona je što se brišu odredbe o Studiji uticaja na strukturu tržišta, forimiranju centra za razvoj trgovine, informacionom sistemu. Naime, za otvaranje trgvoinskih objekata preko 2000m2 ne zahteva se više dozvola ministarstva, neće se formirati još jedna javna agencija i neće biti neophodno obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu za nove informacione sisteme, već će se koristiti posojeći resursi.
7. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o ovom zakonu.
Prilikom izrade teksta zakona zainteresovane strane imale su priliku da dostave konkretne predloge za izmene određenih članova zakona i to po principu amandmana. Poziv je putem cirkularne elektronske pošte dostavljen trgovcima, udruženjima za zaštitu potrošača, Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori Beograda, Savetu stranih investitora, Američkoj privrednoj komori. Radna grupa je imala članove iz Ministrastva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ministarstva finansija i privrede, Komisije za zaštitu konkurencije, kao i predstavnike stručne javnosti.
Većina predloga privrede odnosila se na ukidanje članova kojima se propisuje obaveza izrade Studije uticaja i osnivanje Centra za razvoj trgovine. Takođe, zahtevano je pojašnjenje odredaba koje se odnose na isticanje cene, deklaraciju, prodajne podsticaje i evidenciju prometa.
Svi predlozi su razmatrani i nastojalo se da nađe najbolje rešenje za prevazilaženje nejasnoća, a rezultat tog procesa je Predlog zakona koji ukida i menja upravo one odredbe na koje su zainteresovane strane ukazale.
Nakon izrede predloga o izmenama i dopunama zakona, tekst je ponovo dostavljen svim zainteresovanim stranama na izjašnjenje.
8. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta
Predlogom zakona predviđene su sledeće mere za sprovođenje akta:
Ministar nadležan za poslove trgovine propisaće sadržinu i oblik izjave za obavljanje trgovine ličnim nuđenjem;
Jedinice lokalne samouprave propisuju uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenom području;
Ministar nadležan za poslove trgovine propisaće oblik i sadržinu službene legitimacije za tržišnog inspektora;
Vlada će bliže urediti način i uslove prodaje robe, ustupanje bez naknade i uništavanje oduzete robe.
VI. ODREDBE ZAKONA ČIJE SE IZMENE I DOPUNE VRŠE
Značenje pojedinih izraza
Član 2.
Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:
promet je skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga;
trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga, propisane ovim zakonom;
tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje sa ciljem prometa robe i usluga;
prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks i sl.) opremljen na propisani način, koji je namenjen ili može biti namenjen za obavljanje prometa;
prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje prometa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva;
konkurent je trgovac koji prodaje robu ili uslugu koja je po svojim osobinama, nameni i ceni, zamenjiva sa robom ili uslugom drugog trgovca na istom tržišnom području;
stručni procenitelj je sudski veštak ili stručna ustanova (institut, fakultet, stručna organizacija) koji poseduju odgovarajuća stručna znanja iz relevantne oblasti PROIZVOĐAČ JE PRAVNO LICE, PREDUZETNIK ILI FIZIČKO LICE KOJE IZRAĐUJE PROIZVOD ILI SE U TOM SVOJSTVU PREDSTAVLJA STAVLJANJEM NA PROIZVOD SVOG POSLOVNOG IMENA, IMENA ILI NAZIVA, ŽIGA, DRUGE PREPOZNATLJIVE OZNAKE ILI NAČINA;
kontrola je skup aktivnosti, odnosno radnji u postupku inspekcijskog nadzora koje se preduzimaju kod trgovca, u prodajnom objektu ili drugom mestu obavljanja trgovine;
tržišni nadzor je skup aktivnosti i mera koje sprovode državni organi i drugi imaoci javnih ovlašćenja, da bi obezbedili usaglašenost robe i usluga u prometu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim propisima;
trgovinska mreža je skup prodajnih objekata na području Republike Srbije.
Svojstvo trgovca
Član 11.
Svojstvo trgovca, u smislu ovog zakona, imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu.
Svojstvo trgovca u smislu ovog zakona imaju i fizička lica, ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije drugačije propisano, i to:
poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije;
lica koja vrše promet ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;
fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima;
ostala fizička lica koja prodaju sopstvene polovne stvari.
PUNOMOĆNIK I IZJAVA O TRGOVINI LIČNIM NUĐENJEM
ČLAN 19.
Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja preko punomoćnika, koji ne mora da ispunjava uslove za trgovca iz člana 11. ovog zakona.
Trgovac koji obavlja trgovinu ličnim nuđenjem preko punomoćnika izdaje punomoćniku posebno punomoćje, overeno i potpisano od strane ovlašćenog lica vlastodavca, koje naročito sadrži ime i lični broj punomoćnika, poslovno ime vlastodavca, kao i obim i granice ovlašćenja u pogledu robe/usluga koja je predmet prometa, perioda važenja punomoćja, područja na kojem se obavlja trgovina ličnim nuđenjem, kao i druge potrebne podatke.
Punomoćnik iz stava 1. ovog člana je dužan da nosi sa sobom izvornik punomoćja i da ga na zahtev lica prema kojima je usmerena ponuda, pruži na uvid.
TRGOVINA LIČNIM NUĐENJEM MOŽE DA SE OBAVLJA LIČNO, ODNOSNO PREKO PUNOMOĆNIKA KOJI NE MORA DA ISPUNJAVA USLOVE ZA TRGOVCA IZ ČLANA 11. OVOG ZAKONA.
TRGOVAC, KAO I NJEGOV PUNOMOĆNIK, DUŽNI SU DA POSEDUJU PISANU IZJAVU O OBAVLJANJU TRGOVINE LIČNIM NUĐENJEM, KOJA NAROČITO SADRŽI PODATKE O: POSLOVNOM IMENU TRGOVCA, IMENU I LIČNOM BROJU PUNOMOĆNIKA, OPISU ROBE/USLUGA KOJA JE PREDMET PROMETA, PODATKE O PERIODU, NAČINU I PODRUČJU NA KOJEM ĆE SE OBAVLJATI TRGOVINA, KAO I DRUGE POTREBNE PODATKE.
