Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju

Sadržina zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: ciljevi poljoprivredne politike i način njenog ostvarivanja, vrste podsticaja u poljoprivredi, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje, korisnici podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, integrisani poljoprivredni informacioni sistem, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Ovim zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i uređuje njena nadležnost.

Način obrazovanja, struktura, odnosno organizacija Uprave za agrarna plaćanja uređuje se aktom ministra nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar).

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata one delatnosti koje su zakonom klasifikovane kao poljoprivreda;

2) poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije;

3) poljoprivredniproizvodi jesu primarni proizvodi i proizvodi prvog stepena njihove prerade nastali u poljoprivrednoj proizvodnji;

4) poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

5) porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik zajedno sa članovima svog domaćinstva obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

6) nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik i preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

7) član porodičnog poljoprivrednog domaćinstva jeste punoletni član istog domaćinstva, koji se stalno ili povremeno bavi radom na gazdinstvu i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na osnovu izjave da je član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno maloletni član istog gazdinstva na osnovu izjave roditelja, odnosno zakonskog staratelja;

8) poljoprivrednik je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom;

9) podsticaji jesu sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, kao i sredstva iz drugih izvora koja se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa ovim zakonom u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike;

10) poljoprivrednim zemljištem smatraju se njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare, kao i drugo zemljište (vrtače, napuštena rečna korita, zemljišta obrasla niskim žbunastim rastinjem i drugo), koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može racionalno da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

II. POLjOPRIVREDNA POLITIKA I PLANIRANjE

RAZVOJA POLjOPRIVREDE

Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja

Član 3.

Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi, u cilju:

1) jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu;

2) obezbeđivanja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;

3) obezbeđivanja podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu;

4) obezbeđivanja podrške ruralnom razvoju;

5) zaštite životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije sprovode se realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije

Član 4.

Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije određuju se dugoročni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje tržišne ekonomije, povećanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) usklađuje se sa strateškim dokumentima Republike Srbije.

Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje 10 godina.

Ministarstvo prati realizaciju Strategije i predlaže njeno usklađivanje sa realnim potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Strategija objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Nacionalni program za poljoprivredu

Član 5.

Nacionalnim programom za poljoprivredu (u daljem tekstu: Nacionalni program) utvrđuju se srednjoročni i kratkoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih podsticaja.

Nacionalni program, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne može biti duži od sedam godina.

Nacionalni program objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Nacionalni program ruralnog razvoja

Član 6.

Nacionalni program ruralnog razvoja sadrži mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike, vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja.

Nacionalni program ruralnog razvoja, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne može biti duži od sedam godina.

Nacionalni program ruralnog razvoja objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Za praćenje Nacionalnog programa ruralnog razvoja biće odgovoran deo Ministarstva nadležnog za poslove ruralnog razvoja.

III. UPRAVA ZA AGRARNA PLAĆANjA

Član 7.

Obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva.

Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) obavlja sledeće poslove:

1) prima zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje za razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralni razvoj;

2) raspisuje konkurs i prima prijave na konkurs za dodelu podsticaja;

3) vrši administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta, po podnetim zahtevima za podsticaje;

4) odlučuje o pravu na podsticaje;

5) odobrava isplatu novčanih naknada po osnovu ostvarenog prava na podsticaje;

6) vrši isplatu novčanih sredstava po ostvarenom pravu na podsticaje;

7) uspostavlja i vodi računovodstvo za evidentiranje ugovorenih obaveza i isplata;

8) sprovodi programe međunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u Republici Srbiji;

9) vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava;

10) vodi evidenciju dodeljenih podsticaja;

11) vrši nezavisnu internu reviziju;

12) dostavlja izveštaje i analize ministru;

13) obavlja druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

IV. PODSTICAJI

Vrste podsticaja

Član 8.

Vrste podsticaja jesu:

1) neposredni podsticaji;

2) tržišni podsticaji;

3) strukturni podsticaji.

Vrste podsticaja iz stava 1. ovog člana mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Ministar propisuje područja iz stava 3. ovog člana za period od tri godine.

Oblici neposrednih podsticaja

Član 9.

Neposredni podsticaji obuhvataju:

1) premije;

2) podsticaje za proizvodnju;

3) regrese;

4) podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Premije su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode.

Podsticaji za proizvodnju su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, odnosno stoku odgovarajuće vrste (konj, govedo, ovca, svinja, živina, pčelinja košnica i drugo).

Regresi su novčani iznosi koji se u određenom procentu isplaćuju za kupljenu količinu inputa neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju (gorivo, đubrivo, premije osiguranja useva, plodova i životinja, troškovi skladištenja i drugo).

Podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima je novčani iznos namenjen poljoprivrednicima koji jedini prihod ostvaruju od obavljanja poljoprivredne proizvodnje, a upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva.

Oblici tržišnih podsticaja

Član 10.

Tržišni podsticaji obuhvataju:

1) izvozne podsticaje;

2) troškove skladištenja;

3) kreditnu podršku.

Izvozni podsticaji ostvaruju se povraćajem propisanog procenta od vrednosti izvezene robe.

Troškovi skladištenja su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za skladištenje poljoprivrednih proizvoda radi sprečavanja poremećaja na tržištu.

Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojima se vrši podsticanje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.

Oblici strukturnih podsticaja

Član 11.

Strukturni podsticaji obuhvataju podršku programima koji se odnose na:

1) mere ruralnog razvoja;

2) poboljšanje zaštite i kvaliteta poljoprivrednog zemljišta;

3) mere institucionalne podrške.

Mere ruralnog razvoja su vrsta podsticaja kojima se podstiče unapređenje konkurentnosti u poljoprivredi i šumarstvu (investiranje u poljoprivredu i šumarstvo i uvođenje novih standarda u proizvodnji i prometu poljoprivrednih proizvoda), unapređenje programa zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i programa diverzifikacije ruralne ekonomije i unapređenja kvaliteta života u ruralnim oblastima.

Mere poboljšanja zaštite i kvaliteta poljoprivrednog zemljišta su vrsta podsticaja kojima se vrši poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta (oglinjavanje i opeskavanje zemljišta, smanjenje kiselosti, smanjenje alkalnosti zemljišta, meliorativno đubrenje zemljišta i drugo). Podsticaji usmereni za zaštitu zemljišta jesu protiverozivne mere i mere kontrole i ispitivanje zemljišta, komasacija, melioracija, rekultivacija i druge mere za zaštitu zemljišta.

Mere institucionalne podrške su vrsta podsticaja kojima se podstiču programi istraživanja u poljoprivredi, programi savetodavnih službi, promovisanja poljoprivrede, sistema tržišnih informacija poljoprivrede Republike Srbije, kao i drugi programi.

Strukturni podsticaji se, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, mogu usmeriti ka određenoj grupaciji korisnika, kao što su poljoprivrednici koji pretežno proizvode za tržište, zadruge, jedinice lokalne samouprave, udruženja i drugi korisnici koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, preradom i plasmanom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Način utvrđivanja namene i raspodele podsticaja

Član 12.

Vlada propisuje za svaku budžetsku godinu vrste i oblik podsticaja, obim, uslove i način ostvarivanja prava na pojedine vrste i oblike podsticaja i određuje korisnike podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja.

Podrška za sprovođenje poljoprivredne politike u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave

Član 13.

Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Organi iz stava 1. ovog člana mogu da osnivaju pravna lica za podršku za sprovođenje poljoprivredne politike.

Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike iz stava 1. ovog člana koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike iz st. 1. i 2. ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Podrška sprovođenja poljoprivredne politike u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja.

V. KORIŠĆENjE PODSTICAJA

Pravo na podsticaje

Član 14.

Pravo na podsticaje pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jedinice lokalne samouprave, kao i druga lica i organizacije (u daljem tekstu: korisnici podsticaja).

Porodično poljoprivredno gazdinstvo

Član 15.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje.

