Na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 107/05) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
U R E D B U
O NACIONALNOM PROGRAMU ZA PREVENCIJU RAKA DOJKE
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program za prevenciju raka dojke i uređuje se sprovođenje zdravstvene zaštite kojom se obuhvataju aktivnosti na prevenciji raka dojke.
Član 2.
Aktivnosti na prevenciji raka dojke sprovode se po Nacionalnom programu iz stava 1. ove uredbe koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.
Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 3.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 110-866/2009
U Beogradu, 19. februara 2009. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić
4100209.005.doc/19
NACIONALNI PROGRAM
ZA PREVENCIJU RAKA DOJKE
Uvod
Rak dojke je najčešći maligni tumor i jedan vodećih uzroka prevremene smrti kod žena Republici Srbiji. Stope obolevanja i umiranja od raka dojke su u neprekidnom porastu već nekoliko decenija. Kod više od polovine žena rak dojke se otkriva u odmakloj fazi.
Porast obolevanja od raka dojke beleži se u svim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju i pripisuje se porastu standarda i izmeni načina života. Kako su u sadašnjem trenutku mogućnosti za primarnu prevenciju tj. sprečavanje nastanka raka dojke veoma ograničene, preventivne aktivnosti usmeravaju se na rano otkrivanje i smanjenje smrtnosti od raka dojke.
Zahvaljujući organizovanim programima ranog otkrivanja (u daljem tekstu: skrining) usmerenim na rano otkrivanje raka dojke i blagovremenoj primeni adekvatnog lečenja, u većini razvijenih zemalja beleži se u poslednjoj deceniji značajan pad smrtnosti od ove bolesti.
Skrining za rak dojke sprovodi se organizovanjem mamografskih pregleda kod zdravih žena određene starosne dobi. Otkrivanje raka dojke u ranoj fazi, pored visoke šanse za izlečenje, omogućava i primenu poštednih hirurških intervencija, brži oporavak, smanjenje invalidnosti, bolji kvalitet života kao i smanjenje troškova lečenja i indirektnih troškova bolesti.
Uočavajući ovaj problem kao jedan od prioritetnih, Ministarstvo zdravlja obrazovalo je Republičku stručnu komisiju za rak dojke (u daljem tekstu: Komisija) čiji je zadatak, između ostalog, da sačini program skrininga za rak dojke.
Nakon analize epidemiološke situacije raka dojke, postojećih resursa i organizacije zdravstvene službe u Republici Srbiji, Komisija je, uvažavajući preporuke međunarodnih stručnih asocijacija i koristeći iskustva drugih zemalja, izradila predlog Nacionalnog programa skrininga za rak dojke.
Pred učesnicima u sprovođenju aktivnosti stoji veoma odgovoran i složen zadatak da se sa ograničenim finansijskim sredstvima organizuje i sprovede uspešan skrining program.
Program skrininga za rak dojke može biti uspešan samo ukoliko su, pored aktivnosti za rano otkrivanje, omogućeni i adekvatna dijagnostika, lečenje, suportivna i palijativna nega kao komponente sveobuhvatne kontrole raka dojke čiji je cilj smanjenje smrtnosti od raka dojke i poboljšanje kvaliteta života obolelih žena.
1. Prikaz situacije
1.1. Epidemiološka situacija
Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Republici Srbiji. Svake godine registruje se oko 4000 novootkrivenih slučajeva ove bolesti, što predstavlja više od četvrtine svih malignih bolesti kod žena.
Od raka dojke godišnje umre 1600 žena, što čini oko 18% smrtnosti od kancera.
Stope incidence i mortaliteta su u neprekidnom porastu. Sirova stopa mortaliteta raka dojke se od 1970. godine povećala četiri puta, sa deset na 100,000 žena na 40 u 2004. godini. Standardizovana stopa mortaliteta povećala se u istom periodu dva i po puta (sa 8,3 na 20.7).
Rak dojke je i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena. Meren godinama izgubljenog života, rak dojke je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena starosti 45-64 godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.
Kod žena u Republici Srbiji, rak dojke se najčešće otkriva u odmakloj fazi. U trenutku postavljanja dijagnoze, kod više od polovine žena je došlo do širenja bolesti iz dojke u regionalne limne žlezde, na kožu ili već postoje udaljene metastaze, što značajno smanjuje njihove šanse za izlečenje. Značajan pokazatelj je i veličina tumora u trenutku otkrivanja: samo kod 30% žena se tumor dojke otkrije dok je manjih dimenzija, do 2 cm; udeo nepalpabilnih tumora (tumora koji se još uvek ne mogu napipati a otkrivaju se mamografskim snimanjem) je zanemarljiv. Kod žena kod kojih je rak dojke otkriven u operabilnom stadijumu, najčešće se rade radikalne hirurške intervencije; procenat poštednih operacija se kreće od 20 do 45%, u zavisnosti od ustanove u kojoj se intervencija sprovodi.