TRGOVAC JE DUŽAN DA IZJAVU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, POTPISANU I OVERENU SVOJIM PEČATOM, DRŽI VIDNO ISTAKNUTU NA MESTU PONUDE, ODNOSNO DA JE DA NA UVID LICU PREMA KOJEM JE USMERENA PONUDA U TRENUTKU PRVOG OBRAĆANJA.
MINISTAR BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU I OBLIK IZJAVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
4. Specijalizovane usluge u prometu robe
Član 29.
Specijalizovane usluge u prometu robe su:
usluge u neposrednoj funkciji prometa robe, a naročito otpremanje, dopremanje, isporuka, skladištenje, merčendajzing, sortiranje i sl. (funkcionalne usluge);
usluge podrške i posredovanja u prometu robe, a naročito agencijske, posredničke, komisione, usluge berzanskog posredovanja, kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, kontrola parametara bezbednosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osiguranje robe, oglašavanje, marketinško istraživanje i sl. (usluge podrške i posredovanja).
Minimalni uslovi u pogledu zaposlenih
Član 32.
Za obavljanje određenih poslova u trgovini, s obzirom na njihovu složenost i specifičnost robe/usluga koje su predmet te trgovine, zaposleni moraju da poseduju odgovarajuća znanja i veštine, odnosno da ispunjavaju minimalne uslove u pogledu stručne i radne osposobljenosti.
Ministar bliže propisuje minimalne uslove iz stava 1. ovog člana.
Isprave koje prate robu
Član 35.
Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, odnosno nabavci, prevozu, skladištenju i prodaji robe (faktura, carinska isprava, otpremnica, skladišnica i sl.), kao i isprave kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima.
Isprave iz stava 1. ovog člana moraju da prate robu u prevozu. ROBU U PREVOZU MORAJU DA PRATE ISPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJE SU U NEPOSREDNOJ VEZI SA NJENIM PREVOZOM.
Isprave iz stava 1. ovog člana moraju biti u originalu ili kopiji, odnosno u pisanoj ili elektronskoj formi.
Trgovac je dužan da poseduje isprave o prodaji usluga, kao i isprave koje prema posebnim propisima prate pružanje određenih usluga.
Evidencija prometa
Član 37.
Trgovac je dužan da vodi evidenciju o nabavci, prodaji i prodajnoj ceni robe, kao i druge evidencije o isporuci, odnosno prevozu robe.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se za svaki prodajni objekat, odnosno posebno za pojedine prodajne celine (odeljenja) u istom prodajnom objektu.
EVIDENCIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA BITI DOSTUPNA U PRODAJNOM OBJEKTU, ODNOSNO U TRGOVINI VAN PRODAJNOG OBJEKTA, NA MESTU KOJE SE PRIJAVI MINISTARSTVU.
Za trgovinu van prodajnog objekta, evidencija se vodi na nivou celokupnog prometa tog trgovca u trgovini van prodajnog objekta na tržištu Republike Srbije.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se na osnovu isprava iz člana 35. ovog zakona, kao i drugih isprava o prometu robe/usluga.
Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se, u prodajnom objektu, odnosno u trgovini van prodajnog objekta, na mestu koje se prijavi ministarstvu.
Ministar bliže propisuje sadržinu, oblik i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana.
Oznake posebnog svojstva
Član 39.
Oznake posebnog svojstva su oznake robe/usluga, kojima se one ističu u odnosu na drugu ponudu iste vrste, a koje se zasnivaju na sprovedenom nezavisnom testiranju.
Uslovi izdavanja oznake posebnog svojstva, odnosno kriterijumi za ocenu svojstava robe/usluga i izdavanja oznake, određuju se elaboratom koji izrađuje izdavalac oznake.
Uslovi iz stava 2. ovog člana moraju biti u neposrednoj vezi sa nazivom oznake, njenim značenjem i obuhvatom robe/usluga na koju može da se odnosi, kao i adekvatni u pogledu kriterijuma i načina izdavanja, i proverljivi putem nezavisne kontrole sprovedenog ispitivanja.
Izdavalac posebne oznake ne može biti trgovac predmetne robe/usluge.
Pod oznakom posebnog svojstva se ne podrazumevaju oznake priznatih standarda kvaliteta, oznake usaglašenosti, oznake geografskog porekla, kao ni oglasne poruke kojima se ističu svojstva robe/usluge bez tvrdnje da je to zasnovano na sprovedenim ispitivanjima.
IZDAVALAC POSEBNE OZNAKE, ODNOSNO TRGOVAC PREDMETNE ROBE/USLUGE, DUŽAN JE DA UČINI DOSTUPNIM ELABORAT IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, SVAKOM ZAINTERESOVANOM LICU, NA MESTU PRODAJE, PUTEM INTERNETA ILI NA DRUGI NAČIN KOJIM SE OMOGUĆAVA JEDNOSTAVAN I BESPLATAN PRISTUP TOM DOKUMENTU.
Deklaracija
Član 40.
Roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe, a naročito podatke o proizvođaču, zemlji porekla PROIZVODNJE, ODNOSNO UVOZA, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu (klasi), kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe.
Deklaracija se mora nalaziti na robi, odnosno na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot) ili neposredno pored robe na mestu prodaje (npr. rinfuzna roba), u skladu sa naročitim svojstvima robe, istaknuta uočljivo, odnosno u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju biti navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu.
Deklaracija može da sadrži i podatke na stranim jezicima, kao i žig, GTIN identifikaciju (bar-kod) i druge podatke kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva.
Kao zemlja porekla u smislu stava 1. ovog člana, može se navesti Evropska unija (EU), u skladu sa pravilima o poreklu robe.
KAO ZEMLJA PROIZVODNJE, ODNOSNO UVOZA U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, MOŽE SE NAVESTI EVROPSKA UNIJA (EU), AKO SE ROBA PROIZVODI, ODNOSNO UVOZI U/IZ ZEMLJE KOJA JE ČLANICA EU.
Isticanje cene
Član 41.
Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe/usluga koja se nudi u trgovini na malo, u valuti platnog prometa.
Prodajna cena je ukupna, konačna cena po jedinici robe, uključujući poreze.
