Na osnovu člana 50. stav 6. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
O KRITERIJUMIMA I NAČINU ODOBRAVANjA PROGRAMA I PROJEKATA KOJI SE REALIZUJU U OKVIRU MEHANIZMA ČISTOG RAZVOJA
Član 1.
Ovom uredbom propisuju se kriterijumi i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) DNA je Nacionalno telo za sprovođenje projekata Mehanizma čistog razvoja Srbije, koje je osnovala Vlada; 2) CDM projekat je projekat Mehanizma čistog razvoja u okviru Kjoto protokola;
3) Preliminarni validacioni izveštaj je izveštaj izrađen od strane autorizovanog međunarodnog tela u skladu sa odredbama Kjoto protokola;
4) PDD je projektni dokument propisan u standardnoj formi u skladu sa odredbama Kjoto protokola;
5) učesnici u projektu su vlasnik projektne lokacije i investitori;
6) ministarstvo koje vrši stručno-administrativne poslove za DNA je ministarstvo nadležno za poslove životne sredine;
7) zainteresovani organi i organizacije su organi i organizacije nadležni za sektore u kojima se CDM projekti mogu sprovoditi, a koji nemaju imenovane predstavnike u DNA;
8) zainteresovana javnost obuhvata fizička i pravna lica i udruženja na koju predloženi CDM projekat utiče ili je verovatno da će uticati.
Član 3.
Zahtev za odobrenje CDM projekta dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana Ministarstvu se dostavlja sledeća dokumentacija:
1) PDD;
2) obrazloženje doprinosa predloženog CDM projekta na osnovu kriterijuma održivog razvoja navedenih u prilogu Kriterijumi održivog razvoja i tabela nacionalnih CDM indikatora, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo;
3) preliminarni validacioni izveštaj (Preliminary Final Validation Report) pripremljen u skladu sa odredbama Kjoto protokola;
4) rešenje o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu konkretnog projekta, ukoliko je ona obavezna, ili rešenje kojim se konstatuje da za konkretni projekat nije potrebno vršiti navedenu procenu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja;
5) akt o regulisanju odnosa strana učesnica u pripremi projekta.
Član 4.
Po prijemu zahteva iz člana 3. stav 1. ove uredbe, Ministarstvo proverava da li je uz zahtev dostavljena propisana dokumentacija.
Član 5.
Ako Ministarstvo utvrdi da je zahtev potpun, u smislu člana 3. stav 2. ove uredbe, postavlja PDD na zvaničnu Internet stranicu DNA, radi javne rasprave.
Član 6.
Ministarstvo utvrđuje predlog liste zainteresovanih organa i organizacija i dostavlja DNA na odobrenje.
Član 7.
Ministarstvo zahtev sa potpunom dokumentacijom, u smislu člana 3. stav 2. ove uredbe, dostavlja ministarstvima čiji su predstavnici imenovani u DNA i zainteresovanim organima i organizacijama, radi davanja mišljenja.
Član 8.
Ministarstva čiji su predstavnici imenovani u DNA i zainteresovani organi i organizacije, po prijemu dokumentacije dostavljaju mišljenje na predloženi projekat sa obrazloženjem.
Član 9.
Na osnovu mišljenja iz člana 8. ove uredbe, DNA donosi odluku o odobrenju ili odluku o neprihvatanju CDM projekata.
U slučaju kada su sva ministarstva koja imaju predstavnike u DNA, odnosno zainteresovani organi i organizacije dostavili pozitivno mišljenje, DNA donosi odluku o odobrenju CDM projekta.
U slučaju da neko od ministarstava, koje ima predstavnika u DNA, odnosno zainteresovani organ i organizacija, dostave negativno mišljenje, DNA donosi odluku o neprihvatanju CDM projekta.
Član 10.
U slučaju odobrenja CDM projekta od strane DNA, Ministarstvo izrađuje pismo odobrenja.