1.2. Zakonska regulativa i organizacija zdravstvene službe
Sistem zdravstvene zaštite i organizacija zdravstvene službe regulisani su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 107/05-u daljem tekstu: Zakon).
Zdravstvena zaštita u smislu Zakona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju (član 2).
Zdravstvenu službu u Republici Srbiji čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe (privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa Zakonom (član 6). Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou (čl.79, 88, 89, 90. i 91).
Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou i u kojoj se obezbeđuje najmanje preventivna zdravstvena zaštita za sve kategorije stanovnika, hitna medicinska pomoć, opšta medicina, zdravstvena zaštita žena i dece, patronažna služba kao i laboratorijska i druga dijagnostika (čl. 94. i 95).
Zakonom su regulisani poslovi zdravstvene delatnosti na primarnom nivou koji, između ostalog, obuhvataju i sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti. Zdravstvene ustanove na ovom nivou, takođe ostvaruju saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim i drugim ustanovama i organizacijama za pripremanje i izvođenje programa za očuvanje i unapređenje zdravlja (član 88).
U Republici Srbiji prema Uredbi o Planu mreže zdravstvenih ustanova („Službeni glasnik RS”, br. 42/06 i 119/07) postoji ukupno 159 domova zdravlja (od čega 117 samostalnih, a 42 u sastavu 22 zdravstvena centra), sa mrežom zdravstvenih stanica i ambulanti.
Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou (član 110). Zdravstvena delatnost na ovom nivou obuhvata složenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i lečenja i rehabilitacije bolesnih i povređenih (član 90). U Republici Srbiji, prema Uredbi o planu mreže zdravstvenih ustanova, ima ukupno 40 opštih bolnica, od kojih je 16 samostalnih, a 24 u sastavu zdravstvenih centara.
Zdravstvena zaštita na tercijarnom nivou obavlja se u klinikama, institutima, kliničko-bolničkim centrima i kliničkim centrima (čl. 115,116,117. i 118). U Republici Srbiji, prema Planu mreže zdravstvenih ustanova ima ukupno četiri kliničko bolnička centra, četiri klinička centra i dva samostalna instituta za onkologiju (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu i Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici).
Instituti i zavodi za javno zdravlje kao ustanove zdravstvene zaštite koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa (član 119, 120, 121. i 122) odgovorni su za planiranje, praćenje i sprovođenje posebnih programa zdravstvene zaštite definisanih od strane Ministarstva zdravlja. U Republici Srbiji ima ukupno 23 instituta i zavoda za javno zdravlje.
1.3. Kadrovski kapaciteti i opremljenost
Preduslov za organizaciju i sprovođenje Nacionalnog programa za prevenciju raka dojke (u daljem tekstu: Program skrininga) je obezbeđenje adekvatne opreme – mamografskih jedinica i kadrova, na prvom mestu lekara specijalista radiologije i rendgen tehničara obučenih za izvođenje mamografskih pregleda.
Prema podacima Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut”, od 2007. godine u Republici Srbiji je bilo 40 analognih mamografa. Godine proizvodnje, kvalitet opreme i teritorijalna distribucija bili su veoma neujednačeni, a neki od aparata nisu bili u funkciji. Ni jedan od tada postojećih aparata nije imao adekvatnu kontrolu kvaliteta.
U Republici Srbiji radi ukupno u svim zdravstvenim ustanovama 580 lekara radiologa od kojih se, prema dostupnim podacima, mamografskom dijagnostikom bavi
manje od 10%; 755 rendgen tehničara više i 712 rendgen tehničara srednje stručne spreme. Od ukupnog broja, na bolničkim odeljenjima radi ukupno 164 lekara specijalista radiologije (28,3%), 99 viših rendgen tehničara (13,%) i 492 rendgen tehničara sa srednjom spremom (69,1%). Ostali su organizaciono distrubuirani po dijagnostičkim službama zdravstvenih ustanova. Od ukupnog broja zaposlenih, na bolničkim odeljenjima rade:
– u opštim bolnicama, na odeljenjima radiologije radi 9 lekara (od kojih sedam specijalista radiologa), dva viša i 31 rendgen tehničara srednje spreme, a na onkološkim odeljenjima četiri lekara (od kojih tri specijalista radiologa), 18 viših i 30 radioloških tehničara;
– u kliničko bolničkim centrima na odeljenjima radiologije radi pet lekara specijalista radiologa, jedan viši i deset radioloških tehničara;
– u kliničkim centrima na odeljenjima radiologije radi 50 lekara (od kojih 39 specijalista radiologa), 12 viših i 91 radioloških tehničara;
– u institutima za onkologiju na odeljenjima radiološke dijagnostike i odeljenjima radioterapije radi 137 lekara (od kojih 110 specijalista radiologa), 66 viših i 330 radioloških tehničara.