Jedinična cena je prodajna cena obračunata po jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge.
Za robu koja se nudi na prodaju u rasutom stanju ističe se samo jedinična cena.
Jedinična cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni.
Odredbe st. 1. do 4. ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta.
U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uočljiv način istakne prvo prodajnu (maloprodajnu) cenu, pa veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju.
U pružanju usluga, trgovac je dužan da na vidnom mestu istakne samo jediničnu cenu usluga (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.), na način iz stava 1. ovog člana.
TRGOVAC JE DUŽAN DA NA JASAN, NESUMNJIV, LAKO UOČLJIV I ČITLJIV NAČIN ISTAKNE PRODAJNU CENU ROBE/USLUGA KOJA SE NUDI U TRGOVINI NA MALO.
PRODAJNA CENA JE UKUPNA, KONAČNA CENA PO JEDINICI ROBE, ILI DATE KOLIČINE ROBE, ODNOSNO KONAČNA CENA USLUGE, UKLJUČUJUĆI SVE POREZE I DAŽBINE.
TRGOVAC JE DUŽAN DA PORED PRODAJNE CENE OZNAČI I JEDINIČNU CENU ZA PRETHODNO UPAKOVANE PROIZVODE.
JEDINIČNA CENA JE PRODAJNA CENA OBRAČUNATA PO KILOGRAMU, LITRU, METRU, KVADRATNOM METRU, KUBNOM METRU ILI DRUGOJ JEDINICI MERE KOJA SE UOBIČAJENO KORISTI U PROMETU ODREĐENE ROBE/USLUGE.
PRETHODNO UPAKOVANI PROIZVODI SU PROIZVODI KOJI SU UPAKOVANI BEZ PRISUSTVA KUPCA, NEJEDNAKIH NAZIVNIH KOLIČINA PUNJENJA, PRI ČEMU SE KOLIČINA TIH PROIZVODA NE MOŽE PROMENITI BEZ PROMENE PAKOVANJA ODNOSNO BEZ OTVARANJA PAKOVANJA PRI ČEMU NASTAJE VIDNO OŠTEĆENJE.
AKO ROBA NIJE UPAKOVANA NEGO SE MERI U PRISUSTVU POTROŠAČA, TRGOVAC JE DUŽAN DA ISTAKNE SAMO JEDINIČNU CENU ROBE.
JEDINIČNA CENA SE NE MORA POSEBNO ISTICATI AKO JE JEDNAKA PRODAJNOJ CENI.
ODREDBE ST. 1. DO 7. OVOG ČLANA NE PRIMENJUJU SE NA PRODAJU PUTEM JAVNOG NADMETANJA, KAO I NA PRODAJU UMETNIČKIH DELA I ANTIKVITETA.
U PRODAJNOM OBJEKTU U KOJEM SE OBAVLJA TRGOVINA NA MALO PORED TRGOVINE NA VELIKO, TRGOVAC JE DUŽAN DA JASNO, NA UOČLJIV NAČIN ISTAKNE PRVO PRODAJNU (MALOPRODAJNU) CENU, PA VELEPRODAJNU CENU ZA SVAKU ROBU KOJU NUDI NA PRODAJU.
U PRUŽANJU USLUGA, TRGOVAC JE DUŽAN DA NA VIDNOM MESTU ISTAKNE SAMO JEDINIČNU CENU USLUGA (NPR. PREMA SATU, KILOMETRU, KILOVAT-SATU I SL.), NA NAČIN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
CENA SE ISTIČE U VALUTI PLATNOG PROMETA.
IZUZETNO, CENA MOŽE DA SE ISTIČE U STRANOJ VALUTI, SA NAZNAKOM OBRAČUNSKOG KURSA, U TRGOVINI USLUGAMA U TURIZMU KOJE SU U NEPOSREDNOJ VEZI SA INOSTRANSTVOM, VOZILIMA, ODNOSNO U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.
Radno vreme
Član 43.
Trgovac na malo, samostalno određuje radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom.
Trgovac na malo je dužan da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istakne radno vreme na prodajnom objektu, odnosno drugom prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržava označenog radnog vremena.
U slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, trgovac je dužan da te izmene označi na način iz stava 2. ovog člana, pre prestanka obavljanja trgovine.
Za pojedine trgovinske formate, nadležni organ lokalne samouprave može da odredi okvirno radno vreme putem određivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvođenja dežurstva, u tim danima, vodeći računa o vrsti robe koja se u njima prodaje i o potrebama potrošača, a naročito:
1) najkraće trajanje i raspored radnog vremena prodavnica određene vrste robe ili u određenim delovima grada, odnosno opštine;
2) obavezu rada u određenom vremenu u dane državnih praznika i drugih neradnih dana za određene prodavnice (dežurstvo);
3) dane održavanja i radno vreme pijaca, opštinskih odnosno gradskih sajmova, vašara, izložbi i drugih povremenih masovnih prodaja.
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE PROPISUJE USLOVE ZA ODREĐIVANJE RADNOG VREMENA ZA TRGOVINU KOJA SE OBAVLJA NA NJENOJ TERITORIJI.
Trgovac na malo je slobodan da radi prekovremeno, ako nije drugačije određeno posebnim propisima donetim u skladu sa ovim zakonom.
Ministar bliže uređuje kriterijume za određivanje okvirnog radnog vremena za pojedine trgovinske formate iz stava 4. ovog člana.
Prodajni podsticaji
Član 44.
Trgovac može da nudi robu/usluge sa naročitim prodajnim podsticajima (akcija, popust, rasprodaja, promocija i sl.), odnosno pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethodnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke ili drugim pogodnostima, sa obećanjem nagrade, učešćem u nagradnoj igri, pratećim poklonima, odnosno drugim pogodnostima, u skladu sa zakonom.
Prodajni podsticaji iz stava 1. ovog člana moraju da:
budu primerenog trajanja i učestalosti, u odnosu na redovnu ponudu istog trgovca;
se odnose na količinu robe koja je dovoljna da se zadovolje potrebe velikog broja kupaca.
