Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
I. UVODNI DEO
Položaj i karakteristike – Republika Srbija je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, koja se efektivno ostvaruje na celokupnoj teritoriji Republike Srbije osim na teritoriji AP Kosovo i Metohija (u daljem tekstu: AP KiM).
Republika Srbija geografski obuhvata prostor centralnog dela Balkanskog poluostrva, površine 88.361 km2, dužine granica od 2.351,7 km, na kome živi približno 7,5 miliona ljudi (prema popisu iz 2002. godine ne obuhvata prostor AP KiM-a). Okružena je sa osam susednih država od kojih su tri članice Evropske unije (u daljem tekstu: EU), a ostale su, kao i Republika Srbija, uključene u proces pridruživanja EU.
Povoljne geografske i demografske karakteristike Republike Srbije pogoduju ostvarivanju liderske pozicije u regionu u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama. Istovremeno, takav njen položaj privlači državljane migraciono visoko rizičnih zemalja na putu ka zemljama EU.
Proces tranzicije, liberalizacija tržišta i ekonomski razvoj s početka ovog veka, izazvali su povećano interesovanje za strana ulaganja i širu poslovnu saradnju sa privrednim subjektima na teritoriji Republike Srbije, pa tako i ulaganja i zapošljavanje stranaca iz zemalja sa visokom migracionom stopom.
Razlozi donošenja – Problem ilegalnih migracija je već duži niz godina prisutan u odnosima Republike Srbije (prethodne SRJ i SCG) i EU. Istovremeno to je bio i jedan od glavnih razloga zbog koga je devedesetih godina prošlog veka tadašnja država SRJ bila svrstana na negativnu listu viznog režima EU.
Republika Srbija ulaže značajne napore na polju suprotstavljanja ilegalnim migracijama, sa i preko svoje teritorije i jedna je od prvih u regionu koja je uspostavila efikasne institucionalne mehanizme u borbi protiv trgovine ljudima.
Pridruživanje EU za Republiku Srbiju predstavlja strateško opredeljenje, koje podrazumeva prihvatanje usvojenih evropskih vrednosti i standarda u čitavom nizu oblasti. Slobodan protok ljudi i robe između država članica EU zahteva uvođenje odgovarajućih mera i u oblast suprotstavljanja ilegalnim migracijama. Budući da se Republika Srbija već graniči sa tri zemlje – članice EU, od kojih jedna pripada Šengen zoni, a imajući u vidu skoro pristupanje EU i drugih zemalja u okruženju, od izuzetnog je značaja donošenje strategije suprotstavljanja ilegalnim migracijama uz uvođenje standarda u navedenu oblast, a koji će biti kompatibilni rešenjima prisutnim u regionu i samoj EU.
Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period 2009–2014. godine (u daljem tekstu: Strategija) je zasnovana na Nacionalnom programu za integraciju u Evropsku uniju, usvojenoj Strategiji integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji i tekućim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentu Evropsko partnerstvo. Pored toga, kao izvor primera dobre prakse i usvojenih standarda u ovoj oblasti, korišćene su Smernice Šengenski katalog, Šengen pravne tekovine, kao i potpisane međunarodne konvencije u oblasti zaštite ljudskih prava, prava azilanata i izbeglica. Takođe, zasnovana je i na Konceptu integrisanog upravljanja granicama zapadnog Balkana Evropske Komisije koji podrazumeva koordinaciju i saradnju između svih nadležnih organa i službi uključenih u graničnu bezbednost i olakšavanje trgovine s ciljem uspostavljanja efektivnih, efikasnih i integrisanih sistema upravljanja granicama radi ostvarenja zajedničkog cilja otvorenih ali istovremeno kontrolisanih i bezbednih granica.
Pravni okvir – Republika Srbija nasledila je obaveze iz međunarodnih akata koji podrazumevaju ujednačenu politiku zemalja u borbi protiv ilegalnih migracija kao oblika organizovanog kriminala, koji se po pravilu odvija preko teritorija više zemalja, i kao takav predstavlja zajednički izazov svim akterima u međunarodnoj bezbednosnoj politici. S aspekta suprotstavljanja ilegalnim migracijama među najznačajnijim potvrđenim međunarodnim aktima su:
– Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/01), usvojene u Palermu 2000. godine, sa pratećim protokolima, i to: Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokolom protiv krijumčarenja migranata kopnom morem i vazduhom, koji neposredno uređuje predmetnu materiju;
– Zakon o potvrđivanju Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 70/07), koji daje širi pravni okvir za saradnju zemalja jugoistočne Evrope u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala koji su zajednička pretnja zemljama u regionu. Kako ilegalne migracije imaju upravo prekogranični karakter, Konvencija služi i za nadogradnju postojećih policijskih mehanizama za sprečavanje ove inkriminisane pojave;
– Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 83/08), donet od strane Narodne skupštine Republike Srbije 9. septembra 2008. godine. Ovaj sporazum, u delu koji se odnosi na Pravosuđe i unutrašnje poslove obuhvata pitanja azila, migracija i viza, odnosno obavezu Republike Srbije da u ovim oblastima izgradi zakonodavni, institucionalni i proceduralni okvir kompatibilan sa onim koji postoji u zemljama EU.
Značaj dokumenta – Ovom strategijom Republika Srbija utvrđuje politiku u oblasti uspostavljanja efikasnog sistema suprotstavljanja ilegalnim migracijama, određuje okvire za izradu planova implementacije, definiše uloge i odgovornost državnih subjekata, identifikuje strategijske ciljeve i utvrđuje osnovne pravce akcije u procesu uspostavljanja i ostvarivanja dugoročne održivosti i efikasnosti sistema suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Aneks 1 – Ključni pojmovi Strategije odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
II. VIZIJA
Republika Srbija je lider u regionu koji inicira, integriše i koordinira aktivnosti na suprotstavljanju ilegalnim migracijama.
Republiku Srbiju kao demokratsku, multikulturalnu i multietničku zajednicu, karakterišu privredni i prirodni potencijali, razvijen integritet i identitet, međunarodni kredibilitet i ugled, kompetentnost i odgovornost.
Savremeni nacionalni sistem suprotstavljanja ilegalnim migracijama čine visokokompetentni, motivisani i lojalni državni službenici, efikasna i fleksibilna organizaciona struktura, visoki standardi i jasne procedure postupanja, efikasna pravna regulativa, razvijena infrastruktura i komunikacije.
III. GENERALNI CILj STRATEGIJE
Značajno poboljšanje efektivnosti i povećanje efikasnosti u suprotstavljanju ilegalnim migracijama.
IV. MISIJA
Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP) će zajedno sa drugim ministarstvima, državnim organima i udruženjima, kao i saradnjom sa državama regiona i međunarodnim organizacijama, a pre svega EU i Ujedinjenim nacijama, korišćenjem i razvijanjem postojećih kapaciteta i potencijala u nacionalnim, regionalnim i internacionalnim okvirima, stvarati i razvijati savremenu organizaciju, metodologiju i tehnologiju suprotstavljanja svim vrstama i oblicima ilegalnih migracija, da bi se stvorio kompetentan i funkcionalan sistem suprotstavljanja ilegalnim migracijama, kao integralni deo celovitog sistema upravljanja migracijama.
V. PRIORITETI STRATEGIJE
Ispunjavanje kriterijuma za liberalizaciju viznog režima (Beli Šengen).
Ubrzavanje procesa stabilizacije i pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Jačanje bezbednosnih kapaciteta i potencijala Republike Srbije.
Sprovođenje koncepta integrisanog upravljanja granicom.
VI. VREDNOSTI
Bezbednost Republike Srbije i njenih građana;
Zakonitost u radu;
Poštovanje ljudi i njihovih potreba;
Zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda, posebno prava na život, zdravlje i ličnu bezbednost;
Humano postupanje prema ilegalnim migrantima;
Uvažavanje konzularne zaštite;
Poštovanje principa dobrovoljnog povratka;
Poštovanje principa spajanja porodica;
Zaštita lica koja podnose zahtev za azil;
Profesionalizam;
Kvalitetni policijski službenici i kvalitetan sistem koji omogućava njihov razvoj i napredovanje;
Saglasnost pojedinačnih i grupnih interesa sa organizacionim;
Prihvatanje individualnih odgovornosti;
Poštovanje nacionalnih i međunarodnih standarda;
Transparentnost rada organa državne uprave;
Etičko vođstvo;
Časni, istiniti i odgovarajući principi otvorenosti i pravde;
Partnerstvo sa zajednicom;
Promovisanje i prihvatanje različitosti u svim formama;
Kontinuirano usavršavanje i prihvatanje promena;
Poznavanje i poštovanje različitih kultura i stranih jezika.
Kategorije analize izvedene su dedukcijom iz naziva strategijskog dokumenta – Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama, tako da su dobijene ključne kategorije i to: strategija (subjekti i proces), suprotstavljanje (proaktivno i reaktivno) i ilegalni migranti. Uže kategorije obuhvaćene analizom takođe su izvedene dedukcijom iz navedenih kategorija.
Sprovođenju analize prethodilo je formulisanje osnovnih pitanja Strategije, i to:
Šta bi subjekti Strategije trebalo da rade u pravcu ostvarivanja generalnog cilja Strategije? (Šta sada rade subjekti Strategije?)
Kako bi subjekti Strategije trebalo da rade u pravcu ostvarivanja generalnog cilja Strategije? (Kako sada rade subjekti Strategije?)
Kakvi bi subjekti Strategije trebalo da budu radi ostvarivanja generalnog cilja Strategije? (Kakvi su sada subjekti Strategije?)
Koji faktori utiču na ostvarivanje generalnog cilja Strategije?
1. SUBJEKTI STRATEGIJE
Subjekti strategije su subjekti koji stvaraju i razvijaju strategiju, partneri strategije i ostali subjekti zainteresovani za strategiju.
1.1. Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju
Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama su Vlada, drugi državni organi i organi državne uprave.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Ostvarivanjem svoje nadležnosti, sudovi i javno tužilaštvo čine deo sistema subjekata koji stvaraju i razvijaju Strategiju.
Delokrug – Delokrug MUP-a određen je Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/08) na osnovu koga se obavljaju sledeći poslovi koji su u neposrednoj vezi sa problematikom ilegalnih migracija: zaštita života, lične i imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima; održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; bezbednost, regulisanje i kontrola saobraćaja na putevima; bezbednost državne granice; boravak stranaca; prebivalište i boravište građana; lične karte; putne isprave; međunarodna pomoć i drugi oblici međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, uključujući i readmisiju; ilegalne migracije; azil.
U odnosu na ostale subjekte koji stvaraju strategiju, MUP ima najveći opseg nadležnosti i odgovornosti u suprotstavljanju ilegalnim migracijama, pa je samim tim glavni nosilac stvaranja i implementacije strategije.
Pravni okvir – MUP ostvaruje svoju funkciju suprotstavljanja ilegalnim migracijama primenjujući odredbe sledećih pravnih akata: Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06); Zakona o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 101/05); Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka i 107/05 – ispravka); Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05 – dr. zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 49/07 i 122/08); Zakona o prekršajima („Službeni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93 – US, 20/93, 53/93, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 16/97 – dr. zakon, 37/97 – US, 36/98, 44/98, 65/01 – SUS i 55/04) i Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05 i 116/08 – primenjuje se od 1. januara 2010. godine); Zakona o putnim ispravama („Službeni glasnik RS”, br. 90/07 i 116/08); Zakona o strancima („Službeni glasnik RS”, broj 97/08); Zakona o zaštiti državne granice („Službeni glasnik RS”, broj 97/08); Zakona o azilu („Službeni glasnik RS”, broj 109/07); Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01); Zakona o prebivalištu i boravištu građana („Službeni glasnik SRS”, br. 42/77 – prečišćen tekst, 24/85 – dr. zakon, 6/89 – dr. zakon i 25/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon); Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji („Službeni list SRJ”, br. 41/02) i ostalih zakonskih i podzakonskih propisa koji regulišu predmetnu materiju.