2. Ciljevi Programa skrininga
Osnovni cilj Programa skrininga je otkrivanje raka dojke u početnom stadijumu kod većeg procenta žena nego što je to danas slučaj čime se omogućuje:
1) Smanjenje smrtnosti žena od raka dojke u Republici Srbiji;
2) Smanjenje invaliditeta;
3) Poboljšanje kvaliteta života bolesnica sa rakom dojke.
Specifični ciljevi programa jesu:
-podizanje svesti žena o značaju redovnih pregleda, ranog otkrivanja raka dojke i informisanje o značaju skrining programa;
-postizanje visokog obuhvata skrining programom (bar 70% žena ciljne populacije);
-obezbeđenje adekvatne dijagnostike i lečenja žena sa pozitivnim rezultatom skrining pregleda;
– obezbeđivanje podrške Programu skrininga na državnom nivou;
-definisanje uloge ustanova na svim nivoima zdravstvene zaštite u prevenciji i lečenju raka dojke;
-jačanje kapaciteta zdravstvenih ustanova za rano otkrivanje, dijagnostiku i lečenje raka dojke (oprema, kadar, metodologija);
-uspostavljanje sistema prikupljanja i upravljanja podacima iz Programa skrininga;
-uspostavljanje kontrole kvaliteta usluga iz domena skrininga raka dojke;
-uključivanje organa jedinica lokalne samouprave i udruženja u sprovođenje Programa skrininga.
3. Upravljanje i koordinacija aktivnostima Programa skrininga
Program skrininga sprovodi se na teritoriji Republike Srbije u vidu organizovanog decentralizovanog programa.
1. Ministarstvo zdravlja
1.1 Na osnovu člana 23. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, 79/05 i 101/07) i člana 22. Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade („Službeni glasnik RS”, 81/07-prečišćen tekst i 69/08), obrazovalo je Republičku stručnu komisiju za rak dojke.
Komisija je izradila Predlog Nacionalnog programa skrininga za rak dojke.
1.2 U okviru Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zastitu imenovalo je osobu odgovornu za implementaciju programa.
1.3 Formiraće Kancelariju za skrining raka dojke.
2. Republička stručna komisija za rak dojke
2.1 Ima stručno konsultantsku ulogu u organizovanju i praćenju aktivnosti Programa skrininga, kao i u radu Kancelarije za skrining raka dojke.
2.2 Vrši evaluaciju uspešnosti Programa skrininga na osnovu podataka i izveštaja dobijenih od Kancelarije za skrining raka dojke i predlaže mere za unapređenje Programa skrininga.
2.3 Propisuje standarde kadrova, prostora i opreme i način dobijanja licence za sprovođenje skrining pregleda dojki.
2.4 Propisuje standarde kvaliteta za aktivnosti koje sprovode u sklopu Programa skrininga i vrši njihovu evaluaciju.
Kancelarija za skrining raka dojke
3.1 Organizuje i koordiniše aktivnosti za skrining raka dojke na teritoriji Republike Srbije.
3.2 Izrađuje finansijski plan na godišnjem nivou za potrebe sprovođenja
Programa skrininga i predlaže distribuciju sredstava učesnicima tog programa.
3.3 Prikuplja, analizira i predlaže mere za unapređenje kadrovskih kapaciteta i opreme potrebne za sprovođenje Programa skrininga.
3.4 Organizuje edukaciju zdravstvenih radnika i saradnika za sprovođenje Programa skrininga u saradnji sa instititutima i klinikama za onkologiju i drugim ustanovama.
3.5 Organizuje izradu idejnog rešenja i štampanje uniformnih pozivnih pisama i pratećeg zdravstveno-promotivnog materijala, vodi kampanju socijalne mobilizacije na nacionalnom nivou i uključuje nacionalne medije i druge neophodne subjekte u realizaciji skrininga.
