PREDLOG ZAKONA O UDRUŽENjIMA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član
Ovim zakonom uređuju se osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz Registra, članstvo i organi, statusne promene i prestanak rada, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja.
Ovim zakonom uređuje se i status i delovanje stranih udruženja.
Pojam udruženja
Član
Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Na političke organizacije, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno se primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.
Na udruženja koja nemaju svojstvo pravnog lica, shodno se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.
Sloboda i ciljevi udruživanja
Član
Udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva.
Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na udruženja koja nemaju svojstvo pravnog lica.
Upis u Registar
Član
Upis u Registar udruženja je dobrovoljan.
Udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u Registar.
Javnost rada
Član 5.
Rad udruženja je javan.
Ostvarivanje javnosti rada uređuje se statutom udruženja.
Vreme na koje se osniva udruženje
Član 6.
Udruženje se osniva na neodređeno ili određeno vreme.
Ako u aktu o osnivanju nije drugačije određeno, smatra se da je udruženje osnovano na neodređeno vreme.
Savezi i delovi udruženja
Član 7.
Udruženje se može udruživati u saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu (u daljem tekstu: savezi).
Na saveze iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kada se sedište saveza nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr) može imati svojstvo pravnog lica ako je to predviđeno statutom udruženja.
Na deo udruženja koji ima svojstvo pravnog lica shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.
Statusne promene
Član 8.
Statusne promene udruženja vrše se na način utvrđen ovim zakonom.
Zakonitost rada udruženja
Član 9.
Udruženje ostvaruje aktivnosti u skladu sa zakonom, statutom i drugim opštim aktima, kao i pravilima saveza čiji je član.
II. OSNIVANjE I NAZIV
Osnivači udruženja
Član 10.
Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati sedište odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica.
Maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.
Osnivanje udruženja i osnivački akt
Član 11.
Udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja.
Osnivački akt udruženja sadrži: lična imena odnosno nazive osnivača i njihove adrese odnosno sedišta; naziv i sedište udruženja; ciljeve radi kojih se osniva; lično ime i adresu lica ovlašćenog za zastupanje udruženja; potpise osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve, odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja pasoša za osnivače koji su strani državljani i datum donošenja osnivačkog akta.
Pravno lice kao osnivač potpisuje se tako što njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis, pečat i poresko identifikacioni broj (PIB) pravnog lica.
Statut udruženja
Član 12.
Statut je osnovni opšti akt udruženja.
Drugi opšti akti, ako ih udruženje donosi, moraju biti u saglasnosti sa statutom.
Odredbe drugog opšteg akta udruženja koje su suprotne statutu, ništave su.
Statutom se obavezno uređuje: naziv i sedište udruženja; ciljevi, oblast delovanja; unutrašnja organizacija, organi, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja; ovlašćenja delova udruženja u pravnom prometu, ako ih ima; postupak za izmene i dopune statuta i postupak donošenja i izmena drugih opštih akata udruženja; zastupanje udruženja; ostvarivanje javnosti rada; uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva; prava, obaveze i odgovornost članova; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujući i odredbe o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se stiče dobit, ako je udruženje obavlja; način odlučivanja o statusnim promenama; postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka rada; postupak usvajanja, finansijskih i drugih izveštaja; oblik i sadržaj pečata; druga pitanja utvrđena zakonom.
Statutom se mogu urediti i druga pitanja od značaja za rad udruženja.
Naziv udruženja
Član 13.
Udruženje ima naziv.
Naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.
Naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Naziv na jeziku i pismu nacionalne manjine upisuje se u Registar posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može se upisati u Registar i u prevodu na jedan ili više stranih jezika, odnosno na jednom od klasičnih jezika, posle upisa naziva udruženja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, odnosno jeziku i pismu nacionalne manjine.
Naziv udruženja ne može da sadrži elemente predviđene članom 3. stav 2. ovog zakona.
Skraćeni naziv udruženja
Član 14.
Udruženje može imati i skraćeni naziv, koji se određuje statutom.
Skraćeni naziv upisuje se u Registar.
Upotreba naziva udruženja
Član 15.
Naziv i skraćeni naziv udruženja upotrebljavaju se u pravnom saobraćaju u obliku u kome su upisani u Registar.
Deo udruženja koji ima svojstvo pravnog lica istupa pod nazivom udruženja i svojim nazivom.
Razlikovanje naziva udruženja
Član 16.
Naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u Registar.
Naziv udruženja ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruženja niti da izaziva zabunu o udruženju, njegovoj delatnosti ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.
Sedište udruženja
Član 17.
Udruženje ima sedište.
Sedište udruženja mora biti na teritoriji Republike Srbije, s tim da se kao sedište određuje ona jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi mesto iz koga se upravlja udruženjem.
Simboli vizuelnog identiteta
Član 18.
Udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole, u skladu sa statutom.
Simboli vizuelnog identiteta udruženja ne mogu biti identični simbolima drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u Registar niti izazivati zabunu o udruženju, njegovoj delatnosti ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.
Članstvo u udruženju
Član 19.
Svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja.
Fizičko lice može biti član udruženja nezavisno od godina starosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Izjavu o pristupanju, odnosno učlanjenju u udruženje za maloletno lice do 14 godina života daje njegov zakonski zastupnik u skladu sa zakonom, a ako je u pitanju maloletnik sa navršenih 14 godina života izjavu daje sam maloletnik uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.
Udruženje vodi evidenciju o svojim članovima.
Ništavost odluke organa udruženja
Član 20.
Svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim opštinskim sudom za utvrđivanje ništavosti opšteg akta udruženja koji je donet suprotno statutu ili drugom opštem aktu udruženja, odnosno za utvrđivanje ništavosti pojedinačnog akta udruženja koji je donet suprotno zakonu, statutu ili drugom opštem aktu udruženja, u roku od petnaest dana od dana saznanja za akt, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja akta.
Utvrđivanjem ništavosti akta iz stava 1. ovog člana ne dira se u prava stečena od strane trećih savesnih lica.
Postupak za utvrđivanje ništavosti akta iz stava 1. ovog člana vodi se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Upravljanje udruženjem
Član 21.
Članovi upravljaju udruženjem neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika u organima udruženja.
Skupština udruženja
Član 22.
Skupština je najviši organ udruženja.
Skupštinu čine svi članovi udruženja.
Statutom se može odrediti način predstavljanja članova udruženja u skupštini udruženja.
Skupština udruženja usvaja statut udruženja, njegove izmene i dopune, imenuje i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, ako statutom udruženja nije predviđeno drugačije, odlučuje o udruživanju u saveze, o organizovanju delova udruženja sa svojstvom pravnog lica, o usvajanju godišnjeg finansijskog izveštaja udruženja, o statusnim promenama udruženja i prestanku udruženja, kao i drugim pitanjima utvrđenim statutom udruženja.
Statutom se može utvrditi drugačiji naziv organa koji ima funkciju skupštine.
Redovna sednica skupštine održava se najmanje jednom godišnje, pri čemu se statutom udruženja može predvideti i kraći rok.
Vanredna sednica skupštine mora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese jedna trećina članova udruženja, s tim što se statutom može utvrditi manji broj članova udruženja od broja utvrđenog ovim zakonom.
Vanredna sednica skupštine mora se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za njeno sazivanje.
Način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka bliže se uređuje statutom.
Zastupnik udruženja
Član 23.
Udruženje ima jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja (u daljem tekstu: zastupnik udruženja), izabranih odnosno imenovanih na način utvrđen statutom.
Za zastupnika udruženja može biti određeno samo poslovno sposobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije.
Zastupnik udruženja dužan je da se pridržava ovlašćenja određenih statutom i odlukom nadležnog organa udruženja.
Drugi organi udruženja
Član 24.
Statutom se mogu predvideti i drugi organi udruženja.
Odgovornost za štetu
Član 25.
Članovi organa udruženja odgovaraju solidarno za štetu koju svojom odlukom prouzrokuju udruženju, ako je ta odluka doneta grubom nepažnjom ili s namerom da se šteta prouzrokuje, osim ako su u postupku donošenja odluke izdvojili svoje mišljenje u zapisnik.
Postupak za naknadu štete pokreće se na osnovu odluke organa određenog statutom udruženja ili statutom određenog dela članova udruženja. Odlukom se može odrediti posebni zastupnik udruženja za postupak za naknadu štete.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na radnje zastupnika udruženja i članove organa dela udruženja sa statusom pravnog lica.
Vođenje Registra udruženja
Član 26.
Registar udruženja vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave (u daljem tekstu: Ministarstvo), s tim da obavljanje poslova vođenja registra može organizovati i izvan sedišta Ministarstva.
Registar udruženja koja imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine vodi nadležni organ uprave autonomne pokrajine, kao povereni posao.
Sadržinu, način upisa i vođenja registra iz stava 1. i 2. ovog člana bliže uređuje ministar nadležan za poslove uprave (u daljem tekstu: Ministar).
Ministarstvo vodi evidenciju udruženja upisanih u registar koji vodi nadležni organ uprave autonomne pokrajine.
Sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 4. ovog člana i isprave koje nadležni organ uprave autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana upisa u Registar dostavlja Ministarstvu za upis ili promenu podataka u evidenciji propisuje Ministar.
Sadržina Registra
Član 27.
U Registar se upisuju: naziv, sedište i adresa udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva udruženja; datum osnivanja udruženja; privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja; lično ime, prebivalište, odnosno boravište i jedinstveni matični broj, odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja zastupnika udruženja ili dela udruženja sa svojstvom pravnog lica; predviđeno vreme za koje se udruženje osniva; naziv i sedište dela udruženja sa svojstvom pravnog lica i datum njegovog osnivanja; članstvo u savezu udruženja; datum donošenja odnosno izmena statuta; prestanak rada i zabrana rada udruženja; podaci o statusnoj promeni; podaci vezani za likvidaciju i stečaj udruženja; broj i datum donošenja rešenja o upisu u Registar.
Prijava za upis
Član 28.
Upis u Registar vrši se na osnovu prijave za upis.
Prijavu za upis podnosi zastupnik udruženja.
Uz prijavu se podnose akt o osnivanju, tri primerka statuta, kao i druge isprave koje se utvrđuju aktom koji donosi Ministar.
Odbacivanje prijave za upis
Član 29.
Nadležni organ rešenjem odbacuje prijavu:
1) ako je naziv udruženja ili simbol vizuelnog identiteta identičan nazivu ili simbolu vizuelnog identiteta drugog udruženja koje je upisano ili uredno prijavljeno za upis u Registar;
2) ako je naziv udruženja zamenljiv sa nazivom drugog udruženja, izaziva zabunu o udruženju, njegovoj delatnosti ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi;
3) ako simbol vizuelnog identiteta izaziva zabunu o udruženju, njegovoj delatnosti ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi;
4) ako je prijava podneta od neovlašćenog lica odnosno uz prijavu nisu podnete propisane isprave;
5) ako prijava, akt o osnivanju ili statut ne sadrže sve podatke propisane zakonom.
