PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
Član 1.
U Zakonu o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09 i 99/11), u članu 39. stav 6. tačka 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaju se tač. 4) i 5), koje glase:
„4) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta koje potencijalni obveznik plaćanja naknade kupuje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, ako se oni neposredno isporučuju u drugu državu ili carinsku teritoriju ili ako ih potencijalni obveznik plaćanja naknade posle sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije;
5) računare, računarsku opremu, komponente i računarske memorije, izuzev ako neki od tih uređaja nije izričito naveden u listi iz stava 11. ovog člana.”
Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:
„Obveznik plaćanja posebne naknade koji je platio posebnu naknadu za uređaje i predmete sa liste iz stava 11. ovog člana, koji su kasnije otpremljeni sa teritorije Republike Srbije, ima pravo na vraćanje plaćene posebne naknade.”
Dosadašnji st. 7-10. postaju st. 8-11.
Dosadašnji stav 11. koji postaje stav 12. menja se i glasi:
„Listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz st. 1 – 10. ovog člana utvrđuje Vlada (u daljem tekstu: uređaj i predmet sa liste Vlade).”
Posle stava 12. dodaje se stav 13, koji glasi:
„U slučaju sumnje da li se za neki uređaj ili predmet sa liste Vlade koji ima više funkcija plaća posebna naknada, postojanje obaveze plaćanja posebne naknade utvrđuje se na osnovu prevashodne namene uređaja ili predmeta.”
Član 2.
U članu 156. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma naplaćuje jedna organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, a naplaćena sredstva raspoređuju se u skladu sa sporazumom koji postignu organizacije koje ostvaruju prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela i organizacije koje ostvaruju prava interpretatora i proizvođača fonograma na naknadu za javno saoštavanje interpretacija i fonograma.”
Član 3.
Posle člana 171. dodaju se nazivi članova i čl. 171a i 171b, koji glase:
„2.5.1.a Određivanje naknade u tarifi za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.
Član 171a
Kad je javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nužno za obavljanje delatnosti korisnika, najviši iznos naknade na mesečnom nivou ne može da bude veći od 1/12 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine do 50 metara kvadratnih, odnosno ne može da bude veći od 1/9 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine veće od 50 metara kvadratnih, s tim što se kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini uzima iznos minimalne zarade, bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine.
Kad javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već je samo korisno ili prijatno, naknada na mesečnom nivou niža je od one iz stava 1. ovog člana, jer zavisi od kategorizacije korisnika.
Pri određivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija iz stava 1. ovog člana isključivo se računa prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga, a ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika, skladišni i sanitarni prostor.
Korisnike iz stava 2. ovog člana kategoriše reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije na osnovu značaja koji javno saopšavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma ima za obavljanje poslovne delatnosti korisnika u određenoj privrednoj grani ili sektoru, naročito vodeći računa o geografskom mestu sedišta korisnika, finansijskom prometu koji korisnik ostvaruje na godišnjem nivou, kao i da se za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u zanatskim radnjama ne plaća naknada.
2.5.1.b Određivanje posebne naknade u tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
Član 171b
Iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od 0,3% njegove vrednosti.
Kao vrednost uređaja i predmeta sa liste Vlade koji se proizvode u Republici Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju – kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu.”
Član 4.
U članu 194. stav 1. menja se i glasi:
„Predsednika i članove Komisije imenuje Vlada na predlog nadležnog ministarstva. Pored predsednika i članova, imenuju se i zamenik predsednika i dva zamenika članova Komisije koji moraju ispunjavati uslove predviđene članom 193. ovog zakona.”
St. 2-5. brišu se.
Član 5.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje mandat predsedniku i članovima Komisije za autorsko i srodna prava, kao i njihovim zamenicima, koji su imenovani prema odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), a Vlada je dužna da u skladu sa ovim zakonom, imenuje predsednika i članove Komisije za autorsko i srodna prava, kao i njihove zamenike, u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije dužno je da kategoriše korisnike u skladu sa članom 3. (novi član 171a) ovog zakona, u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Komisija za autorsko i srodna prava dužna je da u roku od tri dana od dana njenog imenovanja donese Tarifu za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma i Tarifu za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Danom stupanja na snagu tarifa iz stava 3. ovog člana prestaju da važe odredbe svih tarifa kojima je propisano ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, kao i tarifa kojima je propisano ostvarivanje prava na posebnu naknadu.
