PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 1.
U Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 125/04), u članu 1. reč: „trgovačkih” zamenjuje se rečju: „privrednih”.
Član 2.
U članu 4. stav 1. posle reči: „raspravljanja” dodaju se zapeta i reči: „ako ovim zakonom nije drugačije određeno”.
Član 3.
Član 6. menja se i glasi:
„U parničnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.”
Član 4.
U članu 7. stav 2. reč: „sve” briše se, posle reči: „zahteva” dodaju se zapeta i reči: „isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza”.
U stavu 3. reč: „Sud” zamenjuje se rečima: „Izuzetno, sud”.
Član 5.
U članu 32. dodaje se novi stav 1. koji glasi:
„Ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.”.
Dosadašnji stav 1. postaje stav 2.
Član 6.
Član 37. menja se i glasi:
„Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 50.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slučajevima predviđenim posebnim zakonom.
Smatraće se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor, bez obzira na vrednost spora, sudi sudija pojedinac, ako jedna stranka to predloži do pripremnog ročišta, a druga stranka se o predlogu ne izjasni.
Ako jedan od suparničara podnese predlog da u imovinskopravnom sporu sudi sudija pojedinac ili to učini većina suparničara na jednoj strani, smatraće se da su se ostali saglasili sa predlogom.
Ako i na drugoj strani postoje suparničari, smatraće se da je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaćen i da sporazum postoji, ako se niko ili većina suparničara ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje suparničara prihvati predlog.
Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja državine.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoći.”
Član 7.
Član 38. menja se i glasi:
„Kad sudi u drugom stepenu u sednici veća ili na raspravi sud odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija.”
Član 8.
U članu 41. stav 1. reči: „Srbije i Crne Gore,” brišu se.
Član 9.
U članu 47. stav 1. reč: „poništaja” zamenjuje se rečju: „poništenja”, a reči: „bračni drugovi” zamenjuju se rečju: „supružnici”.
U stavu 2. reči: „bračni drugovi” zamenjuju se rečju: „supružnici”.
Član 10.
U članu 48. reči: „bračnih drugova” zamenjuju se rečju: „supružnika”.
Član 11.
U naslovu iznad člana 61. posle reči: „strane” dodaju se reči: „neposredno”.
Član 12.
U članu 62. stav 2. posle reči: „istovetan predlog” dodaju se zapeta i reči: „ako je predlog neobrazložen, ne sadrži razloge iz stava 1. ovog člana ili ako stranka traži određivanje drugog stvarno nadležnog suda iz razloga koji se odnose na isključenje, odnosno izuzeće”.
U stavu 3. posle reči: „sudija pojedinac” dodaju se zapeta i reči: „odnosno predsednik veća”, a posle reči: „suda” dodaju se reči: „ili veće drugostepenog suda”.
Član 13.
U članu 66. stav 1. tačka 3. reč: „bračni” zamenjuje se rečju: „supružnik” a reč: „supružnik” zamenjuje se rečju: „partner”.
U tački 6. reč: „sudelovao” zamenjuje se rečju: „učestvovao” a reči: „postupku pred nižim sudom ili drugim organom” zamenjuju se rečima: „donošenju odluke koja se pobija”.
Član 14.
U članu 68. stav 3. reč: „višeg” zamenjuje se rečju: „drugostepenog” a reč: „višim” zamenjuje se rečju: „drugostepenim”.
Član 15.
U članu 69. stav 1. posle tačke 3. tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju tač. 4. i 5. koje glase:
„4) kad stranka zahteva isključenje, odnosno izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu;
5) kad stranka zahteva isključenje, odnosno izuzeće predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Nedopušten zahtev odbaciće sudija pred kojim se vodi postupak i kad je stranka stavila predlog za isključenje, odnosno izuzeće tog sudije.”
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Ako je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet na ročištu, sudija će ga odmah odbaciti i nastaviće ročište, a ako je podnet u podnesku najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska.”.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Dosadašnji st. 4. i 5. brišu se.
Član 16.
U članu 78. stav 2. reč: „staraoca” zamenjuje se rečju: „staratelja”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog člana sud će odrediti rok koji ne može biti duži od 15 dana.”
Član 17.
U članu 80. stav 2. reč: „staraoca” zamenjuje se rečju: „staratelja”.
Član 18.
Član 82. briše se.
Član 19.
U članu 84. stav 3. menja se i glasi:
„Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave uređuje se posebnim zakonom.”
Član 20.
Član 96. menja se i glasi:
„Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku, obezbediće im se ako to zahtevaju, usmeno prevođenje na njihov jezik onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
Stranke i drugi učesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumača u postupku pred sudom.”
Član 21.
U članu 107. stav 4. reči: „i Crne Gore” brišu se.
Član 22.
U članu 121. stav 1. posle reči: „tumač” dodaju se reči: „i prevodilac”.
Član 23.
U članu 122. stav 1. reč: „viši” briše se.
U stavu 5. reči: „viši sud kad rešava o pravnom leku” zamenjuju se rečima: „sud koji rešava o pravnom leku u postupku po pravnom leku”.
Član 24.
U članu 128. stav 1. reči: „teritorijalne autonomije” zamenjuju se rečima: „autonomne pokrajine”.
Član 25.
U članu 131. reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”.
Član 26.
U članu 162. stav 2. reč: „viši” zamenjuje se rečju: „drugostepeni”.
Član 27.
U članu 235. stav 2. reči: „teritorijalne autonomije” zamenjuju se rečima: „autonomne pokrajine”.
Član 28.
U članu 239. stav 1. reč: „bračnog” zamenjuje se rečju: „supružnika”, reč: „supružnika” zamenjuje se rečju: „partnera”, a reč: „staraoca” zamenjuje se rečju: „staratelja”.
Član 29.
U članu 246. stav 1. reč: „tumača” zamenjuje se rečju: „prevodioca”.
U stavu 3. posle reči: „Sud će” dodaju se reči: „prevodioca, odnosno”.
Član 30.
U članu 261. iza reči: „tumače” dodaju se reči: „i prevodioce”.
Član 31.
U članu 263. stav 3. reč: „mogućno” zamenjuje se rečima: „moguće ili je otežano”.
Član 32.
Član 266. menja se i glasi:
„U pozivu za ročište na kome će se izvoditi dokaz saslušanjem stranaka naznačiće se da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke.”
Član 33.
U članu 279. stav 1. tačka 7. menja se i glasi:
„7) ako je tužba nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti”.
Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:
„Sudijski pomoćnici mogu samostalno, radi pripreme za preduzimanje potrebnih mera i odluka previđenih u ovom zakonu (član 278. i član 279. stav 1), odnosno radi organizovanja pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, obavljati poslove prethodnog ispitivanja tužbe. Pre zakazivanja ročišta, oni mogu pozvati stranke, odnosno njihove punomoćnike radi uzimanja potrebnih izjava, pribavljanja potrebne dokumentacije u cilju razjašnjenja pojedinih pitanja, kao i obavljati druge poslove koji se odnose na upravljanje postupkom.