Rešenje nadležnog organa iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Prekid postupka upisa
Član 30.
Ako nadležni organ oceni da se radi o udruženju iz člana 2. stav 4. ovog zakona ili da su ciljevi udruženja u suprotnosti sa odredbama člana 3. stav 2. ovog zakona, zaključkom prekida postupak upisa u Registar i Ustavnom sudu podnosi predlog za zabranu rada udruženja.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Po prijemu odluke Ustavnog suda nadležni organ će, zavisno od sadržine odluke, rešenjem odbaciti prijavu-ako je udruženju izrečena zabrana rada ili nastaviti sa postupkom upisa-ako je odbijen predlog za zabranu rada udruženja.
Rešenje o upisu u Registar
Član 31.
Upis u Registar vrši se u roku od 30 dana od dana podnošenja uredne prijave za upis.
O upisu u registar se donosi rešenje koje je konačno i protiv kojeg se može pokrenuti upravni spor.
Ako se, u roku iz stava 1. ovog člana ne donese rešenje, smatraće se da je udruženje upisano u registar narednog dana od dana isteka tog roka.
Promena podataka koji se upisuju u Registar
Član 32.
Udruženje je dužno da nadležnom organu prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Na upis promena podataka u Registru shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu udruženja u Registar.
Javnost Registra
Član 33.
Podaci upisani u Registar su javni, u skladu sa zakonom.
Svako može da se pouzda u tačnost podataka upisanih u Registar.
Način sticanja imovine udruženja
Član 34.
Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.
Aktivnosti udruženja
Član 35.
Udruženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni njegovim statutom.
Udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima:
1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima;
2) da je delatnost predviđena statutom;
3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja.
Delatnost iz stava 2. ovog člana upisuje se u registar koji vodi organ nadležan za registraciju privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju.
Poslovi koje udruženje zaključi suprotno odredbi st. 1. i 2. ovog člana pravno su valjani, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje.
Udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne, poslovne ili druge komercijalne delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.
Pod povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se lica koja su kao takva utvrđena zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Sredstvaza realizovanje programa od javnog interesa
Član 36.
Sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa (u daljem tekstu: program) koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Vlada, odnosno ministarstvo nadležno za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruženja dodeljuje sredstva iz stava 1. ovog člana na osnovu sprovedenog javnog konkursa i zaključuje ugovore o realizovanju odobrenih programa.
Pod programom od javnog interesa iz stava 1. ovog člana naročito se smatraju programi u oblasti: socijalne zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, podsticanje nataliteta, pomoći starima, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, zaštite potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe.
Vlada uređuje bliže kriterijume, uslove, obim, način, postupak dodele, kao i način i postupak vraćanja sredstava iz stava 1. ovog člana, ukoliko se utvrdi da udruženje dobijena sredstva ne koristi za realizovanje odobrenih programa.
Odredbe st. 1- 4. ovog člana shodno se primenjuju i na sredstva koja se udruženjima dodeljuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Udruženja koja su iz budžeta Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave dobila sredstva za realizovanje programa od javnog interesa najmanje jedanput godišnje čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.
Udruženje je obavezno da sredstva iz stava 1. ovog člana koristi isključivo za realizovanje odobrenih programa.
Odredba stava 6. ovog člana shodno se primenjuje i na udruženja koja su u prethodnoj godini, u skladu sa zakonom, koristila poreske i carinske olakšice.
Poslovne knjige i finansijski izveštaji
Član 37.
Udruženje vodi poslovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.
Godišnji obračuni i izveštaji o aktivnosti udruženja podnose se članovima udruženja na način utvrđen statutom.
Odgovornost za obaveze udruženja
Član 38.
Za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom.
Članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.
Korišćenje imovine udruženja
Član 39.
Imovina udruženja može da se koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva.
Imovina udruženja ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.
Povezanim licima smatraju se lica koja su kao takva utvrđena u pogledu zabrane raspodele dobiti udruženja.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na davanje prigodnih primerenih nagrada i naknada opravdanih troškova nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta i sl.), ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih.
Primalac imovine udruženja
Član 40.
Za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom se može odrediti samo domaće neprofitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanje istih ili sličnih ciljeva.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na slučaj prestanka udruženja koje je u vreme stupanja na snagu ovog zakona koristilo imovinu u društvenoj, odnosno državnoj svojini.
Republika Srbijakao primalac imovine
Član 41.
Ako se u trenutku prestanka udruženja ne može postupiti na način određen ovim zakonom ili statutom za raspodelu imovine, ili ako udruženje prestaje na osnovu odluke o zabrani rada, nakon sprovedenog postupka likvidacije, ili statutom nije određen način raspolaganja imovinom posle prestanka udruženja, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije, s tim što pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj je teritoriji bilo sedište udruženja.
Na način iz stava 1. ovog člana postupiće se i u slučaju prestanka udruženja koje je u vreme stupanja na snagu ovog zakona koristilo imovinu u društvenoj, odnosno državnoj svojini, bez obzira da li je to udruženje u međuvremenu upisano u Registar u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ništavost raspolaganja imovinom udruženja
Član 42.
Raspolaganje imovinom udruženja suprotno odredbama ovog zakona ništavo je.
Pojam i vrste statusnih promena
Član 43.
Statusna promena je promena pravnog položaja udruženja izvršena na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa statutom i ovim zakonom.
Statusne promene su pripajanje, spajanje i podela udruženja.
Pripajanje udruženja
Član 44.
Pripajanje je prenos cele imovine jednog udruženja (pripojenik) na drugo udruženje (pripojilac), na osnovu ugovora o pripajanju.
Ugovor o pripajanju sadrži nazive i sedišta udruženja, odredbe o prenosu imovine udruženja koje se pripaja (tačan opis prava i obaveza koja se prenose, pri čemu je dozvoljeno upućivanje na posebne isprave) i prava članova pripojenog udruženja.
Pripajanje jednog ili više udruženja drugom upisuje se u Registar udruženja.
Na upis pripajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu osnivanja udruženja.
Uz prijavu za upis podnose se i odluke skupština udruženja koja učestvuju u pripajanju o prihvatanju zaključenja ugovora o pripajanju (u istovetnom tekstu), ugovor o pripajanju, rešenje o upisu u Registar udruženja koja se pripajaju.
Upisom pripajanja u Registar prestaje da postoji pripojeno udruženje, a udruženje pripojilac nastavlja sa radom pod nazivom pod kojim je upisano u Registar.
Spajanje udruženja
Član 45.
Spajanje je osnivanje novog udruženja na koje prelazi celokupna imovina dva ili više udruženja koja se spajaju.
Na postupak spajanja udruženja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju.
Spajanjem prestaju da postoje udruženja koja su se spojila, a novonastalo udruženje smatra se novim udruženjem na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju udruženja.
Podela udruženja
Član 46.
Udruženje se može podeliti na dva ili više udruženja.
Odluka o podeli udruženja ima pravno dejstvo akta o osnivanju.
Na postupak podele shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju udruženja.
Podeljeno udruženje prestaje da postoji, a na postupak upisa novonastalih udruženja primenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju udruženja.
Udruženja nastala podelom odgovaraju solidarno za obaveze podeljenog udruženja.
Udruženja nastala podelom upisuju se u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans).
Uslovi i način brisanja udruženja iz Registra
Član 47.
Brisanjem iz Registra udruženje gubi status pravnog lica.
Brisanje iz Registra vrši se samo ako:
1) se broj članova smanji ispod broja potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana;
2) istekne vreme na koje je udruženje osnovano, kada je udruženje osnovano na određeno vreme;
3) nadležni organ udruženja donese odluku o prestanku rada;
4) je izvršena statusna promena koja, u skladu sa ovim zakonom, ima za posledicu prestanak udruženja;
5) se utvrdi da udruženje ne obavlja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva, odnosno da nije organizovano u skladu sa statutom duže od dve godine neprekidno ili ako je proteklo dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom za održavanje sednice skupštine, a ona nije održana;
6) je udruženju zabranjen rad;
7) stečajem.
Nadležni organ rešenjem utvrđuje činjenice iz stava 2. tačka 5) ovog člana, koje je konačno i protiv koga se može pokrenuti upravni spor.
U slučajevima iz stava 2. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana brisanje iz Registra vrši se nakon sprovedenog postupka likvidacije udruženja, ako zakonom nije drugačije određeno. O sprovođenju postupka likvidacije u Registar se unosi zabeleška.
O brisanju iz Registra nadležni organ donosi rešenje, koje je konačno i protiv koga se može pokrenuti upravni spor.
Zabrana rada udruženja
Član 48.
O zabrani rada udruženja iz člana 2. stav 4. ovog zakona, kao i udruženja čiji su ciljevi ili delatnosti suprotni odredbi člana 3. stav 2. ovog zakona odlučuje Ustavni sud.
Odluka o zabrani rada udruženja može se zasnivati na radnjama članova udruženja ako postoji veza između tih radnji i delatnosti udruženja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji članova i ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da je udruženje tolerisalo radnje svojih članova.
Udruženju će se zabraniti rad ako se učlani u međunarodnu organizaciju ili udruženje iz člana 2. stav 4. ovog zakona, odnosno koje deluje radi ostvarivanja ciljeva iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
Zabrana rada udruženja odnosi se i na sve delove udruženja.
Zabrana rada saveza odnosi se i na ona udruženja u njegovom članstvu koja su izričito bila obuhvaćena postupkom zabrane.
Simboli vizuelnog identiteta i druge oznake udruženja kome je zabranjen rad (zastave, parole, uniforme, grbovi, značke i dr) ne smeju se javno upotrebljavati.
Pokretanje postupka za zabranu rada udruženja
Član 49.
Postupak za zabranu rada udruženja pokreće se na predlog Vlade, Republičkog javnog tužioca, Ministarstva ili organa uprave autonomne pokrajine nadležnog za vođenje registra udruženja ili ministarstva nadležnog za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruženja.
Postupak za zabranu rada udruženja može se pokrenuti i voditi i u odnosu na udruženja koja nemaju status pravnog lica.
Nadležni organ će u roku od tri dana od dana prijema odluke Ustavnog suda kojom je izrečena zabrana rada udruženja, u Registru izvršiti zabelešku zabrane rada udruženja.
Likvidacija udruženja
Član 50.
Likvidacija udruženja se sprovodi kada udruženje ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.
Na pitanja koja se tiču postupka likvidacije udruženja koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše likvidacija privrednog društva.
Predlog za pokretanje postupka likvidacije u slučajevima iz člana 47. stav 2. tačka 1), 2), 3), 5) i 6) i člana 52. stav 2. ovog zakona podnosi nadležni organ.
Od trenutka kada su se stekli uslovi za pokretanje postupka likvidacije, udruženje može preduzimati samo aktivnosti potrebne za sprovođenje likvidacionog postupka.
