PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA
Član 1.
U Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08), u članu 3. tačka 1) posle reči: „vrste” dodaju se reči: „u Republici Srbiji ili inostranstvu”.
Posle tačke 8) dodaje se tačka 9), koja glasi:
„9) Svedokom saradnikom smatra se svedok saradnik, okrivljeni saradnik i osuđeni saradnik.”.
Član 2.
U članu 16. stav 2. reči: „službenu tajnu” zamenjuju se rečima: „tajne podatke određene u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.
Član 3.
U članu 21. stav 3. posle reči: „istražni sudija,” dodaju se reči: „odnosno sudija za prethodni postupak,”.
Član 4.
U članu 25. stav 1. posle reči: „imovine” dodaju se reči: „u Republici Srbiji ili inostranstvu”.
U stavu 3. reči: „Zakona o izvršnom postupku” zamenjuju se rečima: „zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje”.
Član 5.
U članu 28. stav 1. posle reči: „snagu,” dodaju se reči: „odnosno potvrđivanja optužnice,”.
Član 6.
U članu 34. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
„Rešenje iz stava 1. ovog člana sud može doneti za imovinu koja se nalazi u Republici Srbiji, odnosno inostranstvu.”.
Član 7.
U članu 39. stav 1. reči: „Zakona o izvršnom postupku” zamenjuju se rečima: „zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje”.
Član 8.
U članu 42. stav 2. reči: „izvršni postupak” zamenjuju se rečima: „izvršenje i obezbeđenje”.
Član 9.
U članu 26. stav 3, članu 35. stav 3. i članu 59. stav 1. reč: „viši” zamenjuje se rečju: „apelacioni”.
Član 10.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sadržan je u članu 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donet je krajem 2008. godine. Posle donošenja tog zakona, doneti su novi zakoni kojima se uređuje organizacija i nadležnost pravosudnih organa, tajnost podataka, kao i zakoni koji uređuju postupke pred sudovima.
Imajući u vidu da Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predstavlja značajan pravni instrument u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a da bi se izbegli određeni problemi u praksi koji mogu nastati zbog početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 101/11), koji se primenjuje od 15. januara 2012. godine, u odnosu na krivična dela u kojima na osnovu posebnog zakona postupa javno tužilaštvo za organizovani kriminal i ratne zločine, neophodno je izvršiti određene izmene radi usaglašavanja ovih zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona dopunjuje se član 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, tako što se, precizira pojam imovine, tako da se ovaj pojam odnosi na imovinu pribavljenu izvršenjem krivičnog dela u Republici Srbiji i inostranstvu, kao i pojam svedoka saradnika, tako da se on odnosi i na okrivljenog saradnika i osuđenog saradnika, koji su predviđeni novim Zakonikom o krivičnom postupku.
U članu 2. Zakona vrši se izmena u članu 16. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, radi usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka, koji na drugačiji način uređuje pojam tajnog podatka i oznake tajnosti podatka, u odnosu na ranije važeće propise.
Članom 3. Zakona dopunjuje se član 21. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, tako što se uvodi institut sudije za prethodni postupak, koji poznaje novi Zakonik o krivičnom postupku.
U članu 4. Zakona vrši se usklađivanje člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sa članom 1. Zakona kojim se precizira pojam imovine, kao i terminološko usklađivanje sa nazivom novog zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Članom 5. Zakona dopunjuje se član 28. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, tako što se uvodi institut potvrđivanja optužnice, koji poznaje novi Zakonik o krivičnom postupku.
Članom 6. Zakona vrši se neophodno usklađivanje člana 34. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sa članom 1. Zakona kojim se precizira pojam imovine.
U čl. 7. i 8. Zakona menjaju se čl. 39. i 42. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela radi terminološkog usklađivanja sa nazivom novog zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Članom 9. Zakona vrše se izmene u čl. 26, 35. i 59. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na taj način što se precizira sudska nadležnost za odlučivanje u drugom stepenu, a u skladu sa Zakonom o uređenju sudova, koji je donet posle Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Članom 10. Zakona određuje se stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih i drugih državnih organa.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Imovinom se smatra dobro svake vrste U REPUBLICI SRBIJI ILI INOSTRANSTVU, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana.
2) Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
3) Okrivljenim se smatra osumnjičeni, lice protiv koga je krivični postupak pokrenut ili osuđeni za krivično delo iz člana 2. ovog zakona.
4) Ostaviocem se smatra lice protiv koga usled smrti krivični postupak nije pokrenut ili je obustavljen, a u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica je utvrđeno da je zajedno sa tim licima učinio krivično delo iz člana 2. ovog zakona.
5) Pravnim sledbenikom smatra se naslednik osuđenog, svedoka saradnika, ostavioca ili njihovih naslednika.
6) Trećim licem smatra se fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela.
7) Vlasnikom se smatra okrivljeni, svedok saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice.
8) Oduzimanjem se smatra privremeno ili trajno oduzimanje od vlasnika imovine proistekle iz krivičnog dela.