Sudijski pomoćnici mogu obavljati poslove iz stava 2. ovog zakona i u postupku po pravnim lekovima.”
Član 34.
Član 299. menja se i glasi:
„Sud će postavljanjem pitanja i na drugi pogodan način starati da se u toku rasprave daju objašnjenja o svemu što je potrebno da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku, kao i da, izuzetno, odredi izvođenje dokaza po službenoj dužnosti, radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku, samo kada je to određeno zakonom.”
Član 35.
Član 317. menja se i glasi:
„Ako se ročište drži pred izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora početi iznova, ali će sud doneti odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.”
Član 36.
U članu 373. posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi:
„U slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 37.
U članu 392. stav 1. posle reči: „dopuštenosti” dodaju se reči: „i osnovanosti”, a reči: „Vrhovni sud Srbije” zamenjuju se rečima: „Vrhovni kasacioni sud”.
Stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „Vrhovni sud Srbije” zamenjuju se rečima: „Vrhovni kasacioni sud”.
Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3. menja se i glasi:
„Odluka se donosi i dostavlja prvostepenom sudu u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni kasacioni sud.”
Član 38.
Član 394. menja se i glasi:
„Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno.”
Član 39.
Član 409. briše se.
Član 40.
U članu 412. u stavu 2. reči: „(član 394. st. 2. i 3)” brišu se.
Član 41.
U članu 422. u tački 10. reči: „Srbije i Crne Gore.” zamenjuju se rečima: „Republike Srbije;”.
Posle tačke 10. dodaje se tačka 11. koja glasi:
„11) ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.”
Član 42.
U članu 424. stav 3. reči: „422. tač. 1, 2. i 10.” zamenjuju se rečima: „422. tač. 1, 2, 10. i 11.”
Član 43.
U članu 428. stav 1. reč: „višim” zamenjuje rečju: „drugostepenim”.
Član 44.
U članu 429. stav 1. reč: „višim” zamenjuje rečju: „drugostepenim”, a reč: „višem” zamenjuje rečju: „drugostepenom”.
U stavu 2. reč: „višem” zamenjuje rečju: „drugostepenom”.
U stavu 3. reč: „viši” zamenjuje rečju: „drugostepeni”.
U stavu 4. reč: „viši” zamenjuje rečju: „drugostepeni”, a reč: „višeg” zamenjuje rečju: „drugostepenog”.
Član 45.
U članu 432. stav 2. reči: „višem” zamenjuje se rečju: „drugostepenom” a reč: „viši” zamenjuje se rečju: „drugostepeni”.
Član 46.
U članu 446. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„U postupku u parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta.”
Član 47.
U članu 454. stav 1. reči: „iznos od 100.000 dinara” zamenjuju se rečima: „dinarsku protivrednost 2.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe”.
Član 48.
U članu 467. stav 1. reči: „iznos od 100.000 dinara” zamenjuju se rečima: „dinarsku protivrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe”.
Član 49.
U članu 469. reči: „iznos od 100.000 dinara” zamenjuju se rečima: „dinarsku protivrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe”.
Član 50.
U članu 474. st. 1. i 2. reči: „iznos od 100.000 dinara” zamenjuju se rečima: „dinarsku protivrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe”.
Član 51.
U članu 486. stav 1. reči. „2.500.000 dinara” zamenjuju se rečima: „dinarsku protivvrednost od 300.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe”.
Stav 2. briše se.
Član 52.
U članu 490. stav 1. reči: „iznos od 300.000 dinara” zamenjuju se rečima: „dinarsku protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe”.
Član 53.
U članu 23. stav 2, članu 63, članu 70. stav 3, članu 172. stav 2, članu 176. st. 1. i 2, članu 177. st. 1. i 2, članu 178. st. 1. do 4, članu 179. st. 1. i 2, članu 180, članu 389. stav 1, 390. st. 2, 3. i 5, članu 391. stav 2, čl. 393, 396, 415. i 419. i članu 421. stav 1. reči: „Vrhovni sud Srbije”, u određenom padežu, zamenjuju se rečima: „Vrhovni kasacioni sud”, u odgovarajućem padežu.
Član 54.
U članu 26. stav 1, čl. 42, 55. i 60, članu 130. st. 2. i 3, članu 141, članu 172. stav 2. i članu 173. reči: „Srbija i Crna Gora”, u određenom padežu, zamenjuju se rečima: „Republika Srbija”, u odgovarajućem padežu.
Član 55.
Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Član 56.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku sadržan je u članu 97. tačka 2. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku predlaže se prvenstveno iz razloga potrebe da se odredbe važećeg zakona usklade sa novim Ustavom Republike Srbije. Takođe, vrši se i neophodno usklađivanje Zakona o parničnom postupku sa drugim zakonima koji su u vezi sa Zakonom o parničnom postupku (npr. Porodični zakon).
Pored toga, Zakonom se vrše i određene izmene Zakona o parničnom postupku koje su neophodne iz razloga njegovog usklađivanja sa novim zakonima koji uređuju organizaciju sudova u Republici Srbiji, a imajući u vidu razgraničenje nadležnosti između osnovnih i viših sudova u građanskopravnim sporovima.
Ovim zakonom predložene su samo neophodne hitne izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, dok će u daljem procesu reforme građansko procesnog prava u Republici Srbiji, u toku naredne godine, biti predložene sveobuhvatne izmene kako Zakona o parničnom postupku, tako i drugih procesnih zakona u oblasti građanskog prava, pre svega Zakona o izvršnom postupku i Zakona o vanparničnom postupku.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA
Članom 1. Zakona vrši se terminološko usklađivanje odredbe člana 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) sa novim Zakonom o uređenju sudova kao i sa Glavom trideset četvrtom ZPP koja govori o postupku u privrednim sporovima.
Članovima 2. i 4. Zakona u cilju poboljšanja efikasnosti parničnog postupka uvode se izuzeci u načelo neposrednosti i načelo oficijelnost, odnosno propisuje se da je moguće odstupiti od načela usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja u slučaju da je zakonom drugačije određeno, a takođe se propisuje da je sud samo izuzetno ovlašćen da utvrđuje i činjenice koje nisu iznele ili predložile stranke.
Članom 3. Zakona vrši se usaglašavanje odredbe člana 6. ZPP, koja se odnosi na upotrebu jezika i pisma u parničnom postupku, sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Članom 6. Zakona menja se član 37. ZPP, na taj način što se proširuje mogućnost suđenja od strane sudije pojednica u parničnom postupku i to na taj način što se povećava vrednost spora u kojem može da sudi sudija pojedinac, a takođe se proširuje i mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca na osnovu sporazuma stranaka.
