PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU
Član 1.
U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 65/08-dr.zakon), u članu 1. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Ovim zakonom obrazuje se Uprava za poljoprivredno zemljište (u daljem tekstu: Uprava), kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i uređuje njen delokrug.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 2.
U članu 2. tačka 1) reči: „koje je odgovarajućim planskim aktom namenjeno za poljoprivrednu proizvodnju”, zamenjuju se rečima: „koje se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju;”.
Član 3.
U članu 5. stav 2. reči: „(u daljem tekstu: Poljoprivredne osnove Republike), za teritoriju autonomne pokrajine (u daljem tekstu: poljoprivredna osnova autonomne pokrajine), za teritoriju opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave)” zamenjuju se rečima: „i za teritoriju autonomne pokrajine (u daljem tekstu: poljoprivredna osnova autonomne pokrajine).”
Stav 4. menja se i glasi:
„Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine mora biti u skladu sa Poljoprivrednom osnovom Republike.”
Član 4.
U članu 6. stav 3. reči: „izvršno veće” zamenjuju se rečima: „izvršni organ”.
Stav 4. briše se.
Član 5.
U članu 7. stav 2. tačka 7) briše se.
U tački 8) reči: „poljoprivrednim osnovama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,” zamenjuju se rečima: „poljoprivrednim osnovama autonomne pokrajine,”.
Član 6.
Član 8. briše se.
Član 7.
U članu 9. stav 2. posle reči: „autonomne pokrajine” zapeta i reči: „odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave”, brišu se.
Stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. posle reči: „službenom glasilu autonomne pokrajine” zapeta i reči: „a odluka o izradi poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave”, brišu se.
Član 8.
U članu 11. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
„Organ nadležan za donošenje poljoprivredne osnove autonomne pokrajine određuje nosioca izrade poljoprivredene osnove autonomne pokrajine.
Ministar, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu koja izrađuje nacrt Poljoprivredne osnove Republike, a nadležni organ za poslove poljoprivrede u autonomnoj pokrajini obrazuje komisiju koja izrađuje nacrt poljoprivredne osnove autonomne pokrajine.”
Stav 4. briše se.
Član 9.
Član 12. briše se.
Član 10.
Član 13. menja se i glasi:
„Pre podnošenja predloga poljoprivredne osnove organu nadležnom za njeno donošenje, poljoprivredna osnova podleže stručnoj kontroli i izlaže se na javni uvid.
Stručnu kontrolu vrše naučnoistraživačke organizacije kojima se dostavlja nacrt poljoprivredne osnove na mišljenje.
Naučnoistraživačke organizacije dužne su da u roku od 15 dana daju svoje mišljenje na poljoprivrednu osnovu.
Posle izvršene stručne kontrole poljoprivredna osnova izlaže se na javni uvid.
Izlaganje poljoprivredne osnove na javni uvid oglašava se u dnevnom ili lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglašavanja. O izlaganju poljoprivredne osnove na javni uvid stara se nosilac izrade poljoprivredne osnove.
O izvršenom javnom uvidu poljoprivredne osnove sastavlja se izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izveštaj iz stava 6. ovog člana sastavni je deo obrazloženja poljoprivredne osnove.”
Član 11.
Član 14. menja se i glasi:
„Za sprovođenje Poljoprivredne osnove Republike donosi se godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Godišnji program iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine ostvaruje se godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Program iz stava 3. ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, u skladu sa poljoprivrednim osnovama Republike, uz saglasnost Ministarstva.
Programom iz st. 1. i 3. ovog člana utvrđuje se: vrsta i obim radova koje treba izvršiti u periodu za koji se program donosi, dinamika izvođenja radova i ulaganja sredstava.”
Član 12.
U članu 24. stav 1. tačka 4) posle reči: „zakona” tačka se briše i dodaju se reči: „i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.”
Član 13.
U članu 25. st. 2. i 3. brišu se.
Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 2. menja se i glasi:
„Naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona.”
Dosadašnji stav 5. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 4. u uvodnoj rečenici reči: „stava 5.” zamenjuju se rečima: „stava 3.”, a u tački 4) posle reči: „poljoprivrednog zemljišta” tačka se briše i dodaju se reči: „za slučajeve iz člana 23. tač. 1) i 2) ovog zakona.”
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 5. reči: „stava 5.” zamenjuju se rečima: „stava 3.”
Dosadašnji stav 8. postaje stav 6.
Član 14.
U članu 26. stav 1. tačka 1) posle reči: „razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva” tačka i zapeta brišu se i dodaju se reči: „najviše do 200 m2 stambenog prostora;”.
U stavu 2. posle reči: „gotovih poljoprivrednih proizvoda” zapeta i reči: „staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba”, brišu se.
Član 15.
U članu 32. stav 1. posle reči: „Skupština jedinice lokalne samouprave” zapeta i reči: „u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave,” brišu se.
U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „uz saglasnost Ministarstva”.
Stav 4. briše se.
Član 16.
U članu 48. stav 3. posle reči: „deset vlasnika zemljišta” dodaje se zapeta i reči: „odnosno ako se radi o državnom poljoprivrednom zemljištu na predlog najmanje jednog vlasnika zemljišta”.
Član 17.
U članu 51. stav 2. briše se.
Član 18.
U članu 59. stav 1. tačka 2) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom, a tačka 3) briše se.
Član 19.
U članu 60. posle stava 2. dodaju se st. 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9. koji glase:
„Program iz stava 2. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi po prethodno pribavljenom mišljenju komisije koju obrazuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, a koja u svom sastavu ima najmanje polovinu članova fizička lica – poljoprivrednike koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Program iz stava 2. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 31. marta tekuće godine, uz saglasnost Ministarstva.
Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana u roku iz stava 4. ovog člana, program će doneti Ministarstvo, a za teritoriju autonomne pokrajine organ nadležan za poslove poljoprivrede.
Jedinica lokalne samouprave neće ostvariti prihode od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ako ne donese program iz stava 2. ovog člana u roku iz stava 4. ovog člana.
Programom iz stava 2. ovog člana utvrđuje se: vrsta i obim radova koje treba izvršiti u periodu za koji se program donosi, dinamika izvođenja radova i ulaganja sredstava.
Program koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, pored elemenata iz stava 7. ovog člana, sadrži i podatke koji se odnose na poljoprivredno zemljište u svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: u državnoj svojini), i to podatke o:
1) ukupnoj površini i površini po katastarskim opštinama poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
2) korisnicima poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;
3) zakupcima poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;
4) površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja nije data na korišćenje;
5) ukupnoj površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je planirana za davanje u zakup, kao i površine delova poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje su planirane za davanje u zakup (jedna ili više katastarskih parcela) sa brojem katastarske parcele, površinom, klasom i kulturom;
6) stanju zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Organ nadležan za poslove vođenje javne evidencije o nepokretnostima dužan je da dostavi potrebne podatke, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine, organu jedinica lokalne samouprave za izradu programa iz stava 2. ovog člana za narednu godinu, bez naknade.”
Član 20.
U članu 61. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 21.
Posle člana 61. dodaje se naslov iznad člana i član 61a koji glasi:
„Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini uz naknadu
Član 61a
Izuzetno, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju (naftne bušotine, vetrenjače i sl.).
O davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta iz stava 1. ovog člana odluku donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva.
Vlada bliže propisuje uslove, način i postupak za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe, kao i kriterijume za utvrđivanje visine naknade za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe.”
Član 22.
U članu 62. stav 1. reči: „člana 14.” zamenjuju se rečima: „člana 60.”, a posle reči: „duži od 20 godina” tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „a za ribnjake i vinograde 40 godina.”
Član 23.
Član 64. menja se i glasi:
„Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se u zakup javnim oglašavanjem.
Poljoprivredno zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prečeg zakupa.
Odluku o raspisivanju javnog oglasa i odluku o davanju u zakup zemljišta iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, uz saglasnost Ministarstva.
Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine.
Protiv odluke iz stava 3. ovog člana o davanju u zakup zemljišta može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinica lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne sprovede postupak javnog nadmetanja i ne donese odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini postupak će sprovesti Ministarstvo, odnosno nadležni organ za poslove poljoprivrede autonomne pokrajine, za teritoriju autonomne pokrajine.
Početna cena za zakup zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 100% tržišne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70% tržišne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi.
Stručne poslove za prikupljanje potrebne dokumentacije radi davanja u zakup zemljišta iz stava 1. ovog člana obavlja opštinska, odnosno gradska uprava.”
Član 24.
Posle člana 64. dodaju se naslovi iznad članova i čl. 64a i 64b koji glase:
„Pravo prečeg zakupa
Član 64a
Pravo prečeg zakupa imaju pravna i fizička lica koja su vlasnici funkcionalnog sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, ribnjaka, višegodišnjih zasada starijih od tri godine, a mlađih od 15 godina u rodu, vinograda starijih od tri godine, a mlađih od 30 godina u rodu, funkcionalnih poljoprivrednih objekata (u daljem tekstu: infrastruktura), a koji se nalaze na zemljištu u državnoj svojini.
Pravo prečeg zakupa imaju i fizička lica koja su vlasnici objekata za uzgoj i držanje životinja i koja se bave uzgojom i držanjem životinja, a u cilju proizvodnje hrane za životinje, i to jedan hektar po uslovnom umatičenom grlu, a najviše do 50 hektara.
Cena zakupa po pravu prečeg zakupa je prosečna poslednje izlicitirana cena na poslednjem održanom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini istog kvaliteta koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi parcela iz stava 1. ovog člana, odnosno za prosečno izlicitiranu cenu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini istog kvaliteta najbliže jedinice lokalne samouprave.
Pravna i fizička lica, vlasnici infrastrukture iz stava 1. ovog člana i fizička lica stava 2. ovog člana dostavljaju komisiji za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta organa jedinice lokalne samouprave podatke o vlasništvu nad infrastrukturom iz stava 1. ovog člana, odnosno objektima iz stava 2. ovog člana, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Ako lica iz stava 4. ovog člana ne dostave podatke o vlasništvu nad infrastrukturom iz stava 1. ovog člana, odnosno objektima iz stava 2. ovog člana, komisija organa jedinice lokalne samouprave daje u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.
Podatke iz stava 1. ovog člana vlasnik dokazuje izvodom iz odgovarajućih javnih knjiga o evidenciji nepokretnosti, odnosno Ministarstvo utvrđuje stanje i funkcionalnost zasada i infrastrukture iz stava 1. ovog člana.
Pravo učešća u prvom i drugom krugu javnog nadmetanja
za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini
Član 64b
Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa prebivalištem u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koje je vlasnik zemljišta u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj pripada ta katastarska opština.
Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa prebivalištem na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje, a čija se parcela graniči sa zemljištem u državnoj svojini koje je predmet zakupa.
U drugom krugu pravo učešća ima pravno i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom i drugom krugu nemaju pravna i fizička lica koja nisu ispunila sve obaveze iz ranijih ili tekućih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i ona koja su izvršila ometanje poseda poljoprivrednog zemljišta ili koja su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup.”
Član 25.
Član 65. briše se.
Član 26.
U članu 66. stav 1. posle reči: „odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini” dodaje se zapeta i reči: „a po izvršenoj uplati zakupnine postignute na javnom nadmetanju”.
U stavu 2. posle tačke 6) dodaje se tačka 6a) koja glasi:
„6a) sredstva obezbeđenja plaćanja po ugovoru za višegodišnji zakup.”
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Kod ugovora o zakupu, odnosno korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji je zaključen na rok trajanja duži od deset godina, zakupnina se može povećati ako dođe do povećanja prosečne cene zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se to zemljište nalazi.”
Član 27.
U članu 71. posle stava 2. dodaju se st. 3, 4. i 5. koji glase:
„Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta Republike Srbije ako jedinice lokalne samouprave nisu donele program iz stava 1. ovog člana i sprovele postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta autonomne pokrajine ako se jedinica lokalne samouprave iz stava 3. ovog člana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.
Jedinice lokalne samouprave dužne su da Ministarstvu dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, odnosno objekata u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa iz stava 1. ovog člana za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.”
Dosadašnji stav 3. briše se.
Član 28.
U članu 73. stav 1. tačka na kraju briše se i dodaju se reči: „u državnoj svojini”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Odluku o zameni poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi Vlada na predlog Ministarstva, odnosno izvršnog organa autonomne pokrajine za poljoprivredno zemljište koje se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 3.”.
Član 29.
Posle člana 77. dodaje se poglavlje VIa UPRAVA ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE i čl. 77a i 77b koji glase:
„VIa UPRAVA ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE
Obrazovanje Uprave
Član 77a
Radi obavljanja stručnih poslova u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini obrazuje se Uprava.
Poslovi Uprave
Član 77b
Uprava obavlja sledeće poslove:
1) upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini;
2) uspostavlja i vodi informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije;
3) raspodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za Republiku Srbiju;
4) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
5) prati izradu Poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje;
6) obavlja i druge poslove iz oblasti planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.”
Član 30.
U članu 80. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) sadržinu, način izrade i vršenja stručne kontrole Poljoprivredne osnove Republike i poljoprivredne osnove autonomne pokrajine, kao i uslove i način njihovog izlaganja na javni uvid (čl. 7, 9, 10. i 13)”;
Tačka 2) briše se.
U tački 12) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 12a) i 12b) koje glase:
„12a) bliže uslove, način i postupak davanja na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva;
12b) uslove i postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (čl. 64. i 64b).”
Član 31.
U članu 86. stav 1. tačka 10) posle reči: „poljoprivredne prakse”, zapeta i reči: „kao i u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave” brišu se.
Član 32.
Poljoprivredna osnova Republike doneće se u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a poljoprivredna osnova autonomne pokrajine doneće se u roku od pet godina od dana donošenja Poljoprivredne osnove Republike.
Do donošenja poljoprivrednih osnova iz stava 1. ovog člana zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta vršiće se na osnovu godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji se donose u skladu sa ovim zakonom.
Član 33.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 65/08-dr.zakon).
Tokom primene navedenog zakona uočena je potreba za uvođenjem novih rešenja kojim bi se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem.
Poboljšanje i osavremenjivanje postojećih rešenja u navedenom zakonu, normativno uređenje odnosa koji do sada nisu bili uređeni moguće je izmenama i dopunama navedenog zakona.
Iz navedenih razloga, izrađen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Posebno se ističe da se izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo, pored već pomenutih, i iz sledećih razloga, i to:
1) realizacija Strategije poljoprivrede Srbije;
2) otklanjanja nedostataka i ograničenja koji u manjoj ili većoj meri, onemogućavaju ukupnu efikasnost planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
3) planiranje zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kroz donošenja Osnove Republike Srbije i Osnove autonomne pokrajine kojima se bliže određuje prostorni razvoj poljoprivrednog zemljišta za koje su osnove utvrđene u Strategiji prostornog razvoja Republike Srbije;
4) bliže regulisanje zaštite poljoprivrednog zemljišta u odnosu na osnovne postavke uređene propisima o zaštiti životne sredine;
5) unapređenje upravljanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i drugim oblicima svojine;
6) efikasnosti inspekcijskog nadzora;
7) usaglašavanje ovog zakona sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu dopunjen je član 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu (u daljem tekstu: Zakon), tako što je dodat stav 2. kojim je predviđeno da se ovim zakonom obrazuje Uprava za poljoprivredno zemljište, kao organ uprave u sastavu Ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i uređuje njen delokrug.
Članom 2. izmenjena je tačka 1) pojmovnika Zakona tako da glasi: „1) poljoprivredno zemljište jeste zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i zemljište koje se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju”.
Članom 3. izmenjen je član 5. Zakona tako što je poljoprivredna osnova koja se donosi za teritoriju opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, odnosno jedinice lokalne samouprave, izostavljena.
Članom 4. izmenjen je član 6. Zakona tako što su u stavu 3. reči: „izvršeno veće” zamenjene rečima: „izvršni organ”, a stav 4. brisan je.
Članom 5. izmenjen je član 7. Zakona tako što je u stavu 2. brisana tačka 7), a u tački 8) koja postaje tačka 7) reči: „poljoprivrednim osnovama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave” zamenjene su rečima: „poljoprivrednim osnovama autonomne pokrajine”.
Članom 6. brisan je član 8. Zakona koji se odnosi na sadržinu poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave.
Članom 7. izmenjen je stav 2. člana 9. Zakona tako što su reči: „odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave” i stav 3. brisani, a u stavu 5. brisane su reči: „a odluka o izradi poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave”.
Članom 8. izmenjen je član 11. stav 2. Zakona tako da glasi: „Organ nadležan za donošenje poljoprivredne osnove autonomne pokrajine određuje nosioca izrade poljoprivredne osnove autonomne pokrajine”, kao i stav 3.tako da glasi: „Ministarstvo obrazuje komisiju koja izrađuje nacrt Poljoprivredne osnove Republike, a nadležni organ za poslove poljoprivrede u autonomnoj pokrajini obrazuje komisiju koja izrađuje nacrt poljoprivredne osnove autonomne pokrajine”, a stav 4. brisan je.
Članom 9. brisan je član 12. Zakona koji se odnosi na stručnu kontrolu poljoprivredne osnove.
Članom 10. menja se član 13. Zakona tako da glasi: „Pre podnošenja predloga poljoprivredne osnove organu nadležnom za njeno donošenje, poljoprivredna osnova podleže stručnoj kontroli i izlaže se na javni uvid. Stručnu kontrolu vrše naučnoistraživačke organizacije kojima se dostavlja nacrt poljoprivredne osnove na mišljenje. Naučnoistraživačke organizacije su dužne da u roku od 15 dana daju svoje mišljenje na poljoprivrednu osnovu. Posle izvršene stručne kontrole poljoprivredna osnova se izlaže na javni uvid. Izlaganje poljoprivredne osnove na javni uvid oglašava se u dnevnom ili lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglašavanja. O izlaganju poljoprivredne osnove na javni uvid stara se nosilac izrade poljoprivredne osnove. O izvršenom javnom uvidu poljoprivredne osnove sastavlja se izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izveštaj iz stava 6. ovog člana sastavni je deo obrazloženja poljoprivredne osnove.”
Članom 11. menja se član 14. Zakona tako da glasi: „Za sprovođenje Poljoprivredne osnove Republike donosi se godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Godišnji program iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva. Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine ostvaruje se godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Program iz stava 3. ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, u skladu sa poljoprivrednim osnovama Republike, uz saglasnost Ministarstva. Programom iz st. 1. i 3. ovog člana utvrđuje se: vrsta i obim radova koje treba izvršiti u periodu za koji se program donosi, dinamika izvođenja radova i ulaganja sredstava.”
Članom 12. dopunjuje se član 24. stav 1. Zakona tako što se u tački 4) posle reči: „zakona” dodaju reči: „i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina”.
Članom 13. izmenjen je član 25. Zakona tako što su st. 2. i 3. brisani, a stav 4. izmenjen je tako da glasi: „Naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3. ovog zakona.” U stavu 6. Zakona reči: „stava 5.” zamenjene su rečima: „stava 3.”, a u tački 4) posle reči: „poljoprivrednog zemljišta” dodate su reči: „za slučajeve iz člana 23. tač. 1) i 2)”. U stavu 7. Zakona reči: „stava 5.” zamenjene su rečima: „stava 3.”, a dosadašnji st. 4, 5, 6, 7. i 8. postaju st. 2, 3, 4, 5. i 6.
Članom 14. izmenjen je član 26. Zakona tako što su u stavu 1. u tački 1) posle reči: „razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva” dodate reči: „najviše do 200 m2 stambenog prostora”, a stavu 2. posle reči: „gotovih poljoprivrednih proizvoda” brisana je zapeta i reči: „staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba”.
Članom 15. izmenjen je član 32. Zakona tako što je u stavu 1. posle reči: „skupština jedinice lokalne samouprave” brisana zapeta i reči: „u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave” i zapeta, a u stavu 2. posle reči: „jedinice lokalne samouprave” dodate su reči: „uz saglasnost Ministarstva”, dok je stav 4. brisan.
Članom 16. dopunjen je član 48. stav 3. Zakona tako što je u ovom stavu posle reči: „deset vlasnika zemljišta” dodata zapeta i reči: „odnosno ako se radi o državnom poljoprivrednom zemljištu na predlog najmanje jednog vlasnika zemljišta” i zapeta.
Članom 17. izmenjen je član 51. Zakona tako što je stav 2. brisan.
Članom 18. izmenjen je član 59. Zakona tako što je u stavu 1. u tački 2) tačka zapeta zamenjena tačkom, a tačka 3) brisana je.