Radi sprovođenja novih zakona o strancima, azilu, zaštiti državne granice i ostalih propisa srodnih tretiranom problemu, Vlada i nadležni ministri, u zakonom predviđenom roku, doneće odgovarajuća podzakonska akta kojima će se regulisati njihova primena.
Organizaciona struktura – Organizaciona struktura MUP-a je veoma složena, međutim, glavne snage koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama su u okviru Direkcije policije i to: Uprava granične policije, Uprava kriminalističke policije, Uprava za upravne poslove, Policijska uprava za grad Beograd i područne policijske uprave, kao i policijske stanice.
U Upravi granične policije, Upravi kriminalističke policije i područnim policijskim upravama, pored redovnih snaga koje se suprotstavljaju ilegalnim migracijama, formirane su i specijalizovane jedinice za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima.
Evidentan je problem preklapanja stvarne i mesne nadležnosti u poslovima suzbijanja ilegalnih migracija i trgovine ljudima između specijalizovanih jedinica granične policije u regionalnim centrima prema susednim državama i onih koje su formirane pri područnim policijskim upravama.
Postojeća organizaciona struktura delom zadovoljava potrebe suprotstavljanja ilegalnim migracijama. Proističe potreba da MUP reši postojeći problem sukoba nadležnosti specijalizovanih jedinica granične policije u regionalnim centrima i onih koje su formirane pri područnim policijskim upravama, a u budućem periodu razvoja Strategije, u skladu sa procenom potreba radi postizanja generalnog cilja, preispita mogućnost reorganizacije postojeće strukture organizacionih jedinica koje obavljaju poslove suprotstavljanja ilegalnim migracijama, uz adekvatnu popunu ljudstvom.
Ljudski resursi – Prema podacima ogranizacione jedinice MUP-a koje obavljaju poslove suprotstavljanja ilegalnim migracijama nisu u celosti popunjene, što se posebno odražava na rad Uprave granične policije.
Imajući u vidu kratak rok za preuzimanje poslova obezbeđenja državne granice od vojske – demilitarizacija granice, nije bilo moguće u potpunosti ispoštovati definisane kriterijume selekcije kadrova, što se odrazilo na etičku i stručnu komponentu zaposlenih.
Potrebno je izvršiti adekvatnu popunu ljudstvom u svim organizacinim jedinicama nadležnim za poslove suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
U odnosu na postojeći sastav, potrebno je organizovati posebnu obuku u oblasti primene antikorupcijskog etičkog kodeksa i suprotstavljanja ilegalnim migracijama i uspostaviti funkciju nadzora i kontrole njihovog rada.
Potrebno je izgraditi adekvatnu infrastrukturu i opremiti jedinice nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama u skladu sa jedinstvenim standardima i specifičnim potrebama.
Finansiranje – Sve jedinice nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama se finansiraju iz budžeta MUP-a, pri čemu namenjena sredstva nisu optimalna za efikasno obavljanje tih poslova, stoga je potrebno da planiranje i raspodela sredstava iz budžeta MUP-a budu zasnovani na potrebama i značaju poslova suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Za Strategiju mogu biti zainteresovani određeni subjekti koji bi ulaganjem finansijskih sredstava uticali na uspeh implementacije Strategije. U tu svrhu potrebno je promovisati Strategiju i stvarati i koristiti šanse za učešće u donatorskim projektima u vezi sa suprotstavljanjem ilegalnim migracijama.
Profesionalna etika – Profesionalna etika MUP-a je razvijena i zasnovana na vrednostima, načelima i standardima policijske profesije, kao i tradicionalno dobrim odnosima sa građanima. Međutim, postojeći sistem usvojenih vrednosti nije podjednako poštovan od strane svih, što utiče na ugled Ministarstva i uspeh u obavljanju policijskih poslova, uključujući i poslove suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
U tom smislu, potrebno je promovisati formulisane vrednosti Strategije u svim strukturama Ministarstva, a posebno u strukturama za suprotstavljanje ilegalnim migracijama.
Potrebno je da rukovodioci u savremenom sistemu suprotstavljanja ilegalnim migracijama ovladaju menadžerskim veštinama upravljanja materijalnim i ljudskim resursima podjednako dobro, kao i poznavanjem kako nacionalnih propisa, tako i međudržavnih sporazuma koji grade okvire za rad njihovih službi.
Potrebno je sprovoditi kontinuiranu edukaciju menadžera ili rukovodilaca u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama, na sva tri nivoa u cilju razvijanja svesti, praćenja aktuelnih trendova u ovoj oblasti, policijskog rada rukovođenog obaveštajnim podacima i analizom rizika, kao i bolje motivacije policijskih službenika.
Potrebno je, takođe, organizovati obuku u oblasti strateškog planiranja i implementacije strategije za strategijske menadžere jedinica koje su nadležne za poslove suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Organizacione kompetencije – MUP karakteriše pretežno individualni i grupni pristup radu, dok je timski rad neznatno zastupljen. U okviru organizacionih jedinica koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama postoji potreba za timskim radom, kao i potreba za formiranjem posebnih timova na regionalnom nivou. Svest o značaju timskog rada i principima formiranja i vođenja timova uglavnom nije na zadovoljavajućem nivou, pa je u skladu sa tim potrebno da se u organizacionim jedinicama nadležnim za suprotstavljanje ilegalnim migracijama organizuje obuka u cilju sticanja neophodnih znanja i veština timskog rada.
Ocenjivanje rada zaposlenih u MUP-u je tradicionalno i nije u potpunosti usklađeno sa Uredbom o načelima za unutrašnje uređenje Minstarstva unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS”, br. 8/06 i 14/09 – US), što često dovodi do pojave neujednačenog primenjivanja definisanih kriterijuma ocenjivanja. Takav pristup ocenjivanju dovodi do nezadovoljstva jednog broja zaposlenih i pada njihove motivacije za postizanje rezultata koji bi bili u skladu sa njihovim sposobnostima. Imajući u vidu izneto, potrebno je da MUP sprovede obuku rukovodilaca za ovaj segment upravljanja, čime bi bili obuhvaćeni i rukovodioci organizacionih jedinica koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama.
MUP karakteriše veći broj struktura zaposlenih koje se među sobom razlikuju po nadležnostima, odgovornostima, raspoloživim resursima, interesima i drugim karakteristikama. Zaposleni se takođe, među sobom razlikuju po sposobnostima, iskustvu, navikama, nagrađivanju, veštinama komunikacije, stepenu poverenja, samokontroli, opštoj i profesionalnoj kulturi i drugim karakteristikama. Navedene razlike često dovode do konflikata između zaposlenih. Rešavanje konflikata u MUP-u, odnosno organizacionim jedinicama koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama pretežno je zasnovano na iskustvu, dok organizovana edukacija i obuke u toj oblasti nisu zastupljene. Neretko se konflikti rešavaju bez uspeha ili se potiskuju, što kasnije stvara probleme u vidu stresnih situacija i negativnih emocija. Imajući u vidu da takvo stanje odnosa između zaposlenih nepovoljno utiče na efikasnost obavljanja poslova, potrebno je da se u organizacionim jedinicama nadležnim za suprotstavljanje ilegalnim migracijama organizuje obuka za rešavanje konfliktnih situacija između zaposlenih.
Odnosi sa okruženjem – U skladu sa zakonom i profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar, pripadnici MUP-a sarađuju sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine. Takođe, policijski službenici sarađuju i sa drugim organima i ustanovama, udruženjima i međunarodnim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama kao i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva. Tradicionalno dobre odnose policije sa građanima povremeno je narušavala nestabilna društveno-politička situacija u zemlji, što je delom rezultovalo gubitkom poverenja građana u policiju.
U cilju trajnog poboljšanja odnosa prevashodno građana i policije, potrebno je razvijati odnose međusobnog poverenja kroz stalno prisustvo, kontakte i saradnju u lokalnoj zajednici, unapređivanjem mehanizama zaštite, pružanja pomoći građanstvu i ostalih aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju bezbednosti ljudi i imovine. Na planu ostvarivanja generalnog cilja Strategije, potrebno je postojeću bezbednosnu kulturu građana podići na viši nivo informisanjem.
Među ostalim subjektima koji stvaraju i razvijaju Strategiju u okviru organa državne uprave, zastupljeni su:
Ministarstvo spoljnih poslova;
Ministarstvo odbrane (sa Vojnobezbednosnom agencijom i Vojnoobaveštajnom agencijom, kao organima u sastavu ministarstva);
Ministarstvo finansija (sa Upravom carina kao organom uprave u sastavu ministartsva);
Ministarstvo pravde;
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava;
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja;
Ministarstvo rada i socijalne politike (sa Upravom za rodnu ravnopravnost i Inspektoratom za rad, kao organima uprave u sastavu ministarstva);
Ministarstvo zdravlja;
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju;
Komesarijat za izbeglice.
1.2. Partneri strategije
Pod partnerima strategije podrazumevaju se subjekti koji na nacionalnom i internacionalnom nivou mogu da pomognu proces stvaranja i razvijanja strategije u stručnom, materijalno-finansijskom, organizacionom i drugom vidu pomoći.
Na nacionalnom nivou to su sledeći subjekti – organi državne uprave, organizacije, udruženja, kao i mediji:
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
Ministarstvo prosvete;
Ministarstvo kulture;
Ministarstvo za infrastrukturu;
Ministarstvo vera;
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
Ministarstvo omladine i sporta;
Ministarstvo trgovine i usluga;
Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo;
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja;
Ministarstvo za dijasporu;
Republički sekretarijat za zakonodavstvo;
Republički zavod za razvoj;
Republički zavod za statistiku;
Republički zavod za informatiku i internet;
Zavod za socijalno osiguranje;
Nacionalna služba za zapošnjavanje.
U nevladinom sektoru postoje i udruženja koja tretiraju problematiku ilegalnih migracija. NVO „ASTRA” putem SOS telefona informisanjem pruža pomoć potencijanim ilegalnim migrantima i žrtvama trgovine ljudima, sprovodi preventivne kampanje o podizanju nivoa svesti različitih struktura građana o pojavi ilegalnih migracija i trgovini ljudima, pruža informacije o legalnim načinima migracije, pruža direktnu pomoć žrtvama trgovine ljudima i drugo. NVO „Grupa 484”’ zalaže se sa usvajanje evropskih standarda u oblasti viza, azila i readmisije i borbe protiv ilegalnih migracija u Republici Srbiji i vrši istraživanja u vezi sa tom problematikom.
Medije čine sredstva javnog informisanja (štampa, televizija, radio), elektronski oblici prenošenja informacija (internet portali) i drugi. Uloga medija je prenošenje pravovremenih i objektivnih informacija o problematici ilegalnih migracija i ostvarivanje uticaja na formiranje odgovarajuće svesti i stavova u javnosti. U Republici Srbiji postoji trend povećanog interesovanja za problematiku ilegalnih migracija, kako domaćih tako i stranih medija.
Unapređivanje saradnje sa zemljama u regionu ostvaruje se i kroz aktivno učešće u Regionalnom centru za borbu protiv prekograničnog kriminala u Bukureštu – SECI centar, posebno na polju borbe protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, kao i učešćem u okviru regionalne inicijative za pitanje migracija, azila i izbeglica (MARRI). Osnovni cilj ove incijative je unapređenje upravljanja migracijama na zapadnom Balkanu, tj. usaglašavanje zakonskih, administrativnih i institucionalnih rešenja u ovim oblastima, shodno međunarodnim standardima i standardima EU.