Članom 7. Zakona menja se član 38. ZPP tako što se utvrđuje da u drugom stepenu uvek sudi veće sastavljeno od troje sudija. Pored toga, propisuje se da Vrhovni kasacioni sud uvek odlučuje u veću od troje sudija, a što je u skladu i sa odredbom člana 32. novog Zakona o uređenju sudova.
Članovima 8, 18, 19. i 21. Zakona vrši se neophodno usklađivanje teksta ZPP sa promenama državnopravnog statusa Republike Srbije.
Članovima 9, 10, 13, 16, 17. i 28. Zakona usklađuje se tekst ZPP sa Porodičnim zakonom.
Članovima 11, 14, 23, 26, 43, 44. i 45. Zakona preciziraju se odgovarajuće odrebe Zakona o parničnom postupku iz razloga usklađivanja sa novim Zakonom o uređenju sudova koji utvrđuje obrazovanje viših sudova.
Članovima 20, 22, 24, 27, 29. i 30. Zakona usklađuju se odgovarajuće odredbe ZPP sa Ustavom Republike Srbije i to u pogledu upotrebe jezika i pisma u postupku, kao i upotrebe termina „prevodilac” i „autonomna pokrajina”.
Članom 12. Zakona, iz razloga efikasnosti parničnog postupka, prošireni su razlozi za odbacivanje predloga za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za suđenje u parničnom postupku.
Članom 15. Zakona dopunjuje se član 69. ZPP tako što se proširuju razlozi za nedopuštenost zahteva za isključenje ili izuzeće. Pored postojećih razloga za nedopuštenost razloga za isključenje ili izuzeće sudije uvedeni su i novi razlozi i to kad stranka zahteva isključenje ili izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu, kao i u slučaju zahteva za isključenje ili izuzeće predsednika suda.
Članom 33. Zakona dopunjuje se član 279. ZPP tako što se uvodi mogućnost da sudijski pomoćnici mogu samostalno da preduzimaju radnje radi organizovanja pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, kao i da obavljaju poslove prethodnog ispitivanja tužbe.
Članom 35. Zakona menja se član 317. ZPP na taj način što se predviđa obaveza suda da donese odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci, kao i da se ne vrši novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza, u slučaju kada se ročište drži pred izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem.
Članom 36. Zakona dopunjuje se član 373. ZPP tako što se utvrđuje da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Članom 37. Zakona izmenjen je član 392. ZPP tako što je propisano da o dopuštenosti i osnovanosti direktne revizije odlučuje isto veće Vrhovnog kasacionog suda sastavljeno od troje sudija.
Članom 38. Zakona izmenjen je član 394. ZPP kojim su utvrđeni uslovi za izjavljivanje revizije. Protiv presude donesene u drugom stepenu revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku privvrednost 100.000 evra na dan podnošenja tužbe. Pored toga, revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno.
Članovima 39. i 40. Zakona, brisan je član 409. ZPP, odnosno izmenjen član 412. ZPP iz razloga usklađivanja sa izmenama člana 394. ZPP.
Članom 41. Zakona uveden je još jedan razlog za ponavljanje postupka iz razloga usklađivanja sa Zakonom o Ustavnom sudu, pa je predviđeno da može da se traži ponavljanje postupka i ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, u parničnom postupku.
Članom 46. Zakona, iz razloga efikasnosti postupka, dopunjen je član 446. ZPP tako što je propisano da se u parnicama za smetanje državine ne primenjuju odredbe ZPP koje se odnose na odgovor na tužbu i na održavanje pripremnog ročišta.
Članom 47. Zakona izmenjen je član 454. ZPP tako što je povećan novčani iznos sa 100.000 dinara na 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u slučaju u kada sud izdaje platni nalog protiv tuženog zbog dospelog potraživanja koje ne prelazi navedeni iznos.
Članovima 48. do 50. Zakona izmenjen je novčani iznos kojim se utvrđuje spor male vrednosti, i to sa 100.000 dinara na 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Članom 51. Zakona izmenjena je odredba člana 486. ZPP tako što je utvrđeno da je revizija u privrednim sporovima dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prelazi iznos od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti umesto važećeg rešenja iznos od 2.500.000 dinara.
Članom 52. Zakona izmenjen je član 490. ZPP u pogledu novčanog iznosa za sporove male vrednosti u privrednim sporovima, tako što je utvrđeno da su to sporovi u kojima tužbeni zahtev ne prelazi dinarsku protiovvrednost 30.000 evra u odnosu na važeći iznos od 300.000 dinara.
Član 53. Zakona predstavlja zbirnu odredbu kojom se u određenim članovima ZPP zamenjuje Vrhovni sud Srbije sa Vrhovnim kasacionim sudom, radi usklađivanja sa Ustavom i Zakonom o uređenju sudova.
Član 54. Zakona je zbirna odredba kojom se u određenim članovima ZPP, Srbija i Crna Gora zamenjuje sa Republikom Srbijom iz razloga usklađivanja teksta ZPP sa promenjenim državnopravnim statusom Republike Srbije.
Član 55. Zakona predstavlja prelaznu odredbu kojom je određeno da će se parnični postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBANA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku donese po hitnom postupku iz razloga što bi njegovo nedonopšenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa u Republici Srbiji.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” iz razloga što je neophodno da Zakon stupi na snagu do 1. januara 2010. godine, kada počinje primena novog Zakona o uređenju sudova i Zakona o sedištima i područjima sudova i janih tužilaštva, a čime sa radom otpočinje i nova organizacija sudova i javnih tužilaštava utvrđena tim zakonima.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU
KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, trgovačkih PRIVREDNIH, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.
Član 4.
Sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO.
Sud će isključiti javnost samo u slučajevima predviđenim zakonom.
Član 6.
Parnični postupak vodi se na srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se ćirilično pismo, a latinično pismo – u skladu sa ustavom i zakonom. Na područjima na kojima je, u skladu sa zakonom u službenoj upotrebi jezik određene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.
U PARNIČNOM POSTUPKU U SLUŽBENOJ UPOTREBI JE SRPSKI JEZIK I ĆIRILIČKO PISMO. DRUGI JEZICI I PISMA SLUŽBENO SE UPOTREBLjAVAJU U SKLADU SA ZAKONOM.
U SUDOVIMA NA ČIJIM PODRUČJIMA ŽIVE PRIPADNICI NACIONALNIH MANjINA, U SLUŽBENOJ UPOTREBI SU I NjIHOVI JEZICI I PISMA, U SKLADU SA USTAVOM I ZAKONOM.
STRANKE I DRUGI UČESNICI U POSTUPKU IMAJU PRAVO DA SE SLUŽE SVOJIM JEZIKOM I PISMOM, U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.