U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:

1) komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo;

2) nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo koje je tržišno usmereno i koje može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaje iz člana 9. stav 1. ovog zakona.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo koje nije tržišno usmereno, čiji je nosilac stariji od 65 godina života, koji ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje, odnosno ako je vlasnik poljoprivrednog zemljišta.

Razvrstavanje porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo vrši se na osnovu izjave nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva kojom se trajno određuje status poljoprivrednog gazdinstva prilikom podnošenja zahteva za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava ili obnovu registracije, u skladu sa ovim zakonom.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaje iz člana 9. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Aktom iz člana 12. ovog zakona mogu se propisati i druge vrste podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje

Član 16.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se po zahtevu korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na drugi način (konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške) ako je to predviđeno aktom iz člana 12. ovog zakona.

O ostvarivanju prava na podsticaje u postupku iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje direktor Uprave rešenjem.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Obaveze korisnika podsticaja

Član 17.

Korisnici podsticaja dužni su da namenski koriste sredstva podsticaja.

Korisnik podsticaja dužan je da se pridržava propisa kojima se uređuju standardi kvaliteta životne sredine, zaštita javnog zdravlja, zaštita zdravlja životinja i biljaka, zaštita dobrobiti životinja i zaštita poljoprivrednog zemljišta.

Korisnik podsticaja dužan je da vrati iznos sredstava koji je primio na osnovu netačno prikazanih podataka ili koji je nenamenski koristio, uvećan za iznos zatezne kamate, najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja direktora Uprave, kojim se utvrđuje obaveza korisnika da izvrši povraćaj novčanih sredstava.

Ako korisnik podsticaja nenamernim činjenjem, odnosno propuštanjem ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana u toku kalendarske godine, direktor Uprave donosi rešenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini u procentu koji je srazmeran stepenu odgovornosti.

Ako korisnik podsticaja namernim činjenjem, odnosno propuštanjem ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana u toku kalendarske godine, direktor Uprave donosi rešenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini koji ne može biti manji od 20%, odnosno o ograničenju prava korišćenja jedne ili više vrsta podsticaja, za jednu ili više kalendarskih godina.

Direktor Uprave donosi rešenje iz st. 3, 4. i 5. ovog člana na osnovu zapisnika poljoprivrednog inspektora i izveštaja drugih nadležnih organa.

Korisnici podsticaja dužni su da čuvaju dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate.

Uprava vodi evidenciju korisnika podsticaja.

VI. REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

Način vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava

Član 18.

Radi sprovođenja i praćenja poljoprivredne politike, evidentiranja poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenja analitike i statistike za potrebe Ministarstva, u Upravi se vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar).

Subjekti upisa

Član 19.

U Registar se upisuju privredna društva, zemljoradničke zadruge, druga pravna lica kao što su ustanove, škole, manastiri, crkve i druge organizacije, preduzetnici i poljoprivrednici, koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Poljoprivrednik može biti upisan u Registar kao nosilac ili član samo jednog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Način upisa subjekata u Registar

Član 20.

Lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona upisuju se u Registar kao korisnici poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava svojine, po osnovu rešenja o komasaciji, kao i po osnovu ugovora o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje.

Upis subjekata u Registar

Član 21.

U Registar se upisuju lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, a kada je subjekt upisa poljoprivrednik mogu se upisati i članovi poljoprivrednog gazdinstva.

Određivanje sedišta subjekata upisa

Član 22.

Kao sedište subjekta upisa u Registar se upisuje mesto prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno sedišta pravnog lica, odnosno preduzetnika, bez obzira gde se obavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno delatnost.

Poslovi vođenja Registra

Član 23.

Poslovi vođenja Registra obuhvataju:

1) prijem zahteva poljoprivrednih gazdinstava za upis, obnovu registracije i promene podataka u Registru;

2) upisivanje, obnova registracije i promena podataka poljoprivrednih gazdinstava u Registru;

3) izdavanje potvrde o upisu poljoprivrednih gazdinstava u Registar, odnosno o aktivnom ili pasivnom statusu u Registru;

4) upis pasivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva u Registru;

5) brisanje poljoprivrednog gazdinstva iz Registra, na zahtev nosioca gazdinstva ili po službenoj dužnosti;

6) formiranje i trajno čuvanje dosijea poljoprivrednih gazdinstava;

7) pribavljanje podataka od drugih organa i organizacija;

8) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Sadržina Registra

Član 24.

U Registar se unose podaci o:

1) nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

2) članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

3) pravnom licu i preduzetniku koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

4) osnovu korišćenja poljoprivrednog zemljišta, odnosno drugog zemljišta ili građevinske celine na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja;

5) katastarskim parcelama na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja;

6) vrstama poljoprivrednih kultura i površinama pod poljoprivrednim kulturama;

7) vrsti i brojnom stanju stočnog fonda (broj po grlima, odnosno košnicama za pčele);

8) namenskom računu poljoprivrednog gazdinstva, odnosno nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na koje se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu državnih podsticaja;

9) ostvarenim premijama, subvencijama, regresima i drugim vidovima podsticaja poljoprivredne proizvodnje, isplaćenih poljoprivrednom gazdinstvu;

10) korišćenju kredita za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate;

11) drugim činjenicama.

Postupak upisa u Registar

Član 25.

Upis poljoprivrednog gazdinstava u Registar, vrši se na zahtev lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se područnoj jedinici Uprave prema sedištu pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu poljoprivrednika koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Lice koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu svojine nad zemljištem gazdinstva, koje se nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o zakupu, odnosno po osnovu davanja zemljišta na korišćenje, ne može biti upisano u Registar sa tim delom zemljišta, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o davanju zemljišta na korišćenje.

Upisom u Registar, poljoprivrednom gazdinstvu dodeljuje se broj poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: BPG).

Direktor Uprave donosi rešenje o upisu poljoprivrednog gazdinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Registar.

Na rešenje iz stava 5. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar može da vrši obnovu registracije u Registru svake godine.

Ministar bliže propisuje obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana, obrazac zahteva za obnovu upisa, obrasce priloga i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev, način i uslove upisa i vođenja Registra, uslove i način obnove registracije u Registru, kao i način čuvanja podataka upisanih u Registar.

Izvod iz Registra

Član 26.

Uprava izdaje izvod iz Registra kojim poljoprivredna gazdinstva dokazuju svojstvo registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i upisane podatke u Registru pred trećim licima.

Prijave podataka i promene u Registru

Član 27.

1) status pravnog lica, status preduzetnika, ovlašćenog lica u pravnom licu koje je upisano u Registar, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

2) broj članova porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

3) sedište pravnog lica i preduzetnika, odnosno prebivalište nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

4) broj namenskog računa, odnosno poslovne banke kod koje se vodi račun;

5) delatnost u Agenciji za privredne registre.

Status u Registru

Član 28.

Poljoprivredno gazdinstvo vodi se u Registru u aktivnom ili pasivnom statusu.

Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje pravo na podsticaje utvrđene ovim zakonom.

Ministar bliže propisuje uslove za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva.

Brisanje iz Registra

Član 29.

Poljoprivredno gazdinstvo briše se iz Registra:

1) na zahtev lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona;

2) prestankom bavljenja poljoprivrednom delatnošću;

3) istekom šest godina pasivnog statusa u Registru.

Rešenje o brisanju iz Registra donosi direktor Uprave.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministru, preko Uprave.

Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku.

VII. EVIDENTIRANjE I IZVEŠTAVANjE U POLjOPRIVREDI I INTEGRISANI POLjOPRIVREDNI INFORMACIONI SISTEM

Evidencije

Član 30.

Ministarstvo vodi evidencije o:

1) dugogodišnjim zasadima (voćnjaci, vinogradi, matičnjaci i drugo);

2) proizvođačima povrća;

3) obeležavanju životinja;

4) ostvarenim vrstama i oblicima podsticaja isplaćenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu;

5) korišćenju kredita za podršku poljoprivrednoj proizvodnji odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate;

6) korisnicima podsticaja;

7) korišćenju poljoprivrednog zemljišta;

8) područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi;

9) proizvođačima organskih proizvoda, prerađivačima organskih proizvoda, licima koja obavljaju unutrašnji, odnosno spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda, kao i licima koja su uključena u organsku proizvodnju.