U oblasti migracija uspostavljena je i razvija se saradnja sa međunarodnim organizacijama (agencijama UN, OSCE, IOM, Savetom Evrope, DCAF, ICMPD) koje su često nosioci regionalnih projekata EK implementiranih u Republici Srbiji i državama zapadnog Balkana. Pored toga, razvijanje saradnje sa specijalizovanim organizacijama kao što su INTERPOL, EUROPOL, EUROJUST, SEEPAG i FRONTEX može značajno da doprinese suprotstavljanju ilegalnim migracijama.
1.3. Ostali zainteresovani subjekti
Pod ostalim zainteresovanim subjektima podrazumevaju se subjekti koji imaju određenih interesa u procesu sprovođenja Strategije u bezbednosnom, ekonomskom, političkom i drugom smislu, a čine ih: građani, komercijalni prevoznici, turističke organizacije, pružaoci usluga smeštaja i poslodavci, kao i neformalne društvene grupe.
Nesporno je da su građani Republike Srbije zainteresovani za uspešno sprovođenje ove Strategije jer od postignutih rezultata u njenoj implementaciji zavisi njihova lična bezbednost i bezbednost države, pre svega. Interes naših građana je u vezi i sa sredstvima izdvojenim iz budžeta Republike radi namirivanja troškova postupka, troškova izdržavanja i smeštaja ilegalnih migranata do njihovog povratka u zemlju porekla, koji bi sa većim stepenom uspešnosti u implementaciji Strategije – bili manji. Takođe, rad „na crno” stranaca smanjuje cenu rada domaćim državljanima i njihovu mogućnost zapošljavanja.
Pored navedenog, građani Republike Srbije zainteresovani su za liberalniji vizni režim sa zemljama EU, kao i da prilikom putovanja raspolažu potrebnim informacijama o bezbednim uslovima putovanja i boravka u inostranstvu, a naročito rizicima da postanu žrtve trgovine ljudima.
Komercijalni prevoznici, turističke organizacije, pružaoci usluga smeštaja i poslodavci će nesumnjivo pratiti sprovođenje Strategije, jer će se dosledna primena strategije i kažnjavanje svih koji pomažu ilegalne migracije (prevoze, pružaju uslugu smeštaja, zapošljavaju „na crno” i sl.) odraziti na njihovu poslovnu politiku, posledično čemu će više voditi računa o svom imidžu, poslovnim prilikama i šansama kako bi izbegli direktnu štetu.
Među neformalnim društvenim grupama i pojedincima, organizovane kriminalne grupe imaju najviše interesa da se Strategija ne sprovede, jer će se povećanjem efikasnosti suprotstavljanja ilegalnim migracijama smanjiti njihovi profiti ostvareni izvršenjem krivičnih dela povezanih sa ilegalnim migracijama – krijumčarenjem ljudi, trgovinom ljudima, izradom falsifikovanih dokumenta i dr. Osnovano se može očekivati da će organizovane kriminalne grupe, ali i sunarodnici ilegalnih migranata stacionirani u zemlji tranzita ili destinacije, korišćenjem korupcije i različitih oblika pritisaka pokušati da onemoguće sprovođenje Strategije u smislu dostizanja formulisanog generalnog cilja.
2. METODOLOGIJA SUPROTSTAVLjANjA ILEGALNIM MIGRACIJAMA
Metodologija suprotstavljanja ilegalnim migracijama obuhvata dva osnovna pravca delovanja: proaktivno i reaktivno.
Metodologija suprotstavljanja ilegalnim migracijama zastupljena u ovoj Strategiji zasnovana je na pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, najboljoj praksi policije Republike Srbije i EU Šengenskom katalogu mera kojim su obuhvaćene četiri faze suprotstavljanja ilegalnim migracijama i to: aktivnosti u trećim zemljama, zemljama porekla i tranzita; bilateralna i međugranična saradnja; mere na spoljašnjim granicama (upravljanje granicama – provere i nadzor) i ostale aktivnosti unutar zemlje.
Proaktivno delovanje
Proaktivno delovanje čini skup mera koje preduzimaju subjekti angažovani na stvaranju i razvijanju Strategije u dostizanju formulisanog generalnog cilja, usmerenih na predupređenje pojave ilegalnih migracija.
2.1.1. Inkriminacija – Prekršajna odgovornost ilegalnog migranta, komercijalnog prevoznika, davaoca garancije, pružaoca usluge smeštaja, lica koja pomažu ilegalnu migraciju, lica koja nedozvoljeno prelaze administrativnu liniju prema AP KiM predviđena je sledećom pravnom regulativom: Zakonom o strancima, Zakonom o zaštiti državne granice, Zakonom o putnim ispravama, Zakonom o prebivalištu i boravištu građana i Uredbom o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.
Krivično pravna odgovornost lica koja pomažu ilegalne migracije predviđena je Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka i 107/05 – ispravka), članom 350. – Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, članom 388. – Trgovina ljudima, i drugim, kao i Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08).
Evidentno je da u Republici Srbiji postoji normativni pristup problematici ilegalnih migracija, ali formalni zakonodavni okvir ne zadovoljava potrebe državnih organa da registrovane slučajeve pojave ilegalnih migracija adekvatno procesuira.
Stoga je potrebno uskladiti krivično zakonodavstvo Republike Srbije sa evropskim pravnim tekovinama u smislu izmene krivičnih dela čija se radnja izvršenja u širem smislu odnosi na ilegalne migracije (npr. izmenom člana 350. Krivičnog zakonika proširio bi se krug lica koji mogu biti pasivan subjekt krivičnog dela, tako da se odredba odnosi i na domaće državljane ilegalne migrante kao krijumčarena lica; takođe, izmenom člana 350. Krivičnog zakonika proširio bi se i krug učinilaca krivičnog dela i na ona lica koja omogućavaju nedozvoljeno prelaženje državne granice i bez namere sticanja imovinske koristi).
Potrebno je ispitati mogućnost za uvođenje u materijalno krivično pravo inkriminicije – slanje fiktivnih pozivnih pisama od strane fizičkih i pravnih lica, odnosno preduzetnika, za državljane visoko migranicono rizičnih zemalja, odnosno zapošljavanja „na crno” stranih državljana.
Potrebno je dosledno sprovoditi odredbe zakona kojim je predviđeno sankncionisanje pravnih lica, odnosno preduzetnika, kada se shodno odredbama novousvojenog Zakona o strancima utvrdi prekršajna odgovornosti pravnog lica, odnosno preduzetnika koji je pružio usluge prevoza u transportu krijumčarenih ilegalnih migranata.
Potrebno je preduzeti efikasnije mere prekršajnog progona i kažnjavanja učinioca prekršaja predviđenih Zakonom o putnim ispravama i Zakonom o prebivalištu i boravištu građana koja su zloupotrebila izdavanje putnih isprava, brodarskih i pomorskih knjižica i viza, odnosno kada nisu prijavili duži boravak u inostranstvu u slučajevima kada su vraćeni iz zemalja EU zbog ilegalnog boravka ili ulaska u zemlje EU.
Prema pozitivnim propisima Republike Srbije, mere kontrole Inspekcije rada u vezi zakonitog angažovanja lica (zapošljavanja) mogu se preduzeti samo prema poslodavcima koji poseduju firmu, dok se u slučajevima kada strance angažuju pojedinci (fizička lica bez registrovane firme) – inspektori rada oglašavaju nenadležnim. U skladu sa navedenim, potrebno je izmeniti zakonske propise koji regulišu kontrolu i rad inspekcije rada kako bi se inspektorima rada omogućila zakonska ovlašćenja da preduzimaju mere protiv svih fizičkih i pravnih lica koja nezakonito angažuju strance za rad.
Zakonske procedure – Zakonski okvir koji tretira problematiku suprotstavljanja ilegalnim migracijama je novijeg datuma, a donošenje podzakonskih akata za njihovo sprovođenje je u proceduri.
U dosadašnjoj primeni pojedinih krivično pravnih i procesnih instituta evidentna je sudska praksa restriktivnog tumačenja odredbi o obaveznom oduzimanju predmeta krivičnog dela iz člana 350. Krivičnog zakonika. Napred navedeno ukazuje na potrebu dosledne primene odredbi o oduzimanju predmeta izvršenja krivičnog dela i oduzimanja imovinske koristi po osnovu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Nadalje, potrebno je i dosledno preduzimati postojeće zakonske mere za utvrđivanje prekršajne odgovornosti u svim slučajevima kada je izvršenje prekršaja u neposrednoj vezi sa ilegalnim migracijama (npr. mera oduzimanja putne isprave, neprijavljivanje boravka u inostranstvu dužeg od 60 dana) ili nedozvoljenog prelaska administrativne linije.
Prema podacima godišnjeg izveštaja Inspektorata za rad o radu za 2007. godinu uočen je manji broj registrovanih slučajeva „rada na crno” stranaca ili lica bez državljanstva u Republici Srbiji, angažovanih u građevinarstvu i poljoprivrednim delatnostima. U kontrolisanom periodu januar – oktobar 2008. godine nema registrovanih slučajeva. Navedeno upućuje na potrebu intenzivnije kontrole „rada na crno” stranaca, posebno u oblasti građevinarstva i poljoprivrede.
2.1.3. Saradnja organa državne uprave – Odredbama člana 64. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07) predviđeno je da su organi državne uprave dužni da sarađuju u svim zajedničkim pitanjima i da jedni drugima dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za rad. Organi državne uprave osnivaju zajednička tela i projektne grupe radi izvršavanja poslova čija priroda zahteva učešće više organa državne uprave.
Shodno navedenom zakonskom rešenju i principima Integrisanog upravljanja granicom, a u pogledu suprotstavljanja ilegalnim migracijama, MUP je bliže upućen na saradnju sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom rada i socijalne politike, Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i dr.
U skladu sa navedenim, potrebno je formirati stručno interresorno radno telo Vlade koje će koordinirati proces sprovođenja, nadzor, kontrolu, evaluaciju i revidiranje Strategije. Navedeno radno telo će kroz razvijanje saradnje svih subjekata Strategije imati i znatnu preventivnu ulogu u suprotstavljanju ilegalnim migracijama.
Potrebno je uspostaviti i funkciju koordinatora za implementaciju Strategije suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Takođe, potrebno je predvideti edukacije o problemu ilegalnih migracija zaposlenih u državnim organima koji prilikom obavljanja redovnih zadataka mogu doći u kontakt sa ilegalnim migrantima (zaposleni u diplomatsko-konzularnim predstavištvima, inspekcijama rada, zdravstvenim i socijalnim ustanovama i drugi).
2.1.4. Vođenje evidencija – Osim evidencija čije je vođenje predviđeno Zakonom o policiji i srodnim zakonima koji regulišu materiju ilegalnih migracija, postoje evidencije koje vode drugi organi državne uprave i koje su od značaja u domenu preventivnog delovanja za suprotstavljanje ilegalnim migracijma (Ministarstvo spoljnih poslova – evidencije o izdatim vizama, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – registar agencija koje posreduju prilikom zapošljavanja državljana Republike Srbije u inostranstvu, Nacionalna služba za zapošljavanje – evidecija o zapošljavanju stranaca na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike – evidencija o merama preduzetim povodom „rada na crno” stranaca).
Iz navedenog sledi potreba za uspostavljanjem viznog informacionog sistema Ministarstva spoljnih poslova, te centralne baze podatka sa jedinstvenom evidencijom o broju izdatih viza od strane diplomatsko-konzularnih predstavištava i na graničnim prelazima, odnosno stvaranje baze kojoj pristupaju i Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo unutrašnjih poslova, u cilju koordinacije u primeni viznog režima.
Potrebno je podzakonskim propisima urediti osnivanje i vođenje evidencija predviđenih Zakonom o zaštiti državne granice i Zakonom o strancima i omogućiti elektronsko evidentiranje svih prelazaka državne granice i elektronsko evidentiranje prijava boravišta stranaca i preduzetih mera prema strancima (uspostavljene elektronske evidencije pružiće mogućnost da se efikasnije prate preduzete mere prema stranim državljanima koji su ušli ili boravili nezakonito u Republici Srbiji).