Članom 19. dopunjen je član 60. Zakona tako što su posle stava 2. dodati st. 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9. koji glase: „Program iz stava 2. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi po prethodno pribavljenom mišljenju komisije koju obrazuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, a koja u svom sastavu ima najmanje polovinu članova fizička lica – poljoprivrednike koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Program iz stava 2. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 31. marta tekuće godine, uz saglasnost Ministarstva. Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana u roku iz stava 4. ovog člana, taj program će doneti Ministarstvo, a za područje autonomne pokrajine organ nadležan za poslove poljoprivrede. Jedinica lokalne samouprave neće ostvariti prihode od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ako ne donese program iz stava 2. ovog člana u roku koji je predviđen u stavu 4. ovog člana. Programom iz stava 2. ovog člana utvrđuje se: vrsta i obim radova koje treba izvršiti u periodu za koji se program donosi, dinamika izvođenja radova i ulaganja sredstava. Godišnji program koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, pored elemenata iz stava 7. ovog člana, sadrži i podatke koji se odnose na poljoprivredno zemljište u svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: u državnoj svojini), i to podatke o: 1) ukupnoj površini i površini po katastarskim opštinama poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 2) korisnicima poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; 3) zakupcima poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; 4) površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja nije data na korišćenje; 5) ukupnoj površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je planirana za davanje u zakup, kao i površine delova poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje su planirane za davanje u zakup (jedna ili više katastarskih parcela) sa brojem katastarske parcele, površinom, klasom i kulturom; 6) stanju zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Organ nadležan za poslove vođenje javne evidencije o nepokretnostima dužan je da dostavi potrebne podatke, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine, organu jedinica lokalne samouprave za izradu godišnjeg programa za narednu godinu, bez naknade”.
Članom 20. dopunjen je član 61. Zakona tako što je posle stava 1. dodat novi stav 2. koji glasi: „Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva”, a dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Članom 21. posle člana 61. Zakona dodat je član 61a koji glasi: „Izuzetno, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se može dati na korišćenje uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju (naftne bušotine, vetrenjače i sl.). Visinu naknade na godišnjem nivou određuje opštinska, odnosno gradska komisija na osnovu prosečne tržišne vrednosti zakupa poljoprivrednog zemljišta odgovarajuće kulture i klase u toj jedinici lokalne samouprave. Odluku o tome donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.”
Članom 22. izmenjen je član 62. stav 1. Zakona tako što su reči: „člana 14.” zamenjene rečima: „člana 60”, a posle reči: „duži od 20 godina” dodata je zapeta i reči: „a za ribnjake i vinograde 40 godina”.
Članom 23. izmenjen je član 64. Zakona tako što je posle stava 1. dodat novi stav 2. koji glasi: „Poljoprivredno zemljište se daje u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prečeg zakupa”. Posle stava 2. dodat je novi stav 3. koji glasi: „Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine”. Stav 3. izmenjen je tako da glasi: „Protiv odluke iz stava 3. ovog člana o davanju u zakup zemljišta može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinica lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke”. Posle stava 3. dodat je novi stav koji glasi: „Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne sprovede postupak javnog nadmetanja i donese odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini postupak će sprovesti Ministarstvo, odnosno nadležni organ za poslove poljoprivrede autonomne pokrajine, za teritoriju autonomne pokrajine”. Stav 4. izmenjen je tako da glasi: „Početna cena za zakup zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 100% tržišne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 70% tržišne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi”. Dosadašnji stav 2. postaje stav 3, stav 3. postaje stav 5, stav 4. postaje 7, a stav 5. postaje stav 8.
Članom 24. dopunjen je Zakon tako što su posle člana 64. dodati novi članovi 64a i 64b.
Članom 64a regulisano je da pravo prečeg zakupa imaju pravna i fizička lica koja su vlasnici funkcionalnog sistema za navodnjavanje, odvodnjavanja, ribnjaka, višegodišnjih zasada starijih od tri godine a mlađih od 15 godina u rodu, vinograda starijih od tri godine a mlađih od 30 godina u rodu, funkcionalnih poljoprivrednih objekata (u daljem tekstu: infrastruktura), a koji se nalaze na zemljištu u državnoj svojini. Pravo prečeg zakupa imaju i fizička lica koja su vlasnici objekata za uzgoj i držanje životinja i koja se bave uzgojom i držanjem životinja, a u cilju proizvodnje hrane za životinje, i to jedan hektar po uslovnom umatičenom grlu, a najviše do 50 hektara. Cena zakupa po pravu prečeg zakupa je prosečna poslednje izlicitirana cena na poslednje održanom javnom nadmetanju za državno zemljište istog kvaliteta koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi parcela iz stava 1. ovog člana, odnosno za prosečno izlicitiranu cenu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini istog kvaliteta najbliže jedinice lokalne samouprave. Pravna i fizička lica, vlasnici infrastrukture iz stava 1. ovog člana i fizička lica stava 2. ovog člana dostavljaju komisiji za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta organa jedinice lokalne samouprave podatke o vlasništvu nad infrastrukturom iz stava 1. ovog člana, odnosno objektima iz stava 2. ovog člana, najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu davanja u zakup. Ako lica iz stava 4. ovog člana ne dostave podatke o vlasništvu nad infrastrukturom iz stava 1. ovog člana, odnosno objektima iz stava 2. ovog člana, komisija organa jedinice lokalne samouprave daje u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Podatke iz stava 1. ovog člana vlasnik dokazuje izvodom iz odgovarajućih javnih knjiga o evidenciji nepokretnosti, odnosno Ministarstvo utvrđuje stanje i funkcionalnost zasada i infrastrukture iz stava 1. ovog člana.
Članom 64b regulisano je da pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa prebivalištem u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osigutranje, odnosno pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koje je vlasnik zemljišta u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj pripada ta katastarska opština. Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osigutranje, sa prebivalištem na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje a čija se parcela graniči sa zemljištem u državnoj svojini koje je predmet zakupa. U drugom krugu pravo učešća ima pravno i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom i drugom krugu nemaju pravna i fizička lica koja nisu ispunila sve obaveze iz ranijih ili tekućih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i ona koja su izvršila smetanje poseda poljoprivrednog zemljišta ili koja su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup.
Članom 25. brisan je član 65. Zakona.
Članom 26. izmenjen je član 66. Zakona tako što je u stavu 1. posle reči: „odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“ dodata zapeta i reči: „a po izvršenoj uplati zakupnine postignute na javnom nadmetanju”, u stavu 2. posle tačke 6) dodata je nova tačka „7) sredstva obezbeđenja plaćanja po ugovoru za višegodišnji zakup.”, a dosadašnja tačka 7) postaje tačka 8). Posle stava 2. dodat je stav 3. koji glasi: „Kod ugovora o zakupu, odnosno korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji je zaključen na rok trajanja duži od deset godina, zakupnina se može povećati ako dođe do povećanja prosečne cene zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se to zemljište nalazi.”
Članom 27. izmenjen je član 71. Zakona tako što su posle stava 2. dodati novi st. 3, 4. i 5. koji glase: „Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta Republike Srbije ako jedinice lokalne samouprave nisu donele program i sprovele postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini prihod su budžeta autonomne pokrajine ako se jedinica lokalne samouprave iz stava 3. ovog člana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Jedinice lokalne samouprave dužne su da Ministarstvu dostave godišnji izveštaj o uplati sredstava za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, odnosno objekata u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa iz stava 1. ovog člana za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.” Dosadašnji stav 3. brisan je.
Članom 28. izmenjen je član 73. Zakona tako što su u stavu 1. posle reči: „ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta” dodate reči: „u državnoj svojini”, a posle stava 1. dodat je novi stav 2. koji glasi: „Odluku o zameni poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi Vlada na predlog Ministarstva, odnosno izvršnog organa autonomne pokrajine za poljoprivredno zemljište koje se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.” U stavu 4. reči: „stava 2.” zamenjene su rečima: „stava 3.”, a dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.
Članom 29. posle člana 77. Zakona dodato je novo poglavlje VIa i novi čl. 77a i 77b.
Članom 77a regulisano je da radi obavljanja stručnih poslova u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini obrazuje se Uprava.
Članom 77b regulisani su poslovi koje Uprava obavlja i to: 1) upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini; 2) uspostavlja i vodi informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije; 3) raspodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za Republiku Srbiju; 4) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta; 5) prati izradu Poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje; 6) obavlja i druge poslove iz oblasti planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Članom 30. izmenjen je član 80. Zakona tako što je u stavu 1. u tački 1) posle reči: „Poljoprivredne osnove Republike” zapeta zamenjena rečju: „i”, posle reči: „poljoprivredne osnove autonomne pokrajine” reči: „i poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave” brisane su, a reči: „(čl. 7, 8, 9, 10, 12. i 13)” zamenjene su rečima: „(čl. 7, 9, 10. i 13)”. Tačka 2) brisana je, a dosadašnje tač. 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11) i 12) postaju tač. 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10) i 11), posle čega je dodata nova tačka „12) uslove i postupak davanja u zakup poljorivrednog zemljišta u državnoj svojini (član 64)”.
Članom 31. izmenjen je član 86. Zakona tako što su u stavu 1. u tački 10) reči: „kao i u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave” brisane.
Članom 32. izmenjen je član 91. Zakona tako što su u stavu 1. posle reči: „poljoprivredna osnova autonomne pokrajine” zapeta i reči: „odnosno poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave” brisane.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebna su minimalna sredstva koja će biti obezbeđena nakon njegovog stupanja na snagu, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Najveći deo sredstava odnosi se na osnivanje i početak rada Uprave za poljoprivredno zemljište.
Ukazujemo da je Uprava za poljoprivredno zemljište osnovana Zakonom o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, broj 62/06), ali da je ista ukinuta stupanjem na snagu Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/08).
Naknadnom analizom ustanovljeno je da je osnivanje Uprave za poljoprivredno zemljište neophodno potrebno, iz kog razloga se ovim zakonom ponovo uspostavlja.
Sredstva koja su potrebna za osnivanje i početak rada Uprave za poljoprivredno zemljište predstavljaju sredstva koja su potrebna za: zasnivanje radnog odnosa od najmanje 20 zaposlenih, za materijalne troškove (zakup poslovnog prostora, komunalne usluge, tekuće održavanje, literaturu, dnevnice, gorivo, telefon/internet i dr.), kao i opremu (kancelarijski nameštaj, automobile, kompjutersku opremu, softver i dr.) u ukupnom iznosu od 10.000.000,00 dinara.
Sredstva za realizaciju programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2009. godini biće obezbeđena iz sopstvenih prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i promene namene poljoprivrednog zemljišta u iznosu od 600.000.000,00 dinara.
Osnivanjem Uprave za poljoprivredno zemljište očekuje se i ostvarivanje značajnijeg prihoda od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i promene namene poljoprivrednog zemljišta (u 2009. godini očekuje se prihod od ovih namena u iznosu od oko 2.000.000.000,00 dinara).
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1) Koji problem se rešava zakonom ?