AKO JE RAZLOG ZA PRODAJNI PODSTICAJ EVENTUALNO UMANJENJE UPOTREBNE VREDNOSTI ROBE (ROBA SA GREŠKOM, OŠTEĆENJEM, PRED ISTEKOM ROKA TRAJANJA I SL.), TAJ RAZLOG SE MORA JASNO ISTAĆI
Zabranjeno je nuđenje prodajnih podsticaja na robu koje ima u tako maloj količini da je očigleno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe.
Ponuda prodajnog podsticaja, mora da sadrži:
određivanje vrste podsticaja (popust, prateći poklon, učešće u nagradnoj igri ili druga pogodnost);
precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi;
period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka;
sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj;
ukupne troškove vezane za dobijanje ili preuzimanje robe, uključujući isporuku, odnosno napomenu o troškovima na teret kupca.
Ako se podsticaj odnosi na popust ili drugi oblik cenovne pogodnosti, pored podataka iz stava 3. ovog člana, ponuda mora da sadrži i upoređenje, odnosno prikazivanje prodajne cene u odnosu na prethodnu prodajnu cenu i period u kojem je važila prethodna cena.
Na uslove iz stava 4. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje, koje se odnose na upoređivanje i prikazivanje cena.
Vaučer, kupon ili drugo legitimaciono sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, pored podataka iz stava 3. ovog člana, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i novčanoj vrednosti ili visini popusta.
Ako prema prirodi stvari nije moguće istovremeno u ponudi dati sve podatke iz stava 3. tač. 2) do 5) ovog člana, trgovac je dužan da pre kupovine robe iz te ponude na drugi način besplatno pruži ili obezbedi te podatke.
Ako je razlog za prodajni podsticaj eventualno umanjenje upotrebne vrednosti robe (roba sa greškom, oštećenjem, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora istaći kod oznake vrste podsticaja.
Studija uticaja na strukturu tržišta
Član 45.
Za trgovinske formate čiji ukupni prodajni i skladišni prostor iznosi preko 2000 m2 bruto površine, izrađuje se studija uticaja na strukturu tržišta (u daljem tekstu: studija uticaja).
Studija uticaja naročito sadrži ocenu u pogledu:
interesa potrošača i drugih kupaca za postojanje trgovinskog objekta date površine i namene;
potrebe postojanja različite strukture trgovinskih formata i različitih trgovinskih subjekata na širem i užem tržišnom području;
potrebe unapređenja trgovine uvođenjem novih oblika prodaje i distribucije robe;
uticaja na druge privredne subjekte, male i srednje veličine, koji učestvuju u trgovini na malo na relevantnom području, nakon otvaranja, odnosno izgradnje datog trgovinskog formata.
Studiju uticaja izrađuje naučnoistraživačka organizacija iz oblasti ekonomije i istraživanja tržišta, akreditovana u skladu sa propisima o naučno-istraživačkoj delatnosti.
Studija uticaja sa odobrenjem iz člana 47. stav 2. tačka 3) ovog zakona, čini sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata, za objekte koji čine trgovinski format iz stava 1. ovog člana.
Ako se trgovinski format iz stava 1. organizuje u izgrađenom prodajnom objektu, studija uticaja sa odobrenjem iz člana 47. stav 2. tačka 3) ovog zakona se izrađuje pre početka rada tog trgovinskog formata.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način izrade studije uticaja iz stava 1. ovog člana.
Centar za razvoj trgovine
Član 47.
U Centru za razvoj trgovine (u daljem tekstu: Centar) obavljaju se razvojni i stručni poslovi iz oblasti razvoja tržišta i trgovine.
Centar obavlja sledeće poslove:
prikuplja podatke i prati kretanja na tržištu, na području Republike Srbije i po pojedinim sektorima trgovine;
priprema stručne osnove za izradu propisa iz oblasti prometa robe/usluga;
daje odobrenje na studiju uticaja iz člana 45. ovog zakona, ako se utvrdi da predviđeni uticaj na strukturu tržišta nije nepovoljan;
daje odobrenje na elaborat iz člana 39. stav 2. ovog zakona, na osnovu zahteva koji podnosi izdavalac oznake, vodeći računa da se time neopravdano ne naruši ravnopravnost učesnika na tržištu;
vodi integrisani informacioni sistem za praćenje trgovine i tržišta;
razvoja elektronske trgovine;
obavlja druge razvojne i stručne poslove u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom.
Poslove iz stava 2. tač. 3), 4) i 5) ovog člana, Centar obavlja kao poverene poslove.
Akti iz stava 2. tač. 3) i 4) se donose i dostavljaju stranci u roku od mesec dana od dana prijema zahteva.
Ako se u roku iz stava 4. ovog člana ne donesu akti iz stava 2. tač. 3) i 4) smatra se da je dato odobrenje po zahtevu.
Protiv akata iz stava 2. tač. 3) i 4) može se izjaviti žalba ministru.
Na osnivanje i rad Centra primenjuju se propisi kojima se uređuju javne agencije, a prava osnivača Centra vrši Vlada.
PRAĆENJE TRGOVINE I TRŽIŠTA
Član 47.
MINISTARSTVO PRIKUPLJA, VODI, PRATI I ANALIZIRA PODATKE O TRGOVINI, TRŽIŠTU I TRGOVINSKOJ MREŽI, A NAROČITO O NJENOJ STRUKTURI, RADI INICIRANJA I PRAĆENJA EFEKATA MERA EKONOMSKE POLITIKE U OBLASTI TRŽIŠTA I TRGOVINE I MERA UNAPREĐENJA TRGOVINE.
AKO PODACIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA RASPOLAŽU DRUGI DRŽAVNI ORGANI ILI IMAOCI JAVNIH OVLAŠĆENJA, U OKVIRU EVIDENCIJA KOJE VODE ILI PODATAKA KOJE PRIKUPLJAJU, A NAROČITO PUTEM STATISTIČKIH ISTRAŽIVANJA, TI PODACI SE PO ZAHTEVU DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU.
PODACI KOJI SE PRIKUPE ZA POJEDINE TRGOVCE, IMAJU SVOJSTVO POVERLJIVIH PODATAKA U SMISLU PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA.