3.6 Organizuje izradu namenskog softvera za potrebe sprovođenja Programa skrininga; organizuje distribuciju ovog softvera svim učesnicima Programa skrininga kao i obuku za njegovo korišćenje.
3.7 Formira i u saradnji sa Službom za informatiku Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut” vodi bazu podataka skrininga za rak dojke.
3.8 Obezbeđuje kontinuirani dvosmerni protok podataka i informacija između svih institucija i učesnika u Programu skrininga.
3.9 Organizuje i nadzire sprovođenje kontrole kvaliteta u svim procesima Programa skrininga.
3.10 Analizira podatke o realizaciji organizovanog skrininga raka dojke i periodične izveštaje dostavlja Republičkoj stručnoj komisiji za rak dojke i Sektoru za Javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.
3.11 Izrađuje plan i izveštaj o finansijskom poslovanju Kancelarije za skrining raka dojke, koji dostavlja Ministarstvu zdravlja.
3.12 U Kancelariji za skrining raka dojke rade lekari odgovarajućih specijalnosti (epidemiolog ili specijalista socijalne medicine, radiolog, kliničar-onkolog), informatičar i tehnički sekretar.
4. Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut”
4.1 Koordinira aktivnosti instituta i zavoda za javno zdravlje koji su uključeni u Program skrininga.
4.2 Obezbeđuje informatičku podršku u sprovođenju Programa skrininga za rak dojke u smislu: prikupljanja podataka iz mreže instituta i zavoda za javno zdravlje u elektronskoj formi, ažuriranja Baze podataka skrininga, prosleđivanja podataka iz Baze Kancelariji za skrining (jednom mesečno) i izrade periodičnih izveštaja za potrebe Kancelarije za skrining i Ministarstva zdravlja. Podaci o novootkrivenim slučajevima raka dojke u toku sprovođenja programa skrininga dostavljaju se Centru za kontrolu i prevenciju nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut”, radi ažuriranja baze podataka Centralnog registra za rak.
4.3 Učestvuje u sprovođenju edukacije kadrova za učešće u Programu skrininga.
5. Institut i zavod za javno zdravlje
5.1 Pokreće i organizuje program skrininga na teritoriji za koju je osnovan. Ove aktivnosti obavlja u saradnji sa zdravstvenim ustanovama koje su uključene u Program skrininga raka dojke.
5.2 Formira Grupu za skrining raka dojke koju čine:
5.2.1 tim zavoda za javno zdravlje – epidemiolog, specijalista socijalne medicine, informatičar, administrativni radnik i dr.
5.2.2 predstavnici zdravstvenih ustanova koje će biti uključene u Program skrininga (ustanove u kojima se sprovodi mamografija, ustanova u kojima se vrše dalja dijagnostika i lečenje promena u dojci)
5.2.3 predstavnik organa jedinice lokalne samouprave (osoba zadužena za zdravstvo).
Grupa za skrining raka dojke zadužena je za sprovođenje Programa skrininga na svojoj teritoriji i sprovodi sledeće aktivnosti:
-izrađuje operativni plan za sprovođenje Programa skrininga na svojoj teritoriji;
– koordinira aktivnosti zavoda sa aktivnostima zdravstvenih centara u kojima se sprovode skrining pregledi;
-organizuje saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave, javnim glasilima i drugim sredstvima javnog informisanja;
-identifikuje ciljnu grupu, izrađuje raspored pozivanja i pregleda, šalje pozive i ponovne pozive;
-vodi baze podataka Programa skrininga, odnosno prikuplja i obrađuje podatke o poslatim pozivima, obavljenim pregledima, rezultatima pregleda i dr;
-prosleđuje podatke – osoba odgovorna za vođenje baze podataka iz Programa skrininga zavoda za javno zdravlje (imenovana od strane Grupe za skrining raka dojke) dostavlja Institutu za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut” setove podataka iz programa skrininga u elektronskom obliku jednom mesečno;
– izrađuje periodične (šestomesečne) izveštaje pokazatelja za Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut” o sprovođenju Programa skrininga, na osnovu procesnih i ishodnih pokazatelja.
6. Zdravstvene ustanove
Skrining preglede u sklopu Programa skrininga mogu sprovoditi zdravstvene ustanove koje poseduju mamografsku jedinicu koja ispunjava propisane standarde.
Program skrininga sprovodi se prema stručno-metodološkim uputstvima.