Republika Srbija ima više od 5 111 000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je preko 4 200 000 hektara obradivo poljoprivredno zemljište. Prosečan posed u Republici Srbiji je ispod 3 hektara, a čini ga više parcela. Republika Srbija ima i najmanju površinu poljoprivrednog zemljišta pod zalivnim sistemima u Evropi.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini još uvek nije evidentirano u celosti. Poljoprivredna preduzeća privatizacijom gube pravo korišćenja zemljišta u državnoj svojini. Takođe, imamo veliki broj preduzeća i zemljoradničkih zadruga koje su u stečaju, a sa svim poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini u ime Republike Srbije upravlja Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Postojećim zakonom je propisano da jedinice lokalne samouprave donose godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kojim, između ostalog, sprovode proceduru davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Ne postoji jedinstveni informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu.
Iz navedenih razloga osnovaće se Uprava za poljoprivredno zemljište koja će upravljati poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, obavljati razvojne i stručne poslove na planiranju, zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta i izradi i održavanju informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu. Racionalnim gazdovanjem poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini budžet Republike Srbije može ostvariti znatan prihod.
Tokom primene postojećeg zakona o poljoprivrednom zemljištu uočeni su izvesni problemi i nedostaci koji se u trenutku donošenja zakona nisu mogli sagledati.
Postojećim zakonom (član 65) propisano je da pravo prvenstva za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ima fizičko, odnosno pravno lice koje je vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, višegodišnjeg zasada, ribnjaka i drugih objekata na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup ukoliko prihvati najvišu ponuđenu cenu na javnom nadmetanju za to zemljište. U proteklih dveipo godine primene ovog zakona ministarstvo je uočilo da se ove cene često nerealno podižu od strane ostalih učesnika na javnom nadmetanju tako da vlasnik navedenih objekata ili zasada na poljoprivrednom zemljištu nije u mogućnosti da je prihvati i ostvari svoja prava prvenstva za zakup zemljišta. Sa druge strane, Ministarstvo ima problem sa uvođenjem u posed tog zemljišta u slučaju da isto zakupi neko drugo fizičko ili pravno lice. Radi rešenja ovog problema zakonom je predviđena mogućnost da se zemljište na kome su izgrađeni objekti ili zasađeni višegodišnji zasadi daje u zakup vlasniku istih, bez javnog nadmetanja po prosečnoj poslednje izlicitiranoj ceni zakupa.
Takođe, primećen je problem kada na javnom nadmetanju višu cenu ponude pravna ili fizička lica iz udaljenih mesta, iz kog razloga fizička lica koja imaju prebivalište u katastarskoj opštini u kojoj se zemljište nalazi nisu u mogućnosti da zakupe poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u toj katastarskoj opštini, a nisu u mogućnosti ni da zakupe zemljište i da ga obrađuju daleko od svog mesta prebivališta. Iz navedenog razloga ovim Zakonom se uvodi javno nadmetanje za davanje zemljišta u državnoj svojini u dva kruga, pri čemu prednost imaju pravna i fizička lica koja imaju prebivalište, odnosno sedište u katastarkoj opštini, odnosno jedinici lokalne samouprave u kojoj se predmetno zemljište nalazi.
Sledeći problem koji treba da se reši zakonom je problem plaćanja zakupnine za zakupljeno zemljište jer se dešava da zakupci ponude višu cenu zakupa, vodeći se svojim procenama o budućoj dobiti od zakupljenog zemljišta, koja je često nerealna i precenjana. Uvođenjem obaveznog plaćanja zakupnine unapred, odnosno pre potpisivanja ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini rešiće se ovaj problem, zakupci će morati da realno sagledaju svoje mogućnosti plaćanja, odnosno na osnovu sredstava sa kojim raspolažu. Na ovaj način sprečiće se i problem prinudne naplate i sudskih sporava.
Takođe, postoji problem kod zakupaca koji nisu izmirili svoje ugovorne obaveze iz prethodno zaključenih ugovora, a javili su se na naredno javno nadmetanje za zakup zemljišta ili su sprečila, odnosno omela sprovođenje javnog nadmetanja ili nenapuštanjem poseda nakon isteka ugovora sprečila uvođenje u posed novog zakupca. Za ovakve slučajeve zakonom je predviđena zabrana učestvovanja na javnom nadmetanju za sva fizička i pravna lica koja nisu ispunila svoje obaveze iz ranijih ili tekućih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i za ona lica koja su izvršila smetanje poseda poljoprivrednog zemljišta ili koja su narušila nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja.
Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu rešiće se i problem nemogućnosti davanja zemljišta u državnoj svojini u slučaju kada neka jedinica lokalne samouprave ne donese godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, jer je predviđena mogućnost da ovaj program donese Ministarstvo, a za područje autonomne pokrajine ovaj program će doneti organ autonomne pokrajine nadležan za poslove poljoprivrede. U tom slučaju jedinice lokalne samouprave neće ostvariti prihod od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Ministarstvu je dostavljen izuzetno veliki broj zahteva fizičkih i pravnih lica za zamenu njihovog zemljišta za zemljište u državnoj svojini. Iz razloga što se zamenom trajno otuđuje zemljište iz državne svojine, zakonom je predloženo rešenje da o zameni zemljišta u državnoj svojini odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Poštovanje agrotehničkih rokova je od izuzetnog značaja u poljoprivrednoj proizvodnji pa zaključenje ugovora po isteku ovih rokova dovodi do nemogućnosti obrade i gubljenja ekonomske godine i dobiti. Iz navedenog razloga zakonom su uvedeni obavezni rokovi za donošenje programa zaštite, korišćenja i ueđenja poljoprivrednog zemljišta, donošenja odluke o davanju u zakup zemljišta, dostavljanja dokumentacije i dr.
Postojećim zakonom propisano je da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje, odnosno u zakup isključivo radi poljoprivredne proizvodnje. Tokom primene ovog zakona uočena je potreba da se u izuzetnim slučajevima, kao što su potrebe za izgradnju naftne bušotine, vetrenjače i sl. ovo zemljište da i u nepoljoprivredne svrhe.
Za zemljište koje se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, rešavanje o žalbi na odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, prema ovom zakonu, rešavaće nadležni organ u autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede.
Donošenjem ovog zakona, kao i podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu njega, biće rešeni osnovni problemi, koji se ogledaju u:
1) organizacionoj strukturi;
2) poštovanju rokova kod davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje diktiraju uslovi u poljoprivredi;
3) poboljšanju postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;
4) sprečiće se postizanje nerealnih cena i prinudna naplata uvođenjem plaćanja zakupnine za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini unapred;
5) regulisaće se pitanja davanja u zakup zemljišta u državnoj svojini u slučaju kad jedinica lokalne samouprave ne izradi program zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta;
6) sankcionisaće se jedinica lokalne samouprave koja ne donese program zaštite, korišćenja i ueđenja poljoprivrednog zemljišta neostvarivanjem sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;
7) omogućiće se u slučaju potrebe za izgradnjom naftnih bušotina, vetrenjača i drugim opravdanim slučajevima davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe uz plaćanje zakupnine;
8) produženje maksimalnog roka zakupa na 40 godina za izgradnju ribnjaka i podizanje vinograda;
9) uvođenje mogućnosti povećanja zakupnine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kod dugoročnih zakupa zemljišta u slučaju povećanja prosečne cene zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se zemljište nalazi;
10) rešavanje pitanja prečeg prava zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za vlasnike ribnjaka, višegodišnjih zasada, poljoprivrednih objekata, a naročito objekata za uzgoj i držanje životinja, bez javnog nadmetanja;
11) regulisanje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini uvođenjem javnog nadmetanja u dva kruga, pri čemu se prednost daje registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja imaju prebivalište, odnosno sedište u karastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje se daje u zakup;
12) uvođenje mogućnosti zamene zemljišta u državnoj svojini na osnovu odluke Vlade.
2) Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
Donošenjem ovog zakona postižu se sledeći ciljevi:
1) uspostavlja se novi organ (Uprava za poljoprivredno zemljište) u sastavu organa (ministarstva) koji će biti odgovoran za poslove planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
2) ruralni razvoj, kroz povećanje poseda, odnosno zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini poljoprivrednici će povećati svoj prihod;
3) uspostaviće se adekvatno vođenje podataka o poljoprivrednom zemljištu kroz jedinstveni informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije koji će se organizovati i voditi u oviru Uprave za poljoprivredno zemljište;
4) postizanje realne cene zakupa i urednog plaćanja zakupnine, uz sprečavanje problema prinudne naplate i sudskih sporova;
5) otkloniće se problemi i nedostaci uočeni prilikom sprovođenja postojećeg zakona.
3) Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
U dosadašnjem periodu Ministarstvo je nastojalo da svaki konkretan problem reši u okviru pojedinačne jedinice lokalne samouprave ili davanjem sugestija i preporuka. Kako ove preporuke nemaju obavezujuću snagu, zakonom se uvode rešenja koja su obavezujuća i jednaka za sve one na koje se odnose.
4) Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?
Donošenje zakona je najbolje rešenje, jer će kompletna oblast planiranja, zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta biti u nadležnosti jednog organa. A donošenjem obavezujućih normi regulisaće se postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na adekvatan način. Sprečiće se nelegalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, omogućiti postizanje realne cene zakupa i uredno plaćanje zakupnine.
5) Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Rešenja predložena ovim zakonom uticaće na sve vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog zemljišta. Predložena rešenja u zakonu posredno utiču na poboljšanje zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva i dobra u opštoj upotrebi. Postizanjem realne cene zakupa omogućiće se redovno plaćanje zakupnine čime će se ostvariti redovna sredstva u budžetu Republike, pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a koja će se plasirati u investicije na poboljšanju zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta uopšte.
6) Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebo malim i srednjim preduzećima?
Vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta neće imati direktna davanja po ovom zakonu, ali će i dalje imati obavezu da poljoprivredno zemljište redovno obrađuju i postupaju prema njemu kao dobri domaćini i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse.
Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi Republike Srbije.
U delu zakona koji se odnosi na planiranje poljoprivrednog zemljišta vlasnici poljoprivrednog zemljišta nisu opterećeni nikakvim dodatnim davanjima, naprotiv, ukidanjem odredaba koje se odnose na izradu osnova zaštite, korišćenja i ueđenja poljoprivrednog zemljišta za jedinice lokalne samouprave smanjuju se troškovi za njihovu izradu.
7) Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Pozitivni efekti ogledaju se kroz efikasniju naplatu zakupnine, pa samim tim su i opravdani troškovi primene zakona.
8) Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Sama priroda izmena i dopuna zakona, kao i sam zakon nisu u funkciji stimulacije pojave novih privrednih subjekata, a tržišna konkurencija poljoprivrednih subjekata se razvija kroz tržišnu borbu poljoprivrednih subjekata za zakup poljoprivrednog zemljišta.
9) Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Tokom decembra i januara 2008. godine, kao i početkom februara 2009. godine održano je više javnih rasprava, savetovanja i tribina povodom zakona.
U javnim raspravama su učestvovali Privredna komora Vojvodine, Privredna komora Srbije, Sindikat poljoprivrednika Vojvodine, kao i veći broj paorskih udruženja i drugih zainteresovanih lica, a zakon je bio prezentovan na stručnom savetovanju u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, iz Novog Sada, koje je održano na Zlatiboru.
Takođe, Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu postavljen je na zvanični sajt Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Imajući u vidu primedbe i sugestije na tekst Nacrta zakona, kao i pravnu teoriju i realne društvene potrebe, stalo se na stanovište da nije potrebno donositi novi zakon, već da je celishodnije izvršiti izmene i dopune postojećeg zakona.
10) Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?
Tokom primene ovog zakona sprovodiće se mere koje su propisane ovim zakonom i podzakonskim propisima, koji će se doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju baze podataka o poljoprivrednom zemljištu koja je neophodna kako bi se efikasno sprovodio zakon.
PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG ZAKONA KOJE SE MENjAJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa.
OVIM ZAKONOM OBRAZUJE SE UPRAVA ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE (U DALjEM TEKSTU: UPRAVA), KAO ORGAN UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE POLjOPRIVREDE (U DALjEM TEKSTU: MINISTARSTVO) I UREĐUJE NjEN DELOKRUG.
Vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) poljoprivredno zemljište jeste zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i zemljište koje je odgovarajućim planskim aktom namenjeno za poljoprivrednu proizvodnju KOJE SE MOŽE PRIVESTI NAMENI ZA POLjOPRIVREDNU PROIZVODNjU;
2) obradivo poljoprivredno zemljište jesu njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi i livade;
3) uređenje poljoprivrednog zemljišta obuhvata mere kojima se realizuju prostorno-planski dokumenti (prostorni i urbanistički planovi i osnove) kroz postupak komasacije i melioracije u cilju poboljšanja prirodnih i ekoloških uslova na poljoprivrednom zemljištu;
4) zaštita poljoprivrednog zemljišta obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem trajnog obezbeđenja prirodnih funkcija zemljišta, korišćenja zemljišta u skladu sa njegovom namenom, očuvanja i unapređivanja namenskog korišćenja zemljišta;
5) komasacija obuhvata planske, organizacione, pravne, ekonomske i tehničke mere koje se sprovode u cilju ukrupnjavanja i poboljšanja prirodnih i ekoloških uslova na zemljištu;
6) melioracije obuhvataju mere koje se sprovode sa ciljem popravljanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta, kao i stvaranje i održavanje optimalnog vodno-vazdušnog režima zemljišta, radi obezbeđenja povoljnih uslova za rast i razvoj gajenih biljaka i postizanje stabilnih prinosa;
7) navodnjavanje jeste izgradnja, korišćenje i održavanje objekata i uređaja kojima se blagovremeno i kontinuirano dovodi voda u poljoprivredno zemljište u cilju dobijanja visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura;
8) odvodnjavanje je izgradnja, korišćenje i održavanje objekata i uređaja kojima se vrši odvođenje suvišnih površinskih i podzemnih voda sa poljoprivrednog zemljišta i redovna primena određenih mera koje omogućavaju neprekidno efikasan rad svih objekata i uređaja u odvođenju suvišnih voda;
9) plodnost zemljišta jeste sposobnost zemljišta da istovremeno zadovolji potrebe biljaka za vodom, hranljivim materijama, vazduhom, toplotom, prostorom za korenov sistem, kao i povoljnim biohemijskim režimom;
10) erozija jeste promena površinskog sloja zemljišta koja nastaje kao posledica delovanja kiše, snega, mraza, temperaturnih razlika, vetra, tekućih voda i antropogenih faktora;
11) opasne i štetne materije u zemljištu jesu grupe neorganskih i organskih jedinjenja koja obuhvataju toksične, korozivne, zapaljive, samozapaljive i radioaktivne proizvode i otpad u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju i koja imaju opasne i štetne uticaje na zemljište.
Član 5.
Radi očuvanja raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, stvaranja preduslova za sprečavanje procesa depopulacije i razaranja zemljišnog prostora, izrade programa i projekata zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, procene ugroženosti poljoprivrednog zemljišta, procene pogodnosti za uređivanje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, stvaranja preduslova za primenu naučno-tehnoloških dostignuća u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i izrade dugoročne strategije razvoja poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturno-istorijskim razvojem, donose se poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kao planski dokumenti.
Poljoprivredne osnove zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta donose se za teritoriju Republike (u daljem tekstu: Poljoprivredna osnova Republike), I ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE (U DALjEM TEKSTU: POLjOPRIVREDNA OSNOVA AUTONOMNE POKRAJINE), za teritoriju opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave).
Poljoprivredne osnove iz stava 2. ovog člana donose se u skladu sa prostornim i urbanističkim planovima i drugim planskim dokumentima i moraju biti međusobno usaglašene.
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine i poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave moraju biti u skladu sa Poljoprivrednom osnovom Republike.
POLjOPRIVREDNA OSNOVA AUTONOMNE POKRAJINE MORA BITI U SKLADU SA POLjOPRIVREDNOM OSNOVOM REPUBLIKE.
Član 6.
Poljoprivrednu osnovu Republike donosi Vlada.
Poljoprivredna osnova Republike objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Poljoprivrednu osnovu autonomne pokrajine donosi izvršno veće IZVRŠNI ORGAN autonomne pokrajine, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva i objavljuje u službenom glasilu autonomne pokrajine.
Poljoprivrednu osnovu jedinice lokalne samouprave donosi skupština jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva i objavljuje u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Član 7.
Poljoprivrednom osnovom Republike određuju se načela prostornog uređenja i ciljevi razvoja zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Poljoprivredna osnova Republike naročito sadrži:
1) ciljeve, zadatke i osnovne postavke zaštite, uređenja i korišenja poljoprivrednog zemljišta;
2) prirodnu osnovu razvoja poljoprivrede u Republici;
3) površine i strukturu načina korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Republici;
4) stanje i probleme zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
5) ocenu pogodnosti i ograničenja za razvoj poljoprivredne proizvodnje po jedinicama lokalne samouprave;
6) planska rešenja zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
7) uputstva o načinu i postupku za izradu poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave;
8) 7) način primene i sprovođenja poljoprivredne osnove (smernice za primenu poljoprivredne osnove u poljoprivrednim osnovama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, POLjOPRIVREDNIM OSNOVAMA AUTONOMNE POKRAJINE, institucionalna, informatička i programsko istraživačka podrška u ostvarivanju Poljoprivredne osnove Republike i drugo).
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine sadrži elemente iz stava 2. ovog člana za teritoriju autonomne pokrajine.
Član 8.
Poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave naročito sadrži:
1) ciljeve, zadatke i osnovne postavke zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
2) podatke i informacije za izradu poljoprivredne osnove;
3) zaštitu poljoprivrednog zemljišta;
4) korišćenje poljoprivrednog zemljišta;
5) uređenje poljoprivrednog zemljišta;
6) plan aktivnosti, procenu investicionih ulaganja i očekivane efekte.
Poljoprivredna osnova jedinica lokalne samouprave može se doneti i za područje koje obuhvata teritorije dve ili više jedinica lokalne samouprave.
Član 9.
Izradi poljoprivredne osnove pristupa se na osnovu odluke o izradi poljoprivredne osnove koju donosi organ nadležan za njeno donošenje, a u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Odluka o izradi poljoprivredne osnove autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave, donosi se po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva.
Odluka o izradi poljoprivredne osnove koja se donosi za područja koja obuhvataju teritorije dve ili više jedinica lokalne samouprave smatra se donetom kada je u istovetnom tekstu usvoje nadležni organi jedinica lokalne samouprave za čiju teritoriju se donosi.
Odluka o izradi poljoprivredne osnove naročito sadrži podatke o: cilju donošenja poljoprivredne osnove, području koje je obuhvaćeno poljoprivrednom osnovom, izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, roku izrade poljoprivredne osnove, izvorima sredstava za izradu poljoprivredne osnove i mestu održavanja javnog uvida.
Odluka o izradi Poljoprivredne osnove Republike objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odluka o izradi poljoprivredne osnove autonomne pokrajine u službenom glasilu autonomne pokrajine, a odluka o izradi poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Član 11.
Ministarstvo je nosilac izrade Poljoprivredne osnove Republike.
Organ nadležan za donošenje poljoprivredne osnove autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave određuje nosioca izrade poljoprivredne osnove autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave.
ORGAN NADLEŽAN ZA DONOŠENjE POLjOPRIVREDNE OSNOVE AUTONOMNE POKRAJINE, ODREĐUJE NOSIOCA IZRADE POLjOPRIVREDNE OSNOVE AUTONOMNE POKRAJINE.
Poljoprivrednu osnovu iz st. 1. i 2. ovog člana može da izrađuje privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice, koje je registrovano za obavljanje delatnosti poljoprivrede, koje ima najmanje dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke i sa položenim stručnim ispitom.
MINISTAR, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DRŽAVNA UPRAVA, REŠENjEM OSNIVA POSEBNU RADNU GRUPU KOJA IZRAĐUJE NACRT POLjOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE, A NADLEŽNI ORGAN ZA POSLOVE POLjOPRIVREDE U AUTONOMNOJ POKRAJINI OBRAZUJE KOMISIJU KOJA IZRAĐUJE NACRT POLjOPRIVREDNE OSNOVE AUTONOMNE POKRAJINE.
Stručni ispit iz stava 3. ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministar).
Član 12.
Pre podnošenja predloga poljoprivredne osnove organu nadležnom za njeno donošenje, poljoprivredna osnova podleže stručnoj kontroli i izlaže se na javni uvid.
Stručna kontrola obuhvata proveru usklađenosti poljoprivredne osnove sa odlukom o njenoj izradi, proveru usklađenosti poljoprivredne osnove sa zakonom, standardima i normativima i drugim propisima donetim na osnovu zakona.
Stručnu kontrolu Poljoprivredne osnove Republike vrši komisija koju obrazuje Ministar.
Stručnu kontrolu poljoprivredne osnove autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave vrši komisija koju obrazuje organ nadležan za donošenje poljoprivredne osnove autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave.
O izvršenoj stručnoj kontroli poljoprivredne osnove sastavlja se izveštaj koji sadrži podatke o izvršenoj stručnoj kontroli sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izveštaj iz stava 5. ovog člana dostavlja se nosiocu izrade poljoprivredne osnove, koji je dužan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja postupi po datim primedbama.
Član 13.