Vlada je dužna da utvrdi listu uređaja i predmeta u skladu sa članom 1. (izmenjeni član 39) ovog zakona, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje: „Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje” (član 39. stav 1. Zakona). Navedenom odredbom uvedena je posebna naknada koju plaćaju proizvođači i prodavci informatičke i tehničke robe, a preko njih posredno građani koji tu robu kupuju ili koriste. Pri određivanju tarife za posebnu naknadu uzima se u obzir „verovatna šteta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe, primena tehničkih mera zaštite, kao i druge okolnosti koje mogu uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade” (član 39. stav 8. Zakona). Kao što se vidi, merila za određivanje posebne naknade uopštena su i nedovoljno precizna. Tarifa za posebnu naknadu plod je pregovora i pismenog ugovora koji posle pregovora zaključuju organizacije koje ostvaruju prava onih nosilaca autorskog i srodnih prava (u daljem tekstu: organizacije) kojima je Zakonom o autorskom i srodnim pravima dato pravo na posebnu naknadu, s jedne strane, i reprezentativnog udruženja proizvođača, odnosno uvoznika uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i proizvođača, odnosno uvoznika praznih nosača zvuka, slike i teksta, s druge strane – u daljem tekstu: udruženja (član 178. st. 1-3. Zakona). Kad saglasnost izostane do isteka roka od 60 dana od kada organizacije objave udruženjima poziv na pregovore, upravni odbor organizacija sastavlja zajednički predlog tarife i prosleđuje ga na mišljenje Komisiji za autorsko i srodna prava (član 178. stav 4. i 5. Zakona) koja, prilikom davanja mišljenja, ocenjuje da li predlog tarife obuhvata ona prava za koja organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da li je posebna naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim Zakonom o autorskom i srodnim pravima (član 200. stav 1. Zakona). Suviše apstraktno postavljena pravila za određivanje visine posebne naknade lišavaju pregovarače i Komisiju jasnih merila koja bi im omogućila da ocenjuje visinu posebne naknade.
S druge strane, Zakon o autorskom i srodnim pravima izdvaja merila za određivanje tarife za posebnu naknadu (član 39. stav 8. Zakona) od merila za određivanje ostalih tarifa za ostvarivanje imovinskih prava nosilaca autorskog i srodnih prava (čl. 170. i 171. Zakona o autorskom i srodnim pravima). I merila za određivanje ostalih tarifa za ostvarivanje imovinskih prava nosilaca autorskog i srodnih prava previše su uopštena. Ona samo ovlaš sadrže indikatore koji treba da se primene pri određivanju tarife. Recimo, ako je „iskorišćavanje predmeta zaštite nužno za obavljanje delatnosti korisnika … tarifa se određuje po pravilu u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje iskorišćava predmete zaštite”, a ovaj „iznos mora da bude u srazmeri sa značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije” (član 170. stav 2. Zakona). I ova tarifa zamišljena je kao rezultat pregovora i pismenog ugovora koji posle pregovora zaključuju organizacije, s jedne strane, i udruženja, s druge stane. Isto kao kod određivanja tarife za posebnu naknadu, kad saglasnost izostane (u roku od 60 dana od objavljivanja poziva na pregovore koje čine organizacije koje zastupaju interese autora i imalaca srodnih prava), upravni odbor organizacije sam sačinjava predlog tarife i prosleđuje ga na mišljenje Komisiji za autorsko i srodno pravo (član 176. stav 1. i član 177. stav 5. Zakona). I ovde, kao kod određivanja tarife za posebnu naknadu, Komisija ocenjuje da li predlog tarife obuhvata ona prava za koja organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da li je naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim Zakonom o autorskom i srodnim pravima (član 200. stav 1. Zakona). Drugim rečima, ovde postoje isti nedostaci i iste manjkavosti kao kod zakonskog uređivanja merila za određivanje tarife za posebnu naknadu. Pregovarači, jednostavno, ne poseduju dovoljno konkretna i jasna merila kojima bi se priklonili u pregovorima o visini naknade, niti Komisija ima merila koja bi joj, kad saglasnost između pregovarača izostane, omogućila da ocenjuje visinu naknade. Dodatno, pravila Zakona o autorskom i srodnim pravima koja predviđaju određivanje tarife za ostvarivanje imovinskih prava nosilaca autorskog i srodnih prava odnose se na sve tarife koje proizlaze iz zakona (izuzev tarife za određivanje posebne naknade), čime su nedovoljno prilagođena pojedinim oblicima iskorišćavanja autorskog i srodnog prava.