RADI PRAĆENJA TRGOVINE, TRŽIŠTA I TRGOVINSKE MREŽE, A NAROČITO U POGLEDU ROBE I USLUGA IZ ČLANA 46. OVOG ZAKONA, MINISTAR MOŽE DA NAREDI DOSTAVLJANJE PODATAKA O CENI, ZALIHAMA, POJEDINIM USLOVIMA PROMETA ILI DRUGIH RELEVANTNIH PODATAKA.“
.
Razmena podataka
Član 48.
Centar prikuplja, vodi i prati podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, a naročito o njenoj strukturi, radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine, kao i druge evidencije u skladu sa zakonom.
Trgovac je dužan da dostavi Centru podatke iz stava 1. ovog člana, na propisanom obrascu jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.
Podaci iz stava 1. ovog člana daju se u pisanoj formi ili u obliku elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom davaoca informacije.
Podaci iz stava 1. ovog člana, predstavljaju poslovnu tajnu.
Ako podacima iz stava 1. ovog člana raspolažu drugi državni organi ili imaoci javnih ovlašćenja, u okviru evidencija koje vode ili podataka koje prikupljaju, a naročito putem statističkih istraživanja, ti podaci se po zahtevu dostavljaju Centru i ne sprovodi se njihovo prikupljanje na način iz stava 2. ovog člana.
Ministar propisuje vrstu podataka iz stava 1. ovog člana, kao i oblik i sadržinu obrasca iz stava 2. ovog člana.
Integrisani sistem
Član 49.
U Centru se vodi integrisani informacioni sistem za praćenje tržišta i trgovine (u daljem tekstu: integrisani sistem), koji sadrži podatke iz člana 48. ovog zakona, kao i druge podatke koje u svom radu prikuplja i analizira Centar.
Podaci i izveštaji iz integrisanog sistema daju se na zahtev, a prema potrebama državnih organa, radi oblikovanja ekonomske politike, razmatranja i donošenja mera razvoja i zaštite strukture tržišta, kao i za druge potrebe u skladu sa zakonom.
Podaci koji se vode u integrisanom sistemu za pojedine trgovce, imaju svojstvo službene tajne.
SUDSKA ZAŠTITA
ČLAN 50A.
TUŽBOM ZBOG NEPOŠTENE TRŽIŠNE UTAKMICE (NELOJALNE KONKURENCIJE) MOŽE SE ZAHTEVATI UTVRĐIVANJE RADNJE NEPOŠTENE TRŽIŠNE UTAKMICE, ZABRANA NJENOG DALJEG VRŠENJA, OTKLANJANJE NASTALIH POSLEDICA, KAO I NAKNADA ŠTETE.
OŠTEĆENI TRGOVAC (KONKURENT) IMA PRAVO NA NAKNADU MATERIJALNE ŠTETE, KAO I NEMATERIJALNE ŠTETE ZBOG POVREDE POSLOVNOG UGLEDA.
SUD ĆE DOSUDITI PRAVIČNU NOVČANU NAKNADU NEMATERIJALNE ŠTETE, AKO NAĐE DA OKOLNOSTI SLUČAJA TO OPRAVDAVAJU, A NAROČITO ZNAČAJ, TRAJANJE I INTEZITET POVREDE, EFEKAT POVREDE NA POSLOVANJE TUŽIOCA, ZNAČAJ POVREĐENOG DOBRA I CILJ KOME SLUŽI TA NAKNADA, KAO I TOME DA SE NJOME NE POGODUJE TEŽNJAMA KOJE NISU SPOJIVE SA NJENOM PRIRODOM I DRUŠTVENOM SVRHOM.
TUŽBA SE MOŽE PODNETI U ROKU OD ŠEST MESECI OD SAZNANJA ZA RADNJU I UČINIOCA, A NAJKASNIJE U ROKU OD TRI GODINE OD OKONČANJA RADNJE.
SUD MOŽE NAREDITI DA SE PRESUDA KOJOM SE USVAJA TUŽBENI ZAHTEV, OBJAVI U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“, NA TROŠAK ŠTETNIKA.
POSTUPAK PO TUŽBI ZBOG NEPOŠTENE TRŽIŠNE UTAKMICE JE HITAN.
VIII. NADZOR
Pojam
Član 53.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom uređenim posebnim propisima.
Nadzor nad radom Centra u vršenju poverenih poslova vrši ministarstvo.
Ovlašćenja tržišnog inspektora
Član 55.
U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da:
pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost;
vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine;
vrši kopiranje poslovnih knjiga, evidencija, isprava i elektronskih dokumenata, koje su predmet nadzora;
vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u ličnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom;
uzima pismene i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od značaja za predmet nadzora;
fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora;
vrši pregled vozila, u slučaju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine;
uzima uzorke robe i drugih predmeta ODREĐUJE, ODNOSNO UZIMA UZORKE ROBE I DRUGIH PREDMETA;
prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora;
naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa;
zahteva sudski nalog za pretres stambenog ili pratećeg prostora u slučaju saznanja da se u tom prostoru obavlja nedozvoljena trgovina;
zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne policije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama određenog slučaja;
preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.
Pod poslovnim prostorom iz stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i stan, prateća prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se uređuju posebne delatnosti.
Dužnosti tržišnog inspektora
Član 56.
U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je dužan da:
obavlja nadzor savesno i pažljivo, nastojeći da ne nanese nepotrebnu štetu subjektu nadzora;
podnese prijavu nadležnom organu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, za kažnjive radnje, odnosno prekršaje propisane ovim zakonom;
podatke u vezi poslovanja subjekta nadzora, do kojih je došao u inspekcijskom nadzoru čuva kao službenu tajnu;
pre početka obavljanja radnji u kontroli, predoči službenu legitimaciju, kao i službeni nalog za preduzimanje kontrole;
postupa profesionalno, u skladu sa kodeksom ponašanja državnih službenika, sa uvažavanjem i poštovanjem prema licima koja se pojavljuju u postupku inspekcijskog nadzora, kao i da poštuje načelo srazmernosti u pogledu načina preduzimanja radnji u postupku.
obavlja radnje u nadzoru, a naročito kontroli kod subjekta nadzora, tako da se smetnje u obavljanju poslovanja svedu da nužnu meru.