Pismo odobrenja, u skladu sa zahtevima Kjoto protokola, naročito sadrži odredbe:
1) kojim se potvrđuje da je Republika Srbija potvrdila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine i da je članica Kjoto protokola;
2) da je učešće u CDM projektu dobrovoljno;
3) da CDM projekat doprinosi postizanju ciljeva održivog razvoja Republike Srbije.
U slučaju da DNA ne prihvati CDM projekat, Ministarstvo izrađuje pismo odbijanja.
Pismo odbijanja sadrži razloge za odbijanje predloga CDM projekta.
Ministar nadležan za poslove životne sredine, koji rukovodi radom DNA, potpisuje Pismo odobrenja, odnosno Pismo odbijanja, i dostavlja ga učesnicima projekta.
Član 11.
Ministarstvo objavljuje odluku DNA na zvaničnoj Internet stranici DNA.
Član 12.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:
U Beogradu,
VLADA
PREDSEDNIK
OBRAZLOŽENjE
I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE UREDBE
Pravni osnov za donošenje Uredbe o kriterijumima i načinu odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja je član 50. stav 6. Zakona o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), i član 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05- ispravka, 101/07 i 65/08).
I I RAZLOZI ZA DONOŠENjE UREDBE
Republika Srbija članica je Okvirne konvencije UN o promeni klime od njenog usvajanja (,,Sl. list SRJ- Međ. ugovori” br.2/97), dok je Kjoto protokol stupio na snagu za Republiku Srbiju 17. januara 2008. godine.
Poštujući osnovne principe Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime (u daljem tekstu Konvencija), Kjoto protokolom (u daljem tekstu Protokol) su kvantifikovane obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu GHG), u prvom obavezujućem periodu 2008-2012. godina, u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu za 38 industrijski razvijenih zemalja, uključujući 11 zemalja u tranziciji Centralne i Istočne Evrope. Zemlje sa kvantifikovanim obavezama smanjenja emisija GHG su ugovornice sa statusom ,,Aneks I”, dok su zemlje kojima nisu uvedene nikakve nove obaveze u odnosu na opšte obaveze utvrđene Konvencijom, među kojima je i Republika Srbija, zemlje sa statusom ,,ne-Aneks I”. Istovremeno, zemlje u razvoju su, kroz mehanizme Kjoto protokola, dobile mogućnost da, pod povoljnijim ekonomskim uslovima, obezbede priliv ,,čistih” i energetski efikasnih tehnologija i na taj način značajno doprinesu održivom razvoju na nacionalnom nivou. Naime, Protokol je omogućio Aneks I državama da ispune deo svojih ciljeva, smanjujući emisije bilo gde u svetu, kroz dva fleksibilna mehanizma koji se baziraju na projektima i to: Mehanizam čistog razvoja (The Clean Development Mechanism – CDM) i Zajednička implementacija (The Joint Implementation – JI). Sa aspekta interesa Republike Srbije, kao zemlje ugovornice ,, ne-Aneksa I” Konvencije i Kjoto protokola, od značaja je prethodno navedeni Mehanizam čistog razvoja.
Mehanizam čistog razvoja, saglasno članu 12. Kjoto protokola, dozvoljava ,,Aneks I” državama da investiraju u mere za smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte u zemljama ,,ne-Aneksa I”, pod uslovom da ovi projekti budu na dobrovoljnoj osnovi i usklađeni sa kriterijumima odraživog razvoja zemlje u kojoj se odvija aktivnost Mehanizma čistog razvoja (zemlje domaćina). Za uzvrat, entitet koji investira dobiće Potvrdu o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (“Certified Emission Reductions“ – CERs).
Uslov za učešće zemlje domaćina u CDM projektima, u skladu sa Odlukom 3/CMP.1 Konferencije zemalja članica Kjoto protokola, je uspostavljanje institucionalnog i zakonskog okvira za procenu i odobravanje ovih projekata odnosno uspostavljanje Nacionalnog tela za sprovođenje projekata Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola (Designated National Authority, u daljem tekstu DNA). Uloga DNA je da pomogne zemlji domaćinu da dobije potvrdu za projekte smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, a u okviru CDM. DNA je takođe neophodan, jer omogućava da navedeni projekti budu usklađeni sa kriterijumima lokalnog održivog razvoja, kao i sa drugim zahtevima zemlje domaćina.