Budući da, u odsustvu ugovora, organizacije imaju pravo da Komisiji za autorska i srodna prava predlože tarifu, nedovoljna konkretnost merila za određivanje tarifa pogoduje organizacije i remeti ravnotežu organizacija i udruženja. Očigledno je da odgovornost za nastali poremećaj snose odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima koje svojom opštošću pogoduju stvaranju neravnoteže. Ovaj zakon donosi se upravo da bi se uvela ekzaktna merila za određivanje visine naknada koje su u praksi najčešće, pa stoga imaju bitne ekonomske posledice po obe strane. Posredi su posebna naknada, kao i naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.
III. OBRAZLOŽENJE REŠENJA IZ ZAKONA
Osnovno merilo za određivanje naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma – kad je javno saopštavanje nužno za obavljanje delatnosti korisnika – jeste da se visina naknade vezuje za minimalnu zaradu u Republici Srbiji (član 3. Predloga zakona, novi član 171a stav 1. Zakona), čime se, pre svega, visina naknade dovodi u vezu sa naređenjem Zakona o autorskom i srodnim pravima da se prilikom određivanja tarifa obavezno vodi računa o tarifama koje važe u državama čiji je bruto društveni proizvod približne vrednosti bruto društvenom proizvodu Republike Srbije (član 170. stav 5. Zakona). Kao dopunski činilac za određivanje visine naknade za javno saopštavanje uzima se površina komercijalnih poslovnih prostorija korisnika; kad je ona ispod 50 metara kvadratnih, naknada na mesečnom nivou ne može biti veća od 1/12 minimalne zarade u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa), a kad je ona iznad 50 metara kvadratnih, naknada na mesečnom nivou ne može biti veća od 1/9 minimalne zarade u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa). Pri određivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija računa se isključivo prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga, dakle, ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika, skladišni i sanitarni prostor (član 3. Predloga zakona, novi član 171.a stav 3. Zakona).
Kad javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već je samo korisno ili prijatno, naknada za javno saopštavanje je niža nego kad je javno saopštavanje nužno za obavljanje delatnosti korisnika, jer ona zavisi od kategorizacije korisnika (član 3. Predloga zakona, novi član 171.a stav 2. Zakona). Korisnike kategoriše reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije. Pri tome, ono je dužno da se rukovodi značajem koji javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma ima za obavljanje poslovne delatnosti korisnika u određenoj privrednoj grani ili sektoru, i posebno geografskim mestom sedišta korisnika, finansijskim prometom koji korisnik ostvaruje na godišnjem nivou, kao i da se naknada ne plaća za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograna u zanatskim radnjama (član 3. Predloga zakona, novi član 171.a stav 4. Zakona).
Naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma naplaćuje samo jedna organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela; sredstva koja ona naplati raspoređuju se saglasno sporazumu koji postignu organizacije koje ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela i organizacije koje ostvaruju prava interpretatora i proizvođača fonograma na naknadu za javno saoštavanje interpretacije i fonograma (član 2. Predloga zakona).
Osnovno merilo za određivanje visine posebne naknade jeste da iznos posebne naknade koja se naplaćuje po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od 0,3% njegove vrednosti (član 3. Predloga zakona, novi član 171.b stav 1. Zakona). Potom se odgovora na pitanje šta se uzima kao vrednost uređaja i predmeta sa liste Vlade. Naime, kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade proizvode u Republici Srbiji, kao njihova vrednost uzima se prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu (član 3. Predloga zakona, novi član 171.b stav 2. Zakona). U članu 4. Predloga zakona predviđa se nov, pojednostavljen način imenovanja Komisije za autorsko i srodna prava.Stoga danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da radi Komisija za autorsko i srodna prava koja je imenovana prema odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09), a Vlada će, u skladu sa ovim zakonom, imenovati novu Komisiju za autorsko i srodna prava u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 5. stav 1. Predloga zakona).