Izlaganje poljoprivredne osnove na javni uvid vrši se posle izvršene stručne kontrole. Izlaganje poljoprivredne osnove na javni uvid oglašava se u dnevnom ili lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglašavanja. O izlaganju poljoprivredne osnove na javni uvid stara se nosilac izrade poljoprivredne osnove.
O izvršenom javnom uvidu poljoprivredne osnove sastavlja se izveštaj koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izveštaj iz stava 2. ovog člana sastavni je deo obrazloženja poljoprivredne osnove.
PRE PODNOŠENjA PREDLOGA POLjOPRIVREDNE OSNOVE ORGANU NADLEŽNOM ZA NjENO DONOŠENjE, POLjOPRIVREDNA OSNOVA PODLEŽE STRUČNOJ KONTROLI I IZLAŽE SE NA JAVNI UVID.
STRUČNU KONTROLU VRŠE NAUČNOISTRAŽIVAČKE ORGANIZACIJE KOJIMA SE DOSTAVLjA NACRT POLjOPRIVREDNE OSNOVE NA MIŠLjENjE.
NAUČNOISTRAŽIVAČKE ORGANIZACIJE DUŽNE SU DA U ROKU OD 15 DANA DAJU SVOJE MIŠLjENjE NA POLjOPRIVREDNU OSNOVU.
POSLE IZVRŠENE STRUČNE KONTROLE POLjOPRIVREDNA OSNOVA IZLAŽE SE NA JAVNI UVID.
IZLAGANjE POLjOPRIVREDNE OSNOVE NA JAVNI UVID OGLAŠAVA SE U DNEVNOM ILI LOKALNOM LISTU I TRAJE 30 DANA OD DANA OGLAŠAVANjA. O IZLAGANjU POLjOPRIVREDNE OSNOVE NA JAVNI UVID STARA SE NOSILAC IZRADE POLjOPRIVREDNE OSNOVE.
O IZVRŠENOM JAVNOM UVIDU POLjOPRIVREDNE OSNOVE SASTAVLjA SE IZVEŠTAJ KOJI SADRŽI PODATKE O IZVRŠENOM JAVNOM UVIDU SA SVIM PRIMEDBAMA I STAVOVIMA PO SVAKOJ PRIMEDBI.
IZVEŠTAJ IZ STAVA 6. OVOG ČLANA SASTAVNI JE DEO OBRAZLOŽENjA POLjOPRIVREDNE OSNOVE.
Član 14.
Za sprovođenje Poljoprivredne osnove Republike donosi se godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Godišnji program iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave ostvaruje se godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Program iz stava 3. ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva.
Program iz stava 3. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi po prethodno pribavljenom mišljenju komisije koju obrazuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, a koja u svom sastavu ima najmanje polovinu članova fizička lica – poljoprivrednike koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava.
Programom iz st. 1. i 3. ovog člana utvrđuje se: vrsta i obim radova koje treba izvršiti u periodu za koji se program donosi, dinamika izvođenja radova i ulaganja sredstava.
Godišnji program koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, pored elementa iz stava 6. ovog člana, sadrži i podatke koji se odnose na poljoprivredno zemljište u svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: državnoj svojini), i to podatke o:
1) ukupnoj površini i površini po katastarskim opštinama poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
2) korisnicima poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini;
3) površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja nije data na korišćenje;
4) ukupnoj površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je planirana za davanje u zakup, kao i površine delova poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje su planirane za davanje u zakup (jedna ili više katastarskih parcela) sa brojem katastarske parcele, površinom, klasom, kulturom, katastarskim prihodom i tržišnoj vrednošću katastarske parcele;
5) stanju zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
ZA SPROVOĐENjE POLjOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE DONOSI SE GODIŠNjI PROGRAM ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA.
GODIŠNjI PROGRAM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA.
POLjOPRIVREDNA OSNOVA AUTONOMNE POKRAJINE OSTVARUJE SE GODIŠNjIM PROGRAMOM ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA.
PROGRAM IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DONOSI NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, U SKLADU SA POLjOPRIVREDNIM OSNOVAMA REPUBLIKE, UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA.
PROGRAMOM IZ ST. 1. I 3. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE: VRSTA I OBIM RADOVA KOJE TREBA IZVRŠITI U PERIODU ZA KOJI SE PROGRAM DONOSI, DINAMIKA IZVOĐENjA RADOVA I ULAGANjA SREDSTAVA.
Član 24.
Uz zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu:
1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
2) zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
3) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;
4) projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. tačka 2. ovog zakona I POTVRDA O OVERENIM BILANSNIM REZERVAMA MINERALNIH SIROVINA.
Član 25.
Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada (u daljem tekstu: naknada za promenu namene).
Za korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe na određeno vreme, naknada za promenu namene plaća se godišnje u iznosu o 10% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Visina naknade iz stava 2. ovog člana za prvu godinu utvrđuje se u odnosu na tržišnu vrednost obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe, a za svaku narednu godinu u odnosu na tržišnu vrednost obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan 1. februara tekuće godine.
Naknada za promenu namene na neodređeno vreme plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. Naknada za promenu namene na neodređeno vreme ne može biti viša od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po jednom hektaru, osim na obradivom poljoprivrednom zemljištu prve i druge katastarske klase.
NAKNADA ZA PROMENU NAMENE PLAĆA SE JEDNOKRATNO U IZNOSU OD 50% TRŽIŠNE VREDNOSTI OBRADIVOG POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA NA DAN PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA PROMENU NAMENE OBRADIVOG POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA, ODNOSNO 20% TRŽIŠNE VREDNOSTI GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA ZA PROMENU NAMENE IZ ČLANA 23. STAV 1. TAČKA 3) OVOG ZAKONA.
Obavezu plaćanja, kao i visinu naknade za promenu namene rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Uz zahtev iz stava 5. STAVA 3. ovog člana podnosi se:
1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta;
2) kopija plana katastarske parcele;
3) izvod iz odgovarajućeg urbanističkog plana o nameni katastarske parcele;
4) saglasnost Ministarstva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta ZA SLUČAJEVE IZ ČLANA 23. TAČ. 1) I 2) OVOG ZAKONA.
Na rešenje iz stava 5. STAVA 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu.
Sredstva ostvarena od naknade za promenu namene u visini od 60% prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi obradivo poljoprivredno zemljište čija se namena menja i koriste se za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ te jedinice lokalne samouprave.
Član 26.
Naknada za promenu namene ne plaća se u slučaju:
1) izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva NAJVIŠE DO 200 M2 STAMBENOG PROSTORA;
2) izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i ako ne poseduje drugo odgovarajuće neobradivo poljoprivredno zemljište;
3) određivanja lokacije za groblje ili proširenje groblja;
4) izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;
5) regulacije vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;
6) izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta;
7) pošumljavanja obradivog poljoprivrednog zemljišta šeste, sedme i osme katastarske klase u slučaju kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pošumi, kao i u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 1. ovog zakona;
8) podizanja rasadnika za proizvodnju reproduktivnog materijala voćno-loznih i šumskih drvenastih vrsta;
9) podizanja poljozaštitnih pojaseva;
10) podizanja veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu šeste i sedme katastarske klase, kao i kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pretvori u veštačke livade i pašnjake, kao i u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje u smislu stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana su objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba (u daljem tekstu: poljoprivredni objekti).
Ispunjenost uslova za oslobađanje plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana, na zahtev zainteresovanog lica, rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava.
Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana zainteresovano lice podnosi dokaz o vlasništvu ili pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana katastarske parcele, podatke o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta, a u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu.
Član 32.
Skupština jedinice lokalne samouprave, u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave, određuje teritoriju katastarske opštine ili delove katastarskih opština, koja se uređuje komasacijom.
Uređenje teritorije komasacijom iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu programa komasacije koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA.
Na osnovu programa komasacije donose se načela komasacije i izrađuje tehnička dokumentacija (projekti).
Uređenje teritorije komasacijom ne može se vršiti ako nije doneta poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave.
Član 48.
Ukrupnjavanje zemljišnog poseda radi njegovog racionalnijeg korišćenja može da se vrši dobrovoljnim grupisanjem zemljišta.
Grupisanje zemljišta iz stava 1. ovog člana može da se vrši na teritoriji cele katastarske opštine ili dela katastarske opštine.
Skupština jedinice lokalne samouprave donosi odluku o pokretanju postupka za dobrovoljno grupisanje zemljišnog poseda na predlog najmanje deset vlasnika zemljišta, ODNOSNO AKO SE RADI O DRŽAVNOM POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU NA PREDLOG NAJMANjE JEDNOG VLASNIKA ZEMLjIŠTA, ili ako utvrdi da za to postoje opravdani razlozi.
Za spise i radnje u postupku dobrovoljnog grupisanja zemljišta ne plaća se administrativna taksa.
Član 51.
Sistemi za navodnjavanje se, po pravilu, rade na obradovom poljoprivrednom zemljištu viših klasa pogodnosti za navodnjavanje.
Klase pogodnosti za navodnjavanje utvrđuju se poljoprivrednom osnovnom jedinice lokalne samouprave.
Član 59.
Vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta dužan je:
1) da obradivo poljoprivredno zemljište redovno obrađuje i da primenjuje mere propisane ovim zakonom i drugim propisima;
2) da postupa kao dobar domaćin i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse;.
3) da zemljište koristi u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave.
Obradivo poljoprivredno zemljište koje nije obrađeno u prethodnom vegetacionom periodu, Ministarstvo može dati u zakup fizičkom, odnosno pravnom licu za period do tri godine, uz plaćanje zakupnine vlasniku zemljišta, a po odbijanju troškova postupka.
Član 60.
Poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini raspolaže i upravlja država preko Ministarstva.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi se prema godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
PROGRAM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DONOSI PO PRETHODNO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU KOMISIJE KOJU OBRAZUJE PREDSEDNIK OPŠTINE, ODNOSNO GRADONAČELNIK, A KOJA U SVOM SASTAVU IMA NAJMANjE POLOVINU ČLANOVA FIZIČKA LICA – POLjOPRIVREDNIKE KOJI SU UPISANI U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE UREĐUJE UPIS U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA.
PROGRAM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽAN JE DA DONESE NAJKASNIJE DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE, UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA.
AKO NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NE DONESE PROGRAM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA U ROKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, PROGRAM ĆE DONETI MINISTARSTVO, A ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE POLjOPRIVREDE.
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NEĆE OSTVARITI PRIHODE OD DAVANjA U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI AKO NE DONESE PROGRAM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA U ROKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
PROGRAMOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE: VRSTA I OBIM RADOVA KOJE TREBA IZVRŠITI U PERIODU ZA KOJI SE PROGRAM DONOSI, DINAMIKA IZVOĐENjA RADOVA I ULAGANjA SREDSTAVA.