Pored evidencija iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo vodi i druge evidencije i baze podataka ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisima.

Vođenje evidencija i baza podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i njihovo povezivanje, vrši se preko BPG koji je obavezan za sve te evidencije.

Sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka

Član 31.

Ministarstvo vodi sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka radi praćenja nivoa prihoda i troškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i analiziranja mera poljoprivredne politike, po metodu slučajnog uzorka.

Ministar propisuje vrstu, obim i način prikupljanja knjigovodstvenih podataka.

Poslove vođenja poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka može obavljati stručno lice koje odredi Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

Integrisani poljoprivredni informacioni sistem

Član 32.

Radi prikupljanja i korišćenja podataka, informacija i propisanih evidencija iz delokruga rada organa državne uprave, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija, od značaja za poljoprivredu, prikupljanja i obrade podataka i informacija u svrhu izveštavanja o poljoprivredi, razmene podataka i informacija sa nadležnim ustanovama i službama u poljoprivredi drugih država i međunarodnih organizacija, a u cilju praćenja, planiranja i vođenja poljoprivredne politike, organizuje se i razvija integrisani poljoprivredni informacioni sistem u Republici Srbiji.

Ministar propisuje program rada, razvoja i organizacije integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema, kao i sadržaj informacija iz stava 1. ovog člana.

VIII. NADZOR

Vršenje nadzora

Član 33.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo.

Poslove inspekcijskog nadzora Ministarstvo vrši preko poljoprivrednog inspektora.

Poljoprivredni inspektor

Član 34.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede i diplomirani inženjer tehnologije prehrambenog smera sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Prava i dužnosti poljoprivrednog inspektora

Član 35.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da:

1) vrši pregled poljoprivrednog zemljišta, zasada, stoke, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije fizičkih i pravnih lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda biljnog porekla;

2) vrši uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici podsticaja ostvarili pravo na podsticaje po nalogu Uprave;

3) proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na podsticaje kod lica koja su podnela zahtev ili na drugi način pokrenula postupak za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i kod lica koja su ostvarila pravo na podsticaje po nalogu Uprave;

4) preduzme druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.

Ovlašćenja poljoprivrednog inspektora

Član 36.

U vršenju poslova iz člana 35. ovog zakona poljoprivredni inspektor ovlašćen je da:

1) naloži rešenjem izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;

2) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

3) izrekne meru obezbeđenja u slučaju opasnosti za život i zdravlje ljudi ili za druge javne interese;

4) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;

5) pokrene inicijativu kod ovlašćenog organa za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta organa ili organizacije koja vrši poslove državne uprave, odnosno za obustavljanje od izvršenja opšteg akta preduzeća, ustanove i druge organizacije ako nisu u skladu sa Ustavom i zakonom;

6) pokrene inicijativu kod Uprave za vođenje poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu;

7) preduzima druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.

Na rešenje poljoprivrednog inspektora iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana njegovog donošenja.

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku.

Obaveze lica nad čijim radom se vrši nadzor

Član 37.

Pravna i fizička lica nad čijim radom se vrši inspekcijski nadzor dužna su da mu omoguće vršenje nadzora i pruže potrebne podatke i informacije.

Pravna i fizička lica iz stava 1. ovog člana dužna su da poljoprivrednom inspektoru, kao i drugim ovlašćenim licima u skladu sa zakonom, na njegov zahtev u određenom roku dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za vršenje poslova inspekcijskog nadzora.

Oduzimanje dokumentacije i predmeta

Član 38.

Poljoprivredni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora može da privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u prekršajnom ili sudskom postupku mogu da posluže kao dokaz.

O izvršenom privremenom oduzimanju dokumentacije i predmeta iz stava 1. ovog člana izdaje se potvrda.

IX. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 39.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako nenamenski koristi sredstva podsticaja (član 17. stav 1).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do pet godina.

Prekršaj pravnog lica

Član 40.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika i poljoprivrednika

Član 41.

Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako nenamenski koristi sredstva podsticaja (član 17. stav 1) i ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj fizičko lice – poljoprivrednik.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Preuzimanje evidencije, zaposlenih, opreme i poslovnog prostora

Član 42.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja preuzeće vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava najkasnije do 1. januara 2010. godine, u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja preuzeće evidenciju poljoprivrednih gazdinstava, deo zaposlenih, opreme i poslovnog prostora od Ministarstva finansija – Uprava za trezor.

Broj zaposlenih, listu opreme i poslovnog prostora iz stava 2. ovog člana utvrdiće ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ministar finansija sporazumno, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do preuzimanja poslova iz stava 1. ovog člana poslove vezane za Registar poljoprivrednih gazdinstava obavljaće Ministarstvo finansija – Uprava za trezor.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja može pojedine poslove iz svoje nadležnosti poveriti drugom državnom organu ili organizaciji, na osnovu ugovora koji zaključuje direktor Uprave.

Rok za donošenje akata od strane Vlade

Član 43.

Vlada će doneti Nacionalni program i Nacionalni program ruralnog razvoja u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 12. ovog zakona Vlada donosi svake godine najkasnije do 31. januara.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 44.

Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se Uredba o Registru poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS”, br. 113/07, 9/08 i 35/08), Pravilnik o obrascu zahteva za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obrascu legitimacije poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS”, broj 17/08) i Uputstvo o načinu upisa, vođenja i brisanja podataka iz registra poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS”, broj 8/08), osim odredaba tih propisa koje nisu u skladu sa ovim zakonom.

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 45.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

4427008.200.doc/1

O B R A Z L O Ž E Nj E

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Donošenje Zakona o poljoprivredi proizlazi iz potrebe da se:

– sistematizuju i definišu ciljevi poljoprivredne politike,

– ustroji sistem korišćenja i raspodele državnih podsticaja.

Ustrojavanje ovakvog sistema preduslov je za izgradnju drugih mehanizama koji će omogućiti uspostavljanje standarda Evropske unije u oblasti poljoprivrede u Srbiji. Da bi se ovaj strateški cilj od bitnog značaja za celu državu, postigao neophodno je pre svega zakonsko uspostavljanje transparentnog sistema državnih podsticaja koji bi se sprovodili na osnovu Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede koji bi se donosio za tri godine unapred.

Do sada su se subvencije u poljoprivredi raspodeljivale na osnovu uredbi Vlade koje su se donosile na osnovu zakona kojim se uređivao budžet Republike Srbije za tekuću godinu. Najveći zaokret i unapređenje u vođenju poljoprivredne politike, kao što je poznato, izvršen je u 2004. godini kada je ustrojeno direktno plaćanje poljoprivrednim gazdinstvima preko registra poljoprivrednih gazdinstava. Do tada su se plaćanja vršila preko posrednika – preduzeća i drugih pravnih lica. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tom trenutku nije raspolagalo sa adekvatnom bazom podataka o broju, strukturi i oblicima organizovanja poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Republike Srbije što je preduslov za sprovođenje mera agrarne politike. Nedostatak podataka o poljoprivrednim proizvođačima i njihovoj proizvodnji imao je za rezultat u prošlosti da se mere agrarne politike i mere podsticaja razvoja poljoprivredne proizvodnje donose proizvoljno i stihijski bez adekvatnih rezultata.