Budući da ovaj zakon konkretnije nego sada važeći zakon propisuje merila po kojima se određuju tarife za posebnu nanadu i tarife za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, to trenutno važeće odredbe tarifa koje uređuju ostvarivanje prava na posebnu naknadu i na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma – postaju nesaglasne sa (ovim) zakonom. Stoga one prestaju da važe onda kad na snagu stupe Tarifa za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma i Tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, koju donosi Komisija za autorsko i srodna prava (član 5. st. 3. i 4. Predloga zakona). Ovim se sprečava vakuum u ostvarivanju prava na posebnu naknadu i na naknadu za javno saopštavanje. Po prirodi stvari, tarife koje donese Komisija važe dok parteri ne postignu saglasnost o visini naknade. S druge strane, reprezentativno udruženje korisnika dužno je kategorizuje korisnike koji plaćaju naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma koje nije nužno za obavljanje njihovih delatnosti, već je samo korisno ili prijatno, u roku od pet dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 5. stav 2. Predloga zakona). Listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknada Vlada utvrđuje u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 5. stav 5. Predloga zakona).
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” (član 6. Predloga zakona).
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno da se obezbede dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE PO HITNOM POSTUPKU
U skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, jer bi odlaganje donošenja ovog zakona imalo negativne posledice na poslovanje obveznika plaćanja naknade u skladu sa ovim zakonom, posebno za zanatske radnje za koje se ovim zakonom predlaže oslobađanje od obaveze plaćanja naknada.
Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, proizvođači uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta, i solidarno sa njima uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i praznih nosača zvuka, slike i teksta, osim ako se radi o uvozu malih količina namenjenih za privatno i nekomercijalno korišćenje, kao deo ličnog prtljaga.
Ako se uređaji i predmeti iz stava 1. ovog člana ne proizvode u Republici Srbiji, naknadu plaća uvoznik.
Obaveza plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana nastaje:
1) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za tonsko i vizuelno snimanje;
2) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosača zvuka, slike i teksta;
3) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.
U slučaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog člana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu.
Lica iz stava 2. ovog člana ne plaćaju naknadu za:
1) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu;
2) tehničke uređaje koji se uobičajeno ne koriste za umnožavanje autorskih dela za lične, nekomercijalne potrebe (na primer, studijska oprema i uređaji, diktafoni i sl.);
3) prazne nosače zvuka, slike i teksta primenljive isključivo uz tehničke uređaje iz stava 6. tačka 2. ovog člana;
4) TEHNIČKE UREĐAJE I PRAZNE NOSAČE ZVUKA, SLIKE I TEKSTA KOJE POTENCIJALNI OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE KUPUJE U DRUGOJ DRŽAVI ILI CARINSKOJ TERITORIJI, AKO SE ONI NEPOSREDNO ISPORUČUJU U DRUGU DRŽAVU ILI CARINSKU TERITORIJU ILI AKO IH POTENCIJALNI OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE POSLE SPROVEDENOG ODGOVARAJUĆEG CARINSKOG POSTUPKA OTPREMA SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE;
5) RAČUNARE, RAČUNARSKU OPREMU, KOMPONENTE I RAČUNARSKE MEMORIJE, IZUZEV AKO NEKI OD TIH UREĐAJA NIJE IZRIČITO NAVEDEN U LISTI IZ STAVA 11. OVOG ČLANA.
OBVEZNIK PLAĆANJA POSEBNE NAKNADE KOJI JE PLATIO POSEBNU NAKNADU ZA UREĐAJE I PREDMETE SA LISTE IZ STAVA 11. OVOG ČLANA, KOJI SU KASNIJE OPREMLJENI SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE, IMA PRAVO NA VRAĆANJE PLAĆENJE POSEBNE NAKNADE.
Lica iz st. 2. i 5. ovog člana dužna su, na zahtev organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, da dostave informacije o tipu i broju prodatih, odnosno uvezenih uređaja ili nosača zvuka, slike i teksta, kao i informacije o broju učinjenih fotokopija, kao osnov za izračunavanje naknade. Informacije dobijene na ovaj način, organizacija može koristiti samo za obračunavanje naknade i ne sme ih koristiti u druge svrhe.
Naknade iz st. 1. i 5. ovog člana su pravične naknade pri čijem određivanju se uzima u obzir verovatna šteta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe, primena tehničkih mera zaštite, kao i druge okolnosti koje mogu uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade.
Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Autor se ne može odreći prava na posebnu naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana. Pravo na posebnu naknadu ne može biti predmet odricanja, raspolaganja za života i prinudnog izvršenja.