Odluku o osnivanju Nacionalnog tela za sprovođenje projekata Mehanizma čistog razvoja, donela je Vlada na sednici održanoj 13. maja 2010. godine (05 Broj: 02-3489/2010-01).
Uspostavljanje DNA pored definisanja institucionalnog okvira podrazumeva aktivnosti za uspostavljanje ciklusa provere projekta, odlučivanja o učešću javnosti, utvrđivanja kriterijuma za procenjivanje i modela odobrenja.
Prethodno navedeni uslovi i kriterijumi, kao i institucionalna struktura DNA utvrđuju se ovom Uredbom o kriterijumima i načinu odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Član 1. uređuje da se uredbom propisuju kriterijumi i načini odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.
Član 2. propisuje značenje pojedinih izraza koji su u upotrebi u uredbi.
Član 3. uređuje postupanje sa zahtevom za odobravanje CDM projekta, odnosno način dostavljanja dokumentacije neophodne za podnošenje CDM projekata. Član 3. propisuje dokumentaciju koju je neophodno dostaviti uz zahtev za odobrenje CDM projekata, kao i kriterijume održivog razvoja i tabelu nacionalnih CDM indikatora.
.
Član 4. propisuje da po prijemu zahteva za dobrenje CDM projakata i propisane dokumentacije Ministarstvo vrši proveru istih.
Član 5. propisuje način sprovođenja postupka javne rasprave.
Član 6. Propisuje obavzeu Ministarstva da utvrdi listu zainteresovanih organa i organizacija u procesu odobrenja CDM projekata.
Član 7. uređuje način i svrhu dostavljanja CDM projekata ministarstvima čiji su predstavnici imenovani u DNA i zainteresovanim organima i organizacijama.
Član 8. propisuje obavezu dostavljanja mišljenja sa obrazloženjem od strane ministarstava čiji su predstavnici imenovani u DNA i zainteresovanih organa i organizacija.
Član 9. uređuje način na koji DNA donosi odluku o odobrenju odnosno ne prihvatanju CDM projekata. Član 9. propisuje da u slučaju kada su sva ministarstva koja imaju predstavnike u DNA, odnosno zainteresovani organi i organizacije dostavila pozitivno mišljenje DNA donosi odluku o odobrenju CDM projekta, u suprotnom DNA donosi odluku o ne prihvatanju CDM projekta.
Član 10. utvrđuje uslove za pripremu pisma odobrenja odnosno odbijanja u zavisnosti od vrste DNA odluke, kao i sadržaj ovih pisama. Član 10. propisuje da Ministar nadležan za poslove životne sredine, koji rukovodi radom DNA, potpisuje Pismo odobrenja, odnosno Pismo odbijanja, i dostavlja ga učesnicima projekta.
Član 11. propisuje način objavljivanja DNA odluke u smislu obaveze objavljivanja na zvaničnoj Internet stranici DNA.
.
Član 12. propisuje rok za stupanje na snagu ove uredbe.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVE UREDBE
Za sprovođenje ove Uredbe nije potrebno izdvojiti dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, imajući u vidu da će stručno administrativne poslove DNA obavljati zaposleni iz Ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, odnosno predstavnici relevantnih ministarstava koji učestvuju u radu DNA neće za to biti dodatno plaćeni.
.
Prilog
KRITERIJUMI ODRŽIVOG RAZVOJA I TABELA NACIONALNIH CDM INDIKATORA
U cilju utvrđivanja doprinosa predloženih CDM projekata održivom razvoju Republike Srbije koristi se Tabela nacionalnih CDM indikatora održivog razvoja data u ovom prilogu. Kriterijumi su podeljeni na oblasti i indikatore u skladu sa nacionalnim indikatorima održivog razvoja (Strategija održivog razvoja Republike Srbije).