Skrining pregledi u sklopu Programa skrininga planiraju se i sprovode u saradnji sa zavodom za javno zdravlje na teritoriji na kojoj se sprovodi skrining. Ustanova imenuje svog predstavnika u Grupi za skrining raka dojke koja se formira u zavodu za javno zdravlje na teritoriji na kojoj se sprovodi skrining.
7. Instituti i klinike za onkologiju
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Insitut za onkologiju Vojvodine, Klinika za onkologiju Kliničkog centra Niš i Klinički centar Kragujevac:
-sprovode edukaciju za sprovođenje skrining mamografije (radiologa, radioloških tehničara i fizičara) i kliničkog pregleda dojki;
-učestvuju u vršenju nadzora nad kvalitetom skrining pregleda, postupaka dalje dijagnostike i lečenja pacijentkinja uključenih u skrining program.
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije i Insitut za onkologiju Vojvodine u saradnji sa drugim onkološkim ustanovama propisuju protokole dijagnostike i lečenja raka dojke.
8. Ustanove koje se bave osiguranjem i kontrolom kvaliteta u radiološkoj dijagnostici
Kontrola kvaliteta mamografskih jedinica sprovodi se u saradnji sa ovlašćenim ustanovama (Institut za nuklearne nauke Vinča -Laboratorija za zaštitu od zračenja i dr.).
5. Skrining program
5.1. Metodologija skrininga
Skrining program sprovodi se na teritoriji Republike Srbije u vidu organizovanog decentralizovanog programa.
Skrining programom obuhvataju se žene starosti od 45 do 69 godina.
Ciljna grupa identifikuje se preko biračkih spiskova, baze jedinstvenih matičnih brojeva građana ili liste osiguranika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Svim ženama iz ciljne grupe dostavlja se poziv za testiranje na kućnu adresu.
Testiranje podrazumeva klinički pregled dojki i mamografiju.
Klinički pregled sprovodi obučeni lekar ustanove u kojoj se sprovodi skrining pregled (ili drugi lekar, na način definisan Planom skrininga za teritoriju za koju je zdravstvena ustanova osnovana).
Mamografsko snimanje sprovodi se u dve standardne projekcije (mediolateralna i kraniokaudalna).
Dvojno očitavanje mamografskih filmova sprovodi se kao nezavisno očitavanje od strane dva radiologa.
U slučaju pozitivnog nalaza, pacijent se upućuje na dalju dijagnostiku ili režim kontrola u skladu sa odgovarajućim uputstvom.
Skrining interval je dve godine.
5.2. Pokretanje Programa skrininga
Sprovođenje Programa skrininga u jedinicama lokalne samouprave organizuju instituti i zavodi za javno zdravlje za teritoriju za koju su osnovani u saradnji sa zdravstvenim ustanovama koje ispunjavaju uslove za obavljanje skrining pregleda za rak dojke.
Institut i zavod za javno zdravlje formiraju Radnu grupu za skrining raka dojke za teritoriju za koju su osnovani, a koju čine:
-tim zavoda za javno zdravlje – epidemiolog, specijalista socijalne medicine, informatičar, administrativni radnik i dr;
-predstavnici zdravstvenih ustanova koje će biti uključene u Program skrininga (ustanova u kojima se sprovodi mamografija i ustanova u kojima se vrše dalja dijagnostika i lečenje promena u dojci);
-predstavnik organa jedinice lokalne samouprave (osoba zadužena za zdravstvo).
O formiranju grupe izveštava se Kancelarija za skrining raka dojke.
Grupa za skrining raka dojke u saradnji sa Kancelarijom za skrining raka dojke izrađuje plan za sprovođenje skrining programa na teritoriji za koju je zdravstvena ustanova osnovana.
Ovaj plan precizno i konkretno definiše:
– zakazivanje pregleda u ustanovama i slanje poziva od strane zavoda;
– sprovođenje skrining pregleda;
– organizovanje drugog čitanja mamografskih snimaka;
– čuvanja mamografskih snimaka;
– saopštavanja rezultata;
– način upućivanja i mesto sprovođenja dalje dijagnostike;
– način upućivanja i mesto sprovođenja lečenja;
– vođenja evidencije;
– prikupljanje i prosleđivanje podataka;
– izrade izveštaja.
Za svaku od navedenih aktivnosti definišu se: način i mesto sprovođenja, odgovorne osobe, dinamika – vremenski rokovi i dr.
Finanskijski plan izrađuje se u saradnji sa Kancelarijom za skrining raka dojke koja pravi finansijski plan na godišnjem nivou za potrebe sprovođenja skrininga u Republici Srbiji.