Na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ), uz prethodno pribavljeno mišljenje organa državne uprave nadležnog za razvoj informacionog društva, Vlada utvrđuje listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknada prema uslovima iz st. 1. do 9. ovog člana. LISTU TEHNIČKIH UREĐAJA I PREDMETA ZA KOJE POSTOJI OBAVEZA PLAĆANJA POSEBNE NAKNADA PREMA USLOVIMA IZ ST. 1. DO 10. OVOG ČLANA UTVRĐUJE VLADA (U DALJEM TEKSTU: UREĐAJ I PREDMET SA LISTE VLADE).
U SLUČAJU SUMNJE DA LI SE ZA NEKI UREĐAJ ILI PREDMET SA LISTE VLADE KOJI IMA VIŠE FUNKCIJA PLAĆA POSEBNA NAKNADA, POSTOJANJE OBAVEZE PLAĆANJA POSEBNE NAKNADE UTVRĐUJE SE NA OSNOVU PREVASHODNE NAMENE UREĐAJA ILI PREDMETA.
Član 156.
Organizacija ne može da obavlja ni jednu drugu delatnost osim delatnosti koje su predviđene u članu 153. ovog zakona.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, organizacija može da:
1) vrši delatnost kojom se ostvaruju umetnički, stručni ili socijalni interesi nosilaca prava;
2) obavlja pojedine administrativno-tehničke usluge u ime i za račun ili u svoje ime a za račun druge organizacije, na osnovu pisanog ugovora.
U cilju racionalizacije i efikasnije naplate i raspodele naknade za korišćenje autorskog i srodnih prava putem jedinstvene baze podataka organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu obrazovati zajedničku službu.
Posebnim sporazumom određuje se delokrug njenog rada, ovlašćenja, visina naknade za njen rad i sistematizacija radnih mesta zaposlenih u službi.
NAKNADU ZA JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA NAPLAĆUJE JEDNA ORGANIZACIJA KOJA OSTVARUJE PRAVA AUTORA MUZIČKIH DELA NA NAKNADU ZA JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA, A NAPLAĆENA SREDSTAVA RASPOREĐUJU SE U SKLADU SA SPORAZUMOM KOJI POSTIGNU ORGANIZACIJE KOJE OSTVARUJU PRAVA AUTORA MUZIČKIH DELA NA NAKNADU ZA JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA I ORGANIZACIJE KOJE OSTVARUJU PRAVA INTERPRETATORA I PROIZVOĐAČA FONOGRAMA NA NAKNADU ZA JAVNO SAOŠTAVANJE INTERPRETACIJA I FONOGRAMA.
2.5.1.A ODREĐIVANJE NAKNADE U TARIFI ZA JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA
ČLAN 171A
KAD JE JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA NUŽNO ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI KORISNIKA, NAJVIŠI IZNOS NAKNADE NA MESEČNOM NIVOU NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/12 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA, ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE DO 50 METARA KVADRATNIH, ODNOSNO NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/9 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA, ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE VEĆE OD 50 METARA KVADRATNIH, S TIM ŠTO SE KAO OSNOV ZA UTVRĐIVANJE NAKNADE NA MESEČNOM NIVOU U TEKUĆOJ KALENDARSKOJ GODINI UZIMA IZNOS MINIMALNE ZARADE, BEZ POREZA I DOPRINOSA U DECEMBRU MESECU PRETHODNE KALENDARSKE GODINE.
KAD JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA NIJE NUŽNO ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI KORISNIKA, VEĆ JE SAMO KORISNO ILI PRIJATNO, NAKNADA NA MESEČNOM NIVOU NIŽA JE OD ONE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, JER ZAVISI OD KATEGORIZACIJE KORISNIKA.
PRI ODREĐIVANJU KVADRATURE KOMERCIJALNIH POSLOVNIH PROSTORIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ISKLJUČIVO SE RAČUNA PROSTOR KOJI KORISNIK KORISTI ZA PRIJEM GOSTIJU, POTROŠAČA I NARUČILACA USLUGA, A NE RAČUNAJU SE POMOĆNE PROSTORIJE ZA RAD OSOBLJA KORISNIKA, SKLADIŠNI I SANITARNI PROSTOR.
KORISNIKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KATEGORIŠE REPREZENTATIVNO UDRUŽENJE KORISNIKA ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE NA OSNOVU ZNAČAJA KOJI JAVNO SAOPŠAVANJE MUZIČKOG DELA, INTERPRETACIJE I FONOGRAMA IMA ZA OBAVLJANJE POSLOVNE DELATNOSTI KORISNIKA U ODREĐENOJ PRIVREDNOJ GRANI ILI SEKTORU, NAROČITO VODEĆI RAČUNA O GEOGRAFSKOM MESTU SEDIŠTA KORISNIKA, FINANSIJSKOM PROMETU KOJI KORISNIK OSTVARUJE NA GODIŠNJEM NIVOU, KAO I DA SE ZA JAVNO SAOPŠTAVANJE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA U ZANATSKIM RADNJAMA NE PLAĆA NAKNADA.
2.5.1.B ODREĐIVANJE POSEBNE NAKNADE U TARIFI ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA POSEBNU NAKNADU
ČLAN 171B
IZNOS POSEBNE NAKNADE KOJA SE PLAĆA PO SVAKOM PRODATOM ILI UVEZENOM UREĐAJU I PREDMETU SA LISTE VLADE NE MOŽE BITI VIŠI OD 0,3% NJEGOVE VREDNOSTI.
KAO VREDNOST UREĐAJA I PREDMETA SA LISTE VLADE KOJI SE PROIZVODE U REPUBLICI SRBIJI UZIMA SE NJIHOVA PRODAJNA CENA BEZ POREZA NA DODATU VREDNOST PRI PRVOJ PRODAJI, A KAD SE UREĐAJI I PREDMETI SA LISTE VLADE UVOZE U REPUBLIKU SRBIJU – KAO NJIHOVA VREDNOST UZIMA SE NJIHOVA NABAVNA CENA PRERAČUNATA U DINARE PO KURSU NA DAN NJIHOVOG CARINJENJA, UVEĆANA ZA CARINU.
Predsednika i članove Komisije imenuje Vlada na predlog NADLEŽNOG MINISTARSTVA rukovodioca nadležnog organa. Pored predsednika i članova, imenuju se i zamenik predsednika i dva zamenika članova Komisije koji moraju ispunjavati uslove predviđene članom 193. ovog zakona.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana rukovodilac nadležnog organa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, na svojoj internet stranici i u jednom visokotiražnom dnevnom listu, objavljuje javni poziv organizacijama i reprezentativnim udruženjima korisnika da predlože kandidate za članove Komisije i njihove zamenike i to: po dva člana Komisije i jednog zamenika člana Komisije. Predsednika i zamenika predsednika predlaže nadležni organ.
Organizacije i reprezentativna udruženja korisnika mogu u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva iz stava 2. ovog člana dostaviti nadležnom organu pismene, obrazložene predloge za kandidate za članove Komisije i njihove zamenike.
Na osnovu dobijenih predloga iz stava 3. ovog člana nadležni organ predlaže Vladi sastav Komisije.
Ukoliko nadležni organ smatra da predloženi kandidati ne ispunjavaju uslove iz člana 193. ovog zakona može još jednom ponoviti javni poziv.
Mandat predsednika i članova Komisije, kao i njihovih zamenika traje četiri godine. Po isteku mandata predsednika i članova Komisije, kao i njihovih zamenika, nadležni organ ponovo sprovodi postupak predlaganja prema odredbama ovog člana.
Predsednik i članovi Komisije, kao i njihovi zamenici kojima je mandat istekao, mogu biti ponovo imenovani.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Vlada
Obrađivač: Ministarstvo prosvete i nauke
2. Naziv propisa
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima
Law on amending the Law on Copyright and Related Rights
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
a) Shodno potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Poglavlje VII, Naslov VI, Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije, član 75.3.), postoji obaveza Republike Srbije da preuzme neophodne mere kako bi najkasnije pet godina od dana stupanja na snagu Sporazuma obezbedila nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Zajednici, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava. Ista odredba predviđena je i Prelaznim sporazumom (Poglavlje III, član.40.3.).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
b) Usklađivanje je proces koji će trajati tokom primene Sporazuma i Prelaznog sporazuma, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je definisan Sporazumom i Prelaznim sporazumom, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazma i Prelaznog sporazuma. Zaključkom Odbora za sprovođenje Prelaznog sporazuma rok za usklađivanje je počeo da teče od 1. januara 2009. godine.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Zakon o izmenama i dopunam Zakona o autorskom i srodnim pravima ispunjava u potpunosti obaveze koje proizilaze iz Sporazuma (član 75.3.) i Prelaznog sporazuma (član 40.3.).