Član 7.
Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.
Sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ISKLjUČIVO NA OSNOVU PREDLOŽENIH I IZVEDENIH DOKAZA.
IZUZETNO, SUD Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (član 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predviđeno.
Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne osim kada zakonom nije drugačije propisano.
Član 23.
Sukob nadležnosti između sudova iste vrste rešava zajednički neposredno viši sud.
Sukob nadležnosti između sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije, rešava Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD.
Član 26.
U pogledu nadležnosti domaćih sudova za suđenje strancima koji uživaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori REPUBLICI SRBIJI i za suđenje stranim državama i međunarodnim organizacijama važe pravila međunarodnog prava.
U slučaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, objašnjenje daje organ nadležan za poslove pravde.
Član 32.
AKO SE TUŽBENIM ZAHTEVOM TRAŽI UTVRĐENjE PRAVA SVOJINE ILI DRUGIH STVARNIH PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA, UTVRĐENjE NIŠTAVOSTI, PONIŠTAJ ILI RASKID UGOVORA, KOJI IMA ZA PREDMET NEPOKRETNOST, VREDNOST PREDMETA SPORA SE ODREĐUJE PREMA TRŽIŠNOJ VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI ILI NjENOG DELA.
Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se računa prema jednogodišnjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme.
Član 37.
Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000.000 dinara.
U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slučajevima predviđenim posebnim zakonom.
Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja državine.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoći.
Veće sudi u prvom stepenu, bez obzira na vrednost, sporove iz autorskog prava, sporove koji se odnose na zaštitu ili upotrebu pronalazaka i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela, žigova ili geografskih oznaka porekla, prava na upotrebu firme ili naziva.
ČLAN 37.
SUDIJA POJEDINAC SUDI SPOROVE O IMOVINSKOPRAVNIM ZAHTEVIMA AKO VREDNOST PREDMETA SPORA NE PRELAZI DINARSKU PROTIVVREDNOST 50.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE.
U TOKU POSTUPKA STRANKE SE MOGU SPORAZUMETI DA IMOVINSKOPRAVNE SPOROVE SUDI SUDIJA POJEDINAC, BEZ OBZIRA NA VREDNOST PREDMETA SPORA, OSIM U SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM POSEBNIM ZAKONOM.
SMATRAĆE SE DA POSTOJI SPORAZUM STRANAKA DA IMOVINSKOPRAVNI SPOR, BEZ OBZIRA NA VREDNOST SPORA, SUDI SUDIJA POJEDINAC, AKO JEDNA STRANKA TO PREDLOŽI DO PRIPREMNOG ROČIŠTA, A DRUGA STRANKE SE O PREDLOGU NE IZJASNI.
AKO JEDAN OD SUPARNIČARA PODNESE PREDLOG DA U IMOVINSKOPRAVNOM SPORU SUDI SUDIJA POJEDINAC ILI TO UČINI VEĆINA SUPARNIČARA NA JEDNOJ STRANI, SMATRAĆE SE DA SU SE OSTALI SAGLASILI SA PREDLOGOM.
AKO I NA DRUGOJ STRANI POSTOJE SUPARNIČARI, SMATRAĆE SE DA JE PREDLOG DA U SPORU SUDI SUDIJA POJEDINAC PRIHVAĆEN I DA SPORAZUM POSTOJI, AKO SE NIKO ILI VEĆINA SUPARNIČARA NE IZJASNI O PREDLOGU, ODNOSNO AKO JEDAN OD DVOJE SUPARNIČARA PRIHVATI PREDLOG.
SUDIJA POJEDINAC SUDI SPOROVE ZBOG SMETANjA DRŽAVINE.
SUDIJA POJEDINAC SPROVODI POSTUPAK I DONOSI ODLUKU U PREDMETIMA PRAVNE POMOĆI.
Član 38.
Kad sudi u drugom stepenu u sednici veća ili na raspravi sud odlučuje u veću sastavljenom od tri sudije. U istom sastavu viši sud rešava sukob nadležnosti (član 23) i odlučuje u svim ostalim slučajevima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Kad odlučuje o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka suda nižeg stepena, Vrhovni sud Srbije sudi u veću sastavljenom od pet sudija.
Ako je pravnosnažnu odluku doneo Vrhovni sud Srbije, o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje taj sud u veću sastavljenom od sedam sudija.
ČLAN 38.
KAD SUDI U DRUGOM STEPENU U SEDNICI VEĆA ILI NA RASPRAVI SUD ODLUČUJE U VEĆU SASTAVLjENOM OD TROJE SUDIJA.
VRHOVNI KASACIONI SUD ODLUČUJE U VEĆU SASTAVLjENOM OD TROJE SUDIJA.
Član 41.
Za suđenje u sporovima protiv Srbije i Crne Gore, Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište njene skupštine.
Za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište. U slučaju sumnje, kao sedište smatraće se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja.
Član 42.
Za suđenje u sporovima protiv državljanina Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE koji stalno živi u inostranstvu, gde je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica, opšte mesno nadležan je sud njegovog poslednjeg prebivališta.
Član 47.
Za suđenje u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja PONIŠTENjA braka ili razvoda braka (bračni sporovi), nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su bračni drugovi SUPRUŽNICI imali poslednje zajedničko prebivalište.
Ako je za bračne sporove domaći sud nadležan zato što su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji, odnosno zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem su području bračni drugovi SUPRUŽNICI imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno sud na čijem području tužilac ima prebivalište.
Član 48.
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bračnih drugova domaći sud nadležan zato što se imovina bračnih drugova SUPRUŽNIKA nalazi u Republici Srbiji ili zato što tužilac u vreme podizanja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem području tužilac ima prebivalište ili boravište u vreme podizanja tužbe.
Član 55.
U sporovima protiv Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice, odnosno ustanove.
Član 60.
Ako u stranoj državi državljanin Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE može biti tužen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadležan za suđenje u toj građanskopravnoj stvari, ista nadležnost će važiti i za suđenje državljaninu te strane države pred domaćim sudom.
v) Određivanje mesne nadležnosti od strane NEPOSREDNO višeg suda
Član 61.
Ako nadležni sud usled isključenja ili izuzeća sudije ili iz drugih razloga ne može da postupa, izvestiće o tome neposredno viši sud, koji će odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja.
Član 62.
Najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može, na predlog stranke ili nadležnog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi.
Sud će odbaciti predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, AKO JE PREDLOG NEOBRAZLOŽEN, NE SADRŽI RAZLOGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ILI AKO STRANKA TRAŽI ODREĐIVANjE DRUGOG STVARNO NADLEŽNOG SUDA IZ RAZLOGA KOJI SE ODNOSE NA ISKLjUČENjE, ODNOSNO IZUZEĆE.