Donošenjem odluke o prestanku udruženja likvidacijom i imenovanjem likvidatora prestaju ovlašćenja organa udruženja i zastupnika i punomoćnika udruženja, osim ovlašćenja nadzornog odbora, ako ga udruženje ima.
Odluka o prestanku udruženja likvidacijom
Član 51.
U slučajevima iz člana 47. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, skupština udruženja dužna je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga za prestanak udruženja donese odluku o prestanku udruženja likvidacijom i imenovanju likvidatora i da ovu odluku u roku od tri dana od dana donošenja dostavi nadležnom organu.
Udruženje je dužno da odluku iz stava 1. ovog člana objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije” u roku od tri dana od dana donošenja, s pozivom poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke prijave svoja potraživanja.
Dejstvo otvaranja postupka likvidacije nastupa objavom iz stava 2. ovog člana.
Postupak likvidacije u slučaju da nije doneta odluka
Član 52.
Ako odluka o otvaranju postupka likvidacije i imenovanju likvidatora ne bude doneta ili ne bude objavljena, zastupnik udruženja dužan je da o tome obavesti nadležni organ u roku od tri dana od isteka roka za njeno donošenje odnosno objavljivanje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kao i u slučaju kada zastupnik udruženja ne obavesti nadležni organ o tome da su se stekli uslovi za sprovođenje postupka likvidacije, nadležni organ u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja, odnosno od saznanja i utvrđivanja da su ispunjeni uslovi za sprovođenje likvidacije, organu nadležnom za vođenje Registra privrednih subjekata podnosi predlog za pokretanje postupka likvidacije, o trošku udruženja, i za imenovanje likvidatora.
Na način iz stava 2. ovog člana nadležni organ postupa i u slučajevima prestanka udruženja iz razloga utvrđenih u članu 47. stav 2. tač. 5) i 6).
Upis likvidacije u Registar
Član 53.
Ovlašćenje za zastupanje udruženja prelazi na likvidatora danom otvaranja postupka likvidacije.
Odluka skupštine udruženja o prestanku udruženja i podaci o likvidatoru upisuju se u Registar.
U nazivu udruženja upisuje se oznaka “u likvidaciji”.
Postupak posle sprovedene likvidacije
Član 54.
Sa imovinom udruženja koja preostane posle namirenja poverilaca i izmirenja poreskih obaveza, likvidator postupa na način predviđen ovim zakonom i statutom udruženja.
Posle predaje imovine primaocima, likvidator podnosi prijavu za brisanje udruženja iz Registra, uz koju prilaže izveštaj o toku likvidacije i izjavu da je sva imovina podeljena u skladu sa zakonom i statutom.
Skraćeni postupak likvidacije
Član 55.
Udruženje može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja odluke o prestanku udruženja većina članova skupštine dâ registarskom organu overenu izjavu da su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.
Članovi skupštine udruženja iz stava 1. ovog člana odgovaraju solidarno za obaveze udruženja tri godine od dana brisanja udruženja iz Registra.
Udruženje koje prestaje po skraćenom postupku briše se iz Registra, uz upisivanje u Registar ličnih imena i adresa, odnosno naziva i sedišta članova skupštine iz stava 1. ovog člana, sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze udruženja.
Stečaj udruženja
Član 56.
Nad udruženjem koje je trajnije nesposobno za plaćanje sprovodi se postupak stečaja shodnom primenom odredaba zakona kojim se reguliše stečaj i poreskih zakona kojima se uređuje tretman obveznika u stečaju.
Nadležni organ briše udruženje iz Registra na osnovu pravosnažne odluke o zaključenju stečajnog postupka.
Na upis u Registar podataka koji se odnose na stečaj udruženja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše stečaj o upisu u nadležni registar odluka iz stečajnog postupka.
Prijavu za upis podataka iz stava 3. ovog člana nadležnom organu dostavlja stečajni upravnik.
Pojam stranog udruženja
Član 57.
Strano udruženje, u smislu ovog zakona, jeste udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delovanje nije usmereno na sticanje dobiti, kao i međunarodno udruženje ili druga strana odnosno međunarodna nevladina organizacija koja ima članove koji su se na dobrovoljnoj osnovi povezali radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis u Registar i rad udruženja primenjuju se i na upis i rad predstavništva, kancelarije i drugog organizacionog oblika stranog ili međunarodnog nevladinog neprofitnog udruženja koje ima sedište na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: predstavništvo), ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije utvrđeno.
Prijava za upis predstavništva stranog udruženja
Član 58.
Predstavništvo stranog udruženja može da obavlja svoju delatnost na teritoriji Republike Srbije nakon upisa u Registar stranih udruženja koji vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Sadržinu, način upisa i vođenja Registra iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Ministar.
Uz prijavu za upis podnosi se: overen prevod akta o registraciji udruženja u matičnoj državi ili potvrde (izjave) overene od strane suda ili javnog beležnika da udruženje ima prema pravu matične države status pravnog lica i bez upisa u registar; overen prevod odluke nadležnog organa stranog udruženja o otvaranju predstavništva u Republici Srbiji; overen prevod dokumenta matične države iz koga se utvrđuje ko su osnivači udruženja koje osniva predstavništvo u Republici Srbiji; overen prevod odluke o licu ovlašćenom za zastupanje predstavništva, kopija isprave o identitetu tog lica i prijava boravka u Republici Srbiji; overeni prevod statuta ili odgovarajućeg akta koji sadrži podatke o sedištu i unutrašnjoj organizaciji predstavništva stranog udruženja na teritoriji Republike Srbije.
Podaci upisani u Registar stranih udruženja su javni i svako ima pravo uvida u ove podatke.
Rešenje o upisu i rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz Registra stranih udruženja objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, o trošku stranog udruženja.
Sadržina Registra stranih udruženja
Član 59.
U Registar stranih udruženja upisuje se: naziv stranog udruženja; država u kojoj je strano udruženje osnovano i sedište tog udruženja u toj državi; naziv organizacionog oblika stranog udruženja; adresa sedišta predstavništva stranog udruženja u Republici Srbiji i njegovih ogranaka; vreme za koje je predstavništvo stranog udruženja osnovano; ime lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje stranog udruženja u Republici Srbiji, boravište u Republici Srbiji i jedinstveni matični broj, ako se radi o državljaninu Republike Srbije, odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja pasoša ako se radi o stranom državljaninu; ciljevi stranog udruženja; broj i datum rešenja o upisu u Registar; datum rešenja o brisanju iz Registra.
Primena propisa na zaposlene u predstavništvu stranog udruženja
Član 60.
Na strance zaposlene u predstavništvima stranog udruženja primenjuju se propisi kojima se uređuje kretanje i boravak stranaca.
Na državljane Republike Srbije zaposlene u predstavništvima stranog udruženja primenjuju se propisi Republike Srbije.
Sredstva za rad predstavništva stranog udruženja
Član 61.
Predstavništvo stranog udruženja može iz inostranstva unositi finansijska sredstva za rad predstavništva i za ostvarivanje svog programa u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.
Predstavništvo stranog udruženja može, posle izmirenja svih dospelih poreskih i drugih obaveza u Republici Srbiji, izneti neutrošena finansijska sredstva iz stava 1. ovog člana, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.
Predstavništvo stranog udruženja može privremeno da uveze predmete i opremu koji su potrebni za njegov rad i da ih iznese iz Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima i propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Brisanje predstavništva stranog udruženja iz Registra
Član 62.
Predstavništvo stranog udruženja prestaje i briše se iz Registra stranih udruženja:
ako je strano udruženje prestalo sa radom;
ako je strano udruženje odlučilo da predstavništvo prestane sa radom;
ako je predstavništvu stranog udruženja zabranjen rad odlukom Ustavnog suda.
Ministar donosi rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz Registra stranih udruženja. Ovo rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Zabrana rada predstavništva stranog udruženja
Član 63.
Predstavništvo stranog udruženja ima pravo da deluje slobodno na teritoriji Republike Srbije, ako njegovi ciljevi i delatnost nisu u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, ovim zakonom, međunarodnim ugovorima koje je zaključila Republika Srbija i drugim propisima.
Odluku o zabrani rada predstavništva stranog udruženja čiji su ciljevi ili delatnosti suprotni odredbi stava 1. ovog člana donosi Ustavni sud.
IX. NADZOR
Nadležnost za vršenje nadzora
Član 64.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko upravnih inspektora.
X. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 65.
Novčanom kaznom od 300.000 do 600.000 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje ako neposredno obavlja privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti (član 35. stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 30.000 do 40.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.
Prekršaji
Član 66.
Novčanom kaznom od 150.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje ako:
1) obavlja aktivnosti suprotno zakonu, svojim opštim aktima ili statutu saveza čiji je član (član 9);
2) imovinu ne koristi jedino za ostvarivanje svojih statutarnih ciljeva (član 39);
3) obavlja privrednu ili drugu delatnost u većem obimu, odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja (član 35. stav 2. tačka 3);
4) predstavništvo stranog udruženja otpočne da deluje pre upisa u Registar (član 58. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.
Član 67.
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje:
1) ako ne omogući javnost rada na način utvrđen statutom (član 5);
2) ako naziv ili skraćeni naziv ne koristi u obliku u kome je upisan u Registar (član 15);
3) ako u roku od 15 dana ne prijavi nadležnom organu promenu podataka koji se upisuju u Registar (član 32. stav 1);
4) ako izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava ne učini dostupnim javnosti i taj izveštaj ne dostavi davaocu sredstava (član 36. stav 6);
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 7.000 do 15.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.
Član 68.
Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj lice ovlašćeno za zastupanje udruženja ako u propisanom roku ne obavesti nadležni organ da nije doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije ili da ona nije objavljena (član 52. stav 1).
Član 69.
U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Ministar donosi propise za izvršavanje ovog zakona.
Član 70.
Postupak upisa u Registar započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.
Član 71.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana („Službeni glasnik SRS”, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94), kao i oni koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije a upisani su u Registar prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ”, broj 42/90 i „Službeni list SRJ”, br. 24/94, 28/96 i 73/00), nastavljaju sa radom kao udruženja, od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od 18 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana, čiji organizacioni delovi imaju svojstvo pravnog lica, dužni su da u roku iz stava 1. ovog člana podnesu prijavu za upis tih delova u Registar.
Član 72.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi iz člana 71. ovog zakona dužni su da registarskom organu uz prijavu za upis usklađivanja podnesu rešenja o upisu u registar društvenih organizacija i udruženja građana, odluke o izboru zastupnika udruženja i lične isprave zastupnika udruženja, kao i tri primerka novog statuta.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi koji ne postupe u skladu sa stavom 1. ovog člana, po sprovedenom postupku likvidacije, brišu se iz Registra i gube status pravnog lica, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom.
Član 73.
Nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi), sa sedištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: društvene organizacije), danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u državnoj svojini na kojima pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze.