9) SVEDOKOM SARADNIKOM SE SMATRA SVEDOK SARADNIK, OKRIVLJENI SARADNIK I OSUĐENI SARADNIK.
Član 16.
Dužnost je svih organa i lica koja učestvuju u finansijskoj istrazi da postupaju sa naročitom hitnošću.
Podaci u vezi sa finansijskom istragom poverljivi su i predstavljaju službenu tajnu TAJNE PODATKE ODREĐENE U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE TAJNOST PODATAKA. Osim službenih lica ove podatke ne mogu odavati ni druga lica kojima podaci postanu dostupni. Službeno lice je dužno da drugo lice obavesti da ovi podaci predstavljaju tajnu.
Član 21.
Kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela i razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana u zavisnosti od faze postupka odlučuje istražni sudija, ODNOSNO SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres.
Član 25.
Po okončanju ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine U REPUBLICI SRBIJI ILI INOSTRANSTVU.
Rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se oduzima.
Rešenjem iz stava 2. ovog člana sud može ostaviti vlasniku deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku ZAKONA KOJI UREĐUJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti vlasniku, njegovom braniocu, odnosno punomoćniku, javnom tužiocu i Direkciji.
Član 26.
Protiv rešenja iz člana 25. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja iz člana 25. stav 2. ovog zakona.
O žalbi protiv rešenja odlučuje vanraspravno veće, odnosno viši APELACIONI sud.
Član 28.
Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, ODNOSNO POTVRĐIVANJA OPTUŽNICE, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o okrivljenom, odnosno svedoku saradniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, označenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini koju okrivljeni, odnosno svedok saradnik poseduje i zakonitim prihodima, okolnosti koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i prihoda i razloge koji opravdavaju potrebu za trajnim oduzimanjem imovine. Zahtev protiv pravnog sledbenika sadrži dokaze da je nasledio imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a zahtev protiv trećeg lica dokaze da je imovina proistekla iz krivičnog dela preneta bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti u cilju osujećenja oduzimanja.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje veće pred kojim se drži glavni pretres, odnosno predsednik tog veća.
Postupak za trajno oduzimanje imovine je hitan.
Član 34.
Po okončanju glavnog ročišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine.
Rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost koja se oduzima od vlasnika ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
Rešenjem iz stava 2. ovog člana sud može da odluči o imovinskopravnom zahtevu oštećenog čije postojanje je utvrđeno pravnosnažnom presudom. Sud može da odluči da vlasniku ostavi deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti vlasniku, njegovom punomoćniku, javnom tužiocu i Direkciji.
Po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana Direkcija odmah preduzima mere za čuvanje i održavanje oduzete imovine. Oduzetom imovinom Direkcija upravlja do pravnosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine.
REŠENJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SUD MOŽE DONETI ZA IMOVINU KOJA SE NALAZI U REPUBLICI SRBIJI, ODNOSNO INOSTRANSTVU.
Član 35.
Protiv rešenja iz člana 34. stav 1. ovog zakona ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne sprečava Direkciju da postupi u skladu sa članom 34. stav 5. ovog zakona.
O žalbi protiv rešenja odlučuje viši APELACIONI sud.
Član 39.
Privremeno oduzimanje imovine sprovodi se shodnom primenom odredaba Zakona o izvršnom postupku ZAKONA KOJI UREĐUJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Troškove čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi Direkcija.
Direktor može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina. Vlasnik snosi troškove čuvanja i održavanja imovine.
U opravdanim slučajevima direktor može poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom drugom fizičkom ili pravnom licu na osnovu ugovora.
Član 42.
U cilju očuvanja vrednosti privremeno oduzete imovine Direkcija može, uz odobrenje nadležnog suda, bez odlaganja prodati pokretnu imovinu, odnosno poveriti određenom fizičkom ili pravnom licu da je proda.
Ako odredbama ovog zakona nije nešto posebno propisano, u postupku prodaje imovine iz stava 1. ovog člana shodno će se primeniti odredbe zakona koji uređuju izvršni postupak IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE i izvršenje krivičnih sankcija.
Izuzetno, sud može odobriti da se umesto prodaje imovine iz stava 1. ovog člana prihvati jemstvo koje ponudi vlasnik ili drugo lice. Iznos jemstva određuje se s obzirom na vrednost privremeno oduzete imovine. Nakon polaganja jemstva imovina se predaje davaocu jemstva.
Član 59.
Protiv rešenja iz člana 58. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba o kojoj odlučuje viši APELACIONI sud.
Žalba protiv rešenja kojim je odlučeno o molbi za privremeno oduzimanje imovine izjavljuje se u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, a žalba protiv rešenja kojim je odlučeno o molbi za trajno oduzimanje imovine izjavljuje se u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom oduzimanju imovine.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISASA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovašćeni predlagač – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
Draft Law on Amendments and Additions to the Law on Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Analiza efekata Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela nije potrebna, s obzirom da njegova primena neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, da se ne odnosi na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, kao i da nije potrebno preduzeti dodatne mere za njegovu primenu.