Odluku iz stava 2. ovoga člana donosi sudija pojedinac, ODNOSNO PREDSEDNIK VEĆA prvostepenog suda ILI VEĆE DRUGOSTEPENOG SUDA i protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Član 63.
Ako je za suđenje nadležan sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne može utvrditi koji je sud mesno nadležan, Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD će, na predlog stranke, odrediti koji će stvarno nadležan sud biti mesno nadležan.
Član 66.
Sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje):
1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
2) ako je akcionar, član privrednog društva ili član zadruge kad je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik;
3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili mu je bračni SUPRUŽNIK odnosno vanbračni supružnik PARTNER (sadašnji ili bivši), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomoćnik, ili ako između sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke postoji zajedničko domaćinstvo;
5) ako između sudija i lica iz ovog stava teče neka druga parnica ili između njih postoji sukob interesa;
6) ako je u istom predmetu sudelovao UČESTVOVAO u postupku posredovanja (medijacije), u postupku pred nižim sudom ili drugim organom DONOŠENjU ODLUKE KOJA SE POBIJA, ili u zaključenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici;
7) ako je u stečajnom postupku povodom koga je došlo do spora učestvovao kao stečajni sudija ili član stečajnog veća.
Sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće).
Član 68.
Isključenje i izuzeće mogu tražiti i stranke.
Stranka može da zahteva isključenje ili izuzeće samo sudije koji postupa u određenom predmetu. Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće, a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donošenja odluke.
Zahtev za isključenje ili izuzeće sudije višeg DRUGOSTEPENOG suda stranka može staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred višim sudom održava rasprava, onda do završetka rasprave.
Stranka je dužna da zahtev obrazloži i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev.
Član 69.
Nije dopušten zahtev za isključenje ili izuzeće:
1) kojim se uopšteno traži izuzeće svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli učestvovati u nekom postupku;
2) o kome je već odlučeno;
3) u kome nije obrazložen zakonski razlog zbog koga se izuzeće traži;
4) KAD STRANKA ZAHTEVA ISKLjUČENjE, ODNOSNO IZUZEĆE SUDIJE KOJI NE POSTUPA U TOM PREDMETU;
5) KAD STRANKA ZAHTEVA ISKLjUČENjE, ODNOSNO IZUZEĆE PREDSEDNIKA SUDA, IZUZEV KADA POSTUPA U TOM PREDMETU.
Nedopušten zahtev iz stava 1. ovog člana odbaciće sudija pred kojim se vodi postupak.
NEDOPUŠTEN ZAHTEV ODBACIĆE SUDIJA PRED KOJIM SE VODI POSTUPAK I KAD JE STRANKA STAVILA PREDLOG ZA ISKLjUČENjE, ODNOSNO IZUZEĆE TOG SUDIJE.
AKO JE ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODNET NA ROČIŠTU, SUDIJA ĆE GA ODMAH ODBACITI I NASTAVIĆE ROČIŠTE, A AKO JE PODNET U PODNESKU NAJKASNIJE U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA PODNESKA.
Protiv rešenja iz stava 2. ovoga člana nije dozvoljena posebna žalba.
Kad odbaci zahtev sud može protivnoj stranci na njen zahtev posebnim rešenjem dosuditi troškove prouzrokovane odlaganjem rasprave.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Član 70.
O isključenju i izuzeću sudije odlučuje predsednik suda.
O isključenju i izuzeću predsednika suda odlučuje predsednik neposredno višeg suda.
O zahtevu za izuzeće predsednika Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA odlučuje opšta sednica.
Pre donošenja rešenja o izuzeću uzeće se izjava od sudije čije se izuzeće traži, a po potrebi izvršiće se i drugi izviđaji.
Protiv rešenja o isključenju ili usvajanju zahteva za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbija nije dozvoljena posebna žalba.
Član 78.
Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može biti stranka u postupku, a taj se nedostatak može otkloniti, pozvaće tužioca da izvrši potrebne ispravke u tužbi.
Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlašćenje kad je ono potrebno, zatražiće da nadležni organ starateljstva postavi staraoca STARATELjA parnično nesposobnom licu, ili će preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnično nesposobna stranka bila pravilno zastupana.
Sud će odrediti stranci rok za uklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog člana.
ZA OTKLANjANjE NEDOSTATAKA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA SUD ĆE ODREDITI ROK KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 15 DANA.
Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radnje zbog čijeg odlaganja bi mogle da nastanu štetne posledice.
Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako određeni rok bezuspešno protekne, sud će rešenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaćene ovim nedostacima i odbaciće tužbu ako su nedostaci takve prirode da sprečavaju dalje vođenje postupka.
Protiv rešenja kojim se naređuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena žalba.
Član 80.
Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika.
Privremeni zastupnik preduzima parnične radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca STARATELjA.
Član 82.
Parnična sposobnost državljanina Srbije i Crne Gore procenjuje se po zakonu države članice koji je merodavan za utvrđivanje njegove poslovne sposobnosti.
Državljanin Srbije i Crne Gore koji nije parnično sposoban po zakonu države članice koji je merodavan za utvrđivanje njegove poslovne sposobnosti, a parnično je sposoban po zakonu države članice pred čijim se sudom sprovodi postupak, može sam preduzimati radnje u postupku. Njegov zakonski zastupnik može preduzimati radnje u postupku samo dok taj državljanin ne izjavi da sam preuzima vođenje parnice.
Član 84.
Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika.
Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Zastupanje državne zajednice, države članice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
ZASTUPANjE REPUBLIKE SRBIJE I NjENIH ORGANA, AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE UREĐUJE SE POSEBNIM ZAKONOM.
Sud može pozvati stranku koja ima punomoćnika da se pred sudom lično izjasni o činjenicama koje treba utvrditi u parnici.
Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek doći pred sud i davati izjave pored svog punomoćnika i sama preduzimati parnične radnje.
Član 96.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih učesnika u postupku, obezbediće im se na njihov zahtev usmeno prevođenje na njihov jezik onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
Stranke i drugi učesnici u postupku poučiće se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tumača. U zapisniku će se zabeležiti da im je data pouka, kao i izjave stranaka, odnosno učesnika.
Prevođenje obavljaju tumači.
ČLAN 96.
STRANKE I DRUGI UČESNICI U POSTUPKU IMAJU PRAVO DA NA ROČIŠTIMA I PRILIKOM USMENOG PREDUZIMANjA PROCESNIH RADNjI PRED SUDOM UPOTREBLjAVAJU SVOJ JEZIK.
AKO SE POSTUPAK NE VODI NA JEZIKU STRANKE, ODNOSNO DRUGIH UČESNIKA U POSTUPKU, OBEZBEDIĆE IM SE AKO TO ZAHTEVAJU, USMENO PREVOĐENjE NA NjIHOV JEZIK ONOGA ŠTO SE IZNOSI NA ROČIŠTU, KAO I USMENO PREVOĐENjE ISPRAVA KOJE SE NA ROČIŠTU KORISTE RADI DOKAZIVANjA.