Član 74.
Nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima su društvene organizacije do dana stupanja na snagu ovog zakona imale pravo korišćenja prelaze u svojinu, odnosno susvojinu ovih društvenih organizacija, srazmerno udelu kojim su društvene organizacije učestvovale u finansiranju ovih nepokretnosti sopstvenim sredstvima ostvarenim od dobrovoljnih članarina, poklona, donacija, legata i na drugi zakonom dozvoljeni način.
Sopstvenim sredstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se sredstva ostvarena po osnovu vršenja javnih ovlašćenja ili druga sredstva ostvarena iz budžeta društvenopolitičkih zajednica.
Svojinska prava iz stava 1. ovog člana utvrđuju se u postupku pred nadležnim sudom.
Član 75.
Društvene organizacije koje su pre nego što su na osnovu zakona preregistrovane iz statusa udruženja građana u društvene organizacije imale pravo svojine na nepokretnostima u društvenoj, odnosno državnoj svojini prava po tom osnovu ostvaruju po zakonu kojim se uređuje denacionalizacija.
Član 76.
Društvene organizacije koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imale pravo korišćenja na nepokretnostima u državnoj svojini, odnosno na nepokretnostima koje po sprovedenom sudskom postupku postanu državna svojina, nastavljaju sa faktičkim korišćenjem ovih nepokretnosti pod uslovima koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova kakvi su bili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze nepokretnosti na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, ima pravo da otkaže dalje korišćenje nepokretnosti ako društvena organizacija ne uskladi svoj rad sa odredbama ovog zakona u propisanom roku, kao i u slučaju kada nepokretnosti koristi suprotno nameni ili ciljevima utvrđenim statutom.
Akt iz stava 2. ovog člana jedinica lokalne samouprave donosi uz saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Imovina u društvenoj, odnosno državnoj svojini iz člana 73. i člana 74. st. 1. i 2. ovog zakona na kojoj pravo korišćenja, odnosno pravo raspolaganja imaju društvene organizacije ne može se otuđivati do dana početka primene ovog zakona.
Član 77.
Pokretna imovina u društvenoj svojini na kojoj pravo korišćenja imaju društvene organizacije sa sedištem na teritoriji Republike Srbije danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u svojini društvenih organizacija.
Član 78.
Sva imovina koju društvene organizacije iz člana 73. stav 1. ovog zakona steknu nakon dana početka primene ovog zakona jeste njihova svojina, osim imovine stečene u vršenju javnih ovlašćenja.
Član79.
Strana udruženja koja su otpočela sa delovanjem na teritoriji Republike Srbije pre dana početka primene ovog zakona dužna su da svoje delovanje usaglase sa ovim zakonom i da podnesu prijavu za upis u Registar stranih udruženja, sa potrebnim dokumentima, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
Ako strano udruženje ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, Ministar donosi rešenje o prestanku njegovog rada, do upisa u Registar stranih udruženja.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministarstvo nadležno za poslove uprave će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona od nadležnih organa pribaviti postojeću evidenciju o stranim udruženjima.
Član80.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i drugi organi nadležni za vođenje registara društvenih organizacija i udruženja građana prema propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona, predaće ministarstvu nadležnom za poslove uprave registre društvenih organizacija i udruženja građana, predmete, arhivu i registraturski materijal nastao u radu na vođenju registara, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član81.
Danom početka primene ovog zakona odredbe Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana („Službeni glasnik SRS”, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93 i 48/94) i Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ”, broj 42/90 i „Službeni list SRJ”, br. 24/94, 28/96 i 73/2000), prestaju da se primenjuju na udruženja građana, društvene organizacije i njihove saveze, osim na sportske organizacije i udruženja.
Članovi 67. do 75. Zakona o kretanju i boravku stranaca („Službeni list SFRJ”, broj 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91) i član 60. stav 1. tačka 2. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS“, broj 6/02), prestaju da važe danom početka primene ovog zakona.
Član82.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a počeće da se primenjuje danom isteka tri meseca od dana stupanja na snagu, izuzev člana 26. stav 2. i člana 31. stav 3. koji će početi da se primenjuju danom isteka dve godine od dana stupanja na snagu.
Ministarstvo će u roku od 30 dana od dana početka primene člana 26. stav 2. ovog zakona predati nadležnom organu uprave autonomne pokrajine izvod iz registra udruženja koja imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine, registraturski materijal, predmete i arhivu potrebnu za vršenje poverenih poslova.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o udruženjima sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2) Ustava Republike Srbije, kojom je predviđeno da Republika Srbija „uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina”, kao i u odredbama člana 55. Ustava kojima se, između ostalog: „jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja”.
II Razlozi za donošenje Zakona
Pravni okvir za osnivanje i delovanje udruženja u Republici Srbiji, trenutno je prilično šarolik i nehomogen, što je posledica činjenice da potiče iz bitno različitih perioda u kojima je Srbiju karakterisalo različito političko i društveno ekonomsko uređenje.
To su pre svega, odredbe Ustava Republike Srbije kojima se saglasno najvišim evropskim standardima u ovoj oblasti garantuje sloboda udruživanja. Jemči se osnivanje udruženja bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog državnog organa, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, što je takođe jedan vid slobode udruživanja. Ustav dalje postavlja granice slobode udruživanja tako da je ona ograničena jedino pravima i slobodama drugih, utvrđuje da o zabrani rada udruženja odlučuje Ustavni sud i to samo u Ustavom i zakonom propisanim slučajevima. Utvrđeno je da Ustavni sud može zabraniti rad samo onog udruženja čiji su ciljevi i delovanje usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Predloženo ograničenje predstavlja legitimno pravo države u ovoj oblasti zasnovano na članu 11. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koju je naša država ratifikovala u decembru 2003. godine.
Nasuprot savremenim ustavnim normama i odredbama ratifikovane Evropske konvencije, način ostvarivanja zagarantovane slobode udruživanja u Republici Srbiji još uvek uređuju dva u svemu prevaziđena zakona, doneta u skladu sa ustavnim uređenjem tadašnje Socijalističke Republike Srbije. To su: Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05) i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ („Službeni list SFRJ“, broj 42/90 i „Službeni list SRJ“, br. 24/94, 28/96 i 73/00). Navedeni zakoni, mada više puta novelirani, dele udruženja na društvene organizacije koje su društveno pravna lica i udruženja građana, koja su građansko pravna lica, za šta u važećem pravnom sistemu Republike Srbije apsolutno nema osnova. Takođe, oba zakona sadrže rešenja koja su suprotna novom Ustavu Republike Srbije, npr. odredbe prema kojima o zabrani rada udruženja odlučuje nadležni organ uprave a ne Ustavni sud kao što je to utvrđeno Ustavom.
Slična situacija je i sa odredbama Zakona o kretanju i boravku stranaca („Sl. list SFRJ”, br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, „Sl. list SRJ”, br. 24/94, 28/96, 68/02 i „Sl. glasnik RS“, broj 101/05 – dr. zakon) koje uređuju udruživanje stranaca u Republici Srbiji.
Potrebno je naglasiti da ni jedan od navedenih propisa ne sadrži odredbe o osnivanju i delovanju stranih udruženja u Republici Srbiji, tako da ova udruženja danas u Srbiji deluju na osnovu „potvrde” koju izdaje Ministarstvo spoljnih poslova, gotovo bez pravnog osnova, te su njihovo finansiranje i rad pravno neuređeni.
Sa druge strane, uporednopravno posmatrano a i u Republici Srbiji, sloboda udruživanja građana i položaj i delovanje udruženja građana zauzeli su značajno mesto i ulogu u ukupnim društvenim procesima. Stvoren je tzv. treći sektor koji počiva na građanskoj inicijativi i zainteresovanosti za određena životna pitanja, koji upravo kroz slobodu organizovanja i raznovrsnost ciljeva i razloga udruživanja, pruža odgovore na mnoga pitanja i probleme savremenog čoveka, koje siromašne i neuređene ali i bogate i razvijene zemlje nisu u mogućnosti da pruže. Ovaj novi sektor izborio je mesto nezaobilaznog učesnika u gotovo svim značajnijim društvenim zbivanjima modernog sveta, tako da se uspešnost saradnje vladinog i nevladinog sektora, danas smatra jednim od kriterijuma kojim se meri stepen razvijenosti demokratije jednog društva. „Treći sektor” danas deluje sa pozicije aktivnog posmatrača, kritičara, ali i partnera pre svega javnog (državnog), mada i privrednog sektora. Ovakvo narasla uloga i značaj „Trećeg sektora” podrazumeva nužno uspostavljanje jasno određenog pravnog okvira za osnivanje i delovanje udruženja građana.
Takođe, donošenje zakona kojim će se, u skladu sa principima i standardima sadržanim u navedenoj konvenciji urediti način ostvarivanja slobode udruživanja, predstavlja jednu od obaveza preuzetih pristupanjem u članstvo Saveta Evrope (mišljenje 239 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope) i kao takav je deo ukupnih aktivnosti koje treba da se realizuju u procesu pridruživanja evropskim integracijama.
Treba podsetiti da na našim prostorima postoji tradicija garantovanja i omogućavanja udruživanja na dobrovoljnim osnovama radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva, tako da se ustavne norme koje garantuju ovu slobodu sreću još u Ustavu Srbije iz 1869. godine (tzv. Namesnički ustav), a prvi zakon kojim je ova sloboda uređena u Srbiji je Zakon o zborovima i udruženjima iz 1881. godine.
Takođe, u Srbiji postoje udruženja koja deluju više od jednog veka, kao npr. Savez inžinjera i tehničara koji početak svog rada vezuje za 1868. godinu, kada je u tadašnjoj Kneževini Srbiji formirana „Tehničarska družina” koja je 1890. godine prerasla u „Udruženje srpskih inženjera” ili Lovački savez Srbije koji je osnovan 1896. godine.
Posledica ovakve tradicije je i to da trenutno u Srbiji deluje više hiljada udruženja građana (ne računajući udruženja u oblasti sporta, političkog i sindikalnog udruživanja) osnovanih radi ostvarivanja najrazličitijih ciljeva (na primer, od ciljeva i interesa vezanih za određenu struku ili profesiju; za zaštitu prirode u najširem smislu; za određena zajednička svojstva osnivača i članova, kao što su na primer zavičajna udruženja ili udruženja prijateljstva sa drugim narodima, za negovanje određenih tradicija; za zajednička interesovanja – kao što su udruženja filatelista, bibliofila ili pak udruženja lovaca i ribolovaca; pa do udruženja kod kojih se kao cilj delovanja navodi zaštita ljudskih prava i sloboda, a koja se u najširoj javnosti najčešće jedina označavaju kao nevladine organizacije).