5.3 Informisanje, edukacija, komunikacija i socijalna mobilizacija
Pre započinjanja implementacije skrining programa neophodno je definisati strategiju informisanja, edukacije, komunikacije i socijalne mobilizacije, operativni plan za njenu realizaciju, vremenski okvir i odgovorna lica za sprovođenje navedenih aktivnosti.
Na nivou Republike Srbije, ove aktivnosti organizuje Kancelarija za skrining raka dojke. Na nivou teritorije za koju je zdravstvena ustanova osnovana, strategiju informisanja, edukacije, komunikacije i socijalne mobilizacije izrađuje i sprovodi Grupa za skrining raka dojke i ona predstavlja sastavni deo plana skrininga raka dojke.
5.4. Identifikacija ciljne populacije
Ciljna populacija su stanovnice Republike Srbije starosti od 45 do 69 godina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (prema popisu iz 2002. godine) u ovoj grupi se nalazi 1.305.000 žena.
Ciljna grupa identifikuje se preko biračkih spiskova građana, baze jedinstvenih matičnih brojeva građana ili liste osiguranika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Grupa za skrining raka dojke imenuje osobe zadužene za:
-izradu spiska ciljne populacije na teritoriji na kojoj se sprovodi Program skrininga (ime, prezime, godina rođenja, jedinstveni matični broj građana, puna adresa stanovanja);
-izradu spiska zdravstvenih ustanova na teritoriji za koju je zdravstvena ustanova formirana i u kojima se mogu sprovoditi skrining pregledi u sklopu Programa skrininga;
-izradu plana pozivanja (koja godišta žena će se pozivati koje kalendarske godine)
-obezbeđivanje potrebnog broja pozivnih pisama;
-uspostavljanje evidencije poslatih poziva, uručenih poziva i odaziva natestiranje (kroz namenski uniformni softver koji obezbeđuje Kancelarija za skrining raka dojke).
5.5. Dostavljanje poziva
Na osnovu spiska ciljne populacije, plana pozivanja i raspoloživih termina za preglede, ustanove će za teritoriju za koju su osnovane sprovoditi skrining preglede i izrađivati raspored dostavljanja poziva na teritorijama okruga u kojima će se sprovoditi skrining pregledi.
Svakoj osobi sa spiska dostavljaju se:
1)pozivno pismo koje sadrži poziv za učešće u Programu skrininga sa:
-unapred zakazanim datumom, vremenom i mestom obavljanja pregleda; -brojem telefona za potvrdu dolaska ili izmenu termina;
-napomenom da žena ponese nalaze prethodnim mamografskih i drugih pregleda dojki (ukoliko ih je bilo);
2) informativni liflet
Informativni liflet sadrži kratke i jednostavne informacije o cilju, značaju i načinu sprovođenja skrininga kao i o postojanju lažno negativnih i lažno pozitivnih rezultata i njihovih potencijalnih posledica.
Neophodno je definisati vreme obavljanja skrining pregleda ne samo u prepodnevnim već i u popodnevnim časovima radi usklađivanja sa ličnim i radnim obavezama žena koje se pozivaju na skrining.
Grupa za skrining periodično (u periodu od 30 do 60 dana) proverava odaziv žena koristeći bazu podataka u kojoj se ovi podaci evidentiraju i koja se takođe redovno ažurira. Osobama koje se nisu odazvale pozivu nakon dva meseca dostavlja se drugi, a po potrebi i treći poziv na skrining.
5.6. Organizacija testiranja
Zdravstvena ustanova će na osnovu svojih kadrovskih i prostornih mogućnosti napraviti organizaciju sprovođenja skrininga. Klinički i mamografski pregledi sprovode se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvima (Uputstvo za obavljanje kliničkog pregleda dojki i Uputstvo za obavljanje mamografskog pregleda dojki). Celokupna dokumentacija pacijenta kao i način vođenja evidencije propisani su odgovarajućim uputstvom.
Navedenog datuma, sa pozivnim pismom osoba se javlja u ustanovu u kojoj će biti sproveden skrining pregled. Zaduženi zdravstveni radnik je prihvata, uzima pozivno pismo i obavi evidentiranje i upućuje u odgovarajuću ambulantu za klinički pregled dojki. Sa nalazom kliničkog pregleda pacijentkinja se upućuje na mamografski pregled. Po obavljenom mamografskom pregledu, pacijentkinji se saopštavaju termin i način dobijanja rezultata skrining pregleda.