STRANKE I DRUGI UČESNICI U POSTUPKU KOJI SU SLEPI, GLUVI ILI NEMI IMAJU PRAVO NA BESPLATNOG TUMAČA U POSTUPKU PRED SUDOM.
Član 107.
Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka.
Dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.
Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj službi i ostala lica koja se nalaze u službi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu.
Za lica lišena slobode dan predaje podneska zavodu za izvršenje zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka, smatraće se da je na vreme podnet ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca.
Odredbe st. 1-6 ovog člana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podići tužba, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava.
Član 121.
Zapisnik potpisuju predsednik veća, zapisničar, stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici kao i tumač I PREVODILAC.
Svedok i veštak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo saslušanje vrši pred zamoljenim sudijom ili predsednikom veća.
Nepismeno lice ili lice koje se ne može potpisati staviće na zapisnik otisak kažiprsta, a zapisničar će ispod otiska upisati njegovo ime i prezime.
Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik, svedok ili veštak udalji pre potpisivanja zapisnika ili neće da potpiše zapisnik, to će se zabeležiti u zapisniku i navešće se razlog koji je iznet.
Član 122.
O većanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod višeg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleška o većanju i glasanju.
Zapisnik o većanju i glasanju sadrži tok glasanja i izreku odluke.
Odvojena mišljenja priključuju se zapisniku o većanju i glasanju ako nisu uneta u sam zapisnik.
Zapisnik, odnosno belešku o glasanju potpisuju svi članovi veća i zapisničar.
Zapisnik o većanju i glasanju zatvoriće se u poseban omot. Ovaj zapisnik može razgledati samo viši sud kad rešava o pravnom leku SUD KOJI REŠAVA O PRAVNOM LEKU U POSTUPKU PO PRAVNOM LEKU, i u tom slučaju zapisnik će se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznačiti da je zapisnik razgledan.
Član 128.
Dostavljanje državnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije AUTONOMNE POKRAJINE vrši se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlašćenom za primanje pismena.
Dostavljanje javnom tužiocu ili javnom pravobranilaštvu vrši se predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.
Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlašćenom za primanje pismena.
Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3. ovog člana vrši se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomoćnika odredile lice koje je kod njih zaposleno.
Član 130.
Kad dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uživaju imunitet, dostavljanje će se izvršiti diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili u zakonu (član 141) nije što drugo određeno.
Ako se dostavljanje pismena ima izvršiti državljanima Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE u inostranstvu, dostavljanje se može izvršiti preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE koji vrši konzularne poslove u odnosnoj stranoj državi, ili preko pravnog lica međunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja. Dostavljanje je punovažno samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi.
Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedište u inostranstvu a predstavništvo u Srbiji i Crnoj Gori REPUBLICI SRBIJI može se izvršiti njihovom predstavništvu.
Član 131.
Licima lišenim slobode dostavljanje se vrši preko zavoda za izvršenje zavodskih KRIVIČNIH sankcija.
Član 141.
Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u Srbiji i Crnoj Gori REPUBLICI SRBIJI, sud će pozvati da u primerenom roku postave punomoćnika za primanje pismena u Srbiji i Crnoj Gori REPUBLICI SRBIJI. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomoćnika, sud će stranci na njen trošak postaviti privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome će obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.
Član 162.
Odluka o troškovima sadržana u presudi može se napadati samo žalbom na rešenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.
Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu troškova, a druga u pogledu glavne stvari, viši DRUGOSTEPENI sud će jednom odlukom odlučiti o oba pravna leka.
Član 172.
Sudovi će ukazivati pravnu pomoć inostranim sudovima u slučajevima predviđenim međunarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoći. U slučaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objašnjenje daje ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Sud će uskratiti pravnu pomoć inostranom sudu ako se traži preduzimanje radnje koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE. U takvom slučaju sud nadležan za pružanje pravne pomoći dostaviće po službenoj dužnosti predmet Vrhovnom sudu Srbije VRHOVNOM KASACIONOM SUDU radi donošenja konačne odluke.
Odredbe člana 170. st. 2. i 3. ovog zakona važe i za postupanje s molbom inostranog suda.
Član 173.
Sudovi ukazuju pravnu pomoć inostranim sudovima na način predviđen u domaćem zakonu. Radnja koja je predmet molbe inostranog suda može se preduzeti i na način koji zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE.
Član 176.
Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije VRHOVNIM KASACIONIM SUDOM radi rešavanja spornog pravnog pitanja.
Sud koji je pokrenuo postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja dužan je da zastane sa postupkom dok se ne okonča postupak pred Vrhovnim sudom Srbije VRHOVNIM KASACIONIM SUDOM.
Član 177.
Zahtev koji se upućuje Vrhovnom sudu Srbije VRHOVNOM KASACIONOM SUDOM treba da sadrži kratak prikaz utvrđenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraća sa zahtevom za rešenje spornog pravnog pitanja. Sud može da iznese i sopstveno tumačenje spornog pravnog stava.
Prvostepeni sud je dužan da uz zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije VRHOVNOM KASACIONOM SUDOM.
Član 178.
Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.
Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD će odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitanju ako ono nije od značaja za odlučivanje u većem broju predmeta.
Ako Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ili na drugi pogodan način.
Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD odlučuje o zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova.
Član 179.
U pravnom shvatanju koje zauzima povodom zahteva za rešavanje spornog pravnog pitanja Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD razmatra sporno pravno pitanje i iznosi razloge kojima obrazlaže svoju odluku.
Pravno shvatanje se dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA.
Član 180.
Ako je Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku u kome se postavlja isto prethodno pitanje nemaju pravo da ponovo traže njegovo rešavanje u parnici koja je u toku.
Član 235.
Sud može novčano kazniti do 30.000 dinara fizičko lice, odnosno do 100.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po rešenju suda iz člana 234. ovog zakona.
Novčanom kaznom do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice u državnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije AUTONOMNE POKRAJINE.
Žalba protiv ovog rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.
Član 239.
Svedok može uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje važni razlozi, a naročito ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, svog bračnog SUPRUŽNIKA ili vanbračnog supružnika PARTNERA ili srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno i onda kad je brak prestao, kao i svog staraoca STARATELjA ili štićenika, usvojioca ili usvojenika.
Sud će upozoriti svedoka da može uskratiti davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Član 246.
Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslušaće se preko tumača PREVODIOCA.
Ako je svedok gluv, postavljaće mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvaće se da pismeno odgovara. Ako se saslušanje ne može izvršiti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa svedokom može sporazumeti.
Sud će PREVODIOCA, ODNOSNO tumača upozoriti na dužnost vernog prenošenja pitanja koja se svedoku postavljaju i izjava koje svedok bude davao.