Povreda dužnosti tržišnog inspektora, propisanih ovim i posebnim zakonom, predstavlja težu povredu dužnosti u smislu disciplinske odgovornosti.
MINISTAR PROPISUJE OBLIK I SADRŽINU SLUŽBENE LEGITIMACIJE IZ ST. 1. TAČ. 4) OVOG ČLANA.
Otklanjanje nepravilnosti
Član 59.
U slučaju utvrđivanja povrede zakona, tržišni inspektor će naložiti otklanjanje utvrđene povrede, sa primerenim rokom za postupanje po tom nalogu, koji ne može biti kraći od tri dana niti KOJI MOŽE BITI NAJKRAĆE ODMAH PO IZRICANJU MERE, A NE MOŽE BITI duži od dva meseca, osim ako je za određenu nepravilnost ili povredu zakona ovim ili posebnim zakonom drugačije propisano.
Mera otklanjanja nepravilnosti ne isključuje istovremenu primenu drugih mera propisanih zakonom.
Privremena zabrana prometa
Član 60.
Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane prometa određene robe, odnosno vršenja određene usluge, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za promet te robe, odnosno usluge.
Zabranom iz stava 1. ovog člana nalaže se povlačenje iz prometa ili se zabranjuje stavljanje u promet, uključujući nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim robe, odnosno na drugi način onemogućava promet robe koja je predmet zabrane.
Roba koja je predmet zabrane može biti određena po vrsti, seriji, komadu, količini, odnosno na drugi način identifikacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet.
Zabranom iz stava 1. ovog člana nalaže se prestanak vršenja određene usluge, odnosno zabranjuje početak pružanja određene usluge koja je predmet zabrane, UKLJUČUJUĆI ZABRANU PROMETA ROBE KOJA PRATI PRUŽANJE USLUGE.
Privremeno zatvaranje prodajnog objekta
Član 61.
Tržišni inspektor će izreći meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta:
ako prodajni objekat ne ispunjava propisane uslove za trgovinu koja se u njemu obavlja;
ako ne ispunjavaposeban uslov za određene trgovinske formate iz člana 45. ovog zakona AKO NE ISPUNJAVA USLOVE IZ ČL. 30. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA;
ako se ne postupi po nalogu za otklanjanje nepravilnosti iz člana 59. ovog zakona, u ostavljenom roku, u odnosu na prodajni objekat u kojem su utvrđene te nepravilnosti;
ako postupi suprotno meri zabrane prometa određene robe iz člana 60. ovog zakona, u pogledu robe koja je bila predmet zabrane.
Meru iz stava 1. ovog člana može da izrekne Glavni tržišni inspektor, ako ne postoji stvarna mogućnost za obavljanje kontrole u tom objektu, odnosno ako postupajući tržišni inspektor bude sprečen ili onemogućen da sprovede kontrolu.
Privremeno zatvaranje prodajnog objekta se određuje do otklanjanja utvrđene nepravilnosti, odnosno do sprovođenja kontrole u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana, a najduže do šest meseci.
Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se zatvaranjem prodajnog objekta, isticanjem rešenja kojim je određena mera i pečaćenjem ulaza u taj objekat.
Prodaja oduzete robe
Član 64.
Oduzetu robu koja ispunjava uslove za stavljanje u promet, po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta, putem javnog nadmetanja.
Ako se procenom stručnog procenitelja utvrdi da troškovi skladištenja, odnosno držanja i čuvanja određene oduzete robe, u vremenu redovno potrebnom za sprovođenje prodaje javnim nadmetanjem, prevazilaze procenjeni prihod od prodaje, kao i u slučaju robe koja je podložna kvarenju, odnosno robe čiji bi rok upotrebe istekao do okončanja postupka prodaje javnim nadmetanjem, sprovodi se neposrednom pogodbom, na osnovu javnog poziva za dostavljanje ponuda.
Javni poziv za javno nadmetanje, kao i javni poziv iz stava 2. ovog člana, objavljuju se u sredstvima javnog informisanja, kao i na internet strani organa iz stava 1. ovog člana.
Sredstva ostvarena prodajom oduzete robe, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike Srbije.
Vlada može ustupiti bez naknade robu iz stava 1. ovog člana i robu čija prodaja nije moguća za humanitarne svrhe, državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.
PRODAJA I USTUPANJE BEZ NAKNADE ODUZETE ROBE
ČLAN 64.
ODUZETU ROBU KOJA ISPUNJAVA USLOVE ZA STAVLJANJE U PROMET, PO KONAČNOSTI REŠENJA O ODUZIMANJU, PRODAJE ORGAN PREKO ČIJIH INSPEKTORA JE ODUZETA ROBA,TU ROBU PRODAJE PUTEM JAVNOG NADMETANJA.
SREDSTVA OSTVARENA PRODAJOM ROBE, IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PO ODBITKU TROŠKOVA, UPLAĆUJU SE U BUDŽET REPUBLIKE SRBIJE, AKO JE ROBA ODUZETA PREKO TRŽIŠNIH INSPEKTORA, ODNOSNO U BUDŽET LOKALNE SAMOUPRAVE, AKO JE ODUZETA PREKO KOMUNALNE INSPEKCIJE.
VLADA, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN LOKALNE SAMOUPRAVE, MOŽE ROBU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I ROBU ČIJA PRODAJA NIJE MOGUĆA ZA HUMANITARNE SVRHE USTUPITI BEZ NAKNADE DRŽAVNIM ORGANIMA, USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE, VASPITNO-OBRAZOVNIM USTANOVAMA, USTANOVAMA KULTURE, HUMANITARNIM ORGANIZACIJAMA I DRUGIM KORISNICIMA HUMANITARNE POMOĆI, KAO I ZA DRUGE OPRAVDANE SVRHE.“
Uništavanje oduzete robe
Član 65.
Ako se procenom stručnog procenitelja utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno moguća, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predviđeno posebnim propisima, uništava se na način i pod uslovima koji omogućavaju efikasnost i bezbednost postupanja, po konačnosti rešenja o oduzimanju.