5.7. Očitavanje mamografskih snimaka
Radi unapređenja kvaliteta mamografske metode, vrši se dvojno očitavanje mamografskih filmova odnosno nezavisno očitavanje od strane dva radiologa. Neophodne kvalifikacije radiologa i način očitavanja definisani su Uputstvom za obavljanje mamografskog pregleda dojki.
Na osnovu kliničkog i mamografskog nalaza, radiolog donosi odluku o tome da li se rezultat skrining pregleda smatra negativnim ili je potrebno upućivanje na dalju dijagnostiku.
5.8. Saopštavanje rezultata
Saopštavanje rezultata skrining pregleda mora se sprovesti najkasnije tri nedelje po obavljanju pregleda.
U slučaju negativnog rezultata skrining pregleda, pacijentkinji se saopštavaju rezultati, eventualno uručuju mamografski snimci (u zavisnosti od tipa korišćenog mamografa i organizacije čuvanja snimaka) i saopštava da će pozivno pismo za sledeći pregled dobiti u predviđenom terminu (za dve godine).
5.9. Upućivanje pacijenata na dalju dijagnostiku
Ukoliko je nalaz skrining pregleda pozitivan, lekar koji učestvuje u skrining pregledima saopštava pacijentkinji rezultate, uvrštava je u poseban režim praćenja ili upućuje na dalju dijagnostiku u istoj ili odgovarajućoj regionalnoj zdravstvenoj ustanovi sekundarnog ili tercijarnog nivoa u skladu sa Uputstvom za praćenje žena sa pozitivnim mamografskim nalazom.
Plan skrininga za rak dojke definiše ustanove u kojima se vrši dalja dijagnostika kod žena sa pozitivnim nalazom. Način upućivanja pacijentkinje u navedene ustanove treba za pacijenta da bude jednostavan, prihvatljiv, razumljiv i sa minimumom stresa. Izuzetno je važno obezbediti adekvatnu komunikaciju sa pacijentom na svakom nivou. Ona podrazumeva objašnjenje pacijentkinji o tome zbog čega se upućuje na poseban režim pregleda ili dalju dijagnostiku i omogućava postavljanje pitanja od strane pacijentkinje u svakoj fazi.
5.10. Kontrola kvaliteta mamografskih pregleda
Kontrola kvaliteta mamografskih pregleda sprovodi se redovnim dnevnim, nedeljnim, polugodišnjim i godišnjim testovima koje izvode radiolozi, radiološki tehničari i fizičari u skladu sa Uputstvom za kontrolu kvaliteta u Programu skrininga. Ovo uputstvo sadrži detaljan opis, procedure i uputstva za sve postupke, odgovarajuće radne listove, kriterijume prihvatljivosti i frekvenciju izvođenja testova za kontrolu kvaliteta, kao i jasno definisan sistem odgovornosti.
Kontrola kvaliteta mamografskog pregleda sprovodi se u saradnji sa ustanovama koje su ovlašćene za bavljenje osiguranjem i kontrolom kvaliteta u radiološkoj dijagnostici (Institut za nuklearne nauke Vinča–Laboratorija za zaštitu od zračenja i dr.).
5.11. Medicinska dokumentacija, prikupljanje podataka i izveštavanje
Vođenje medicinske dokumentacije, izgled obrazaca, način prikupljanja i slanja podataka kao i način izrade i slanja izveštaja o sprovođenju Programa skrininga definisani su Uputstvom za prikupljanje podataka i evaluaciju skrining programa.
Za sprovođenje organizovanog Programa skrininga neophodna je podrška namenski izrađenog softvera koji sadrži setove podataka o:
-ciljnoj populaciji;
-poslatim, uručenim i vraćenim pozivima;
-odazivu;
-rezultatima testa;
-daljim dijagnostičkim i terapijskim procedurama i njihovom ishodu.
Svi podaci dobijeni aktivnostima sprovedenim tokom organizovanog skrininga, unose se u elektronsku bazu podataka zdravstvene ustanove za teritoriju za koju je zdravstvena ustanova osnovana bilo tokom sprovođenja skrining pregleda i drugih aktivnosti ili naknadno, u zavisnosti od mogućnosti ustanove i zavoda za javno zdravlje.
Instituti i zavodi za javno zdravlje jednom mesečno dostavljaju kompletne podatke sa teritorije za koju su osnovani iz elektronske baze podataka Institutu za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut” radi unosa u nacionalnu bazu podataka programa skrininga za rak dojke.