2.1.5. Razmena informacija se odvija posredstvom primene postojećih mehanizama zaštite državne granice i postojećih okvira za odvijanje međunarodne saradnje (primena međunarodnih sporazuma o saradnji i kroz rad međunarodnih organizacija – Interpola, Europola, SECI Centra), kao i posredstvom Fronteksa.
U okviru razmene informacija uočen je nedostatak odgovarajućih tehničkih uslova i opreme, nestandardizovan oblik i neblagovremenost razmene, nepouzdanost podataka, nepostojanje stručnog kadra koji statistički obrađuje informacije, a razmena informacija ne prati na adekvatan način postojeću organizacionu stukturu jedinica u okviru linije rada MUP-a. Stoga je za uspešnu razmenu informacija potrebno obezbediti sledeće preduslove: primenu savremene informatičke i telekomunikacione opreme i proširiti kapacitete u infrastrukturi, ljudstvu i organizaciji MUP za prikupljanje i obradu podataka.
Imajući u vidu i to da Republika Srbija nema uspostavljen sistem razmene informacija preko zajedničkih kancelarija za policijsku razmenu podataka, tj. da MUP uprkos potrebama prekogranične policijske saradnje, nema za predstavnika u zajedničkoj kancelariji – policijskog službenika, neophodno je formirati zajedničku bilateralnu ili trilateralnu kancelariju za policijsku saradnju, a na osnovu već potpisanih međunarodnih ugovora i konvencija.
Nadalje, u okviru postojećih kanala razmene informacija, potrebno je intenzivirati razmenu onih koji se u preventivnom smislu odnose na problem ilegalnih migracija: statistički podaci, novi trendovi u ilegalnim migracijama, promene u zakonodavnim rešenjima, razvoju i primeni novih tehnoloških rešenja.
U okviru postojeće organizacione strukture MUP-a, potrebno je proširiti kapacitete u svim linijama rada koje učestvuju u razmeni informacija ili pružaju podršku za njihovu razmenu, a posebno kapacitete i softver za analitičko i statističko prikupljanje podataka.
Potrebno je zaključiti ugovore o razmeni informacija sa zemljama porekla, tranzita i odredišta ilegalnih migracija, do sada neobuhvaćenih postojećim ugovorima.
Sistem ranog upozoravanja – Imajući u vidu odredbe člana 6. Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Republika Makedonija, Crna Gora i Republika Srbija potpisale su Memorandum o razumevanju za uspostavljanje sistema ranog upozoravanja koji podrazumeva međusobnu razmenu informacija od značaja za prevenciju ilegalnih migracija.
U Upravi granične policije MUP-a pristupilo se uspostavljanju jednog segmenta sistema ranog upozoravanja (obrada podataka o korišćenim falsifikovanim dokumentima i novim oblicima falsifikata). S obzirom na to da sistem ranog upozoravanja u Republici Srbiji nije u celini implementiran zbog nedostatka odgovarajućih tehničkih uslova i opreme i nedovoljnog broja službenika obučenih za obradu i prosleđivanje informacija, neophodno je proširiti kapacitete u infrastrukturi, ljudstvu i organizaciji za funkcionisanje sistema ranog upozoravanja.
Obaveštajni rad – Principi obaveštajnog rada koji podrazumevaju prikupljanje podataka iz različitih izvora, analizu, uobličavanje i prosleđivanje informacija od značaja za rukovođenje policijom prihvaćeni su i sprovode se u okviru MUP-a i Uprave kriminalističke policije.
U prikupljanju informacija obaveštajnim radom, sa aspekta suprotstavljanja ilegalnim migracijama, bitna su zapažanja i informacije do kojih se došlo prilikom vršenja kontrole na graničnom prelazu, obezbeđenja državne granice, saradnjom sa drugim organima i državama, informacije prikupljene od oficira za vezu, kao i izveštavanje o njima. Iz napred navedenog razloga u Upravi granične policije sistematizovana su radna mesta za kriminalističko obaveštajni rad, koja su popunjena oko 20%, usled čega postoji potreba da granična policija odredi dovoljan broj ljudi zadužen za obaveštajni rad, a postojeći sastav treba edukovati i osposobiti za poboljšanje u suprotstavljanju ilegalnim migracijama.
Strategijom integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 11/06) u posebnom cilju Informaciona tehnologija predviđena je integracija graničnih službi u sistem za prikupljanje obaveštajnih podataka, u skladu sa čim je potrebno pristupiti realizaciji navedenog posebnog cilja.
Analiza rizika – U Upravi granične policije shvata se značaj analize rizika kao sredstva za optimalizaciju upravljanja granicom i načina pribavljanja pouzdanih informacija o stanju na granici. Koncept analize rizika je u fazi razvoja, a usmeren je kako na analizu pretnji koje dolaze spolja, tako i na procenu rizika i pretnji najugroženijih tačaka u društvu i na granicama. Takođe, graničnim nadzorom na rekama, procenjuju se podaci koji se nalaze u nadzornom sistemu, registru sumnjivih plovila i plovila i prometa, kao i njihovo kretanje i eventualni kontakti sa drugim plovilima u cilju otkrivanja činjenica koje odstupaju od uobičajenog. Potreba za merama nadzora i kontrole procenjuje se na osnovu zapažanja.
Potrebno je u Upravi granične policije odrediti dovoljan broj ljudi za analizu rizika, koje treba edukovati i osposobiti za poboljšanje u suprotstavljanju ilegalnim migracijama, kako bi se razvio koncept analize rizika prema CIRAM modelu i kako bi se ispunile međunarodne obaveze preuzete potpisivanjem Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, odnosno, obaveze u saradnji sa FRONTEKS-om.
Potrebno je, imajući u vidu i principe integrisanog upravljanja granicama, razviti integrisane modele analize rizika za sve granične službe, a posebno za policiju i carinu.
Potrebno je, da se registar članova posade i putnika plovila koje prelazi preko teritorije Republike Srbije uskladi sa šengenskim pravilnikom i da se vrše provere pre nego što se plovilo ukotvi.
Potrebno je sačiniti profile rizika i indikatore rizika koji su u vezi sa ilegalnim migracijama i obučiti osoblje graničnih službi u njihovoj primeni, odnosno upoznati ih sa načinima vršenja protivzakonitih radnji u vezi sa ilegalnim migracijama.
Rad oficira za vezu – U razvijenim zemljama uobičajena je praksa, u skladu sa Šengenskim katalogom, da se u diplomatsko-konzularno predstavništvo (DKP) detašira i policijski službenik – imigracioni oficir koji je zadužen da otkriva slučajeve iza kojih se kriju ilegalne migracije ili zloupotreba putovanja.
U tom smislu, u Republiku Srbiju su upućeni policijski oficiri za vezu koji su detaširani na rad u Beograd (pri ambasadama) i sa njima se ostvaruje saradnja putem postojećih institucionalnih mehanizama, posredstvom MUP- a, i to Kabineta ministra i Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije. U cilju suprotstavljanja ilegalnim migracijama saradnja sa oficirima za vezu detaširanim u Beogradu, uspostavljena je i odvija se u njihovom kontaktu sa Upravom kriminalističke policije i Upravom granične policije.
Republika Srbija u ovom trenutku nema takav vid saradnje sa drugim državama, odnosno nije uputila policijske oficire za vezu u visoko migraciono rizične zemlje ili druge zemlje od značaja za suprotstavljanje ilegalnim migracijama.
MUP i Ministarstvo finansija uputili su po jednog predstavnika u Regionalni centar Inicijative za saradnju zemalja Jugoistočne Evrope u borbi protiv prekograničnog kriminala – SECI centar u Bukureštu, preko kojih se vrši razmena informacija i operativnih podataka u borbi protiv prekograničnog kriminala.
Potrebno je intenzivirati i unaprediti postojeću saradnju sa detaširanim oficirima za vezu u našoj zemlji, i u proces saradnje aktivnije uključiti Ministarstvo spoljnih poslova u cilju suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Potrebno je doneti nov Pravilnik o upućivanju oficira za vezu ili drugih policijskih službenika MUP-a na rad u druge države, DKP Republike Srbije, međunarodne organizacije, tela EU pri zajedničkim kancelarijama, na zajedničkim graničnim prelazima, u zajedničkim patrolama i slično, na osnovu člana 151. i člana 193. stav 2. tačka 22. Zakona o policiji.
Potrebno je posebnim pravilnikom precizno urediti pitanja iz radno pravnog odnosa naših predstavnika kao i odabir, kriterijume, edukaciju, nadzor, kontrolu i koordinaciju njegovog rada za vreme trajanja detašmana ili rada u inostranstvu, odnosno po povratku u ministarstvo.
Potrebno je uspostaviti mrežu policijskih oficira za vezu pri ambasadama Republike Srbije u zemljama visokog migracionog rizika i zemljama tranzita ili odredišta od značaja za suprotstavljanje ilegalnim migracijama.
Profilisanje lica – Profilisanje lica od značaja za suprotstavljanje ilegalnim migracijama vrši se prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize, na graničnim prelazima i unutar zemlje.
Službenici DKP-a se u okviru priprema za obavljanje poslova iz oblasti izdavanja viza upoznaju i sa problemima u zemljama visokog migracionog rizika. U slučaju sumnje povodom podnetog zahteva za vizu, provere se vrše preko MUP-a. Takođe, postoji problem preopterećenosti u profilisanju kod onih službenika DKP-a koji imaju nadležnost u većem broju visoko migraciono rizičnih zemalja. U skladu sa napred navedenim, potrebno je sprovesti sistematsku i sveobuhvatnu obuku službenika DKP–a koji se upućuju na rad u visoko migraciono rizične zemlje za prepoznavanje falsifikovanih dokumenata i profilisanje lica koja su potencijalni ilegalni migranti, tj. potrebno je da se određene teme u vezi sa suprotstavljanjem ilegalnim migracijama uvedu u program obuke službenika Ministarstva spoljnih poslova koji se upućuju na rad u inostranstvo. Potrebno je takođe, sprovesti i deo zajedničkih obuka službenika DKP-a i policijskih oficira za vezu koji se upućuju u visoko migraciono rizične zemlje.
Profilisanje putnika vrši se i na graničnim prelazima prilikom kontrole prelaska državne granice i u unutrašnjosti zemlje prilikom kontrole kretanja i boravka stranaca, ali ne postoji specijalistički kurs ili program edukacije koji bi pomogao pripadnicima policije da pravovremeno i pouzdano otkriju potencijalne ilegalne migrante, ili da među njima otkriju potencijalne žrtve trgovine ljudima. U skladu sa navedenim proističe potreba da se u sistem obuke pripadnika policije uključi i posebna obuka u vezi sa profilisanjem lica koja su potencijalni ilegalni migranti i prepoznavanjem slučajeva trgovine ljudima koji su povezani sa ilegalnim migracijama.
Potrebno je sprovesti i projekat izgradnje „Viznog informacionog sistema”, a DKP u visoko migraciono rizičnim zemljama opremiti neophodnom tehničkom opremom za prepoznavanje falsifikovanih dokumenta.
Evidentan je problem suštinskog poimanja problematike ilegalnih migracija i drugih pojava koje su u vezi sa njom. Naslovi i tekstovi u vezi sa ilegalnim migracijama koji se objavljuju u medijima obiluju neadekvatno upotrebljenim terminima (seksistički, rasistički, diskriminatorni, arhaični, neetični i drugo), koji nepovoljno utiču na strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Potrebno je sprovesti odgovarajuće edukacije novinara o suštini problema ilegalnih migracija i pravilnom korišćenju termina u toj oblasti.
Potrebno je preko Internet sajta MUP-a Republike Srbije sprovoditi pravovremeno informisanje javnosti, subjekata i partnera koji sprovode Strategiju o aktuelnoj problematici ilegalnih migracija, u okviru čega mesečno objavljivati statističke pokazatelje.