Prema tome, više je ozbiljnih razloga da se konačno i u Srbiji, posle gotovo dve i po decenije od donošenja važećeg zakona i posle gotovo sedam godina od demokratskih promena u društvu, donese zakon kojim će se na celovit načina urediti položaj i delovanje domaćih i stranih udruženja u Srbiji. Predložena rešenja obezbeđuju ostvarivanje jedne od bitnih sloboda i prava čoveka i građanina, u skladu sa najvišim evropskim standardima i principima sadržanim u obavezujućim međunarodnopravnim aktima. Na ovaj način će se uspostaviti savremen, sa evropskim standardima u ovoj oblasti usklađen zakonski okvir za osnivanje i delovanje udruženja na teritoriji Republike Srbije i omogućiti građanima puna sloboda udruživanja uz propisivanje preciznih i nužnih uslova i mehanizama za ostvarivanje ove slobode, kako radi zaštite interesa samih građana – članova udruženja, tako i radi zaštite opravdanog interesa države.
III Obrazloženje pojedinih rešenja
Osnovne odredbe
Osnovnim odredbama se, kao prvo, određuje predmet zakonskog uređivanja i to tako što se po prvi put predlaže celovito uređivanje ne samo položaja i delovanja domaćih udruženja, već i stranih udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije.
Predložena odredba kojom se definiše pojam udruženja ima za cilj dve stvari – razgraničenje ove vrste organizacija od drugih oblika i načina povezivanja građana i omogućavanje građanima da se udružuju radi ostvarivanja najrazličitijih samo za njih zajedničkih ili pak opštih ciljeva i interesa. I sa druge strane, stvaranje zakonske mogućnosti da se drugi, specifični oblici udruživanja građana po svojoj prirodi manje ili više bliski klasičnim udruženjima mogu urediti posebnim zakonom. Ostavljeno je zapravo, zakonodavcu da oceni da li i u kojoj meri specifičnosti određenog oblika udruživanja zahtevaju posebno zakonsko uređenje. Saglasno odredbama Ustava kojima se jemči sloboda udruživanja, propisano je da su zabranjena tajna i paravojna udruženja.
Jedno od opšteprihvaćenih načela, ugrađeno i u predložene zakonske odredbe, je sloboda udruživanja i samostalnost udruženja u ostvarivanju ciljeva zbog kojih je osnovano. Ova sloboda manifestuje se u dva vida: kroz slobodu osnivanja udruženja i kroz slobodu autonomnog uređivanja unutrašnjih odnosa udruženja. Međutim, pošto ostvarivanje ove slobode ne može biti na štetu drugih građana i same države, polazeći od člana 11. stav 2. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u skladu sa članom 55. stav 4. Ustava Republike Srbije predložena su neophodna ograničenja u pogledu ciljeva i delovanja udruženja.
Predložena rešenja kreću se u okviru međunarodnih standarda u ovoj oblasti, a slične odredbe sadržane su i u važećim zakonima zemalja iz regiona – bivših jugoslovenskih republika: Makedonije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Odredbe kojima se saglasno članu 55. Ustava propisuje dobrovoljnost (neobaveznost) upisa u registar izražavaju jedan od osnovnih principa statusa nevladinih organizacija u Evropi i spadaju među najznačajnije novine Zakona. Predviđa se da prethodni upis nije uslov za osnivanje udruženja međutim, upisom u registar udruženje stiče svojstvo pravnog lica. Ukoliko udruženje odluči da se ne upisuje u registar na njega se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku. Pravni život udruženja počinje sa sticanjem statusa pravnog lica. Status pravnog lica, koji udruženje stiče upisom u registar, pruža udruženju niz prednosti, omogućava mu da samostalno nastupa u pravnom prometu, da obavlja i druge aktivnosti u skladu sa zakonom, da uživa carinske povlastice, da konkuriše za sredstva koja se u budžetu Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obezbeđuju za finansiranje određenih programa itd. Bitno je, međutim, naglasiti da odredbe o zabranjenim ciljevima i delovanju kao i pravne posledice ove zabrane, podjednako važe za sva udruženja, bilo da su upisana u registar ili ne.
Predložene Osnovne odredbe uređuju i načelo javnosti rada udruženja, kao i mogućnost da se udruženje osnuje na neodređeno, ali i na određeno vreme, s obzirom na to da je moguće da ostvarivanje ciljeva radi kojih se udruženje osniva budu vezani za određeni vremenski period.
Osnivanje i naziv udruženja
Sledeći uporednopravna rešenja, a u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i preporukama Saveta Evrope, u delu kojim se uređuje osnivanje udruženja predlažu se značajne novine u odnosu na do sada važeća zakonska rešenja.
Kao prvo, umesto do sada predviđenih „10 radnih ljudi i građana” potrebnih za osnivanje udruženja, predlaže se da udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište (za fizička lica), odnosno sedište (za pravna lica) na teritoriji Republike Srbije. Osnivači udruženja mogu da budu poslovno sposobna fizička i pravna lica. Kako uporedna praksa pokazuje da se u zakonodavstvima evropskih zemalja, radi ostvarivanja slobode udruživanja, a u skladu sa Evropskom konvencijom, preporukama Saveta Evrope i praksom Evropskog suda za ljudska prava, broj potrebnih osnivača smanjuje, predlagač se opredelio za rešenje po kojem udruženje može biti osnovano ako postoji najmanje tri osnivača. Smisao predloženog rešenja je da se, sa jedne strane, zahtevanim minimalnim brojem osnivača posredno ne otežava niti ograničava sloboda udruživanja. Sa druge strane, potrebno je da broj osnivača zadovoljava osnovnu, logičnu prirodu pojma udruživanja. Za očekivati je da će se u praksi, po pravilu, pojavljivati daleko veći broj osnivača, od ovog zakonom propisanog minimuma. Takođe, čini se da je za svaki drugi zahtevani broj koji bi bio iznad ovog logičkog minimuma, ali ne veći od 10 (da se ne bi ugrozilo ostvarivanje slobode), teško naći principijelan i argumentovan razlog. Potrebno je istaći da je moguće da osnivači jednog udruženja budu istovremeno fizička i pravna lica.
U cilju usklađivanja sa članom 15. stav 1. Konvencije o pravima deteta, kojim je predviđeno da države priznaju pravo detetu na slobodu udruživanja i slobodu okupljanja, novina je predloženo rešenje da i maloletna lica sa navršenih 14 godina života mogu biti osnivači udruženja. Prilikom opredeljivanja za donju starosnu granicu maloletnika, predlagač je imao u vidu celinu pravnog sistema Republike Srbije, pošto se u pojedinim propisima upravo navršenih 14 godina života uzima kao osnov za sticanje određenih prava i odgovornosti. Sa druge strane, zahtevom da se maloletno lice može pojaviti kao osnivač ili član udruženja samo uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika, predloženo zakonsko rešenje usklađeno je i sa odredbom Konvencije o pravima deteta koja govori o zabrani zloupotrebe dece.
Nadalje, predloženim odredbama propisuje se način osnivanja udruženja i osnovna pitanja koja se uređuju osnivačkim aktom i statutom. Udruženje se osniva slobodno, usvajanjem osnivačkog akta, statuta i izborom lica ovlaštenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini, kada udruženje počinje da deluje. Imajući u vidu činjenicu da postoji i može postojati izuzetno veliki broj udruženja različito osposobljenih da u trenutku svog osnivanja sagledaju i predvide potrebu da urede sva pitanja koja su od vitalnog značaja za rad udruženja, predloženo je relativno detaljno uređenje obavezne sadržine osnivačkog akta i statuta, pri čemu se ni jednim od obaveznih elemenata ne ugrožava samostalnost udruženja i njegova sloboda da autonomno uredi unutrašnje odnose i sopstvenu organizaciju. Osnivački akt je početni, inicijalni akt usmeren na nastanak udruženja, stoga je nužno zakonom propisati njegov osnovni sadržaj, pri čemu sadržina osnivačkog akta zavisi da li se kao osnivači pojavljuju fizička ili pravna lica.
Posebno obrazloženje zahteva krug pitanja koja prema predloženim rešenjima predstavljaju obaveznu sadržinu statuta. Odredbama koje predlažemo predviđena su sva pitanja bez čijeg uređivanja osnovnim aktom udruženja, udruženje ili ne bi moglo da funkcioniše, ili bi bio ostavljen prostor za zloupotrebu, odnosno ograničavanje prava članova udruženja, ili ne bi bila obezbeđena pravna sigurnost trećih lica koja stupaju u odnose sa udruženjem. Udruženje je slobodno da ovim aktom uredi i druga pitanja ako smatra da su ona od značaja za rad udruženja.
Što se tiče naziva udruženja, takođe se predviđa široka sloboda u pogledu njegovog određivanja, moguće je da pored naziva na srpskom jeziku u Registar bude upisan i naziv udruženja na jeziku nacionalne manjine, odnosno u prevodu na jedan ili više stranih jezika ili na jednom od klasičnih jezika, ukoliko je to predviđeno statutom udruženja. Zakonske odredbe o nazivu udruženja sadrže i neophodna ograničenja, koja se odnose pre svega na to da i naziv udruženja, odnosno pojedini njegovi elementi podležu istovrsnoj zabrani koja važi za ciljeve i delovanje udruženja. Konkretno to znači da kao što je, na primer, zabranjeno da delovanje udruženja bude usmereno na podsticanje nacionalne netrpeljivosti, tako je zabranjeno i da se samim nazivom nekog udruženja ili elementom tog naziva podstiče nacionalna netrpeljivost. Sledeće nužno ograničenje, neophodno u cilju pravne sigurnosti, odnosi se na nemogućnost da se u registar upiše udruženje čiji je naziv identičan, odnosno zamenljiv sa nazivom udruženja koje je već upisano ili koje se ranije uredno prijavilo za upis. Rukovodeći se razlozima pravne sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica koja stupaju u pravni promet sa udruženjima, predloženo je rešenje prema kojem se prijava za upis u Registar odbacuje ukoliko je naziv udruženja identičan (dakle, u svemu potpuno isti) ili zamenljiv sa nazivom uredno prijavljenog, odnosno već upisanog udruženja. Pri čemu se naročito imalo u vidu da Zakon daje mogućnost udruženjima da obavljaju privrednu delatnost, kao i da su slične zaštitne norme sadržane i u propisima koji uređuju osnivanje, položaj i rad privrednih subjekata. Konačno, radi zaštite potencijalnih članova, kao i ostalih subjekata u društvu, i radi sprečavanja zloupotrebe slobode udruživanja, naziv udruženja ne sme dovoditi u zabludu u pogledu ciljeva udruženja ili u pogledu toga o kakvoj se uopšte vrsti pravnog lica radi. Kako udruženje može da ima simbole vizuelnog identiteta, logičan pandan prethodnim rešenjima su odredbe prema kojima ni simboli vizuelnog identiteta ne mogu biti identični, niti izazivati zabunu o udruženju, njegovoj delatnosti ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.