Troškove uništavanja robe snosi lice kojem je ta roba oduzeta. VLADA BLIŽE UREĐUJE NAČIN I USLOVE PRODAJE, USTUPANJA BEZ NAKNADE I UNIŠTAVANJA ODUZETE ROBE.
Ministar bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog člana u pogledu načina uništavanja određene vrste oduzete robe.
Rok za donošenje rešenja
Član 71.
Ako utvrdi povredu zakona, tržišni inspektor će doneti i dostaviti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, u roku od pet dana od dana preduzimanja, odnosno okončanja kontrole. IZDAVANJA ZAPISNIKA.
Tržišni inspektor može u vreme i na mestu kontrole, doneti privremeno rešenje, koje se ukida rešenjem iz stava 1. ovog člana, odnosno prestaje da važi protekom roka za donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana.
Protiv privremenog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Član 74.
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način (član 37);
prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom (član 40);
ne istakne cene ili ne istakne cene na propisan način (član 41);
nema istaknuto poslovno ime ili osnovne podatke o prodajnom objektu, počev od dana obavljanja trgovine (član 42);
ako ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena, odnosno ako radno vreme odredi suprotno okvirnom radnom vremenu PROPISANIM USLOVIMA (član 43);
ne dostavi podatkesa sadržajem, na način i u roku iz člana 48. ovog zakona. NE DOSTAVI PODATKE U SKLADU SA ČLANOM 47. OVOG ZAKONA.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
Član 75.
Novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
obavlja daljinsku trgovinu na malo suprotno odredbi člana 17. ovog zakona;
obavlja trgovinu ličnim nuđenjem suprotno odrebama čl. 18. i 19. ovog zakona i člana 20. stav 3. ovog zakona;
obavlja ostalu trgovinu na malo van prodajnog objekta, na mestu koje nije određeno ili odobreno aktom nadležnog organa lokalne samouprave (član 20. stav 2);
obavlja delatnost robne berze, sajma, organizatora ostalih privrednih izložbi i tracionalnih manifestacija, pijace, veletržnice, javnog nedmetanja ili aukcijske kuće, suprotno čl. 22. 21. do 28. ovog zakona;
ne poseduje odgovarajuće isprave koje prate robu na propisan način (član 35);
ako ne poštuje odluku Vlade o cenama iz člana 36. stav 5;
ne vodi evidenciju prometa (član 37);
obavlja trgovinu poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama suprotno propisanim uslovima (član 38);
upotrebljava oznake posebnog svojstva suprotno članu 39. ovog zakona;
prodaje robu bez deklaracije (član 40);
ako nudi robu, odnosno usluge sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno članu 44. ovog zakona;
ne poštuje privremene mere zaštite tržišta u skladu sa članom 46. ovog zakona;
ako obavlja nedozvoljenu špekulaciju (član 51);
ako organizuje, obavlja, reklamira i podstiče piramidalnu trgovinu (član 52).
ako postupi suprotno meri zabrane prometa određene robe, odnosno vršenja određene usluge (član 60);
ako postupi suprotno meri privremenog zatvaranja prodajnog objekta (član 61).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.
Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.
Uz prekršajnu kaznu iz stava 2. ovog člana, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SAPROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRGOVINI
DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON TRADE
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedme strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik PC”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik PC”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
VI Usklađivanje prava, primena prava i pravila konkurencije
Član 78. (Zaštita potrošača) Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
U skladu sa članom 8. Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju, usklađivanje će u potpunosti biti ostvareno u prelaznom periodu od najviše šest godina.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini pripada poglavlju 3.28.1. (Zaštita potrošača) Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), a u NPI bazi se nalazi pod oznakom 2012-416.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
b) Navođenje sekundarnih izvora prava BU i usklađenost sa njima
Direktiva 98/6/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 16. februara 1998. godine o isticanju cena proizvoda namenjenih potrošačima. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Direktivom.
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Odredbe Direktive o isticanju cena delom su prenete i u Zakon o zaštiti potrošača („Službeni. glasnik PC”, broj. 73/10) čime se postiže potpuna usklađenost domaćih propisa sa ovom Direktivom.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
He.
Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
He.
Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
He. V. Obrazac tabele usklađenosti
1. Naziv propisa EU Directive 98/6/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998 on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers Direktiva 98/6/EZ Parlamenta i Saveta od 16 februara 1998 o zaštiti potrošača u označavanju cena proizvoda koji se nude potrošačima 2. „CELEX” oznaka EU propisa 31998L0006 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada Obrađivač – Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija 4. datum izrade tabele19.10.2011. 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRGOVINI DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON TRADE 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI2008-47 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU 1. The purpose of this Directive is to stipulate indication of the selling price and the price per unit of measurement of products offered by traders to consumers in order to improve consumer information and to facilitate comparison of prices. neprenosivo RAZLOG 2.a (a) selling price shall mean the final price for a unit of the product, or a given quantity of the product, including VAT and all other taxes; 41.2 Prodajna cena je ukupna, konačna cena po jedinici robe, ILI DATE KOLIČINE ROBE, ODNOSNO KONAČNA CENA USLUGE, uključujući SVE poreze I DAŽBINE. potpunousklađeno Materija je regulisana i čl. 5. st. 1. t. 19.Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/10) 2.b (b) unit price shall mean the final price, including VAT and all other taxes, for one kilogramme, one litre, one metre, one square metre or one cubic metre of the product or a different single unit of quantity which is widely and customarily used in the Member State concerned in the marketing of specific products; 41.4 Jedinična cena je prodajna cena obračunata po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru ili drugoj jedinici mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge. delimično usklađeno PDV i ostali porezi nisu uključeni u definiciju jedinične cenePOTPUNO SE POSTIŽE Materija je regulisana i čl. 5. st. 1. t. 20.Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/10) 2.c. (c) products sold in bulk shall mean products which are not pre-packaged and are measured in the presence of the consumer; 41.5 PRETHODNO UPAKOVANI PROIZVODI SU PROIZVODI KOJI SU UPAKOVANI BEZ PRISUSTVA KUPCA, NEJEDNAKIH NAZIVNIH KOLIČINA PUNJENJA, PRI ČEMU SE KOLIČINA TIH PROIZVODA NE MOŽE PROMENITI BEZ PROMENE PAKOVANJA ODNOSNO BEZ OTVARANJA PAKOVANJA PRI ČEMU NASTAJE VIDNO OŠTEĆENJE. POTPUNO ILI DELIMIČNO usklađeno 2.d (d) trader shall mean any natural or legal person who sells or offers for sale products which fall within his commercial or professional activity; 2.1.2 Trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga, propisane ovim zakonom. potpuno usklađeno Materija je regulisana i čl. 5. st.1. 2.e (e) consumer shall mean any natural person who buys a product for purposes that do not fall within the sphere of his commercial or professional activity. 2.1.6 Potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva. potpunousklađeno 3.1 The selling price and the unit price shall be indicated for all products referred to in Article 1, the indication of the unit price being subject to the provisions of Article 5. The unit price need not be indicated if it is identical to the sales price. 41.7 Jedinična cena se ne mora isticati ako je jednaka prodajnoj ceni. potpuno usklađeno čl. 13. st.1. 3.2 Member States may decide not to apply paragraph 1 to:- products supplied in the course of the provision of a service,- sales by auction and sales of works of art and antiques. 41.8 Odredbe stavova 1. do 4. ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta. DELIMICNO usklađeno POTPUNA SE POSTIZEMaterija je regulisana i čl. 7. st. 2. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/10) 3.3 For products sold in bulk, only the unit price must be indicated. 41.6 AKO ROBA NIJE UPAKOVANA NEGO SE MERI U PRISUSTVU POTROŠAČA, TRGOVAC JE DUŽAN DA ISTAKNE SAMO JEDINIČNU CENU ROBE. potpuno usklađeno 3.4 Any advertisement which mentions the selling price of products referred to in Article 1 shall also indicate the unit price subject to Article 5. neusklađeno Materija je regulisana čl. 14. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/10) 4. 1.The selling price and the unit price must be unambiguous, easily identifiable and clearly legible. Member States may provide that the maximum number of prices to be indicated be limited.2.The unit price shall refer to a quantity declared in accordance with national and Community provisions.Where national or Community provisions require the indication of the net weight and the net drained weight for certain pre-packed products, it shall be sufficient to indicate the unit price of the net drained weight. 41.141.11 i 41.12 Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe/usluga koja se nudi u trgovini na malo u valuti platnog prometa.CENA SE ISTIČE U VALUTI PLATNOG PROMETA.IZUZETNO, CENA MOŽE DA SE ISTIČE U STRANOJ VALUTI, U TRGOVINI USLUGAMA U TURIZMU KOJE SU U NEPOSREDNOJ VEZI SA INOSTRANSTVOM, VOZILIMA, ODNOSNO U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA potpuno usklađeno Materija je regulisana i čl. 6. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. 5. 1. Member States may waive the obligation to indicate the unit price of products for which such indication would not be useful because of the products’ nature or purpose or would be liable to create confusion.2. With a view to implementing paragraph 1, Member States may, in the case of non-food products, establish a list of the products or product categories to which the obligation to indicate the unit price shall remain applicable. neprenosivo U pitanju je diskreciono pravo koje direktiva ostavlja državama članicama. 6. If the obligation to indicate the unit price were to constitute an excessive burden for certain small retail businesses because of the number of products on sale, the sales area, the nature of the place of sale, specific conditions of sale where the product is not directly accessible for the consumer or certain forms of business, such as certain types of itinerant trade, Member States may, for a transitional period following the date referred to in Article 11 (1), provide that the obligation to indicate the unit price of products other than those sold in bulk, which are sold in the said businesses, shall not apply, subject to Article 12. neprenosivo U pitanju je diskreciono pravo koje direktiva ostavlja državama članicama. 7 Member States shall provide appropriate measures to inform all persons concerned of the national law transposing this Directive. Neprenosivo Prelazne i završne odredbe 8. Member States shall lay down penalties for infringements of national provisions adopted in application of this Directive, and shall take all necessary measures to ensure that these are enforced. These penalties must be effective, proportionate and dissuasive. 74.1.3 Novačnom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne istakne cene ili ne istakne cene na propisan način (Član 41.) potpuno usklađeno 9. 1. The transition period of nine years referred to in Article 1 of Directive 95/58/EC of the European Parliament and of the Council of 29 November 1995 amending Directive 79/581/EEC on consumer protection in the indication of the prices of foodstuffs and Directive 88/314/EEC on consumer protection in the indication of the prices of non-food products (8) shall be extended until the date referred to in Article 11(1) of this Directive.2. Directives 79/581/EEC and 88/314/EEC shall be repealed with effect from the date referred to in Article 11 (1) of this Directive. neprenosivo Prelazne i završne odredbe 10. This Directive shall not prevent Member States from adopting or maintaining provisions which are more favourable as regards consumer information and comparison of prices, without prejudice to their obligations under the Treaty. neprenosivo Prelazne i završne odredbe 11. 1. Member States shall bring into force the laws, regulations and administrative provisions necessary to comply with this Directive not later than 18 March 2000. They shall forthwith inform the Commission thereof. The provisions adopted shall be applicable as of that date.When Member States adopt these measures, they shall contain a reference to this Directive or shall be accompanied by such reference at the time of their official publication. The methods of making such reference shall be laid down by Member States.2. Member States shall communicate to the Commission the text of the provisions of national law which they adopt in the field governed by this Directive.3. Member States shall communicate the provisions governing the penalties provided for in Article 8, and any later amendments thereto. neprenosivo Prelazne i završne odredbe 12. The Commission shall, not later than three years after the date referred to in Article 11(1), submit to the European Parliament and the Council a comprehensive report on the application of this Directive, in particular on the application of Article 6, accompanied by a proposal.The European Parliament and the Council shall, on this basis, re-examine the provisions of Article 6 and shall act, in accordance with the Treaty, within three years of the presentation by the Commission of the proposal referred to in the first paragraph. neprenosivo Prelazne i završne odredbe 13. This Directive shall enter into force on the day of its publication in the Official Journal of the European Communities. neprenosivo Prelazne i završne odredbe 14. This Directive is addressed to the Member States. neprenosivo Prelazne i završne odredbe