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
d) Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju nije predviđeno donošenje navedenog propisa, ali je donošenje navedenog predviđeno planom Vlade Repubklike Srbije, Krajnji rok za donošenje ovog propisa je kraj juna 2011. godine.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju EU, Poglavlje o osnovnim pravima Evropske unije, naslov II član 17-potpuno usklađen.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Celex No.32009L0024 Directive 2009/24/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the legal protection of computer programs (Codified version).(OJ L111)Direktiva 2009/24 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23 aprila 2009 godine o pravnoj zaštiti računarskih programa (kodifikovana verzija). Službeni list 111 Potpuno usklađeno Celex No. 32006L0116 Directive 2006/116/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on the term of protection of copyright and certain related rights (codified version). (OJ L 372) Direktiva 2006/116/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 12 decembra 2006 godine o trajanju zaštite autorskog i srodnih prava (kodifikovana verzija). Službeni list 372 Potpuno usklađeno Celex No.32006L0115 Directive 2006/115/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on rental right and lending right and on certain rights related to copyright in the field of intellectual property (codified version) (OJ L 376 27.12.2006.).Direktiva 2006/115/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006 godine o pravu zakupa i pravu posluge i određenim pravima srodnim autroskom pravu u oblasti intelektualne svojine (kodifikovana verzija Službeni list 376 od 27.12.2006. godine Potpuno usklađeno Celex No. 32001L0084 Directive 2001/84/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the resale right for the benefit of the author of an original work of art Corrected by 32001L0084R(01) (OJ L 272 13.10.2001.). Direktiva 2001/84/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. septembra 2001. godine o pravu preprodaje u korist autora izvornog umetničkog dela Službeni list 272 13.10.2001 Potpuno usklađeno Celex No.32001L0029 Directive 2001/29/EC of the European Parliament and of the Council of 22 May 2001 on the harmonisation of certain aspects of copyright and related rights in the information society Corrected by 32001L0029R(01) Corrected by 32001L0029R(02) Corrected by 32001L0029R(03) (OJ L 167 22.06.2001.) Direktiva 2001/29 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2011. godine o usaglašavanju određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informatičkom društvu, korigovana 32001L0029R (01), korigovana 32001L0029R(02), korigovana 32001L0029R(03), Službeni list 167 od 22.6.2001. godine Potpuno usklađeno Celex No. 31993L0083 Council Directive 93/83/EEC of 27 September 1993 on the coordination of certain rules concerning copyright and rights related to copyright applicable to satellite broadcasting and cable retrans Direktiva Saveta 93/83/EEZ od 27. septembra 1993. godine o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje Službeni list 248 od 06.10.1993. mission. (OJ L 248 06.10.1993.) Delimično usklađeno Celex No. 31996L0009 Directive 96/9/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 1996 on the legal protection of databases. (OJ L 77 27.03. 1996.)Direktiva 96/9 Evropskog parlamenta i Saveta od 11.3.1996. godine o zakonskoj zaštiti baza podataka Potpuno usklađeno
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo II, Standardi koji se odnose na važenje, obim i korišćenje prava intelektualne svojine, Odeljak I Autorsko i srodna prava, čl.9-14.-potpuno usklađeno.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo III, Sprovođenje prava intelektualne svojine, Odeljak III Privremene mere član 50.-potpuno usklađeno.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo VII, Institucionalana uređenja; završne odredbe, član 70.2.-potpuno usklađeno
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Delimična usklađenost ovog zakona sa pojedinim i malobrojnim odredbama Direktive broj 93/83/EEZ od 27. septembra 1993. godine o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje proizilazi iz sledećih okolnosti: za primenu pojedinih odredaba nisu stvoreni preduslovi i organi koje predviđaju navedeni propisu EU, dok su pojedine odredbe neprimenljive na unutrašnje tržište te će se potpuna usklađenost postići pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Usklađivanje je proces koji će trajati tokom primene Sporazuma i Prelaznog sporazuma, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je definisan Sporazumom i Prelaznim sporazumom, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazma i Prelaznog sporazuma. Zaključkom Odbora za sprovođenje Prelaznog sporazuma rok za usklađivanje je počeo da teče od 1. januara 2009. godine..
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine- TRIPS, je preveden na srpski jezik dok ostali navedeni izvori prava EU nisu prevedeni na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima nije preveden na službene jezike EU.
8. Učešće konsultanata u izradi popisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Propisa nisu učestvovali konsultanti.