Uspostavljanjem Registra poljoprivrednih gazdinstava stvoreni su uslovi za direktnu komunikaciju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede sa poljoprivrednim gazdinstvima i ujedno omogućilo direktnu isplatu svih podsticaja, subvencija i premija koje ministarstvo isplaćuje gazdinstvima što je inače do sada sprovođeno preko prerađivača ili otkupljivača. Ovo je stvorilo uslove da se naredne godine proširio osnov premiranja čime se stvorila mogućnost za diverzifikaciju sistema podsticaja uvođenjem novih, ekonomski opravdanijih mera agrarne politike. Time su stvoreni uslovi da se u različitim merama agrarne politike utiče na ukupnu strukturu primarne poljoprivredne proizvodnje i bilansiranje ukupnih potreba za obezbeđenje prehrambene sigurnosti stanovništva i bilansiranje izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovakav analitički pristup vođenja agrarne politike ima pre svega za cilj stabilizaciju cena poljoprivrednih proizvoda na tržištu i obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva Republike Srbije.

Upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava je bio dobrovoljan i bez ograničenog roka za upis, ali gazdinstva koja se nisu upisala u registar nisu mogla i ne mogu da koriste podsticaje i privilegije koje obezbeđuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede. Na ovaj način vrlo brzo su se prepoznala ona poljoprivredna gazdinstva koja proizvode svoje proizvode za tržište odnosno gazdinstva koja se bave ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom za sopstvene potrebe.

Projekat registracije već je sproveden u svim zemljama u okruženju i predstavlja preduslov u procesu približavanju standardima Evropske Unije. Sva pozitivna iskustva iz zemalja koje su već realizovale postupak registracije iskorišćena su kada se ovaj sistem ustrojavao i kod nas.

Nužno je sada da se mehanizam koji je ustrojen Uredbom o Registru poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS”, br. 113/07, 9/08 i 35/08) i drugim uredbama koje se donose svake godine, uspostaviti sistem za šta je neophodan zakonski okvir koji bi omogućio kontinuirano sprovođenje poljoprivredne politike.

Isto tako neophodno je konačno definisati vrste i oblike podsticaja što je ovim zakonom urađeno, a što nije bilo slučaj do sada.

Radi sprovođenja ovih mera neophodno je osnovati i organ uprave u okviru ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja čime bi se ustrojilo operativno sistematsko rukovođenje poslovima raspodele podsticaja. Naime, do sada su poslovi Registra bili vođeni u Ministarstvu finansija -Uprava za trezor, kao jedinom osposobljenom organu koji je mogao da operativno sprovede mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u delu koji se odnosi na podsticaje. Međutim, zbog ovih poslova mnogi poslovi ove uprave koji proizlaze iz njenih izvornih nadležnosti utvrđenih Zakonom o budžetskom sistemu i drugim zakonima su se otežano izvršavali.

S druge strane, odvojenost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od baze podataka dugoročno nije mehanizam koji bi mogao da obezbedi postizanje suštinskih ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Shodno direktivama Evropske unije od države koja vodi i razvija poljoprivrednu politiku, traži se jedinstven analitički sistem koji se nadzire u okviru ministarstva nadležnog za poljoprivredu, kako u pogledu utvrđivanja prava na državne podsticaje, tako i u fazi njegovog izvršenja, i konačno kontrole. Iz tog razloga neophodno je da Uprava za agrarna plaćanja preuzme od Uprave za trezor određen deo kadrova i opreme kako u centrali, tako i na terenu, kako bi se ustrojio ovakav mehanizam. Pri tome će se voditi računa da ovaj prenos poslova ne ugrozi rad Uprave za trezor. Uspešan rad Uprave za agrarna plaćanja zahtevaće bitno povećanje ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, što će se pravdati budžetskim sredstvima Evropske unije koja se raspodeljuju za ruralni razvoj državama članicama EU i njenim pridruženim članicama.

Uprava za agrarna plaćanja je model koji je u zemljama Evropske unije poznat kao Agencija za agrarna plaćanja koja se osniva kao organ u sastavu državnog organa i glavni je akreditovani reprezent država EU u realizaciji programa IPARD. Zakonom o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07) predviđa se da se zakonom mogu osnivati organi u sastavu državnog organa kao uprave. Položaj agencija uređen je Zakonom o javnim agencijama („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 81/05) gde se agencije predviđaju kao nezavisne organizacije van državnih organa. Iz tog razloga se kao pravno moguće rešenje predlaže osnivanje Uprave za agrarna plaćanja.

Proces izrade ovog zakona trajao je oko dve godine. To je bio neophodan period u kome su utvrđene najbitnije tačke čije je definisanje neophodno u zakonskom aktu. U ovom periodu obavljene su konsultacije sa poljoprivrednim proizvođačima kao ciljnom grupom koja je najzainteresovanija za uspostavljanje sistema u vođenju poljoprivredne politike putem seminara, tribina i preko sredstava javnog informisanja. Dobijena je velika podrška za ovaj zakonski projekat. Isto tako konsultovana su i iskustva zemalja članica Evropske unije (naročito Slovenija) i zemalja iz okruženja.

Ovaj zakon predstavlja institucionalni početak izgradnje sistema koji omogućuje državi da vodi poljoprivrednu politiku, i u ovom trenutku predstavlja najviši domet koji postojeći sistem u Republici Srbiji može da izdrži onaj stepen usklađivanja sa propisima Evropske unije, koji je podoban za neposrednu primenu u stvarnom životu. Kao takav, ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu koja će pospešiti ubrzan razvoj kako same poljoprivrede u Srbiji, tako i državnog sistema i mehanizama koji podržavaju taj razvoj. Sam proces razvoja poljoprivrede diktiraće i potrebu za daljim usavršavanjem i izmenama ovog akta.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Ovaj zakon ima 10 odeljaka i 45 člana. Predviđa se da se njime uređuju ciljevi i sprovođenje poljoprivredne politike, oblici podsticaja u poljoprivredi i ruralnim područjima, uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje, korisnici podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Isto tako, ovim zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).

U članu 2. data su pojašnjenja pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu.

U odeljku II definisani su ciljevi i razvoj poljoprivredne politike (čl. 3. do 6)

Ciljevi poljoprivredne politike jesu: povećanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda; obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane; obezbeđivanje podrške životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme; obezbeđivanje podrške održivom razvoju sela; čuvanje životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Sprovođenje poljoprivredne politike se vrši na osnovu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu (u daljem tekstu: Nacionalni program) i Nacionalnog programa ruralnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom. Nacionalnim programom utvrđuju se kratkoročni i srednjoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih podsticaja. Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja donosi Vlada na period od 10 godina. Nacionalni program donosi Vlada, za period koji ne može biti duži od pet godina. Nacionalni program ruralnog razvoja takođe donosi Vlada za period koji ne može biti duži od pet godina.

Odeljak III. uređuje položaj i nadležnosti Uprave za agrarna plaćanja (član 7).

Uprava obavlja sledeće: prima zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje za razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralni razvoj; raspisuje konkurs i prima prijave na konkurs za dodelu podsticaja; vrši administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta, po podnetim zahtevima za podsticaje; odlučuje o pravu na podsticaje; odobrava isplatu novčanih naknada po osnovu ostvarenog prava na podsticaje; vrši isplatu novčanih sredstava po ostvarenom pravu na podsticaje; uspostavlja i vodi računovodstvo za evidentiranje ugovorenih obaveza i isplata; sprovodi programe međunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u Republici; vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava; vodi evidenciju dodeljenih podsticaja; vrši nezavisnu internu reviziju; dostavlja izveštaje i analize ministru nadležnom za poslove poljoprivrede; obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

U odeljku IV. definišu se vrste i oblici pojedinih podsticaja (čl. 8. do 13).

Sprovođenje poljoprivredne politike vrši se preko sledećih vrsta podsticaja: neposredni podsticaji, tržišni podsticaji i strukturni podsticaji.

Svi navedeni oblici podsticaja mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ovaj oblik specijalnih uslova do sada je bio poznat pod nazivom „marginalna područja” u Uredbi o korišćenju i raspodeli podsticajnih sredstava za razvoj sela u 2006. godini. („Službeni glasnik RS”, broj 11/06) i drugim uredbama. Predviđa se da ministar propisuje ova područja na vreme od tri godine.

Neposredni podsticaji su: premije, podsticaji za proizvodnju, regresi i podrška nekomercijalnim gazdinstvima.