Predloženi projekat mora zadovoljiti barem jedan od navedenih indikatora za svaki od tri kriterijuma održivog razvoja.
Kriterijum Oblast Indikatori Napomena Ekonomski 1. Uslovi investiranja – Uključenost lokalnih partnera i način na koji je to ostvareno- Doprinos projekta povećanju stranih investicija- Doprinos projekta postojećim aktivnostima u datoj oblasti 2. Održivi transfer tehnologije – Najbolja dostupna tehnologija – Tehnologija u skladu sa zahtevima lokalnih uslova 3. Ekonomski razvoj regiona – Doprinos projekta razvoju nerazvijenih oblasti – Uticaj projekta na cenu električne energije- Doprinos projekta infrastrukturnom razvoju regiona/lokalne zajednice Da li će projekat biti implementiran u nerazvijenoj oblasti/regionu? 4. Zaposlenost – Doprinos povećanju broja radnih mesta Da li će projekat doprineti povećanju stope zaposlenosti/nezaposlenosti? 5. Sektorski prioriteti – Doprinos projekta sektorskim prioritetima 6. Potrošnja i proizvodnja – Energetska intenzivnost – Doprinos projekta smanjenju zavisnosti lokalnog stanovništva/regiona od uvoza energenata- Doprinos projekta učešću obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije- Doprinos projekta smanjenju stvaranja otpada- Doprinos projekta upravljanju otpadom u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine – Energetska intenzivnost saobraćaja Odnos vrednosti ukupno utrošene energije po jedinici ostvarenog BDPDoprinos postizanju nacionalnih ciljeva koji se odnose na učešće obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije Potrošnja energije za transport Društveni 1. Učešće zainteresovanih strana – Učešće zainteresovanih strana u procesu pripreme i realizacije projekta- Podrška projektu od strane zainteresovanih strana na lokalnom nivou 2. Poboljšanje životnih uslova – Povećanje zaposlenosti na lokalnom/regionalnom nivou- Povećanje prihoda na lokanom/regionalnom nivou- Poboljšanje životnih uslova siromašnih i ugroženih zajednica stanovništva- Unapređenje polne jednakosti- Doprinos projekta poboljšanju javnog zdravlja 3. Jačanje kapaciteta – Doprinos projekta transferu znanja i iskustava potrebnih za korišćenje i održavanje tehnologije/opreme- Učestvovanje lokalnih kompanija u procesu realizacije projekta- Osposobljavanje lokalnog stanovništva za primenu novih znanja, tehnologija i veština Životna sredina i prirodni resursi 1. Energetski resursi (zamena goriva,energetska efikasnost, ušteda energije, obnovljivi izvori energije) – Smanjenje energetske zavisnosti od fosilnih goriva /uvoza energenata – Energetska intenzivnost- Energetska intenzivnost saobraćaja 2. Vazduh – Smanjenje emisija GHG – Smanjenje drugih zagađujućih materija (VOC, SO2, NOx) Emisija izražena u CO2e po glavi stanovnika 3. Vode – Doprinos projekta poboljšanju kvaliteta vode za piće – Doprinos projekta održivom korišćenju voda Procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju 4. Zemljište – Posledice promena namene zemljišta- Doprinos sprečavanju degradacije zemljišta- Doprinos održivom korišćenju zemljišta Ukoliko ima posledica na promenu namene zemljištaNavesti mere za sprečavanje degradacije zemljišta 5.Biodiverzitet – Očuvanje lokalnog i regionalnog biodiverziteta – Doprinos očuvanju/povećanju pokrivenosti biljnim vrstama- Doprinos očuvanju/povećanju pokrivenosti šumskim vrstama- Doprinos održivom korišćenju biomase 6. Prirodni resursi – Doprinos projekta održivom korišćenju vode, šuma, mineralnih resursa i slično