Član 261.
Odredbe ovog zakona o veštacima primenjuju se shodno i na tumače I PREVODIOCE.
Član 263.
Sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako se uverio da stranci, odnosno licu koje se ima saslušati za stranku nisu poznate sporne činjenice, ili ako saslušanje te stranke nije mogućno.
Sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda.
Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslušanje stranke nije mogućno MOGUĆE ILI JE OTEŽANO iz drugih razloga, sud će pročitati zapisnik sa iskazom te stranke.
Član 266.
Poziv za ročište na kome će se izvoditi dokaz saslušanjem stranaka dostaviće se lično strankama, odnosno licu koje će se za stranku saslušati.
U pozivu će se naznačiti da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke.
ČLAN 266.
U POZIVU ZA ROČIŠTE NA KOME ĆE SE IZVODITI DOKAZ SASLUŠANjEM STRANAKA NAZNAČIĆE SE DA STRANKA KOJA DOĐE NA ROČIŠTE MOŽE BITI SASLUŠANA U ODSUSTVU DRUGE STRANKE.
Član 279.
Sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi:
1) da odlučivanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost;
2) da je tužba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podizanje tužbe;
3) da o istom zahtevu već teče parnica;
4) da je stvar pravnosnažno presuđena;
5) da je u istoj stvari zaključeno sudsko poravnanje;
6) da ne postoji pravni interes tužioca za podizanje tužbe iz člana 188 ovog zakona;
7) da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. 78. i 103. ovog zakona
7) AKO JE TUŽBA NERAZUMLjIVA ILI NE SADRŽI SVE ŠTO JE POTREBNO DA BI SE PO NjOJ MOGLO POSTUPITI.
SUDIJSKI POMOĆNICI MOGU SAMOSTALNO, RADI PRIPREME ZA PREDUZIMANjE POTREBNIH MERA I ODLUKA PREVIĐENIH U OVOM ZAKONU (ČLAN 278. I ČLAN 279. STAV 1), ODNOSNO RADI ORGANIZOVANjA PRIPREMNOG ROČIŠTA ILI PRVOG ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU, OBAVLjATI POSLOVE PRETHODNOG ISPITIVANjA TUŽBE. PRE ZAKAZIVANjA ROČIŠTA, ONI MOGU POZVATI STRANKE, ODNOSNO NjIHOVE PUNOMOĆNIKE RADI UZIMANjA POTREBNIH IZJAVA, PRIBAVLjANjA POTREBNE DOKUMENTACIJE U CILjU RAZJAŠNjENjA POJEDINIH PITANjA, KAO I OBAVLjATI DRUGE POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA UPRAVLjANjE POSTUPKOM.
SUDIJSKI POMOĆNICI MOGU OBAVLjATI POSLOVE IZ STAVA 2. OVOG ZAKONA I U POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA.
Član 299.
Sud će se postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku.
ČLAN 299.
SUD ĆE POSTAVLjANjEM PITANjA I NA DRUGI POGODAN NAČIN STARATI DA SE U TOKU RASPRAVE DAJU OBJAŠNjENjA O SVEMU ŠTO JE POTREBNO DA BI SE UTVRDILO ČINjENIČNO STANjE VAŽNO ZA ODLUKU, KAO I DA, IZUZETNO, ODREDI IZVOĐENjE DOKAZA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, RADI UTVRĐIVANjA ČINjENICA BITNIH ZA ODLUKU, SAMO KADA JE TO ODREĐENO ZAKONOM.
Član 317.
Ako se ročište drži pred izmenjenim većem, glavna rasprava mora početi iznova, ali veće može, pošto se stranke o tome izjasne, da odluči da se ponovo ne saslušavaju svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.
ČLAN 317.
AKO SE ROČIŠTE DRŽI PRED IZMENjENIM VEĆEM, ODNOSNO SUDIJOM POJEDINCEM, GLAVNA RASPRAVA MORA POČETI IZNOVA, ALI ĆE SUD DONETI ODLUKU DA SE PONOVO NE SASLUŠAVAJU STRANKE, SVEDOCI I VEŠTACI I DA SE NE VRŠI NOV UVIĐAJ, VEĆ DA SE PROČITAJU ZAPISNICI O IZVOĐENjU OVIH DOKAZA.
Član 373.
Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave:
1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu;
2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje;
4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu;
5) preinačiti prvostepenu presudu i odlučiti o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud može ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva kad nađe da u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.
U SLUČAJU DA JE PRVOSTEPENA PRESUDA VEĆ JEDANPUT BILA UKINUTA, DRUGOSTEPENI SUD NE MOŽE UKINUTI PRESUDU I UPUTITI PREDMET PRVOSTEPENOM SUDU NA PONOVNO SUĐENjE.
Drugostepeni sud nije vezan predlogom žalbe.
Član 389.
Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoljena revizija stranke mogu izjaviti žalbu Vrhovnom sudu Srbije VRHOVNOM KASACIONOM SUDU u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, ako stranka u žalbi predloži da o ovom leku odlučuje Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD, a protivna stranka se s tim saglasi.
Presuda se može pobijati ovim pravnim lekom, u parnicama u kojima je dopuštena revizija, samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona.
Član 390.
Žalba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
Žalbu iz stava 1. ovog člana prvostepeni sud dostavlja na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obaveštenje da se u odgovoru na žalbu može saglasiti da o ovoj žalbi odlučuje Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD.
Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlučuje Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD, a Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD prihvati da o njemu odlučuje zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse zauzimanjem stava o nekom spornom pravnom pitanju, smatra se da je žalba protiv prvostepene presude povučena.
U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizičko lice mora zastupati advokat.
Ako se stranka u odgovoru na žalbu ne saglasi da o izjavljenom pravnom leku neposredno odlučuje Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku, drugostepeni sud odlučiće o žalbi na prvostepenu presudu po opštim pravilima.
Član 391.
Prvostepeni sud će po prijemu odgovora na žalbu, ukoliko nema uslova da postupi u smislu člana 365. ovog zakona, dostaviti žalbu i odgovor na žalbu sa svim spisima drugostepenom sudu.
Drugostepeni sud je dužan da, ukoliko ne odbaci žalbu, dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije VRHOVNOM KASACIONOM SUDU.
Član 392.
O dopuštenosti I OSNOVANOSTI pravnog leka iz člana 389. ovog zakona Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD odlučuje u veću od tri sudije.
O osnovanosti ovog pravnog leka odlučuje veće sastavljeno od pet sudija.
Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku.
Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije.
ODLUKA SE DONOSI I DOSTAVLjA PRVOSTEPENOM SUDU U ROKU OD TRI MESECA OD DANA PRIJEMA PREDMETA U VRHOVNI KASACIONI SUD.
Član 393.
Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD može odbiti pravni lek iz člana 389. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preinačiti prvostepenu presudu.