2.1.12. Primena savremene tehnologije u suprotstavljanju ilegalnim migracijama koja se koristi u MUP-u obuhvata: kompjutere, skenere, opremu za detekciju falsifikata, opremu za detekciju živih bića u prevoznim sredstvima, vozila specijalne namene, video nadzor, dvoglede za noćno osmatranje i drugo.
Postoji problem u nedostatku savremene opreme, kao što su čitači putnih isprava, oprema za vizuelnu kontrolu, oprema za detekciju falsifikata i drugo; neadekvatnom korišćenju dela postojeće opreme; zastarelosti dela postojeće opreme i sredstava; nedostatku potrebnih znanja i veština u korišćenju dela sredstava (visoko sofisticirane opreme i Interneta). U skladu sa navedenim, potrebno je adekvatno opremiti Upravu granične policije i specijalizovane jedinice za suzbijanje ilegalih migracija posebno u segmentu visoko-sofisticirane opreme.
S obzirom na to da su evidentirani slučajevi zloupotrebe Interneta prilikom podnošenja zahteva za vizu od strane državljana visoko migraciono rizičnih zemalja, potrebno je uspostaviti sistematsko i kontiuirano praćenje Interneta i blagovremenu detekciju svih zloupotreba u vezi sa ilegalnim migracijama, posebno u cilju seksualne eksploatacije.
Postoji problem nedovoljnog korišćenja pojedinih metoda u otkrivanju krivičnih dela u vezi sa ilegalnim migracijama i trgovinom ljudima (monitoring Interneta, posebno praćenje sajtova na kojima se oglašavaju primamljive ponude za zapošljavanje, pribavljanje falsifikovanih viza i putnih isprava, posredovanje u sklapanju brakova, pružanje seksualnih usluga – seksualna eksploatacija). Takođe, ne postoji ni dovoljan broj obučenih kadrova za korišćenje navedene metode. U vezi s tim, potrebno je u okviru MUP-a obučiti kadar i povezati jedinice koje rade na poslovima suzbijanja visoko tehnološkog kriminala i specijalnizovane jedice koje rade na suzbijanju ilegalnih migracija.
2.1.13. Saradnja sa građanima – Saradnja policije sa građanima i lokalnom zajednicom ostvaruje se kroz projekte „rad policije u lokalnoj zajednici” i kroz neposrednu saradnju, razmenu informacija i pomoć, koja ima poseban značaj u pograničnom području. Iz navedenog proističe potreba za informisanjem i obukom o problemu ilegalnih migracija policijskih službenika koji već učestvuju u projektu „Policija u lokalnoj zajednici”, kao i službenika Uprave granične policije kako bi se intenzivirala neposredna saradnja sa građanima u pograničnim područjima u cilju prevencije ilegalnih migracija.
Takođe, u Dežurnom operativnom centru Uprave granične policije, postoji otvorena telefonska linija putem koje je primljena prijava za oko 10 slučajeva koji su povezani sa ilegalnim migracijama. Otuda je potrebno vršiti dalju promociju rada otvorene telefonske linije, ali i obučiti sve zaposlene u Dežurnom operativnom centru o problemu ilegalnih migracija i pozvati građane da prijavljuju slučajeve trgovine ljudima i ilegalnih migracija.
U Republici Srbiji postoje udruženja koja se bave promovisanjem legalnih migracija, proverama oglasa za zapošljavanje u inostranstvu, savetima za putovanje u inostranstvo i drugim aktivnostima koje preventivno utiču na ilegalne migracije. Stoga je potrebno ostvariti punu i kontinuiranu saradnju sa udruženjima koje promovišu legalne migracije i sprovode aktivnosti u prevenciji ilegalnih migracija.
Potrebno je pripremiti višejezični, propagandni materijal koji građanima objašnjava načine legalnih migracija i upozorava na sve rizike ilegalnih migracija. Materijal objaviti i na Internet sajtu MUP-a i Ministarstva spoljnih poslova.
Zaključivanje sporazuma o readmisiji – Readmisija se u Republici Srbiji sprovodi na osnovu bilateralne saradnje od 1996. godine. Sporazum između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave stupio je na snagu 1. januara 2008. godine. Osim sporazuma sa Evropskom zajednicom, Republika Srbija je zaključila 15 bilateralnih sporazuma o readmisiji kojima je obuhvaćeno 16 evropskih zemalja i Kanada. U periodu 2003–2008. godine Republici Srbiji je dostavljeno 26.536 zamolnica za preuzimanje njenih državljana.
Strateška orjentacija je da se pokrene proces pregovaranja oko zaključivanja sporazuma o readmisiji i usaglašavanja stavova i sa ostalim državama sa kojima se graniči Republika Srbija, kao i sa državama visokog migracionog rizika zainteresovanim za proces zaključivanja, kako bi se kroz sporazume o readmisiji, kao instrumenta u borbi protiv rastućih ilegalnih migracija, zaokružio proces ukupnih napora za uključivanje Republike Srbije u evroatlanske integracije, svestrane odnose i saradnju.
Efikasnijem suprotstavljanju ilegalnim migracijama doprineće i razmena operativnih informacija do kojih se dolazi u predmetima po sporazumu o readmisiji čime bi se poboljšao preventivni rad na sprečavanju ilegalnih migracija.
2.1.15. Zaključivanje sporazuma o zapošljavanju u drugoj zemlji – Poslove zapošljavanja i zaštite građana pri odlasku, za vreme rada, boravka i pri povratku sa rada iz inostranstva, obavljaju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije koje posreduju u zapošljavanju, a koje imaju licencu nadležnog ministarstva. Od 2004. godine do danas agencijama koje posreduju pri zapošljavanju izdato je 49 dozvola za rad, a od 2004-2008. godine posredstvom agencija zaposlilo se 521 lice.
Uprkos jasno definisanim zakonskim i institucionalnim okvirima za rad agencija za posredovanje pri zapošljavanju u praksi su evidentirane prijave za nezakonit rad (i bez odobrenja) agencija i privrednih društava. U najvećem broju slučajeva ovakve agencije su se oglašavale preko Interneta i u sredstvima javnog informisanja. Sedam ovakvih slučajeva je do sada procesuirano. Napred navedeno upućuje na potrebu da se prati oglašavanje u sredstvima javnog informisanja i na Internetu svih agencija i lica koje posreduju u zapošljavanju u inostranstvu, kako bi se blagovremeno preduzele mere u cilju suprotstavljanja ilegalnim migracijama, posebno u onim slučajevima koji izazivaju sumnju na trgovinu ljudima.
S obzirom na to da je SFRJ imala devet bilateralnih sporazuma o regulisanju zapošljavanja i pravima radnika u zemljama potpisnicama koji su uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti UN SR Jugoslaviji stavljeni van snage, neophodno je zaključivanje bilateralnih sporazuma o zapošljavanju i odgovorajućih ugovora o zapošljavanju sa inostranim poslodavcem, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije. Takođe, neophodno je stvaranje novih formi zaštite radnika – migranata i njihovih porodica, predviđenih Konvencijom o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica (usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 18. decembra 1990. godine, nije ratifikovana), a sve navedeno preduzimati u cilju sprečavanja ilegalne migracije stanovništva i ukupne zaštite radnika – migranta.
2.2.Reaktivno delovanje
Reaktivno delovanje čini skup mera koje preduzimaju subjekti angažovani na stvaranju i razvijanju Strategije u dostizanju formulisanog generalnog cilja, usmerenih na suzbijanje pojave ilegalnih migracija.
2.2.1. Odbijanje zahteva za vizu – Republika Srbija ima 83 DKP-a u kojima se izdaju vize. Odredbama Zakona o strancima koji počinje sa primenom u aprilu 2009. godine, propisani su uslovi podnošenja zahteva za vizu Republike Srbije, kao i oni slučajevi kada je neophodna prethodna saglasnost MUP-a, a shodno tome sadrži i taksativno nabrojane uslove za odbijanje zahteva za izdavanje vize. MUP je rešavajući po zahtevima za izdavanjem ulazno-izlaznih viza, u 2006. godini negativno rešio 5612 zahteva ili 38% od ukupnog broja (14622) primljenih zahteva, dok u 2007. godini broj negativno rešenih zahteva je 5439, odnosno oko 49% od ukupnog broja (11855) primljenih zahteva. Međutim, navedenim zakonom nije precizirana i razrađena procedura izdavanja viza. Imajući to u vidu, potrebno je da se prilikom donošenja podzakonskog akta za sprovođenje Zakona o strancima, uzmu u obzir opšti i posebni ciljevi strategije suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Evidentan je problem nedovoljnog, nestručnog praćenja i analiziranja navedenih podataka sa aspekta trendova, strukture potencijalnih ilegalnih migranata kojima je odbijena viza za dolazak u Republiku Srbiju, kao i studije karakterističnih slučajeva. Izražen je i problem nedostatka kadrova koji bi uspešno obavljali navedene poslove, pa je radi prevazilaženja uočenog problema potrebno obučiti kadrove koji će kontinuirano pratiti pojavu, analizirati podatke i blagovremeno ih dostavljati specijalizovanim jedinicama Uprave granične policije, radi analize rizika i funkcionisanja sistema ranog upozoravanja.
2.2.2. Odbijanje ulaska – Stranim državljanima odbija se ulazak u Republiku Srbiju shodno odredbama člana 11. Zakona o strancima („Službeni glasnik RS”, broj 97/08). Svako odbijanje ulaska, upisuje se u putnu ispravu stranca. U 2007. godini sa ulaska u Republiku Srbiju vraćeno je 18.993 stranaca, što u odnosu na 2006. godinu, kada nije dozvoljen ulazak 15.329 stranaca, predstavlja rast za oko 24%. Razlozi za odbijanje ulaska u Republiku Srbiju u toku 2007. godine su bili: oštećena ili istekla putna isprava (4816), neposedovanje vize (3435), kršenje propisa koji se primenjuju na vozila kojima su putovali (2225) i neposedovanje sredstava za izdržavanje (1397). Kao i u gore navedenoj tački 2.2.1. izražen je problem nedostatka kadrova osposobljenih da stručno prate i analiziraju prikupljene podatke, pa je imajući to u vidu potrebno obučiti kadrove koji će kontinuirano pratiti pojavu, analizirati podatke i blagovremeno ih dostavljati specijalizvanim jedinicama Uprave granične policije, radi analize rizika i funkcionisanja sistema ranog upozoravanja.
Otkrivanje ilegalnih migranata, lica koja pomažu ilegalne migracije i njihovo procesuiranje – Zakon o zaštiti državne granice, kao i Zakon o strancima predviđaju prekršajnu odgovornost svakog fizičkog lica za nedozvoljen prelazak državne granice Republike Srbije i nezakonit ulazak stranca u Republiku Srbiju. U 2007. godini na teritoriji Republike Srbije otkriveno je 874 strana državljana koji su na nedozvoljen način ušli u Republiku Srbiju, što u odnosu na 2006. godinu (1270) predstavlja smanjenje za oko 31 %. U 2007. godini, najveći broj mera, zbog nedozvoljenog prelaska državne granice, preduzet je prema državljanima Republike Albanije i to 39 % (332) od ukupnog broja (874). Evidentno je da najveći broj ilegalnih migranata čine državljani Republike Albanije, kao i da najveći broj ilegalnih migranata ulaze na teritoriju centralne Srbije iz pravca AP KiM (oko 40% u 2007. godini) i da nepropisno prelaze administrativnu liniju.
Postoji problem kontrole administrativne linije iz pravca AP KiM od strane snaga međunarodne zajednice koje imaju nadležnost na teritoriji AP KiM (UNMIK policije, KFOR, EULEKS) zbog nedovoljnog angažovanja i razumevanja problematike ilegalnih migracija. Zbog toga, potrebno je intezivnije razvijati saradnju sa snagama međunarodne zajednice na AP KiM u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Takođe, postoji problem kontrole prelaska administartivne linije prema AP KiM, od strane snaga vojske i policije Republike Srbije, koje nisu dovoljno stručno i materijalno pripremljene za taj posao. Stoga je potrebno da se snage vojske i policije bolje stručno i materijalno pripreme za kontrolu prelaska administrativne linije prema AP KiM.