Tržišni podsticaji jesu: izvozn podsticaji, troškovi skladištenja i kreditna podršika.

Strukturni podsticaji jesu oblik podsticaja koji obuhvata mere ruralnog razvoja, poboljšanje zaštite i kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i mere institucionalne podrške.

Bliži kriterijumi, uslovi za ostvarivanje podsticaja, lica koja mogu biti korisnici, odnosno ostvariti pravo na pojedine oblike i vrste podsticaja, kao i obim i postupak ostvarivanja prava na pojedine oblike i vrste podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje budžet Republike Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja, utvrđuju se aktom Vlade.

Isto tako, data je mogućnost i autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave da sprovode poljoprivredne politike na područjima svojih teritorija, kao i da osnivaju pravna lica za podršku za sprovođenje poljoprivredne politike, s tim da se sredstva za ostvarivanje poljoprivredne politike obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave.

Odeljak V. Korišćenje podsticaja (čl. 14. do 17) uređuje korisnike prava na podsticaje, pokretanje i odlučivanje u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje, njihove obaveze i porodična poljoprivredna gazdinstva.

Pravo na korišćenje podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave, kao i druga lica i organizacije u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: korisnici prava).

Korisnici prava ostvaruju pravo na korišćenje podsticaja na osnovu zahteva, odnosno na drugi način, u skladu sa ovim zakonom, koji se podnosi Upravi. Aktom Vlade iz člana 12. ovog zakona može se propisati i drugi način pokretanja postupka za dobijanje podsticaja (prijava na konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške i drugo). Ovo je veoma bitno predvideti, s obzirom da se određeni podsticaji ostvaruju preko konkursa, ili podnošenjem zahteva banci kada je reč o ostvarivanju prava na kredit.

O pravu na podsticaje u postupku odlučuje direktor Uprave rešenjem, shodno odredbama Zakona o upravnom postupku i Zakona o državnoj upravi, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Isto tako, predviđa se da se na rešenje može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis. Na rešenje direktora Uprave može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Korisnici prava su dužni da namenski koriste sredstva iz podsticaja. Korisnik podsticaja dužan je da se pridržava propisa koji uređuju standarde kvaliteta životne sredine, zaštitu javnog zdravlja, zaštitu zdravlja životinja i biljaka, zaštitu dobrobiti životinja i zaštitu poljoprivrednog zemljišta. Korisnik podsticaja je dužan da vrati iznos sredstava koji je primio na osnovu netačno prikazanih podataka ili koji je nenamenski koristio, uvećan za iznos zatezne kamate, najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja direktora Uprave, kojim se utvrđuje obaveza korisnika da izvrši povraćaj novčanih sredstava. U slučaju da zahtevi iz člana 17. stav 2. ovog zakona ne budu ispunjeni u toku kalendarske godine i posledica su akata odnosno propuštanja koja se neposredno mogu pripisati korisniku podsticaja, direktor Uprave donosi rešenje o smanjenju iznosa ukupnih podsticaja dodeljenih u kalendarskoj godini u procentu koji je srazmeran stepenu odgovornosti. U slučaju namere procenat smanjenja iznosa iz stava 3. ovog člana neće biti manji od 20% i može sezati do potpunog isključenja iz jedne ili više vrste podsticaja, za jednu ili više kalendarskih godina. Ministar donosi rešenje na osnovu zapisnika poljoprivrednog inspektora ili drugog nadležnog organa. Novim rešenjem predviđenim u ovom zakonu dato je ovlašćenje inspektoru da utvrdi način korišćenja sredstava i utvrđeno blokiranje prava korišćenja ovih sredstava u budućnosti za korisnike koji nenamenski koriste sredstva. Korisnici prava dužni su da čuvaju dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava na podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate. Ministarstvo vodi evidenciju korisnika prava na podsticaje.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje. Ovo je utvrđeno i samom Strategijom razvoja poljoprivrede Republike Srbije. Porodično poljoprivredno gazdinstvo je pre svega ekonomska kategorija na kojoj se odvija poljoprivredna proizvodnja.

U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:

1) komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo;

2 ) nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaj iz člana 8. stav 1. ovog zakona.

Razvrstavanje porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo vrši se na osnovu izjave nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prilikom podnošenja zahteva za upis u Registar, u skladu sa ovim zakonom.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaj iz člana 9. stav 1. tačka 4. ovog zakona, s tim što je dato ovlašćenje Vladi da svojim aktom iz člana 12. ovog zakona može propisati i druge vrste podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom ruralnog razvoja.

Odeljak VI. obrađuje i uređuje upis i način vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava (čl. 18. do 29).

Radi sprovođenja i praćenja poljoprivredne politike, evidentiranja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenja analitike i statistike za potrebe Ministarstva, u Upravi se vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar).

Navedena lica upisuju se u Registar kao korisnici poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava svojine, zakupa ili po osnovu ustupanja poljoprivrednog zemljišta na korišćenje.

U Registar se upisuju lica iz člana 19. stav 1. Nacrta zakona, a kada je subjekat upisa poljoprivrednik mogu se upisati i članovi poljoprivrednog gazdinstva. Nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik i preduzetnik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Ovim zakonom je omogućeno vlasniku gazdinstva koji zbog godina ili drugih razloga nije zainteresovano da se bavi poljoprivredom, omogući zainteresovanijim članovima gazdinstva da preuzmu prava i obaveze u ostvarivanju prava na državne podsticaje, sa ciljem da se unapredi proizvodnja na gazdinstvu, odnosno u cilju poboljšanja ličnog standarda.

Sedište poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno sedišta pravnog lica odnosno preduzetnika, bez obzira gde se obavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno delatnost.

Poslovi vođenja Registra obuhvataju: prijem zahteva za upis, obnovu registracije i promene podataka u Registru, upisivanje, obnova registracije i promena podataka poljoprivrednih gazdinstava u Registru, izdavanje potvrde o upisu poljoprivrednih gazdinstava u Registar, odnosno o aktivnom ili pasivnom statusu u Registru, upis pasivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva u Registru, brisanje poljoprivrednog gazdinstva iz Registra na zahtev nosioca gazdinstva ili po službenoj dužnosti, formiranje i trajno čuvanje dosijea poljoprivrednih gazdinstava, pribavljanje podataka od drugih organa i organizacija i dr..

U Registar se unose podaci o: nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; pravnom licu i preduzetniku koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju; osnovu korišćenja poljoprivrednog zemljišta odnosno drugog zemljišta ili građevinske celine na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja; katastarskim parcelama na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja; vrstama poljoprivrednih kultura i površinama pod poljoprivrednim kulturama; vrsti i brojnom stanju stočnog fonda (broj po grlima, odnosno košnicama za pčele); namenskim računima poljoprivrednog gazdinstva, odnosno nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na koje se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu državnih podsticaja; drugim podacima.

Upis poljoprivrednog gazdinstava u Registar, vrši se na zahtev lica zainteresovanih lica koja obavljaju poljoprivrednu proizvodnju (lica iz člana 19. stav 1). Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici Uprave prema sedištu pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu poljoprivrednika koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Lice koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu svojine nad imovinom gazdinstva, koje se nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o zakupu, odnosno po osnovu davanja zemljišta na korišćenje, ne može biti upisano u Registar sa tim delom imovine, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o davanju zemljišta na korišćenje. Upisom u Registar, poljoprivrednom gazdinstvu se dodeljuje broj poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: BPG). O izvršenom upisu u Registar, direktor odlučuje rešenjem.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev, obrasce na kojima se podnosi zahtev za upis u registar, način i uslove upisa i vođenja Registra, kao i način čuvanja podataka upisanih u Registar.

Radi ostvarivanja prava na podsticaje za svaku godinu, poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar dostavljaju Upravi podatke koji se odnose na upis u Registar, odnosno obnovu registracije u Registru, kao i svaku promenu podataka u roku od 30 dana od dana nastanka promene, a koji se odnose na: status pravnog lica, status preduzetnika, ovlašćenog lica u pravnom licu koje je upisano u Registar, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, broj članova porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, sedište pravnog lica i preduzetnika, odnosno prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, broj namenskog računa, odnosno poslovne banke kod koje se vodi račun, delatnost u Agenciji za privredne registre.