Članstvo i organi
Dobrovoljnost je jedan od osnovnih principa na kojima se zasniva postojanje udruženja. Ona nastaju i prestaju voljom svojih članova. Međutim, dobrovoljnost se ogleda i u tome da svako lice može, pod uslovima i na način predviđen statutom, da postane član udruženja. Istovremeno, autonomno pravo udruženja je da propisivanjem uslova za članstvo u svom statutu opredeli «specifična svojstva» koja treba da poseduje onaj ko želi da bude član udruženja, što će, po pravilu, biti uslovljeno ciljevima zbog kojih se udruženje osniva, što, na primer, može da bude slučaj sa strukovnim udruženjima.
Kako se statutom uređuju ne samo uslovi i način učlanjivanja, već i prestanak članstva, prava, obaveze i odgovornosti članova, predloženim odredbama se na najopštiji način omogućava zaštita članova od nezakonitih i nestatutarnih odluka organa udruženja i to kroz pravo pokretanja postupka pred nadležnim sudom radi utvrđivanja ništavosti takvih odluka. Odredbama kojima se predviđa odgovornost članova organa udruženja za štetu koju prouzrokuju udruženju donoseći odluku sa grubom nepažnjom ili namerom da se šteta prouzrokuje, udruženje se štiti od njegovih nesavesnih članova. Predloženim zakonskim rešenjima takođe su zaštićeni i članovi udruženja pojedinačno.
Sloboda autonomnog regulisanja unutrašnjih odnosa u udruženju je sledeća komponenta slobode udruživanja. Da bi ostvarilo ciljeve zbog kojih je osnovano i da bi obavljalo aktivnosti kojima se ti ciljevi ostvaruju, udruženje ima članove koji izražavaju svoju volju i upravljaju udruženjem neposredno ili preko izabranih predstavnika u organima udruženja (kolegijalnim ili inokosnim). Iako se ostavlja puna sloboda udruženjima da pitanja unutrašnje organizacije urede statutom, predlagač je u granicama kojima se ne ugrožava autonomija uredio pitanja vezana za organe udruženja, a pre svega za skupštinu, kao najviši organ i njene nadležnosti u odnosu na ona pitanja koja su od značaja za funkcionisanje udruženja, kao i za sve njegove članove. Iz istih razloga neophodno je zakonom urediti i osnovna pitanja koja se tiču zastupnika udruženja.
Upis u Registar
U skladu sa Ustavnom odredbom da se sloboda organizovanja i delovanja jemči i bez posebnog prethodnog odobrenja bilo kog državnog organa, postupak osnivanja udruženja prethodi upisu u Registar udruženja. Međutim, kao što je već rečeno, upis u Registar nije bez značaja za „život” udruženja, pošto upisom udruženje stiče svojstvo pravnog lica.
Zakonom je propisano da Registar udruženja vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave, a saglasno propisima kojima se uređuje oblast državne uprave predviđena je mogućnost da Ministarstvo obrazuje unutrašnje organizacione jedinice izvan sedišta organa u kojima će se obavljati poslovi vođenja Registra. Ovim je zapravo ostavljeno Ministarstvu da zavisno od procene stanja u oblasti organizuje način vođenja Registra udruženja za teritoriju Republike Srbije bez autonomnih pokrajina.
Nadležnom organu autonomne pokrajine povereno je vođenje Registra udruženja čije se sedište nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Kako saglasno opštim propisima koji uređuju oblast državne uprave, nadležni organ državne uprave ostaje odgovoran za izvršavanje poslova državne uprave i posle njihovog poveravanja imaocima javnih ovlašćenja, predviđeno je da Ministarstvo vodi evidenciju udruženja koja status pravnog lica stiču upisom u Registar kod nadležnog organa autonomne pokrajine. Imajući u vidu ceo koncept zakona, a naročito odredbe o zabrani upisa u Registar dva udruženja pod istim ili sličnim nazivom ili sa istim ili sličnim znakom vizuelnog identiteta, odredbe o inspekcijskom nazoru i slično, predviđena je obaveza nadležnog organa autonomne pokrajine da u kratkom roku od tri dana dostavi Ministarstvu isprave o izvršenom upisu, promeni i brisanju podataka o udruženjima čije je sedište na teritoriji autonomne pokrajine.
Obavljanje poslova vođenja Registra udruženja omogućava nadležnom pokrajinskom organu da se „upozna” sa udruženjima čije je sedište na teritoriji pokrajine, sa njihovim ciljevima, radom, osnivačima i programima, kao i da kroz primenu odredaba o sredstvima za finansiranje programa od javnog interesa koji se dodeljuju i iz budžeta autonomne pokrajine utiče na razvoj ove oblasti.
Predloženim rešenjima o organizovanju obavljanja poslova vođenja Registra izvan sedišta organa i poveravanju poslova vođenja Registra za udruženja čije je sedište na teritoriji autonomne pokrajine izvršena je reforma zakonodavnog okvira u ovoj oblasti u skladu sa principom decentralizacije koji je jedan od osnovnih principa na kojima počiva usvojena Strategija reforme državne uprave Republike Srbije (prihvaćena kombinacija modela dekoncentracije vlasti i modela poveravanja, odnosno delegacije vlasti).
Istovremeno, odredbe Zakona prema kojima Ministarstvo vodi evidenciju udruženja koja se registruju u autonomnoj pokrajini i o inspekcijskom nadzoru koji Ministarstvo vrši preko upravnih inspektora, u vezi sa odredbama o nadzoru nad radom imalaca javnih ovlašćenja, sadržanim u Zakonu o državnoj upravi, garantuju mogućnost države da prati stanje u ovoj oblasti na celoj svojoj teritoriji.
Predloženim uređivanjem sadržine Registra kao javne knjige omogućava se svakome da se, bez dokazivanja pravnog interesa, informiše o relevantnim podacima vezanim kako za osnivanje, tako i za nastale promene podataka koji se upisuju u toku postojanja udruženja i prestanak rada udruženja. Pojedina načela (legaliteta upisa, javnosti, pouzdanosti) koja kao najopštija važe za sve javne knjige, primenjuju se i na Registar udruženja. To znači da nadležni organ nakon što utvrdi ispunjenost Zakonom propisanih uslova upisuje udruženje u Registar i od tog trenutka podaci koji su upisani su javni i svako se može pouzdati u njihovu tačnost, u skladu sa zakonom.
S obzirom na pravne posledice činjenice upisa – udruženje upisom u registar stiče svojstvo pravnog lica, zakonom je potrebno predvideti ne samo ko može u ime udruženja podneti prijavu za upis, već i postupak upisa, kao i najvažnija dokumenta potrebna za upis.
U skladu sa važećim ustavnim rešenjem uvodi se sistem prijave, čime se omogućava udruženju da na brz i efikasan način (ukoliko zastupnik udruženja uz prijavu uredno, u skladu sa Zakonom, podnese sva propisana akta, dokumente, odnosno podatke) rešenjem nadležnog organa bude upisano u Registar. Odbacivanje prijave za upis moguće je samo iz izričito Zakonom predviđenih razloga i to tek ako podnosilac prijave nakon poziva nadležnog organa u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke koji su smetnja za upis. Ovde je potrebno napomenuti da se Zakonom uređuju samo neophodna odstupanja od odredaba zakona koji uređuje opšti upravni postupak koja su posledica specifične prirode upravne stvari u ovoj oblasti, dok će se odredbe tog zakona logično primenjivati u svim ostalim slučajevima koji nisu posebno uređeni Zakonom. Tako, na primer, pre nego što donese rešenje o odbacivanju prijave za upis, registarski organ će koristiti mogućnosti koje pruža zakon koji uređuje opšti upravni postupak prilikom određivanja konkretnog roka za otklanjanje pojedinih nedostataka – kada uz prijavu nisu podnete sve propisane isprave, odnosno kada akt o osnivanju ili statut ne sadrže sve podatke propisane Zakonom. Određivanje rokova koji nisu predugi neophodno je ne samo iz razloga ekonomičnosti postupka, već, imajući u vidu odredbe o nazivu udruženja, da bi se izbeglo da se time posredno ugrozi ostvarivanje slobode udruživanja za drugo udruženje. Što se tiče razloga koji se predviđaju kao osnov za moguće odbacivanje prijave, oni se ograničavaju na: nedostatke u nazivu udruženja i simbolima vizuelnog identiteta; podnošenje prijave od strane neovlašćenog lica; podnošenje prijave bez istovremenog podnošenja svih propisanih priloga; u slučaju da prijava, akt o osnivanju ili statut ne sadrže sve propisane elemente. Prijava se odbacuje rešenjem i protiv ovog upravnog akta predviđena je sudska zaštita, pokretanjem upravnog spora.
Imajući u vidu javnost i pouzdanost u tačnost podataka upisanih u Registar, propisana je obaveza udruženja da prijavljuje i dostavlja akte o promenama podataka koji se upisuju u Registar. Predloženi rok od 15 dana od dana izvršene promene primeren je kako sa stanovišta pravne sigurnosti trećih lica i pouzdanosti Registra, tako i sa stanovišta mogućnosti udruženja da blagovremeno izvrši ovu obavezu.
Rok za postupanje po podnetoj prijavi za upis utvrđen je u skladu sa rokom određenim Zakonom o opštem upravnom postupku za donošenje rešenja u upravnim stvarima u kojima nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. Kao posebna zaštita udruženja, osim sudske zaštite putem upravnog spora, predlaže se i zaštita od tzv. „ćutanja administracije” i to tako što se udruženje smatra upisanim u Registar ako organ uprave u Zakonom propisanom roku ne donese rešenje o upisu.
Saglasno odredbama Ustava, a polazeći od činjenice da je udruženje osnovano i pre upisa u Registar predviđeno je da nadležni organi nije ovlašćen da odbije upis ako u toku postupka upisa oceni da su predviđeni ciljevi udruženja zabranjeni. U tom slučaju, postupak upisa se prekida, Ustavnom sudu se podnosi predlog za zabranu rada udruženja i od odluke suda zavisi da li će se postupak nastaviti ili će se doneti rešenje o odbacivanju prijave.
Imovina i obavljanje aktivnosti
Načini sticanja imovine su navedeni examply causae, a princip je da udruženja, prema predloženim rešenjima, mogu da stiču imovinu na svaki zakonom dozvoljeni način. To zapravo znači da su dozvoljeni svi osnovi sticanja i pribavljanja imovine koji su predviđeni važećim propisima, ali na način kako je tim propisima predviđeno i uz prava i obaveze koje na osnovu važećih propisa nastaju po osnovu sticanja imovine.
Iz prirode udruženja koja su po definiciji neprofitne organizacije, proizlazi i osnovno rešenje prema kome udruženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi zbog kojih je osnovano, a koji su utvrđeni statutom.