Takođe, izražen je problem neadekvatno formulisanih parametara za statističko praćenje pojava nedozvoljenog prelaska državne granice i nezakonitog ulaska stranca, pa je radi otklanjanja uočenog problema potrebno propisati standarde za efikasnije praćenje pojava nedozvoljenog prelaska državne granice i nezakonitog ulaska stranca.
Ulaskom Republike Mađarske u Šengen (krajem 2007. godine) delom je izmenjen pravac ilegalnih maršuta, koji sada u najvećem broju slučajeva, u Republiku Mađarsku vodi preko teritorije Republike Srbije, što potvrđuje podatak da je u prvih jedanaest meseci 2008. godine od ukupnog broja stranih državljana (694) koji su na nedozvoljen način ušli na teritoriju Republike Srbije, oko 37% pokušalo da preko Republike Srbije i dalje preko Republike Mađarske ode u zemlje Evropske Unije. Zbog toga, potrebno je da se specijalizovane jedinice policije za suzbijanje ilegalnih migracija bolje stručno i materijalno pripreme za zaštitu državne granice i kontrolu unutar zemlje.
Od strane policijskih službenika MUP-a u 2007. godine podneto je 89 krivičnih prijava za krivično delo „Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi” iz člana 350. Krivičnog zakonika (a krijumčareno je 268 lica), što je povećanje za oko 11% u odnosu na 2006. godinu kada je podneto 79 krivičnih prijava (a krijumčareno je 389 lica). Evidentan je problem kvalitetne i sveobuhvatne obrade slučaja ilegalnog migranta posebno u delu utvrđivanja elemenata prekršajne i krivične odgovornosti lica koja su pomagači u pojavi ilegalnih migracija, pa je radi otklanjanja tog problema potrebno stvoriti uslove za kvalitetno obavljanje obrade slučaja ilegalnog migranta.
2.2.4. Otkaz boravka – Nezakonitim boravkom u Republici Srbiji, smatra se boravak na njenoj teritoriji bez vize, odobrenja boravka ili drugog zakonskog osnova. Stranac koji nezakonito boravi u Republici Srbiji, mora napustiti njenu teritoriju odmah ili u roku koji mu je određen. Otkaz boravka stranom državljaninu sprovodi se na osnovu Zakona o strancima i Zakona o opštem upravnom postupku. U toku 2006. godine stranim državljanima izrečeno je 1919 otkaza boravka, dok je u 2007. godini izrečeno 1585 mera otkaza.
Postoji problem praćenja realizovanja mere otkaza boravka izrečene prema strancu zbog mogućnosti zloupotrebe roka određenog za napuštanje teritorije Republike Srbije, kao i nepostojanja obaveze evidentiranja i kontrole izlaska, te je radi toga potrebno uspostaviti efikasan sistem praćenja stranca kome je izrečena mera otkaza boravka.
2.2.5. Prihvatilište za strance – Strancu koga nije moguće odmah prinudno udaljiti i strancu kome nije utvrđen identitet ili ne poseduje putnu ispravu, kao i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom o strancima, nadležni organ će rešenjem odrediti boravak u Prihvatilištu za strance MUP-a. Boravak u Prihvatilištu traje do prinudnog udaljenja stranca, a vreme boravka u Prihvatilištu ne može biti duže od 90 dana. Svakom licu smeštenom u Prihvatilište za strance predočena je mogućnost uspostavljanja kontakta sa predstavncima DKP-a zemlje porekla. U toku 2007. godine u Prihvatilištu za strance boravilo je 232 stranca, od čega je najveći broj državljana Republike Albanije (90). U ovom domenu saradnja sa Ambasadom Republike Albanije u Republici Srbiji je na zadovoljavajućem nivou, obzirom da se utvrđivanje identiteta i obezbeđivanje dokumenata za povratak albanskih državljana ostvaruje u primerenom roku.
Postoji problem zastarelosti infrastrukture i ograničenosti kapaciteta Prihvatilišta MUP-a za smeštaj stranaca. Započeti projekti na obnovi infrastrukture ne odvijaju se predviđenom dinamikom, pa je imajući to u vidu potrebno u skladu sa započetim projektima, obnoviti infrastrukturu, osavremeniti tehničku opremljenost i proširiti kapacitete Prihvatilišta za strance.
2.2.6. Sprovođenje do granice – Stranac kome je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja i stranac koga treba vratiti na osnovu međunarodnog ugovora, odmah će se prinudno udaljiti. Ukoliko ilegalni migrant ne poseduje sredstva za izdržavanje, troškovi sprovođenja lica padaju na teret MUP-a. U toku 2007. godine do graničnih prelaza, radi udaljavanja sa teritorije Republike Srbije dopraćeno je ukupno 513 stranaca, a u 10 meseci 2008. godine dopraćeno je 190 stranaca, od tog broja je 49 državljana Rumunije, 23 državljana Republike Makedonije i Republike Bugarske, 21 državljanin BiH itd.
Uočen je problem neadekvatnog obezebeđenja materijalnih i finansijskih sredstava za realizaciju sprovoda do granice zbog ograničenih sredstava, pa je imajući to u vidu potrebno planirati i obezbediti materijalana i finansijska sredstva iz budžeta ili drugih izvora finansiranja, za efikasno sprovođenje ilegalnih migranata do granice.
Readmisija – Sporazumi o readmisiji su međunarodni sporazumi koji regulišu postupak vraćanja i prihvatanja lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za ulazak ili boravak na teritoriji druge države. Zaključivanjem i sprovođenjem sporazuma o readmisiji Republika Srbija je pokazala spremnost da učestvuje u suprotstavljanju pojavi ilegalnih migracija. Sporazumom je obuhvaćeno pitanje vraćanja domaćih državljana, ali i državljana trećih zemalja koji su tranzitirali preko teritorije Republike Srbije.
Broj podnetih zahteva za readmisiju državljana trećih zemalja
2004. 2005. 2006. 2007. 2008. do oktobra 198 615 669 169 140
Navedeni tabelarni prikaz predstavlja broj podnetih zamolnica za prihvat stranih državljana trećih država, za koje je država molilja pretpostavila da su ilegalno ušli na njihovu teritoriju iz Republike Srbije. Stvarni broj prihvaćenih stranih državljana po sporazumu o readmisiji manji je od broja podnetih zamolnica, pošto se u postupku provere po zahtevu nije utvrdilo da su na njihovu teritoriju došli iz Republike Srbije. Primera radi, do oktobra meseca 2008. godine podneto je 140 zahteva, a nakon sprovedenog postupka provere primljeno je 80 stranaca. Među prihvaćenim strancima u većini su državljani Republike Albanije (33), slede državljani Republike Makedonije (29), Turske (5), Sirije (5) i ostali.
U praksi postoji problem nemogućnosti vraćanja prihvaćenog državljanina treće zemlje u zemlju porekla ili tranzita (teritorija sa koje je ušao u Republiku Srbiju), jer sa pojedinim državama porekla i državama tranzita ne postoje potpisani sporazumi o readmisiji. U tom smislu potrebno je pokrenuti proces pregovaranja oko zaključivanja sporazuma o readmisiji i usaglašavanja stavova sa ostalim državama sa kojima se graniči Republika Srbija, kao i sa državama visokog migracionog rizika.
ILEGALNI MIGRANTI
Analiza ilegalnih migranata obuhvata različite kategorije i to: ekonomski migranti, politički migranti – azilanti, maloletni ilegalni migranti, žene, porodice, žrtve trgovine ljudima, potencijalni ilegalni migranti, ilegalni migranti kao izvršioci krivičnih dela i prekršaja i domaći državljani kao ilegalni migranti.
3.1. Ekonomski migranti – Najveći broj ilegalnih migranata, stranih državljana otkrivenih u nedozvoljenom prelasku državne granice, nedozvoljenom boravku i tranzitu preko teritorije Republike Srbije identifikovani su kao ekonomski migranti.
3.2. Politički migranti – azilanti – Imajući u vidu kratkoću vremena primene Zakona o azilu („Službeni glasnik RS”, broj 109/07), od 1. aprila 2008. godine, odnosno činjenicu da je Republika Srbija tek tada preuzela nadležnost nad utvrđivanjem statusa u postupku azila, ne bi se sa sigurnošću moglo govoriti o bilo kakvim trendovima jer je broj tražilaca azila na teritoriji Republike Srbije relativno mali (52). Iskustva UNHCR-a iz prethodnih godina govore da je najveći broj tražilaca azila u Republiku Srbiju dolazio iz bliskoistočnog, centralnoafričkog i kavkaskog regiona.
Instrukcijom ministra unutrašnjih poslova o postupanju prema tražiocima azila ustrojena je procedura i način postupanja policijskih službenika.
3.3. Maloletni ilegalni migranti – U ukupnom broju stranih državljana koji su na nedozvoljen način ušli u Republiku Srbiju u toku 2007. godine (874), maloletna lica su zastupljena sa 22% (195) a punoletna sa 78% (679).
Ministarstvo rada i socijalne politike je Odlukom o mreži ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika („Službeni glasnik RS”, broj 51/08), u okviru Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu odredilo Radnu jedinicu Beograd sa kapacitetom za smeštaj 12 korisnika „Centar za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje roditelja, odnosno staratelja”.
S obzirom na to da je problem smeštaja maloletnih ilegalnih migranata zatečenih van teritorije Grada Beograda evidentan, a da ostali centri ne raspolažu dovoljnim kapacitetom za prihvat, niti programom rada sa maloletnim stranim državljanima ilegalnim migrantima, potrebno je proširiti kapacitete i van Grada Beograda za prihvat i smeštaj maloletnih ilegalnih migranata, kao i izraditi program rada sa njima u toku boravka na teritoriji Republike Srbije.
Imajući u vidu da je kategorija ilegalnih migranata koju čini populacija ženskog pola najčešća ciljna grupa trgovaca ljudima u cilju seksualne ili radne eksploatacije, neophodno je vršiti edukacije kojima bi se policijski službenici i službenici diplomatsko-konzularnih predstavništava obučili da prepoznaju i eventulno pruže pomoć potencijalnim žrtvama trgovine ljudima.
3.5. Porodice – Na teritoriji Republike Srbije evidentirani su i slučajevi porodica ilegalnih migranata koje iz matične zemlje migriraju uglavnom iz ekonomskih razloga.
S obzirom na to da postoji problem neefikasnog praćenja slučajeva porodičnih ilegalnih migracija i nerazvijene metodologije postupanja prema toj kategoriji, neophodno je uspostaviti efikasan sistem praćenja i razviti metodologiju postupanja prema toj kategoriji ilegalnih migranata.
3.6. Ilegalni migranti – žrtve trgovine ljudima – Ilegalni migranti, bez obzira na pol, vođeni željom za boljim životom i ekonomskim prosperitetom, prihvataju raznolike ponude i uslove koje im prezentuju krijumčari ljudima, tako da postaju žrtve trgovine ljudima u cilju radne, seksualne ili nekog drugog oblika eksploatacije.
Jedan od načina suprotstavljanja ovakvom vidu ilegalnih migracija – krijumčarenja ljudi je proaktivan rad policijskih službenika, kao i službenika diplomatsko-konzularnih predstavništava, vršeći profilisanje i identifikaciju potencijalnih žrtava trgovine ljudima. Problem nedovoljne osposobljenosti državnih službenika za prepoznavanje pojave trgovine ljudima i žrtava trgovine ljudima moguće je rešiti organizovanjem odgovarajućeg oblika obuke na osnovnom nivou.