PROGRAM KOJI DONOSI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, PORED ELEMENATA IZ STAVA 7. OVOG ČLANA, SADRŽI I PODATKE KOJI SE ODNOSE NA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE (U DALjEM TEKSTU: U DRŽAVNOJ SVOJINI), I TO PODATKE O:
1) UKUPNOJ POVRŠINI I POVRŠINI PO KATASTARSKIM OPŠTINAMA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;
2) KORISNICIMA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI;
3) ZAKUPCIMA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI;
4) POVRŠINI POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI KOJA NIJE DATA NA KORIŠĆENjE;
5) UKUPNOJ POVRŠINI POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI KOJA JE PLANIRANA ZA DAVANjE U ZAKUP, KAO I POVRŠINE DELOVA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI KOJE SU PLANIRANE ZA DAVANjE U ZAKUP (JEDNA ILI VIŠE KATASTARSKIH PARCELA) SA BROJEM KATASTARSKE PARCELE, POVRŠINOM, KLASOM I KULTUROM;
6) STANjU ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI.
ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE VOĐENjE JAVNE EVIDENCIJE O NEPOKRETNOSTIMA DUŽAN JE DA DOSTAVI POTREBNE PODATKE, NAJKASNIJE DO 30. OKTOBRA TEKUĆE GODINE, ORGANU JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZA IZRADU PROGRAMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ZA NAREDNU GODINU, BEZ NAKNADE”.
Član 61.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama – školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama u površini koja je primerena delatnosti kojom se bave, a najviše do 100 hektara, a visokoobrazovnim ustanovama – fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija najviše do 1.000 htektara.
POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI MOŽE SE DATI NA KORIŠĆENjE BEZ PLAĆANjA NAKNADE PRAVNIM LICIMA U DRŽAVNOJ SVOJINI REGISTROVANIM ZA POSLOVE U OBLASTI ŠUMARSTVA.
Odluku o tome donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.
KORIŠĆENjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA
U DRŽAVNOJ SVOJINI8 UZ NAKNADU
ČLAN 61A
IZUZETNO, POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI MOŽE SE DATI NA KORIŠĆENjE UZ NAKNADU PRAVNIM I FIZIČKIM LICIMA ZA NEPOLjOPRIVREDNU PROIZVODNjU (NAFTNE BUŠOTINE, VETRENjAČE I SL.).
ODLUKU O O DAVANjU NA KORIŠĆENjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA.
VLADA BLIŽE PROPISUJE USLOVE, NAČIN I POSTUPAK ZA DAVANjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI NA KORIŠĆENjE U NEPOLjOPRIVREDNE SVRHE KAO I KRITERIJUME ZA UTVRĐIVANjE VISINE NAKNADE ZA DAVANjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI NA KORIŠĆENjE U NEPOLjOPRIVREDNE SVRHE.
Član 62.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. ovog zakona može se dati u zakup, ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz člana 14. ČLANA 60. ovog zakona predviđeno za davanje u zakup fizičkom, odnosno pravnom licu za period koji ne može biti kraći od jedne godine niti duži od 20 godina, A ZA RIBNjAKE I VINOGRADE 40 GODINA.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup ne može se dati u podzakup.
Član 64.
POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI DAJE SE U ZAKUP JAVNIM OGLAŠAVANjEM.
POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE DAJE SE U ZAKUP JAVNIM NADMETANjEM U DVA KRUGA, OSIM KOD PRAVA PREČEG ZAKUPA.
ODLUKU O RASPISIVANjU JAVNOG OGLASA I ODLUKU O DAVANjU U ZAKUP ZEMLjIŠTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA ČIJOJ TERITORIJI SE NALAZI POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI, UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA.
ODLUKU O DAVANjU U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽAN JE DA DONESE NAJKASNIJE DO 1. JUNA TEKUĆE GODINE.
Protiv odluke iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
PROTIV ODLUKE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA O DAVANjU U ZAKUP ZEMLjIŠTA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTARSTVU, A PROTIV ISTIH ODLUKA DONETIH OD STRANE ORGANA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE SA TERITORIJE AUTONOMNE POKRAJINE NADLEŽNOM ORGANU AUTONOMNE POKRAJINE ZA POSLOVE POLjOPRIVREDE, U ROKU OD 15 DANA OD DANA DONOŠENjA ODLUKE.
AKO NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NE SPROVEDE POSTUPAK JAVNOG NADMETANjA I NE DONESE ODLUKE O DAVANjU U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI POSTUPAK ĆE SPROVESTI MINISTARSTVO, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN ZA POSLOVE POLjOPRIVREDE AUTONOMNE POKRAJINE, ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE.
Početna cena za zakup zemljišta iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od 70% tržišne cene zakupa na području na kojem se to zemljište nalazi.
POČETNA CENA ZA ZAKUP ZEMLjIŠTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U PRVOM KRUGU NE MOŽE BITI NIŽA OD 100% TRŽIŠNE CENE ZAKUPA NA PODRUČJU NA KOJEM SE TO ZEMLjIŠTE NALAZI, ODNOSNO U DRUGOM KRUGU NE MOŽE BITI NIŽA OD 70% TRŽIŠNE CENE ZAKUPA NA PODRUČJU NA KOJEM SE TO ZEMLjIŠTE NALAZI.
STRUČNE POSLOVE ZA PRIKUPLjANjE POTREBNE DOKUMENTACIJE RADI DAVANjA U ZAKUP ZEMLjIŠTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBAVLjA OPŠTINSKA, ODNOSNO GRADSKA UPRAVA.
PRAVO PREČEG ZAKUPA
ČLAN 64A
PRAVO PREČEG ZAKUPA IMAJU PRAVNA I FIZIČKA LICA KOJA SU VLASNICI FUNKCIONALNOG SISTEMA ZA NAVODNjAVANjE I ODVODNjAVANjE, RIBNjAKA, VIŠEGODIŠNjIH ZASADA STARIJIH OD TRI GODINE A MLAĐIH OD 15 GODINA U RODU, VINOGRADA STARIJIH OD TRI GODINE, A MLAĐIH OD 30 GODINA U RODU, FUNKCIONALNIH POLjOPRIVREDNIH OBJEKATA (U DALjEM TEKSTU: INFRASTRUKTURA), A KOJI SE NALAZE NA ZEMLjIŠTU U DRŽAVNOJ SVOJINI.
PRAVO PREČEG ZAKUPA IMAJU I FIZIČKA LICA KOJA SU VLASNICI OBJEKATA ZA UZGOJ I DRŽANjE ŽIVOTINjA I KOJA SE BAVE UZGOJOM I DRŽANjEM ŽIVOTINjA, A U CILjU PROIZVODNjE HRANE ZA ŽIVOTINjE, I TO JEDAN HEKTAR PO USLOVNOM UMATIČENOM GRLU, A NAJVIŠE DO 50 HEKTARA.
CENA ZAKUPA PO PRAVU PREČEG ZAKUPA JE PROSEČNA POSLEDNjE IZLICITIRANA CENA NA POSLEDNjEM ODRŽANOM JAVNOM NADMETANjU ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI ISTOG KVALITETA KOJE JE DATO U ZAKUP NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJOJ SE NALAZI PARCELA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODNOSNO ZA PROSEČNO IZLICITIRANU CENU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI ISTOG KVALITETA NAJBLIŽE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.
PRAVNA I FIZIČKA LICA, VLASNICI INFRASTRUKTURE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I FIZIČKA LICA STAVA 2. OVOG ČLANA DOSTAVLjAJU KOMISIJI ZA IZRADU GODIŠNjEG PROGRAMA ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE PODATKE O VLASNIŠTVU NAD INFRASTRUKTUROM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODNOSNO OBJEKTIMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NAJKASNIJE DO 30. OKTOBRA TEKUĆE GODINE ZA NAREDNU GODINU.
AKO LICA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA NE DOSTAVE PODATKE O VLASNIŠTVU NAD INFRASTRUKTUROM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODNOSNO OBJEKTIMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KOMISIJA ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DAJE U ZAKUP POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI.
PODATKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VLASNIK DOKAZUJE IZVODOM IZ ODGOVARAJUĆIH JAVNIH KNjIGA O EVIDENCIJI NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO MINISTARSTVO UTVRĐUJE STANjE I FUNKCIONALNOST ZASADA I INFRASTRUKTURE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
PRAVO UČEŠĆA U PRVOM I DRUGOM KRUGU JAVNOG NADMETANjA
ZA ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI
ČLAN 64B
PRAVO UČEŠĆA U JAVNOM NADMETANjU ZA DAVANjE U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI U PRVOM KRUGU IMA FIZIČKO LICE KOJE JE UPISANO U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA, SA PREBIVALIŠTEM U KATASTARSKOJ OPŠTINI NA KOJOJ SE NALAZI ZEMLjIŠTE KOJE JE PREDMET ZAKUPA I IMA SVOJSTVO OSIGURANIKA POLjOPRIVREDNIKA KOD REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, ODNOSNO PRAVNO LICE KOJE JE UPISANO U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA, KOJE JE VLASNIK ZEMLjIŠTA U KATASTARSKOJ OPŠTINI U KOJOJ SE NALAZI ZEMLjIŠTE KOJE JE PREDMET ZAKUPA I IMA SEDIŠTE NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJOJ PRIPADA TA KATASTARSKA OPŠTINA.
PRAVO UČEŠĆA U JAVNOM NADMETANjU ZA DAVANjE U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI U PRVOM KRUGU IMA I FIZIČKO LICE KOJE JE UPISANO U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA I IMA SVOJSTVO OSIGURANIKA POLjOPRIVREDNIKA KOD REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, SA PREBIVALIŠTEM NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJA SPROVODI JAVNO NADMETANjE A ČIJA SE PARCELA GRANIČI SA ZEMLjIŠTEM U DRŽAVNOJ SVOJINI KOJE JE PREDMET ZAKUPA.
U DRUGOM KRUGU PRAVO UČEŠĆA IMA PRAVNO I FIZIČKO LICE KOJE JE UPISANO U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA.
PRAVO UČEŠĆA U JAVNOM NADMETANjU ZA DAVANjE U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI U PRVOM I DRUGOM KRUGU NEMAJU PRAVNA I FIZIČKA LICA KOJA NISU ISPUNILA SVE OBAVEZE IZ RANIJIH ILI TEKUĆIH UGOVORA O ZAKUPU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI, KAO I ONA KOJA SU IZVRŠILA OMETANjE POSEDA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA ILI KOJA SU NARUŠAVALA NESMETANO ODVIJANjE BILO KOG DELA POSTUPKA JAVNOG NADMETANjA PRILIKOM DAVANjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI U ZAKUP.