Poljoprivredno gazdinstvo briše se iz Registra: na zahtev lica iz člana 19. stav 1. ovog zakona, prestankom bavljenja poljoprivrednom delatnošću i istekom šest godina pasivnog statusa u Registru.

Odeljak VII. uređuje evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi i integrisani poljoprivredni informacioni sistem (čl. 30. do 32).

U Ministarstvu se vode evidencije o: porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima i drugim poljoprivrednim gazdinstvima; dugogodišnjim zasadima (voćnjaci, vinogradi, matičnjaci i drugo); proizvođačima povrća; obeležavanju životinja; ostvarenim oblicima podsticaja (premijama, subvencijama, regresima, podršci i drugim vidovima podsticaja poljoprivredne proizvodnje) isplaćenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu; korišćenju kredita za podršku poljoprivrednoj proizvodnji odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate; korisnicima podsticaja u poljoprivredi; korišćenju poljoprivrednog zemljišta; područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi; proizvođačima organskih proizvoda, prerađivačima organskih proizvoda, licima koja obavljaju unutrašnji, odnosno spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda, kao i licima koja su uključena u organsku proizvodnju.

Pored evidencija Ministarstvo vodi i druge evidencije i baze podataka ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisima. Vođenje evidencija kao i njihovo povezivanje, vrši se preko BPG koji je obavezan za sve te evidencije.

Ministarstvo vodi sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka radi praćenja nivoa prihoda i troškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i analiziranja mera poljoprivredne politike, po metodu slučajnog uzorka. Vrstu, obim i način prikupljanja knjigovodstvenih podataka propisuje ministar. Poslove vođenja knjigovodstvenih podataka Ministarstvo može poveriti ovlašćenom revizoru, u skladu sa zakonom.

Radi prikupljanja i korišćenja podataka, informacija i propisanih evidencija iz delokruga rada organa državne uprave, pokrajinskih organa, organa lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija, od značaja za poljoprivredu, prikupljanja i obradu podataka i informacija u svrhu izveštavanja o poljoprivredi, razmenu podataka i informacija sa nadležnim ustanovama i službama u poljoprivredi drugih država i međunarodnih organizacija, a u cilju praćenja, planiranja i vođenja poljoprivredne politike, organizuje se i razvija integrisani poljoprivredni informacioni sistem u Republici. Ministar propisuje program rada, razvoja i organizacije integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema, kao i sadržaj informacija iz stava 1. ovog člana.

Odeljak VIII. uređuje nadzor (čl. 33. do 38)

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo.

Poslove inspekcijskog nadzora vrši Ministarstvo preko poljoprivrednih inspektora. Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede i diplomirani inženjer tehnologije prehrambenog smera sa položenim stručnim državnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Utvrđuju se i ovlašćenja inspektora: vrši pregled poljoprivrednog zemljišta, zasada, stoke, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije fizičkih i pravnih lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u vezi sprovođenja mera poljoprivredne politike; vrši uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici prava ostvarili pravo na državni podsticaj; proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na državni podsticaj; naredi korisniku prava povraćaj sredstava u slučaju nezakonitog dobijanja sredstava ili njihovog nenamenskog korišćenja; preduzme druge mere i radnje na koje je zakonom i drugim propisima ovlašćen.

Odeljak IX. uređuje kaznene odredbe (čl. 39, 40. i 41).

Odeljak X. uredio je prelazne i završne odredbe (čl. 42. do 45).

IV ANALIZA EFEKATA

1) Koji problem se rešava propisom?

Donošenjem ovog propisa, rešavaju se dosadašnje primedbe zainteresovanih strana u sektoru poljoprivrede koje se, pre svega, odnose na:

– Nepostojanje zakonske regulative i strateških dokumenata za oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja;

– Izostajanje jasno definisane poljoprivredne politike, sa strukturom podsticajnih mera za duži vremenski period (što je važno s obzirom na ciklus poljoprivredne proizvodnje, i donošenje odluke o planiranju proizvodnje.)

Polazeći od činjenice da je poljoprivreda značajan sektor ukupne nacionalne privrede (sa stanovišta zapošljavanja, obezbeđenja prehrambene sigurnosti zemlje, mogućnosti proizvodnje većih tržišnih viškova za izvoz, doprinosa ruralnom razvoju i ekološkoj ravnoteži), donošenjem ovog akta rešavaju se osnovni problemi koji su do sada uzrokovali određene slabosti u upravljanju sektorom proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Istovremeno, definisanjem poljoprivredne politike na način kako je to ovim aktom predviđeno (reformisana politika), obezbeđuju se uslovi za povećanje konkurentnosti sektora, napredak u harmonizaciji i pripremi za korišćenje instrumenta pred-pristupne pomoći za ruralni razvoj.

Poljoprivredna politika se definiše uz poštovanje principa transparentnosti, sa planiranim oblicima podsticaja, načinom sprovođenja, monitoringom i evaluacijom, uz procenu efekata mera, i tako pruža mogućnost predlaganja eventualnih promena (što do sada nije bio slučaj). Na ovaj način su ispoštovani međunarodno priznati principi, kada su u pitanju mere kojima se predviđa transfer budžetskih sredstava većem broju učesnika.

Osnivanjem Uprave za agrarna plaćanja, uspostavlja se jedinstven sistem nadzora od strane ovog ministarstva nad utvrđivanjem prava na podsticaje, njihovom realizacijom i kontrolom namenskog korišćenja (preporuka EU je da se ovakav analitički sistem nalazi na jednom mestu, i to u ministarstvu koje je nadležno za oblast poljoprivrede).

Do sada je ova faza bila podeljena između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva finansija- Uprave za trezor, što je onemogućavalo jedinstven nadzor u realizaciji državnih podsticaja od strane resornog ministarstva.

Blagovremenim formiranjem navedene uprave, obezbeđuje se jedan od preduslova za realizaciju budućih programa kroz korišćenje sredstava iz fonda IPARD.

Dosadašnji sistem subvencija u poljoprivredi problematičan je sa aspekta nepostojanja jedinstvenog-centralizovanog sistema upravljanja podsticajnim sredstvima (odobravanje, kontrola, revizija…), koji je uslovljen činjenicom da se deo poslova obavlja preko Uprave za trezor Ministarstva finansija, a preostali deo u čak tri sektora u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sama ova činjenica, govori o neadekvatnom pristupu i kontroli programiranja i realizovanja subvencija u poljoprivredi, iako postoji niz drugih operativnih problema koji nisu značajni za ovaj dokument. Sam Zakon ne uređuje kako i na koji način će se ti poslovi obavljati u budućnosti, već ukazuje na potrebu prebacivanja Registra poljoprivrednih gazdinstava u Upravu za agrarna plaćanja, ali će se u svakom slučaju i u budućnosti poslovi raditi u saradnji sa Upravom za Trezor, kao i stručnim poljoprivrednim službama što će biti regulisano posebnim aktima. Osnovna ideja jeste centralizovano upravljanje i kontrola davanja podsticajnih sredstava, uz saradnju sa navedenim institucijama.

U prvoj fazi (faza kandidata za članstvo u EU), Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u OBAVEZI da uspostavi decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU (peta komponenta IPA fondova), koji podrazumeva veoma jasnu intitucionalnu strukturu koja mora da se uspostavi u državi, a u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede mora da se upostavi poseban organizacioni deo preko kojeg će se sredstva EU koristiti po veoma strogim pravilima. Iako Ministarstvo nije u obavezi da u ovom momentu izvrši prebacivanje svih subvencija u Upravu za agrarna plaćanja, Ministarstvo poljoprivrede se odlučuje na ovaj poduhvat imajući u vidu da će to biti obaveza naše države u momentu pristupanja EU. Više je nego logično da već sada radimo na ovakvom sistemu i da svoje aktivnosti prilagođavamo standardima EU, imajući u vidu da su procesi usklađivanja i akreditacije dosta dugački. Imajući u vidu strateško opredeljenje Vlade Srbije da se što pre postane član EU, smatramo da je sasvim logično da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede što pre uskladi svoje aktivnosti sa visokim standardima EU, jer ćemo na taj način biti u mogućnosti da što pre koristimo EU fondove. Takođe, na ovaj način će se nastaviti dalje usklađivanje naših propisa sa pravnim tekovinama EU.