Na osnovu podataka koji se prikupljaju tokom aktivnosti programa, instituti i programom zavodi za javno zdravlje periodično izračunavaju pokazatelje sprovođenja Programa skrininga i na osnovu njih vrše evaluaciju sprovođenja programa na teritoriji za koju su osnovani i izveštaj dostavljaju Kancelariji za skrining raka dojke.
Svi slučajevi raka dojke koji su otkriveni Programom skrininga prijavljuju se i posebno će se evidentirati u Registru za rak (Centar za kontolu i prevenciju nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut”), kako bi se stvorili uslovi za procenu stopa incidencije raka dojke sa i bez skriningom registrovanih slučajeva ovog oboljenja.
6. Praćenje, kontrola kvaliteta i evaluacija Programa skrininga
Praćenje sprovođenja i kontrolu kvaliteta svih komponenata programa planira i sprovodi Kancelarija za skrining raka dojke u saradnji sa Republičkom stručnom Komisijom za rak dojke, na osnovu:
-podataka iz baze podataka i pokazatelja sprovođenja Programa skrininga;
-periodičnih izveštaja instituta i zavoda za javno zdravlje (Grupa za skrining raka dojke na teritoriji za koju je zdravstvena ustanova osnovana) u kojima se prikazuju aktivnosti iz domena Programa skrininga i vrši njihova evaluacija na osnovu propisanih pokazatelja;
-periodičnog stručnog nadzora nad sprovođenjem programa obilaskom ustanova koje učestvuju u Programu skrininga.
Evaluacija Programa skrininga sprovodi se u skladu sa Uputstvom za prikupljanje podataka i evaluaciju i obuhvata:
1. Ocenu uspešnosti sprovođenja Programa skrininga
Ova ocena odnosi se na organizacione aspekte Programa skrininga, sprovodi se kontinuirano i bazira se na pokazateljima sprovođenja Programa skrininga.
2. Ocenu efekata Programa skrininga
Ocenjuje se postizanje ciljeva Programa skrininga na osnovu pokazatelja ishoda programa. Osnovni pokazatelj ishoda programa je smrtnost od raka dojke na teritoriji obuhvaćenoj Programom skrininga. Kako je za ovaj ishod potrebno dugogodišnje praćenje, koriste se prelazni ili surogatni pokazatelji kao što su stadijum bolesti kod tumora dojke otkrivenih Programom skrininga, udeo invazivnih kancera veličine do 10 milimetara i dr. Evaluacija Programa skrininga treba da obuhvati i analizu odnosa između postignutih efekata i uloženih sredstava.
7. Finansiranje aktivnosti Programa skrininga
Prema Pravilniku o obimu i sadržaju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2009. godinu Republički zavod za zdravstveno osiguranje garantuje pravo na ciljani pregled na rano otkrivanje raka dojke jednom u dve godine godine svim ženama starosti od 40 do 69 godina.
Troškovi izvođenja organizovanog skrininga pokrivaju se iz posebne budžetske linije koja se ugovara svake godine prema predloženom jednogodišnjem finansijskom planu.
Ova posebna budžetska linija pokriva dodatne troškove sprovođenja programa organizovanog skrininga :
-osnivanje i rad Kancelarije za skrining;
-finansiranje Republičke stručne komisije za rak dojke za izradu stručno-metodoloških uputstava, praćenje i evaluaciju skrininga;
-izradu idejnog rešenja i štampanje promotivnog materijala i pozivnih pisama;
-izradu idejnog rešenja i sprovođenje medijske kampanje i kampanje socijalne mobilizacije;
-nabavku neophodne opreme i potrošnog materijala;
-edukaciju i obuku svih učesnika u skriningu prema planu edukacije koji dostavlja kancelarija;
-izradu, instaliranje i održavanje namenskog softvera;
-organizovanje i sprovođenje stručnog nadzora i kontrole kvaliteta;
-slanje pozivnih pisama;
-dodatno angažovanje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama uključenim u skrining program;
-obezbeđivanje sredstava pregleda za neosigurana lica koja će prema Programu skrininga biti obuhvaćena ovim pregledom.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokriva dodatne troškove ustanova za obavljanje poslova skrininga.
Za finansiranje Programa skrininga mogu se koristiti i drugi izvori finansiranja, u skladu sa zakonom.
Kancelarija za skrining raka dojke priprema jednogodišnji finansijski plan za sprovođenje skrininga koji predstavlja Ministarstvu zdravlja, odnosno ministru zdravlja.
4100209.005.doc/20