Član 65.
Pravo prvenstva za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ima fizičko, odnosno pravno lice koje je:
1) vlasnik, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je u upotrebi, višegodišnjeg zasada mlađeg od 15 godina, ribnjaka i drugih poljoprivrednih objekata na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup;
2) vlasnik, odnosno zakupac zemljišta koje se graniči sa poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini koje se daje u zakup;
3) poljoprivrednik koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava;
4) vlasnik, odnosno zakupac zemljišta koje je najbliže poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini koje se daje u zakup.
Fizičko, odnosno pravno lice iz stava 1. ovog člana ima pravo prvenstva ako prihvati najvišu ponuđenu cenu.
Podatke iz stava 1. tač. 1, 2. i 4. ovog člana vlasnik, odnosno zakupac dokazuje izvodom iz odgovarajućih javnih knjiga o evidenciji nepokretnosti.
Član 66.
Na osnovu odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, A PO IZVRŠENOJ UPLATI ZAKUPNINE POSTIGNUTE NA JAVNOM NADMETANjU, Ministarstvo i zakupac zaključuju ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Ugovor iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) podatke o nazivu katastarske opštine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju katastarskog plana, postojećem načinu korišćenja (kulturi) i katastarskoj klasi zemljišta;
2) vreme trajanja zakupa;
3) visinu i rok plaćanja zakupnine;
4) vreme amortizacije višegodišnjih zasada;
5) prava i obaveze zakupca;
6) razloge za otkaz ugovora;
6a) SREDSTVA OBEZBEĐENjA PLAĆANjA PO UGOVORU ZA
7) razloge za prestanak ugovora.
KOD UGOVORA O ZAKUPU, ODNOSNO KORIŠĆENjU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI KOJI JE ZAKLjUČEN NA ROK TRAJANjA DUŽI OD DESET GODINA, ZAKUPNINA SE MOŽE POVEĆATI AKO DOĐE DO POVEĆANjA PROSEČNE CENE ZAKUPA NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJOJ SE TO ZEMLjIŠTE NALAZI.
Član 71.
Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno poljoprivrednog objekta u državnoj svojini u visini od 60% prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i koriste se za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
U autonomnoj pokrajini, sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno poljoprivrednog objekta u državnoj svojini u visini od 30% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 30% prihod su budžeta autonomne pokrajine, a 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.
SREDSTVA OSTVARENA OD DAVANjA U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE AKO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NISU DONELE PROGRAMIZ STAVA 1. OVOG ČLANA I SPROVELE POSTUPAK DAVANjA U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI.
SREDSTVA OSTVARENA OD DAVANjA U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI PRIHOD SU BUDžETA AUTONOMNE POKRAJINE AKO SE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NALAZI NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE.
JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNE SU DA MINISTARSTVU DOSTAVE IZVEŠTAJ O UPLATI SREDSTAVA OSTVARENIH OD DAVANjA U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI, ODNOSNO OBJEKATA U DRŽAVNOJ SVOJINI NAJKASNIJE DO 10. NOVEMBRA TEKUĆE GODINE, KAO I GODIŠNjI IZVEŠTAJ O KORIŠĆENjU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA TEKUĆU GODINU DO 31. JANUARA NAREDNE GODINE.
O korišćenju sredstava za realizaciju programa iz stava 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave podnosi Ministarstvu godišnji izveštaj.
Član 73.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se zameniti za poljoprivredno zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica u slučaju ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta U DRŽAVNOJ SVOJINI.
ODLUKU O ZAMENI POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI DONOSI VLADA NA PREDLOG MINISTARSTVA, ODNOSNO IZVRŠNOG ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE KOJE SE NALAZI NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE.
Zamena iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovom da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i poljoprivredno zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica koje se zamenjuje, imaju istu tržišnu vrednost.
Ugovor o zameni poljoprivrednog zemljišta iz stava 1. ovog člana zaključuju Ministarstvo i vlasnik poljoprivrednog zemljišta.
Procena tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta iz stava 2. STAVA 3. ovog člana vrši se na osnovu podataka o tržišnoj ceni na području na kojem se zemljište nalazi pribavljenih od nadležnog organa.
VIA UPRAVA ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE
OBRAZOVANjE UPRAVE
ČLAN 77A
RADI OBAVLjANjA STRUČNIH POSLOVA U OBLASTI ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA I UPRAVLjANjA POLjOPRIVREDNIM ZEMLjIŠTEM U DRŽAVNOJ SVOJINI OBRAZUJE SE UPRAVA.
POSLOVI UPRAVE
ČLAN 77B
UPRAVA OBAVLjA SLEDEĆE POSLOVE:
1) UPRAVLjA POLjOPRIVREDNIM ZEMLjIŠTEM U DRŽAVNOJ SVOJINI;
2) USPOSTAVLjA I VODI INFORMACIONI SISTEM O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU REPUBLIKE SRBIJE;
3) RASPODELjUJE SREDSTVA ZA IZVOĐENjE RADOVA I PRATI REALIZACIJU GODIŠNjEG PROGRAMA ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA ZA REPUBLIKU SRBIJU;
4) OSTVARUJE MEĐUNARODNU SARADNjU U OBLASTI ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA;
5) PRATI IZRADU POLjOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE I NjENO OSTVARIVANjE;
6) OBAVLjA I DRUGE POSLOVE IZ OBLASTI PLANIRANjA, ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA.
Član 80.
Ministar bliže propisuje:
1) SADRŽINU, NAČIN IZRADE I VRŠENjA STRUČNE KONTROLE POLjOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE I POLjOPRIVREDNE OSNOVE AUTONOMNE POKRAJINE, KAO I USLOVE I NAČIN NjIHOVOG IZLAGANjA NA JAVNI UVID (ČL. 7, 9, 10. I 13);
2) program, uslove i način polaganja stručngo ispita iz člana 11. ovog zakona;
3) uslove koje treba da ispuni privredno društvo, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice u pogledu tehničkih i stručnih kapaciteta za ispitivanje opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje (član 17. stav 2);
4) dozvoljene količine opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje i metod njihovog ispitivanja (član 17. stav 3);
5) uslove koje treba da ispuni privredno društvo, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice u pogledu tehničkih i stručnih kapaciteta za vršenje kontrole plodnosti, odnosno utvrđivanje količine mineralnih đubriva i pesticida u obradivom poljoprivrednom zemljištu (član 21. stav 3);
6) po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za geodetske poslove, sadržinu, postupak izrade i donošenja programa komasacije, sadržinu odluke o sprovođenju komasacije, načela komasacije, način rada komisije i njenih podkomisija (čl. 32, 34. i 35);
7) po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za geodetske poslove, sadržinu tehničke dokumentacije za izvođenje geodetsko-tehničkih radova (projekata) u komasaciji (član 32);
8) uslove, način i postupak dobrovoljnog grupisanja zemljišta (član 48);
9) sadržinu i postupak utvrđivanja klasa pogodnosti za navodnjavanje obradivog poljoprivrednog zemljišta (član 51);
10) uslove koje treba da ispuni privredno društvo, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice za izradu projekta: rekultivacije poljoprivrednog zemljišta, melioracije livada i pašnjaka, pretvaranja neobradivog u obradivo poljoprivredno zemljište, poboljšanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta (čl. 55, 56, 57. i 58);
11) kodeks dobre poljoprivredne prakse (član 59. stav 1. tačka 2);
12) način i postupak davanja u zakup obradivog poljoprivrednog zemljišta koje nije obrađeno u prethodnom vegetacionom periodu (član 59. stav 2);
12a) BLIŽE USLOVE, NAČIN I POSTUPAK DAVANjA NA KORIŠĆENjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI PRAVNIM LICIMA U DRŽAVNOJ SVOJINI REGISTROVANIM U OBLASTI ŠUMARSTVA (ČLAN 61);
12b) USLOVE I POSTUPAK DAVANjA U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI (ČL. 64. I 64B).
Član 86.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice ako:
1) poljoprivredno zemljište, odnosno poljoprivredno zemljište koje je prostornim ili urbanističkim planom određeno da bude građevinsko, do privođenja planiranoj nameni, redovno ne obrađuje i ne koristi koristi za poljoprivrednu proizvodnju (član 3);
2) ispitivanje opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje vrši bez ovlašćenja Ministarstva (član 17. stav 2);
3) ne vrši kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i kontrolu količine mineralnih đubriva i pesticida unetih u obradivo poljoprivredno zemljište od prve do pete katastarske klase (član 21. st. 1. i 2);
4) ispitivanje plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i utvrđivanje količine unetih mineralnih đubriva i pesticida u obradivo poljoprivredno zemljište, vrši bez ovlašćenja Ministarstva (član 21. stav 3);
5) ne dozvoli pristup na svoje zemljište stručnjacima geodetskih, vodnih, poljoprivrednih i drugih organizacija, koje obavljaju radove u vezi sa uređenjem poljoprivrednog zemljišta (član 30);
6) izrađuje projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljišta suprotno odredbama člana 55. ovog zakona;
7) izrađuje projekat melioracija livada i pašnjaka suprotno odredbama člana 56. ovog zakona;
8) izrađuje projekat pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljišta u obradivo suprotno odredbama člana 57. ovog zakona;
9) izrađuje projekat poboljšanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta suprotno odredbama člana 58. ovog zakona;
10) obradivo poljoprivredno zemljište redovno ne obrađuje, poljoprivredno zemljište ne koristi po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse, kao i u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave (član 59);
11) ne dozvoli napajanje stoke i držaocima stoke koji pašnjake ne koriste, a prirodno su upućeni na iskorišćavanje vode na tim pašnjacima (član 74. stav 4);
12) privede pašnjak drugoj kulturi suprotno članu 75. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno preduzeću ili drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom od 2.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. tač. 1, 3, 5, 10, 11. i 12. ovog člana vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta – fizičko lice.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. tač. 1, 3, 5, 10, 11. i 12. ovog člana preduzetnik.
Član 91.
POLjOPRIVREDNA OSNOVA REPUBLIKE DONEĆE SE U ROKU OD TRI GODINE OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, A POLjOPRIVREDNA OSNOVA AUTONOMNE POKRAJINE DONEĆE SE U ROKU OD PET GODINA OD DANA DONOŠENjA POLjOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE.
DO DONOŠENjA POLjOPRIVREDNIH OSNOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAŠTITA, UREĐENjE I KORIŠĆENjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA VRŠIĆE SE NA OSNOVU GODIŠNjIH PROGRAMA ZAŠTITE, UREĐENjA I KORIŠĆENjA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA KOJI SE DONOSE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.