Ukazujemo na činjenicu da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica i Republike Srbije u svom članu 72. propisuje ovu obavezu (usklađivanja propisa) od dana potpisivanja SSP-a. Imajući u vidu da je SSP dvostrana izjava volja ugovornih strana do koje se došlo pregovorima ovaj član je obavezujući za Srbiju. Takođe, u članu 97. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji reguliše politiku saradnje u poljoprivredi naglašava se da je cilj ove saradnje modernizacija i restrukturiranje poljoprivrede, kao i podrška usklađivanju srpskog zakonodavstva sa komunitarnim pravilima i standardima. Imajući u vidu da primarni izvori prava EU u najopštijim crtama definišu pojedine politike EZ i predstavljaju opšti pravni okvir, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU vrši se u najvećoj meri sa sekundarnim izvorima prava EU (uputstva, uredbe, odluke, preporuke, mišljenja itd.). S tim u vezi, usklađivanje propisa u oblasti poljoprivrede vrši se sa poglavljima 11, 12 i 13 pravnih tekovina EZ, koji sadrže preko 8 000 propisa EU u oblasti poljoprivrede sa kojima se treba uskladiti. Deo ovih propisa odnosi se na osnivanje posebnog tela koje će obavljati upravljanje evropskim fondovima u oblasti poljoprivrede. U skladu sa tim, preporuka Evropske komisije je da treba krenuti sa osnivanjem ovog tela što pre kako bi Srbija bila u potpunosti spremna za upravljanje tokovima novca nakon otvaranja pete komponente IPA.

U proteklom periodu, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava bio je regulisan Uredbom Vlade, koja se donosila svake godine. Kako je ovakav vid registracije uslov za ostvarivanje prava za korišćenje podsticajnih sredstava, i jedan su od preduslova u postupku približavanja pravilima i principima međunarodnih organizacija, nužno je da se zakonskom regulativom uspostavi njihov dalji postupak registracije (kao kategorija su značajni za budući sistem programa direktne podrške poljoprivrednim proizvođačima ).

Zakonom je istaknuto da će Registar poljoprivrednih gazdinstava biti prenet u Upravu za agrarna plaćanja (2010. godine) što je više nego logično, jer je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ono koje treba u potpunosti da se stara o ovom registru, da njime upravlja i da koristi sve relevantne podatke, ali i o drugim registrima koji su trenutno u nadležnosti Ministasrtva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (npr. Vinski registar, registar životinja). Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede može da deo poslova delegira i na druge institucije, ali sa punim vlasništvom Uprave za agrarna plaćanja, a sve na osnovu odluke direktora Uprave za agrarna plaćanja. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, imajući u vidu da je krovni Zakon, ne bavi se detaljnim uređenjem Registra poljoprivrednih gazdinstava, već ostavlja mogućnost da se ova problematika uredi podzakonskim aktima. U svakom slučaju, intencija ovog ministarstva jeste da se čitav proces značajno poboljša, ali same aktivnosti su suviše detaljne da bi bile sastavni deo ovog zakona. Registar poljoprivrednih gazdinstava biće osnova za uspostavljanje i sistema Integrisane administracije i kontrole (Integrated Administration and Control System – IACS) u kasnijoj fazi.

2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem akta?

A) Da bi se slobodno trgovalo sa zemljama članicama međunarodnih organizacija (STO i EU), Republika Srbija mora da usaglasi svoju zakonsku regulativu u sektoru poljoprivrede, a mere agrarne politike reformiše poštujući praksu i pravila navedenih organizacija, što se realizuje donošenjem ovog akta.

B) Doslednom implementacijom definisanih mera, odnosno državnih podsticaja, obezbeđuju se uslovi za ispunjenje strateških ciljeva:

– povećanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda;

– proizvodnja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;

– podrška životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme;

– podrška održivom razvoju sela;

– očuvanje životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje;

C) Kako je poljoprivredno gazdinstvo ekonomska kategorija u kojoj se odvija poljoprivredna proizvodnja (oko 80% poljoprivrednog zemljišta je vlasništvo porodičnih gazdinstava), neophodno je nastaviti sa kontinuiranim uspostavljanjem Registra poljoprivrednih gazdinstava (uz razvrstavanje na komercijalna i nekomercijalna).Tako će se obezbediti evidencija o pravim robnim proizvođačima, čiji su proizvodi namenjeni tržištu.Ovo je od posebnog značaja, obzirom da su korisnici podsticajnih sredstava isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva.

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešanje problema?

Srbija do sada nije imala Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, već se politika u ovoj oblasti sprovodila uredbama, a na osnovu zakona o budžetu Republike. Istovremeno, izostala je stalnost mera podsticaja, što je imalo negativnu implikaciju na donošenje odluke o planiranju proizvodnje od strane poljoprivrednih proizvođača, a time i na pravilno bilansiranje proizvodnje, potrošnje i izvoza.

Prilikom sagledavanja drugih mogućih rešenja, a imajući u vidu sadašnje stanje u oblasti poljoprivrede, uz korišćenje pozitivnih iskustava i prakse zemalja u okruženju koje imaju u primeni Zakon o poljoprivredi, ocenjeno je da je jedino pravo rešenje donošenje ovog akta, odnosno zakonske regulative.

4. Zašto je donošenje akta najbolje rešenje datog problema?

Zakonska regulativa je ocenjena kao najsigurniji način da se osigura pravni i institucionalni okvir za proces uspešnog prilagođavanja poljoprivredne politike principima i zahtevima Zajedničke agrarne politike EU (CAP). Ovaj proces podrazumeva: harmonizaciju zakonodavstva, uspostavljanje strateškog planiranja razvoja poljoprivrede, institucionalni okvir (formiranje Uprava za plaćanje), kontinuiran Registar poljoprivrednih gazdinstava, vođenje poljoprivrednog knjigovodstva, reformu poljoprivredne politike.

Da bi se osnovala Uprava za agrarna plaćanja kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, neophodno je to utvrditi zakonom, što se obezbeđuje donošenjem ovog akta.

5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u aktu?

Realizacija ovog akta će imati uticaj na :

A) Poljoprivredne proizvođače (registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, korisnike podsticaja), kojima se daje mogućnost da preko Nacionalnog programa saznaju pravce poljoprivredne politike za narednih sedam godina, kao i raspodelu podsticajnih sredstava. Na taj način su u mogućnosti da sagledaju aktivnosti države u smislu šta ona subvencioniše a šta ne, kako da uvećaju svoj postojeći kapital, i donesu za njih najbolju odluku o planiranoj proizvodnji. Krajnji efekat je bolja pozicija poljoprivrednih proizvođača u nastupu na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kao i veća ostvarena dobit.

B) Na ukupnu poljoprivredu u Republici, jer će razvoj poljoprivrede biti ravnomerniji i usklađeniji, s obzirom da se prilikom definisanja podsticajnih mera i njihovih korisnika imalo u vidu stanje u različitim ruralnim oblastima Republike (komparativne prednosti i slabosti).

C) Potrošače, jer se ispunjeni uslovi za planiranu proizvodnju, čime se obezbeđuje prehrambena sigurnost, stabilizuje ponuda i cene na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici.

D) Prehrambenu industriju i izvoznike, kao korisnike sredstava na ime podsticaja izvoza određenih proizvoda, uvođenja i sertifikacije standarda kvaliteta i bezbednosti hrane, kao i kredita. Na ovaj način obezbeđuju im se uslovi za bolju poziciju u nastupu na međunarodnom tržištu.

6. Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno MSP?

Donošenje ovog akta neće prouzrokovati dodatne troškove ni građanima, ni privredi, ni poljoprivrednim proizvođačima.

Uspostavljanje sistema predviđenog ovim zakonom, zahtevaće povećanje broja zaposlenih u ministarstvu, posebno u Upravi za agrarna plaćanja (kako bi se obezbedila efikasnija, transparentnija kontrola korišćenja budžetskih sredstava), savetodavnim službama, za šta se sredstva mogu obezbediti u budžetu Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja.

Takođe, vođenje predviđenog poljoprivrednog knjigovodstva za registrovana poljoprivredna gazdinstva, zahteva nabavku određene opreme (softversko rešenje koje mora biti akreditovano od strane Evropske komisije, opremanje kancelarija, računarska oprema i sl.), kao i edukaciju zaposlenih koji će obavljati iste poslove.

7. Da li pozitivni efekti akata opravdavaju troškove njegove primene?

Troškovi u budžetu koji se moraju nadoknaditi zapošljavanjem većeg broja lica u Upravi za agrarna plaćanja, mogu se opravdati u narednom periodu, kada očekujemo sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Tada Srbija stiče pravo na korišćenje pete komponente IPA fondova (IPARD) Evropske unije, koja su namenjena za razvoj poljoprivrede. Očekivana sredstva koja će se ostvariti na godišnjem nivou procenjuju se na oko 50-60 miloiona evra i koja se mogu isključivo koristiti pod uslovom da se uspostavi decentralizovan sistem plaćanja, odnosno da se uspostavi Uprava za agrarna plaćanja. Korišćenje navedenih sredstava će predstavljati snažan ekonomski efekat za ukupnu poljoprivredu, a time nacionalnu ekonomiju.

Istovremeno, postojeća budžetska sredstva koja su korišćena za te namene, transferisaće se u korist drugih oblika podsticaja, čime se automatski povećava ukupan obim raspoloživih sredstava za podsticaje, što je pozitivan efekat za korisnike.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Primena ovog zakona obezbeđuje pravno uređen nastup poljoprivrednih proizvođača na tržištu, i uslove za povećanje njegove konkurentnosti sa stanovišta kvaliteta proizvoda i cena.

Sam zakon daje mogućnost da se poljoprivredni proizvođači koji se evidentiraju u Registru poljoprivrednih gazdinstava izjasne o svom opredeljenju ( kako vide svoju poziciju na tržištu). U zavisnosti od tog opredeljenja mogu se razvrstati na komercijalna poljoprivredna gazdinstva i nekomercijalna. Komercijalna poljoprivredna gazdinstva su gazdinstva koja se opredeljuju za tržišnu proizvodnju (kao robni proizvođači), i kao takvi su spremni da preuzmu obaveze namenskog korišćenja i pravdanja značajnih oblika podsticaja. Nekomercijalna gazdinstva se opredeljuju za samostalan nastup na tržištu, i proizvode za sopstvene potrebe.

Prema podacima ovog ministarstva, od uvođenja sistema davanja podsticaja registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, broj registrovanih gazdinstava se povećava iz godine u godinu (sa 50.489 u 2004.godini na 418.028 u 2008. godini).

Poboljšanjem uslova poslovanja poljoprivrednih proizvođača koji su upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, potpomognuto korišćenjem podsticajnih mera, obezbeđuje se njihov povoljniji položaj na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa stanovišta konkurentnosti.

Ovaj akt indirektno stimuliše i osnivanje mikro pogona za preradu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (mini mlekare, klanice mikro zanatske radionice i dr.).

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o aktu?

Proces izrade ovog zakona trajao je oko dve godine. U tom periodu su utvrđene najbitniji elementi čije je definisanje neophodno obezbediti zakonskom regulativom. Istovremeno su obavljene konsultacije sa najzainteresovanijim stranama za uspostavljanje sistema poljoprivrede i ruralnog razvoja. Održan je veliki broj seminara, tribina i nastupa preko javnih medija, a Nacrt zakona je postavljen na zvanični sajt Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i data je mogućnost svim zainteresovanim licima da se aktivno uključe i daju svoje primedbe i sugestije. Tako su u periodu pripreme zakona obavljene brojne konsultacije i tribine sa poljoprivrednim proizvođačima kao ciljnom grupom, na npr. tribine u Subotici, Žablju, Mokrinu, Bačkom Petrovcu, Bačkoj Palanci, Batočini i drugim mestima, gde su uglavnom prihvaćene sugestije koje su ugrađene u Nacrt zakona odnosno koje će biti ugrađene u strateška dokumenta, akte, odnosno podzakonske akte u toku sprovođenja zakona. Predstavljanje i rasprava povodom donošenja Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kako je napred navedeno, izvršeno je i preko medija kao npr. TV Apolo kanal – emisija „Lenija”, TV Most Novi Sad – emisija zlatna polja, predstavljanje zakona agrarnim novinarima u Herceg Novom itd. Takođe, obavljene su konsultacija sa zemljama članica Evropske unije (naročito Slovenijom) i zemaljama iz okruženja, čija su pozitivna praksa i iskustva uzeti u obzir prilikom izrade ovog zakona.

10. Koje će mere tokom primene akta biti preuzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?

Najznačajnije mere koje će se preduzeti u cilju realizacije postavljenih ciljeva:

A) Priprema i realizacija donošenja Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu, Nacionalnog programa ruralnog razvoja i formiranje Uprave za agrarna plaćanja.

B) Tokom implementacije zakona sprovodiće se propisane mere, a predviđena je i edukacija zaposlenih. Posebna pažnja će biti posvećena usavršavanju izrade analize efekata implementiranih mera poljoprivredne politike, baze podataka u integrisanom poljoprivrednom informacionom sistemu neophodniom za praćenje i analizu stanja u oblasti poljoprivrede (evidencije predviđene zakonom, vođenje poljoprivrednog knjigovodstva za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

V. FINANSIJSKA SREDSTVA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.

Sredstva za sprovođenje podsticaja obezbediće se u okviru sredstava za finansiranje poslova Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, opredeljenih Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.

Za obrazovanje Uprave za agrarna plaćanja u prvoj godini funkcionisanja biće potrebno obezbediti oko 120 miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koristiće postojeće ljudske resurse i opremu i preuzeće određeni broj zaposlenih, opremu i poslovni prostor Uprave za trezor, a radi obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku proizilaze iz sagledavanja aktuelnih problema u oblasti poljoprivrede, kao strateški važne privredne grane i neophodnosti adekvatnog uređenja uslova i načina korišćenja podsticajnih sredstava, kontroli programiranja i realizovanja subvencija i stvaranja jedinstvenog – centralizovanog sistema upravljanja podsticajnim sredstvima. U prvoj fazi kandidata za članstvo u EU Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su u obavezi da uspostave decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (peta komponenta IPA fondova) koja podrazmeva jasnu institucionalnu strukturu. Ovim zakonom obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja, kao akreditovani reprezent u realizaciji programa IPARD. Kako je proces usklađivanja sa komunitarnim pravilima i standardima i postupak akreditacije dosta dug, a blagovremenim obrazovanjem Uprave za agrarna plaćanja obezbeđuje se jedan od preduslova za korišćenje sredstava iz fonda IPARD, nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku izazvalo bi štetne posledice, jer Republika Srbija ne bi bila spremna za upravljanje tokovima novca nakon otvaranja pete komponente IPARD fondova EU koje su namenjene za razvoj poljoprivrede, gde su očekivana sredstva na godišnjem nivou procenjena na oko 50 do 60 miliona evra.

VII. STUPANjE NA SNAGU

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Kako se ovim zakonom obrazuja Uprava za agrarna plaćanja kao akreditovani reprezent u realizaciji programa IPARD, a radi obezbeđenja uslova za neposrednu primenu Zakona, to su se stekli uslovi za ranije stupanja na snagu ovog zakona, a u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava, prema kome zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.

4427008.200.doc/2

Ostavite komentar Odustani od odgovora