Predloženim rešenjima, koja su opšteprihvaćena kako u pravima članica Evropske Unije, tako i u pravnim sistemima zemalja u tranziciji, dopušta se mogućnost da udruženja obavljaju privrednu ili drugu aktivnost kojom stiču dobit, ali pod uslovom da je ova aktivnost u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja, da je delatnost eksplicitno navedena u statutu udruženja i da je ista manjeg obima, odnosno da se obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Dakle, sve aktivnosti udruženja bile one neprofitne ili profitne, moraju isključivo da služe ostvarivanju statutarnih ciljeva udruženja. To znači da ni privredne ili druge aktivnosti udruženja nisu u funkciji sticanja dobiti koja je sama sebi cilj, već pomažu ostvarivanju neprofitnih aktivnosti zbog kojih je udruženje i osnovano. Međutim, onog trenutka kada se udruženje pojavi sa namerom da obavlja privrednu aktivnost, u tom segmentu svog delovanja ono se ne može razlikovati od svakog drugog privrednog subjekta koji obavlja istu delatnost, te podleže propisima kojima se uređuje obavljanje delatnosti, kako u pogledu ispunjenosti uslova za njeno obavljanje, tako i u pogledu načina obavljanja. Takođe, u skladu sa napred iznetim razlozima, predviđeno je i da udruženje ne može raspodeljivati dobit od „profitne” delatnosti svojim osnivačima, članovima, članovima organa, direktorima (ako ih ima), zaposlenima ili sa njima povezanim licima (u smislu lica koja prema propisima kojima se uređuju privredna društva spadaju u krug onih u odnosu na koje može postojati lični interes napred navedenih lica).
Predloženim rešenjima predviđa se da su pravno valjani pravni poslovi koje udruženje zaključi u obavljanju privredne ili druge delatnosti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje. Ovakvo rešenje odgovara doktrini neograničene pravne sposobnosti pravnih lica koja je prihvaćena u našem pravnom sistemu u odnosu na druga pravna lica (privredna društva), štiti savesno treće lice i doprinosi većoj pravnoj sigurnosti.
S obzirom da se udruženja vrlo često osnivaju radi ostvarivanja nekog opšteg cilja i interesa, država ima razloga i osnova da podstiče programe od javnog interesa koje realizuju udruženja. Podsticaj se vrši kroz dodeljivanje sredstava za realizaciju određenog programa. U skladu sa važećim propisima, sredstva za realizaciju ovih programa dodeljuju se na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zaključivanje ugovora o realizovanju odobrenih programa, a bliže kriterijume, uslove, način i postupak dodele, kao i način i postupak vraćanja dodeljenih sredstava, uređuje Vlada. Udruženje je obavezno da dodeljena sredstva koristi isključivo za realizovanje odobrenih programa. Zakonom su, primera radi, nabrojani programi koji bi se mogli smatrati programima od javnog interesa. Analogna mogućnost predlaže se i za podsticanje programa na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Korišćenje ovakvog vida podsticaja neminovno podrazumeva propisivanje obaveze za udruženja koja su dobila sredstva iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave da najmanje jednom godišnje javnosti stave na uvid celokupan izveštaj o svom radu, obimu i načinu sticanja i korišćenja dobijenih podsticaja, kao i da takav izveštaj dostave davaocu sredstava.
Predviđena obaveza udruženja da vode poslovne knjige i podnose finansijske izveštaje u skladu je sa propisima o računovodstvu i reviziji, posledica je prava udruženja da stiču imovinu iz različitih izvora, pa čak i da obavljaju neku komercijalnu aktivnost.
Za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom, a ova se pak ne može deliti licima kojima se ne može deliti ni eventualna dobit koju udruženje ostvari. Predložena rešenja imaju za cilj jasno razdvajanje pravnog subjektiviteta udruženja od pravnog subjektiviteta njegovih osnivača i članova i u skladu je sa osnovnim principima statusa nevladinih organizacija u Evropi.
Polazeći od već više puta isticanog osnovnog smisla osnivanja i delovanja udruženja predložen je način postupanja sa imovinom udruženja u slučaju njegovog prestanka. Kao prvo, pošto udruženje ima pravo da raspolaže sopstvenom imovinom, predviđeno je da samo udruženje svojim statutom određuje primaoca imovine za slučaj da udruženje prestane da postoji. Međutim, iz napred navedenih razloga za primaoca imovine se ne može odrediti bilo ko, već ta imovina i dalje treba da služi, bar približno, svrsi koju je već imala. Zato se za primaoca imovine može odrediti samo domaće neprofitno pravno lice (ne mora dakle obavezno da bude neko udruženje) koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva. Smisao zakonskog rešenja je da se i posle prestanka postojanja udruženja obezbedi sprovođenje volje osnivača i članova prethodno postojećeg udruženja, koji su i doprineli stvaranju imovine da bi ona poslužila ostvarivanju određenih ciljeva.
U slučaju kada sa imovinom udruženja koje je prestalo sa radom nije moguće postupiti na način predviđen ovim zakonom ili statutom, ili udruženje statutom nije utvrdilo koje će neprofitno pravno lice naslediti njegovu imovinu, prema predloženom rešenju, tzv. „imovina kojoj se ne zna vlasnik” postaje imovina Republike Srbije, a pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je udruženje imalo sedište.
Statusne promene
Pošto je i udruženje „živ organizam” moguće je da dođe do pripajanja jednog udruženja drugom, do spajanja dva ili više udruženja ili do podele jednog udruženja na dva ili više novih udruženja. Svaka od ovih promena na određeni način utiče na status prvobitnog udruženja, te je stoga potrebno definisati moguće oblike promena koje su od uticaja na status samog udruženja, a takođe i urediti pravne posledice svake od ovih promena.
Prestanak udruženja
Kao što se status pravnog lica stiče upisom u Registar, on se i gubi brisanjem iz Registra.
Razlozi za brisanje iz Registra izričito su i precizno definisani Zakonom i ne ostavljaju prostor registracionom organu za diskrecionu ocenu u pogledu njihovog nastupanja. Prva grupa osnova za brisanje je posledica volje samog udruženja: protek vremena na koje je osnovano, odluka nadležnog organa udruženja o prestanku rada; izvršena statusna promena koja ima za posledicu prestanak udruženja. Druga grupa razloga je pravna posledica odluka državnih organa: odluke Ustavnog suda o zabrani rada udruženja ili odluke trgovinskog suda o zaključenju stečajnog postupka. Konačno, iz dva razloga udruženje će biti brisano ako očigledno objektivno faktički ne postoje uslovi za njegovo dalje postojanje: ako se broj članova smanji ispod broja potrebnog za osnivanje (dakle ima manje od tri člana) a nadležni organ udruženja ni u roku od 30 dana ne donese odluku o prijemu novih članova, kao i kada se utvrdi da više od dve godine neprekidno udruženje nema aktivnosti ili nije organizovano u skladu sa sopstvenim statutom ili za to vreme nije održana nijedna sednica skupštine udruženja.
Pored razloga za brisanje uređuje se i postupak brisanja.
Budući da su razlozi za zabranu rada udruženja, kao i organ nadležan za odlučivanje o zabrani rada udruženja utvrđeni Ustavom, zakonom se pre svega razrađuje ustavna norma u delu koji se odnosi na kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, zatim se uređuje krug lica ovlašćenih da pokrenu postupak zabrane rada udruženja, mogućnost vođenja ovog postupka i protiv udruženja koje nema status pravnog lica, kao i rok u kom je Ministarstvo dužno da postupi po odluci Ustavnog suda. I u slučajevima kada odlučuje o zabrani udruženja, Ustavni sud primenjuje odredbe zakona koji uređuje postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka.
Što se tiče razloga za zabranu rada udruženja treba ukazati na sledeće. Prema odredbama Evropske konvencije i prema odredbama Ustava Srbije sloboda udruživanja građana može se ograničiti samo iz razloga koji su takvog značaja da je ograničenje ove slobode neophodno upravo da bi se zaštitile slobode i prava ostalih građana. U tom smislu, Ustavom Srbije je izričito predviđeno u kojim slučajevima je zabranjeno delovanje političkih, sindikalnih i drugih oblika udruživanja građana, dakle i udruženja. Ustavna odredba kojom se jemči sloboda udruživanja razrađena je navođenjem examply causae drugih Ustavom zagarantovanih ljudskih prava i sloboda koje su obuhvaćene antidiskriminacionim normama Ustava. Tako je već u Osnovnim odredbama zakona predviđeno da „ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.” Dosledno tome, predlaže se da se zabrana rada udruženja može izreći samo ako su ciljevi ili delovanje udruženja suprotni navedenoj Osnovnoj odredbi, što znači suprotni Ustavnim zabranama.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na prestanak postojanja udruženja, imajući u vidu da udruženje ima svoju imovinu, da stupanjem u pravne odnose može za sebe stvoriti prava i obaveze, a posebno da pod određenim uslovima udruženje može da obavlja i privrednu delatnost, potrebno je zakonski do kraja urediti „okončanje pravnog života” jednog udruženja. Vodeći računa o usklađenosti predloženih rešenja sa pravnim sistemom likvidacija predstavlja pravni put da se ova pitanje razreše u slučaju da pravni subjekat ima dovoljno sredstava za pokriće svih svojih obaveza. Stoga se predlaže shodna primena propisa kojima se reguliše likvidacija privrednog društva, uz preciziranje u kojim slučajevima i na koji način bi se ova shodna primena obezbedila.
Strana udruženja
U Republici Srbiji ne postoji propis kojim je uređeno delovanje stranih udruženja i nevladinih organizacija, mada su one već niz godina faktički prisutne na ovim prostorima. Postoji niz razloga zbog kojih je potrebno zakonom urediti položaj, status i delovanje stranih udruženja. Sa jedne strane, međunarodnim dokumentima (Evropska konvencija o priznanju statusa pravnog lica međunarodnim nevladinim organizacijama) sloboda delovanja garantovana je ne samo u okvirima države u kojoj je udruženje (nevladina organizacija) osnovano, već i van njenih granica, što znači obavezu države da stranim udruženjima omogući delovanje na svojoj teritoriji. Dalje, među stranim udruženjima koja faktički već deluju u Srbiji ne mali broj je onih čije su aktivnosti usmerene na pružanje direktne humanitarne i druge pomoći ili uspostavljanje saradnje u oblasti unapređenja stručnih i naučnih znanja, istraživanja i sl. Konačno, postoji opravdani interes da se preko nadležnih državnih organa, kroz urednu evidenciju o svim udruženjima i delatnostima zbog kojih su osnovana, ne uskraćujući im slobodu delovanja, na analogan način kao kada se radi o domaćim udruženjima, u skladu sa zakonom, vrši nadzor nad njihovim radom.
Ovim zakonom bi se stvorio normativni osnov kojim se omogućava stranom udruženju (odnosno njegovom predstavništvu u Republici Srbiji) da, uz prethodni upis u Registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave, obavlja delatnost na teritoriji Srbije. Iz razloga efikasnog i ekonomičnijeg obavljanja poslova vođenja Registra, kao i iz razloga uspostavljanja jedinstvenih principa i prakse u odnosu na postupak upisa bilo kog predstavništva stranog udruženja na teritoriji Srbije, predlaže se da Registar stranih udruženja vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave. U skladu sa pravilima koja važe za delovanje domaćih udruženja, jedina zabrana čije se propisivanje predlaže je da ni strano udruženje ne može obavljati bilo koju delatnost radi ostvarivanja nekog cilja koji je u suprotnosti sa pravnim poretkom zemlje u kojoj deluje. I u slučaju stranih udruženja odlučivanje o zabrani rada bilo bi u nadležnosti Ustavnog suda.