Potrebno je razviti marketing borbe protiv trgovine ljudima putem štampanja višejezičnog propagandnog materijala i postavljati ga na uočljiva mesta (graničnim prelazima, diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ustanovama i drugim prometnim mestima).
3.7. Potencijalni ilegalni migranti se identifikuju proaktivnim delovanjem službenika naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, odnosno policijskih službenika, kojom prilikom je tokom razgovora i profilisanja stranih držaljana moguće uočiti neki od razloga iz člana 11. i člana 21. Zakona o strancima, nakon čega se reaktivno deluje i stranom državljaninu onemogućava dobijanje vize tj. ulazak na teritoriju Republike Srbije. Problem neefikasnog prepoznavanja potencijalnih ilegalnih migranata (profilisanja) i otkrivanja falsifikovanih dokumenata od strane službenika Ministarstva spoljnih poslova moguće je rešiti organizovanjem odgovarajućeg oblika obuke na osnovnom nivou.
3.8. Ilegalni migranti kao izvršioci krivičnih dela i prekršaja – U toku 2006. godine protiv stranih državljana podneto je 1.188 krivičnih prijava, dok je zbog učinjenih prekršaja podneto 5.789 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Sličan trend održao se i tokom 2007. godine.
Preduzimanje adekvatnih mera prema ovoj kategoriji ilegalnih migranata u direktnoj je vezi sa osposobljenošću kadrova i ustrojstvom i ažurnim vođenjem evidencija za kontinuirano praćenje različitih oblika kriminogene aktivnosti ili vršenja krivičnih dela stranaca, odnosno analiziranje podataka i blagovremeno dostavljanje specijalizovanim jedinicama Uprave granične policije i Uprave kriminalističke policije.
Mehanizam za povratak državljana koji ilegalno borave u zemljama EU, u zemlju porekla oličen je u Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 103/07), kojim je regulisan postupak vraćanja i prihvatanja lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove za ulazak ili boravak na teritoriji druge države. Činjenica je da je Republika Srbija potpisnik 15 bilateralnih sporazuma o readmisiji kojima je obuhvaćeno 16 evropskih zemalja. Imajući u vidu da u „Zajedničkoj izjavi u vezi sa reintegracijom” datoj uz Sporazum o readmisiji lica koja nezakonito borave između RS i EZ „ugovorne strane priznaju neophodnost efikasne, efektivne i održive socio-ekonomske reintegracije povratnika – građana Srbije”, trebalo bi na eksplicitniji način insistirati na neophodnosti odgovarajućeg većeg finansijskog i ekonomskog učešća zemalja EU u procesu socijalne i ekonomske reintegracije povratnika, pri tom imajući u vidu da nije moguće ostvariti održivu reintegraciju povratnika bez dosledne i potpune primene Strategije Republike Srbije za reintegraciju povratnika po sporazumu o readmisiji.
Poslednjih godina, državljani Republike Srbije se u većem broju pojavljuju kao podnosioci zahteva za azil u zemljama EU, tik iza državljana Iraka, Somalije, Ruske Federacije i Avganistana. Tokom 2006. godine 15.810 državljana Republike Srbije je podnelo zahtev za azil u 44 industrijalizovane zemlje, a tokom 2007. godine – 14.963. Trend blagog smanjenja podnetih zahteva za azil od strane državljana Republike Srbije registrovan je za prvih 10 meseci 2008. godine. Uočeno je da se među državljanima Republike Srbije – tražiocima azila pojavljuju „lažni azilanti”, pa je u cilju predupređenja tog pojavnog oblika ilegalnih migracija neophodno informisati „potencijalne azilante” o preduslovima za sticanje tog statusa.
Usled nepostojanja podzakonskih akata koji na adekvatan regulišu postupak izdavanja viza primećena je zloupotreba (podnošenjem falsifikovane ili nepotpune dokumentacije) prilikom izdavanja viza na javne isprave Lučkih kapetanija u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. U cilju predupređenja zloupotreba, potrebno je posebno obratiti pažnju na izdavanje viza na brodarske i pomorske knjižice članova posade broda u kojima su upisani članovi porodice člana posade broda, a sve u cilju sprečavanja i otklanjanja mogućnosti izlaska dece i maloletnih lica iz Republike Srbije na teritoriju druge zemlje, bez saglasnosti drugog roditelja. Takođe, neophodno je uspostaviti tešnju saradnju Ministarstva za infrastrukturu i MUP-a u oblasti sprovođenja važećih propisa koji uređuju ovu materiju iz delokruga rada oba ministarstva.
Ustav Republike Srbije garantuje slobodu kretanja i nastanjivanja svim građanima Republike Srbije, pa je u tom smislu kretanje lica sa AP KiM, državljana Republike Srbije u pravcu uže teritorije Srbije i AP Vojvodine regulisano domaćim zakonodavstvom i Uredbom o kontroli prelaska administartivne linije prema Kosovu i Metohiji, iako se ne može u potpunosti efikasno kontrolisati sa aspekta suprotstavljanja ilegalnim migracijama. Raseljeničku populaciju sa AP KiM čine pripadnici 32 etničke grupe, među kojima su Srbi (75%), Romi (11%), Aškalije, Egipćani, Goranci, Bošnjaci, Hrvati, Albanci. Većina interno raseljenih lica (IRL) živi u Beogradu i Subotici, ali i u centralnoj i južnoj Srbiji – u opštinama koje su nerazvijene i siromašne, pa je položaj IRL naročito težak: Požarevac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Niš, Bujanovac i Kuršumlija. Stoga postoji potreba da se u cilju suprotstavljanja ilegalnim migracijama domaćih državljana evidencije prelazaka administartivne linije vode blagovremeno, potpuno i automatski i da se utvrđuju stvarni razlozi prelaska admistrativne linije. Potrebno je takođe, posebno u mestima koja su u blizini granice kontrolisati kretanje državljana Republike Srbije koji nemaju prijavljeno prebivalište i boravište u tim mestima i utvrđivati da li postoje elementi prekršajne odgovornosti u vezi sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana.
Tokom 2007. godine pripadnici Uprave granične policije koji vrše obezbeđenje državne granice sprečili su ukupno 315 državljana Republike Srbije u nedozvoljenom prelasku državne granice između dva granična prelaza, na tzv. „zelenoj liniji”. Najviše otkrivenih slučajeva bilo je na granici sa Rumunijom. Tokom 2007. godine krijumčareno je 75 državljana Republike Srbije, što je u odnosu na 2006. godinu kada ih je bilo 45, porast od skoro 70%. Zbog ulaska Republike Mađarske u Šengen ilegalna maršuta je izmenjena, tako da je tokom prvih deset meseci 2008. godine najviše otkrivenih ilegalnih prelazaka domaćih državljana bilo na državnoj granici sa Republike Mađarskom (350), što je više nego za celu 2007. godinu prema svim granicama. Tokom 2007. godine, a u cilju daljih ilegalnih migracija, 217 državljna Republike Srbije koristilo je falsifikovane putne isprave. Imajući u vidu navedeno, potrebno je ojačati kapacitete u svakom pogledu (ljudske, materijalne, tehničke, organizacione i druge) specijalizovanih jedinica koje suzbijaju ilegalne migracije i jedinica Uprave granične policije u poslovima obezbeđenja državne granice.
S obzirom na to da je korupcija pojava koja prati proces ilegalnih migracija, (u 2008. godini pripadnici Uprave granične policije, a zbog učešća u organizovanju ilegalnog prelaženja državne granice lišili su slobode 3 policijska službenika) potrebno je ojačati kapacitete i saradnju Sektora unutrašnje kontrole, Uprave kriminalističke i Uprave granične policije u cilju suprotstavljanja ilegalnim migracijama.
Tokom 2007. godine državnu granicu je prema podacima koji se ne vode elektronski, prešlo oko 17.5 miliona državljana Republike Srbije, jedan deo državljana Republike Srbije koji su prešli legalno državnu granicu naročito prema BiH, Crnoj Gori i Republici Hrvatskoj je dalje ka zemljama EU nastavio ilegalno. Prema podacima MUP Republike Hrvatske za prvih deset meseci 2008. godine prema 1.580 stranih državljana preduzete su mere zbog nezakonitog prelaska državne granice, dok je taj broj za prvih deset meseci tokom 2007. godine bio 3.083, što predstavlja trend smanjenja u 2008. godini za skoro 50%. Najveći broj preduzetih mera prema strancima su mere preduzete prema državljanima Republike Srbije.
Prema podacima policije Republike Slovenije za prvih 10 meseci 2008. godine prema 189 državljana Republike Srbije preduzete su mere jer su u Republiku Sloveniju ušli ilegalno, što predstavlja znatno smanjenje, obzirom da je za isti period u 2007. godini preduzeto 736 mera prema državljana Republike Srbije zbog ilegalnog ulaska.
Evidentno je smanjenje mera preduzetih prema državljanima Republike Srbije koji su u Republiku Hrvatsku i Republiku Sloveniju ušli na ilegalan način u toku 2008. godine. Do ovog smanjenja došlo je zbog promene pravca ilegalnih migracija ka Republici Mađarskoj i šengenskom području.
Međutim, kako su pojedine zemlje EU priznale nezavisnost AP KiM, te prikaz statističkih pokazatelja vrše odvojeno za Republiku Srbiju i Kosovo, ne može se po automatizmu zaključiti da su lica koja koriste dokumenta izdata od strane organa na KiM istovremeno i državljani Republike Srbije, jer postoje konkretni slučajevi da su dokumenta UNMIK izdavana državljanima Republike Albanije i Republike Turske koji su se na KiM naselili posle 1999. godine. U tom smislu potrebno je intenzivirati saradnju sa policijama Republike Hrvatske, Republike Slovenije i Republike Mađarske u cilju suprotstavljanja ilegalnim migracijama, ali i sa misijom međunarodne zajednice koja ima nadležnost na teritoriji KiM.
Generalni zaključak GAP analize:
Na osnovu rezultata sprovedene GAP analize može se izvesti zaključak da postoji značajna razlika između postojećeg i željenog stanja (vizije i generalnog cilja Strategije) u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama, pa je potrebno formulisati strategiju (opšte i specifične ciljeve i mere) kojom će se ta razlika tokom narednih pet godina prevazilaziti.
Na osnovu sprovedene GAP analize, prema standardnoj matrici, sprovedena je SWOT analiza čiji su rezultati prikazani u tabeli: sistematizovano u odnosu na snage i slabosti subjekata koji stvaraju i razvijaju Strategiju, odnosno šanse i pretnje iz okruženja kao eksternih faktora.
Generalni zaključak SWOT analize:
Na osnovu rezultata SWOT analize, koja se nalazi u nastavku, može se izvesti zaključak da postoje slabosti subjekata koji stvaraju i razvijaju Strategiju, kao i pretnje u njihovom okruženju koje mogu u srednjem stepenu nepovoljno uticati na ostvarivanje vizije i generalnog cilja Strategije, pa su u cilju jačanja snaga i šansi i eliminisanja ili smanjivanja slabosti i pretnji formulisani odgovarajući opšti i specifični ciljevi i mere Strategije.
SUBJEKTI KOJI STVARAJU I RAZVIJAJU STRATEGIJU
SNAGEMUP, drugi organi državne uprave i posebne organizacije, drugi državni organi Razvijen pravni sistemLjudski resursiInfrastrukturaFinansije – budžet Efikasna organizaciona struktura subjekataRazvijen sistem rukovođenjaPostojanje saradnje sa partnerimaPostojanje profesionalne etikeRazvijen sistem proaktivnih mera i razvijen sistem reaktivnih mera SLABOSTINedovoljna popunjenost kadrovimaNedovoljna obučenostNedovoljno poznavanje savremenih koncepata menadžmentaKorupcijaNedovoljno poznavanje problematike ilegalnih migracija u Policijskim upravama i Regionalnim centrima prema susednim državamaOgraničeni finansijski resursiNepoštovanje vrednosnog sistema MUP-a od strane pojedinaca OKRUŽENjE SUBJEKATA KOJI STVARAJU I RAZVIJAJU STRATEGIJU ŠANSEDonatorski projektiZajedničke obukeZajedničke kancelarijeUspostavljanje zajedničkih patrola i graničnih prelazaSaradnja sa udruženjima u praćenju problematikeRezultati istraživanja partnera u oblasti ilegalnih migracijaPodrška međunarodne zajednice – materijalno tehnička pomoćStručna i politička pomoć partneraIzmena člana 350. Krivičnog zakonika Aktivnosti od strane oficira za vezuPodrška medija PRETNjESvetska ekonomska krizaProblem AP KiMUticaj organizovanih kriminalnih grupaKorupcija u okruženjuPrirodne katastrofe (moguće)Terorizam kao svetski problemPolitička nestabilnost regionaRazvoj visokotehnološkog kriminala
VIII. OPŠTI I POSEBNI CILjEVI I MERE
Opšti i posebni ciljevi i mere ove strategije formulisani na osnovu rezultata sprovedene GAP i SWOT analize podudaraju se sa opštim i posebnim merama iznetim u Sveobuhvatnom planu za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima u Evropskoj zajednici (poznat i kao Akcioni plan iz Santijaga, 2002. godine) i to: u oblasti vizne politike, razmene informacija i analize, predgraničnih mera, mera koje se odnose na upravljanje granicom, politike readmisije i reintegracije povratnika, politike pooštravanja kaznenih sankcija.
Mere izvedene u okviru svakog od posebnih ciljeva biće prezentovane u Akcionom planu Strategije i razložene na aktivnosti i zadatke u odnosu na subjekte Strategije kao nosioce aktivnosti, sredstva kojima se raspolaže, vreme potrebno za realizaciju i redosled preduzimanja pojedinih aktivnosti.
OPŠTI CILj: Razvijanje kapaciteta i kompetencija
subjekata koji stvaraju i razvijaju strategiju
1.1. Poseban cilj: Poboljšanje organizacione strukture organizacionih jedinica u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
1.2. Poseban cilj: Razvijanje kapaciteta i kompetencija ljudskih resursa u organizacionim jedinicama koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama;
1.3. Poseban cilj: Razvijanje kapaciteta i standarda materijalnih resursa u organizacionim jedinicama koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama;
1.4. Poseban cilj: Usmeravanje dela budžeta MUP-a na problematiku suprotstavljanja ilegalnim migracijama i stvaranja finansijskih šansi u okruženju;
1.5. Poseban cilj: Razvijanje sistema vrednosti kao dela organizacione kulture MUP-a u određenim strukturama zaposlenih;
1.6. Poseban cilj: Razvijanje sistema rukovođenja u jedinicama koje su nadležne za suprotstavljanje ilegalnim migracijama;
1.7. Poseban cilj: Razvijanje sistema obuke za sticanje kompetencija u organizacionim jedinicama nadležnih za suprotstavljanje ilegalnim migracijama.
OPŠTI CILj: Razvijanje saradnje sa partnerima i ostalim
zainteresovanim subjektima Strategije
2.1. Poseban cilj: Razvijanje saradnje sa partnerima Strategije na nacionalnom i internacionalnom nivou;
2.2. Poseban cilj: Razvijanje saradnje sa ostalim zainteresovanim subjektima strategije.
3. OPŠTI CILj: Razvijanje metodologije suprotstavljanja ilegalnim
migracijama (proaktivne i reaktivne mere)
3.1. Poseban cilj: Poboljšavanje proaktivne mere inkriminacija u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama;
3.2. Poseban cilj: Usavršavanje proaktivne mere zakonskih procedura u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama;
3.3. Poseban cilj: Razvijanje proaktivne mere saradnje organa državne uprave u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama;
3.4. Poseban cilj: Ostvarivanje proaktivne mere vođenja evidencija u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.5. Poseban cilj: Razvijanje proaktivne mere razmene informacija u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.6. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere sistema ranog upozoravanja u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.7. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere obaveštajnog rada u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.8. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere analize rizika u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.9. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere rada oficira za vezu u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.10. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere profilisanja lica u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.11. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere medijske kampanje u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.12. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere primene savremene tehnologije u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.13. Poseban cilj: Unapređivanje proaktivne mere saradnje sa građanima i lokalnom zajednicom u suprotstavljanju ilegalnim migracijama;
3.14. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere zaključivanja sporazuma o readmisiji;
3.15. Poseban cilj: Unapređenje proaktivne mere zaključivanja sporazuma o zapošljavanju u drugoj zemlji;
3.16. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere odbijanja zahteva za vizu;
3.17. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere odbijanja ulaska u Republiku Srbiju;
3.18. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere otkrivanja ilegalnih migranata, lica koja pomažu ilegalne migracije i njihovo procesuiranje;
3.19. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere otkaza boravka;
3.20. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere smeštaja u Prihvatilište za strance;
3.21. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere sprovođenja do granice;
3.22. Poseban cilj: Unapređenje reaktivne mere readmisije.
OPŠTI CILj: Razvijanje sistema mera prema različitim
kategorijama ilegalnih migranata
4.1. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema političkim migrantima – azilantima;
4.2. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema maloletnim ilegalnim migrantima;
4.3. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema ženama ilegalnim migrantima;
4.4. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema porodicama ilegalnim migrantima;
4.5. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema ilegalnim migrantima – žrtvama trgovine ljudima;
4.6. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema potencijalnim ilegalnim migrantima;
4.7. Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema ilegalnim migrantima – izvršiocima krivičnih dela i prekršaja;
Poseban cilj: Razvijanje sistema mera prema ilegalnim migrantima – državljanima Republike Srbije.
5. OPŠTI CILj: Uspostavljanje nacionalnog koncepta suprotstavljanja ilegalnim migracijama u domenu pojačanih uzroka i različitih vrsta i oblika ispoljavanja
5.1. Poseban cilj: Formiranje nacionalnog tima stručnjaka za praćenje i analiziranje pojačanih uzroka i različitih vrsta i pojavnih oblika ispoljavanja ilegalnih migracija;
5.2. Poseban cilj: Uspostavljanje i razvijanje saradnje sa naučnim i visoko obrazovnim ustanovama koje tretiraju problematiku ilegalnih migracija;
5.3. Poseban cilj: Uspostavljanje i razvijanje posebnog sistema proaktivnih i reaktivnih mera usmerenih prema pojačanim uzrocima i različitim vrstama i oblicima ispoljavanja ilegalnih migracija.
IX. ORGANIZACIONA STRUKTURA
U skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi, organi države uprave koji stvaraju i razvijaju Strategiju dužni su da sarađuju u svim zajedničkim pitanjima vezanim za sprovođenje Strategije suprotstavljanja ilegalnim migracijama i da jedni drugima dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za rad.
Na osnovu člana 64. Zakona o državnoj upravi i člana 27. Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade, za potrebe implementacije ove strategije, formiraće se, u roku od tri meseca, Savet za suprotstavljanje ilegalnim migracijama kao zajedničko, interresorno, stručno telo koje će činiti stručnjaci za pojedine oblasti. Zadatak Saveta je da koordinira subjektima koji sprovode Strategiju, pruža stručnu pomoć, ostvaruje uvid i nadzor nad implementacijom Strategije, izveštava Vladu o njenom sprovođenju i eventualnim problemima u vezi sa tim i predlaže Vladi mere za revidiranje Strategije.
Savetom će rukovoditi Koordinator za suprotstavljanje ilegalnim migracijama koga će imenovati Vlada.
Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama sačinjena je pristupom strategijskog projektovanja, planiranja, pozicioniranja i učenja, koji je obuhvatio dve faze procesa strategijskog menadžmenta i to: strategijsku analizu i formulisanje strategije. Strategijskom analizom utvrđeno je postojeće stanje u oblasti fenomena ilegalnih migracija, a zatim je ono upoređivano sa željenim stanjem definisanim Strategijom (vizijom i generalnim ciljem strategije). Primenjene su SWOT (snage, slabosti, šanse i pretnje) i GAP analiza (analiza razlike), kao i kvantitativni i kvalitativni pristup. Takođe, ispoštovani su sledeći principi analize: relevantnost, sveobuhvatnost, značajnost i korektnost. Logička forma analize zasnovana je na konceptu: postavljanje premisa i njihovo upoređivanje, izvođenje korektnog zaključka i davanje preporuke.
Na osnovu rezultata (zaključaka i preporuka) analize formulisana je Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama koju čini sistem opštih i specifičnih ciljeva i mera za njihovo ostvarivanje.
XI. AKCIONI PLAN
Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, biće izrađen u roku od šest meseci od dana usvajanja Strategije.
Akcionim planom će se preciznije regulisati sva relevantna pitanja implementacije ove strategije, a posebno uspostavljanje efikasne organizacione strukture, strategijski nadzor, kontrola, praćenje, evaluacija i revidiranje strategije.
XII. ZAVRŠNI DEO
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 110-530/2009-1
U Beogradu, 26. marta 2009. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE –ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić ANEKS 1 – Ključni pojmovi Strategije
Suprotstavljanje ilegalnim migracijama – skup mera proaktivnog i reaktivnog karaktera koje preduzimaju subjekti Strategije u pravcu predupređenja ili suzbijanja pojave ilegalnih migracija.
Ilegalne migracije – Ilegalna migracija je svako kretanje stanovništva iz jedne države u drugu, koje nije u skladu sa važećim propisima države ishodišta i države odredišta, kao i boravak u određenoj državi u suprotnosti sa važećim propisima te države.
Ilegalni migrant – Strani državljanin koji je nezakonito ušao/izašao u drugu zemlju (ulazak van graničnog prelaza, ulazak sa falsifikovanom ili na drugi način neregularnom putnom ispravom) radi boravka ili stalnog nastanjenja. Sa ovim pojmom izjednačavaju se i osobe koje su legalno ušle u zemlju, ali nakon isteka zakonitog boravka tu zemlju nisu napustile.
Potencijalni ilegalni migrant – može se smatrati svako lice kome nije dozvoljen ulazak na teritoriju određene države, kao i lice kome nije pozitivno odgovoreno na zahtev za dobijanje vize.
Legalne migracije – regulisane su propisima i usklađene sa migracionom politikama zemalja koje primaju migrante, one predstavljaju dozvoljen i uobičajen način useljavanja stranaca u zemlju. Obzirom da najveći broj migranata dolazi iz siromašnih zemalja i niskog stepena obrazovanja u potrazi za poslom, zemlje destinacije uvode restriktivnu migracionu politiku u cilju zaštite domaće ekonomije. Kako je u stvarnosti broj migranata kojima se dozvoljava zakonito useljenje višestruko manji od broja lica koja žele da se usele, dolazi do pojave ilegalnih migracija.
SWOT analiza – strategijska analiza koja obuhvata analizu faktora u organizaciji (interno) u domenu snaga i slabosti i analizu faktora u okruženju organizacije (eksterno) u domenu šansi i pretnji. Ima za cilj da se utvrdi odnos snaga i šansi, s jedne strane, i slabosti i pretnji, s druge strane, i na osnovu tog poređenja donese odluka o mogućnosti sprovođenja strategije, kao i da se formulišu ciljevi i mere radi jačanja snaga i šansi, a minimiziranja ili eliminisanja slabosti i pretnji.
GAP analiza – strategijska analiza koja obuhvata identifikaciju postojećeg stanja i upoređivanje sa željenim stanjem organizacije (vizija i generalni cilj strategije), na osnovu čega se utvrđuje postojeća razlika, jaz (GAP=jaz), što služi za formulisanje strategije, odnosno ciljeva i mera koji vode ka popunjavanju identifikovane razlike i ostvarivanju željenog stanja.
4100309.042.doc/9