Član 394.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara.
Izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:
1) u parnicama o pravu na izdržavanje ili o pravu na ukidanje izdržavanja;
2) u sporovima o pravu na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja;
3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinačnih akata i radnji kojim se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo tržišta, uključujući i parnice o naknadi štete, koja se tim prouzrokuje;
4) u sporovima zbog povrede autorskog prava, zaštite i upotrebe pronalaska i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolističkih ponašanja kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev.
ČLAN 394.
PROTIV PRAVNOSNAŽNE PRESUDE DONESENE U DRUGOM STEPENU, STRANKE MOGU IZJAVITI REVIZIJU U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA PREPISA PRESUDE.
REVIZIJA NIJE DOZVOLjENA O IMOVINSKOPRAVNIM SPOROVIMA KAD SE TUŽBENI ZAHTEV ODNOSI NA UTVRĐENjE PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTIMA, POTRAŽIVANjE U NOVCU, PREDAJU STVARI ILI IZVRŠENjE NEKE DRUGE ČINIDBE, AKO VREDNOST PREDMETA SPORA POBIJENOG DELA NE PRELAZI DINARSKU PROTIVVREDNOST 100.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE.
REVIZIJA JE UVEK DOZVOLjENA KADA JE TO POSEBNIM ZAKONOM ODREĐENO.
Član 396.
O reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD.
Član 409.
Ako se prilikom odlučivanja o reviziji izjavljenoj o sporu iz člana 394. stav 4. tačka 3. ovog zakona opravdano posumnja da su činjenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvrđene, revizijski sud će rešenjem ukinuti pobijanu odluku, a po potrebi i odluke sudova nižeg stepena, i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadležnom sudu.
Član 412.
Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen.
Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 394. st. 2 i 3).
Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije.
Revizija je uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka.
U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Član 415.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD.
Član 419.
Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD će odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
Član 421.
Kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva.
Ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona.
Član 422.
Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti:
1) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom;
2) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
3) ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;
4) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj;
5) ako je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije, odnosno sudije-porotnika, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili kog trećeg lica;
6) ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta o istom zahtevu;
7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnažno preinačena, ukinuta, odnosno poništena;
8) ako je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje (član 12) na kome je odluka zasnovana;
9) ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku;
10) ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE;
11) AKO JE, U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI, USTAVNI SUD UTVRDIO POVREDU ILI USKRAĆIVANjE LjUDSKOG ILI MANjINSKOG PRAVA I SLOBODE ZAJEMČENE USTAVOM U PARNIČNOM POSTUPKU.
Član 424.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to:
1) u slučaju iz člana 422. tačka 1. ovog zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci;
2) u slučaju iz člana 422. tačka 2. ovog zakona, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
3) u slučajevima iz člana 422. tač. 3-5. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se krivični postupak ne može sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti;
4) u slučajevima iz člana 422. tač. 6. i 7. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
5) u slučaju iz člana 422. tačka 8. ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadležni organ pravnosnažno rešio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana dostavljena stranci;
6) u slučaju iz člana 422. tačka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok određen u stavu 1. ovog člana počeo da teče pre nego što je odluka postala pravnosnažna, taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu.
Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 422. tač. 1, 2. i 10. 422. TAČ. 1, 2, 10. I 11. ovog zakona.
Član 428.
Po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu, predsednik veća prvostepenog suda donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim DRUGOSTEPENIM sudom (član 429).
U rešenju kojim se dozvoljava ponavljanje postupka izreći će se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku.
Predsednik veća odrediće glavnu raspravu tek po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, ali u tom rešenju može odlučiti da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena posebna žalba ako je predsednik veća odlučio da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari.
Ako je predsednik veća dozvolio ponavljanje postupka i odlučio da se odmah raspravlja o glavnoj stvari, ili ako se o predlogu za ponavljanje postupka raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.
Član 429.
Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim DRUGOSTEPENIM sudom, predsednik veća prvostepenog suda će po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti predmet tom višem DRUGOSTEPENOM sudu radi donošenja odluke.
Kad predmet stigne višem DRUGOSTEPENOM sudu, predsednik veća postupiće po odredbama člana 368 ovog zakona.
O predlogu za ponavljanje postupka viši DRUGOSTEPENI sud odlučuje bez rasprave.
Kad viši DRUGOSTEPENI sud nađe da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se drži nova glavna rasprava, ukinuće svoju odluku, kao i odluku višeg DRUGOSTEPENOG suda ako takva postoji, i doneće novu odluku o glavnoj stvari.
Član 432.
Rešenje iz člana 430. ovog zakona donosi predsednik veća prvostepenog suda ako predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego što je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne pošto je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu, rešenje iz člana 430. ovog zakona donosi revizijski sud.
Rešenje iz člana 431. ovog zakona donosi predsednik veća prvostepenog suda, osim ako je predmet, u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za ponavljanje postupka upućen višem DRUGOSTEPENOM sudu radi donošenja odluke (član 429 stav 1), u kom slučaju rešenje donosi viši DRUGOSTEPENI sud.
Protiv rešenja suda iz st. 1. i 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.
Član 446.
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetanja državine primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.
U POSTUPKU U PARNICAMA ZBOG SMETANjA DRŽAVINE NE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA ODGOVOR NA TUŽBI I ZAKAZIVANjE I ODRŽAVANjE PRIPREMNOG ROČIŠTA.
Član 454.
Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 100.000 dinara DINARSKU PROTIVREDNOST 2.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE, sud će izdati platni nalog protiv tuženog iako tužbi nisu priložene verodostojne isprave, ali je u tužbi iznet osnov i visina dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih se može utvrditi istinitost tužbenih navoda.
Platni nalog iz stava 1. ovog člana može se izdati samo protiv glavnog dužnika.
Član 467.
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi iznos od 100.000 dinara DINARSKU PROTIVREDNOST 3.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari, čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34. stav 2).
Član 469.
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100.000 dinara DINARSKU PROTIVREDNOST 3.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE.
Član 474.
Ako tužilac preinači tužbu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100.000 dinara DINARSKU PROTIVREDNOST 3.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODIZANjA TUŽBE, postupak će se dovršiti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.
Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o opštem parničnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi iznos od 100.000 dinara DINARSKU PROTIVREDNOST 3.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE, dalji postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.
Član 486.
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 2.500.000 dinara DINARSKU PROTIVVREDNOST OD 300.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE.
Revizija u privrednim sporovima uvek je dozvoljena u sporovima iz člana 394. stav 4. tač. 3. i 4. ovog zakona.
Član 490.
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 300.000 dinara DINARSKU PROTIVVREDNOSTI 30.000 EVRA PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE NA DAN PODNOŠENjA TUŽBE.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1 ovog člana (član 34. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 34. stav 2).
U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.