Kaznene odredbe
Za slučaj povrede Zakona predložene su kaznene odredbe i to privredni prestup za obavljanje „profitne” delatnosti suprotno zakonu, a prekršaji za povrede koje se tiču obaveza udruženja kao neprofitne organizacije, predviđenih ovim zakonom.
Zaprećeni minimumi i maksimumi prekršajnih kazni primereni su različitoj težini prekršaja i, shodno tome, ispod su opšteg zakonskog maksimuma, a prilikom opredeljivanja za okvire prekršajnih kazni, pored težine prekršaja, imalo se u vidu da visina zaprećene novčane kazne ni na koji način ne stvori mogućnost za indirektno ugrožavanje slobode udruživanja.
Prelazne odredbe
Prelaznim odredbama je kao prvo predložen primeren rok od osamnaest meseci za „preregistraciju” svih postojećih društvenih organizacija, udruženja građana i njihovih saveza. Istovremeno, predloženi rok ostavlja dovoljno vremena i zakonodavcu da oceni da li pojedine oblike udruživanja treba urediti posebnim zakonom. Polazeći od činjenice da važeći zakoni koji uređuju položaj društvenih organizacija i udruženja građana sadrže rešenja koja su suprotna novom Ustavu Republike Srbije i odredbama ratifikovane Evropske konvencije, predviđeno je da će se postupak upisa započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona. Imajući u vidu da Zakon čije donošenje predlažemo uređuje položaj udruženja na bitno drugačijim koncepcijskim osnovama, što bi u slučaju okončanja započetih postupaka po odredbama važećih zakona zahtevalo da se odmah po upisu u „stari registar”, udruženje ponovo upisuje u „novi registar”, predloženo je rešenje koje je povoljnije za stranke – udruženja, a i za registarski organ.
Drugo važno pitanje koje zahteva uređivanje je „razrešenje pravne sudbine” društvene svojine, a naročito nepokretnosti u društvenoj svojini, na kojima su do sada pravo korišćenja imale društvene organizacije. Prema do sada važećim propisima, donetim u prethodnom socijalističkom periodu, postojala su dva oblika udruživanja građana: društvene organizacije i udruženja građana. Društvene organizacije su bile društveno pravna lica, a udruženja građana građansko pravna lica. Naime, saglasno tada važećem pravnom sistemu sva pravna lica su se delila na društveno pravna lica i građansko pravna lica zavisno od režima svojine u kom su bila sredstva kojima su raspolagala. Sva sredstva jednog pravnog lica mogla su da budu u samo jednom režimu svojine. Tako, društvene organizacije kao društveno pravna lica nisu imale sopstvenu svojinu nad sredstvima koja su koristila za ostvarivanje svojih ciljeva, već su imale pravo korišćenja nad sredstvima u društvenoj svojini. Sa druge strane, udruženja građana su kao građansko pravna lica bila vlasnici nad sopstvenim sredstvima.
Danas, sva sredstva jednog pravnog lica ne moraju da budu u istom obliku svojine, te je podela na društveno pravna i građansko pravna lica ukinuta. Ustav Republike Srbije jemči privatnu, javnu i zadružnu svojinu.
Imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije i ratifikovane Evropske konvencije, koje ne daju osnov za podelu oblika udruživanja građana, ovim zakonom je predviđeno da svi oblici udruživanja građana stiču istovetan status. Stoga se kao nužnost nameće pretvaranje društvene svojine u druge oblike svojine.
Prilikom koncipiranja odredaba kojima se društvena svojina pretvara u druge oblike svojine, rukovodili smo se idejom pravičnosti uz uvažavanje zatečenog pravnog i faktičkog stanja, te je stoga predloženo, po našem mišljenju, jedino pravedno rešenje koje polazi od izvora finansiranja nepokretnosti u društvenoj svojini. Predloženom rešenju nije moguće prigovoriti da favorizuje bilo koju stranu – da u korist države oduzima udruženjima imovinu koju su ova stekla sopstvenim sredstvima, niti da bez osnova državnu imovinu poklanja udruženjima. Dosledno je sproveden koncept prema kojem se sva tzv. „imovina kojoj se ne zna vlasnik”, a koju su po bilo kom pravnom osnovu faktički koristile društvene organizacije, odnosno udruženja građana, pretvara u imovinu Republike Srbije na kojoj pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze predmetne nepokretnosti. Pri tome se imalo u vidu da su u pojedinim fazama prethodnog socijalističkog perioda sredstva za finansiranje društvenih organizacija obezbeđivana između ostalog i iz budžeta jedinica lokalne samouprave.
Takođe, Zakonom je data mogućnost navedenim društvenim organizacijama da u sudskom postupku utvrde pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, srazmerno udelu kojim su učestvovale u finansiranju ovih nepokretnosti sopstvenim sredstvima od dobrovoljnih članarina, poklona, donacija, legata i na drugi zakonom dozvoljen način. Nepokretnosti za koje se u sudskom postupku utvrdi da su finansirane sredstvima od prihoda ostvarenih po osnovu vršenja javnih ovlašćenja ili od sredstava ostvarenih iz budžeta društvenopolitičkih zajednica postaju nepokretnosti u državnoj svojini na kojima pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave.
Kako u praksi postoje društvene organizacije koje su ovaj status dobile tako što su svojevremeno Zakonom „preregistrovane” iz udruženja građana u društvene organizacije, a kao udruženja su prethodno imala nepokretnosti u svojini udruženja, koje su promenom statusa zapravo nacionalizovane, propisano je da se ove nepokretnosti izuzimaju iz napred navedenog režima. Razlozi jednakosti građana pred zakonom nameću potrebu da ova imovina kao i druga oduzeta imovina bude obuhvaćena postupkom denacionalizacije koji sledi. Stoga je predloženo rešenje da ovakve društvene organizacije svoje pravo po ovom osnovu ostvaruju prema odredbama zakona koji uređuje denacionalizaciju.
Za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste društvene organizacije, zbog ograničenja predviđenih u Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97, 44/99 i 101/05) takođe je predviđen poseban režim. S obzirom da korisnici državne svojine mogu biti samo subjekti određeni posebnim zakonom, među koje ne spadaju udruženja kao subjekti privatnog prava, predlaže se da formalnopravno korisnik bude jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost. Jedinica lokalne samouprave je obavezna da omogući društvenim organizacijama da nastave sa faktičkim korišćenjem ovih nepokretnosti, pod uslovima koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Predloženo rešenje ima za cilj da omogući da predmetne nepokretnosti i dalje ostanu u faktičkoj vlasti udruženja koja su ih koristila do dana stupanja na snagu ovog zakona. Eventualno davanje nepokretnosti o kojima govorimo u zakup udruženjima, po tržišnim uslovima, u praksi bi zapravo značilo da bi veliki broj ovih organizacija ostao bez mogućnosti da dalje koristi predmetne nepokretnosti, tj. da nastavi sa radom kao udruženje u uslovima u kojima je do sada delovalo.To bi dalje impliciralo prigovor predlagaču da novim zakonom ograničava slobodu udruživanja.
Kako su pokretne stvari zbog svoje prirode uvek bile u posebnom pravnom režimu u odnosu na nepokretnosti, npr. u pogledu forme pravnog posla koji je pravni osnov sticanja, načina sticanja, različitih pravila u izvršnom postupku, u nameri da se novim zakonom olakša i podstakne sloboda udruživanja predviđeno je da pokretna imovina u društvenoj svojini koju koriste društvene organizacije postane svojina tih društvenih organizacija.
Prelaznim odredbama, pored ostalog, predviđeno je da prestaju da važe odredbe Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS”, broj 6/02) koje uređuju nadležnost autonomne pokrajine da vrši upravni nadzor nad radom udruženja na teritoriji autonomne pokrajine, budući da su iste izgubile smisao donošenjem važećeg Zakona o državnoj upravi, koji predviđa drugačiji sadržaj nadzora nad radom.
Završnom odredbom odložena je za dve godine primena odredbe kojom se poslovi vođenja Registra udruženja čije je sedište na teritoriji autonomne pokrajine poveravaju nadležnom organu uprave autonomne pokrajine. To znači da će u prelaznom periodu od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, Registar udruženja za teritoriju cele Republike Srbije voditi ministarstvo nadležno za poslove uprave. Očekuje se da će u ovom periodu biti završena preregistracija više desetina hiljada postojećih udruženja. Osnovni razlog za odlaganje primene navedene odredbe Zakona su zatečeni problemi u ostvarivanju slobode udruživanja i prilično neuređeno stanje u oblasti, koji su posledica već pomenute neusaglašenosti propisa u ovoj oblasti. Naime, kao što je poznato, domaća udruženja u Republici Srbiji se „registruju” kod dva različita državna organa – Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dok se strana udruženja „evidentiraju” u Ministarstvu spoljnih poslova. Pokazalo se da su ovakva rešenja generisala različitu praksu organa i time doprinosila pravnoj nesigurnosti udruženja i trećih lica koja su sa njima poslovala, kao i da su sa druge strane, onemogućavala državu da u ovoj oblasti kvalitetno i efikasno vrši svoja ovlašćenja.
Sa druge strane, imajući u vidu veličinu i značaj promena koje se u ovoj oblasti uvode novim Zakonom, cilj predloženog rešenja je što lakše i brže uvođenje novog sistema registracije i uspostavljanje transparentnih odnosa sa jasnim pravilima i granicama, što sve treba da pruži veće garancije za ostvarivanja slobode udruživanja, podstakne razvoj ove oblasti i omogući bolji uvid nadležnih organa u poslovanje i rad udruženja.
Takođe, po isteku roka od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona počeće da se primenjuje i zaštitna odredba prema kojoj se udruženje smatra upisanim u Registar narednog dana od dana isteka roka od 30 dana ukoliko nadležni organ u ovom roku ne donese rešenje o upisu u Registar udruženja koje se uredno prijavilo za upis. Razlog za odlaganje primene ove odredbe je u nemogućnosti ministarstva nadležnog za poslove uprave da utiče na dinamiku prijavljivanja udruženja u prelaznom periodu od osamnaest meseci koji je udruženjima ostavljen za preregistraciju. Imajući u vidu napred navedeni broj registrovanih udruženja u Republici Srbiji, u praksi je moguća situacija da više hiljada udruženja gotovo istovremeno podnese zahtev za preregistraciju i da registarski organ ne bude u mogućnosti da sve podnete zahteve razmotri i reši u roku od 30 dana.
IV Sredstva za sprovođenje ovog zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike.