Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku

U Zakoniku o krivičnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 46/06), u članu 30. reči: «i u Republici Crnoj Gori, odnosno» brišu se.

U članu 75. stav 1. posle reči: «razgovarati» dodaju se reči: «bez nadzora».

St. 4. i 5. brišu se.

U članu 108. stav 4. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: «odnosno ovi svedoci se mogu saslušati i upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.».

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

« (5) Svedoci se mogu saslušati upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka kada se prisustvo svedoka ne može obezbediti ili ako bi obezbeđenje prisustva svedoka koji boravi u inostranstvu bilo skopčano sa velikim teškoćama.».

U članu 113. stav 4. reč: «najsvetlije» zamenjuje se rečju: «najsvetije».

U članu 146. stav 1. tačka 4. posle reči: «položaja,» dodaju se reči: «protivzakonito posredovanje,».

U stavu 3. posle treće rečenice dodaje se nova četvrta rečenica koja glasi: «Kada se mere odnose na krivična dela iz stava 1. tač. 1. do 3. ovog člana, one se mogu još jednom produžiti za šest meseci, ako postoje okolnosti koje ukazuju da se krivično delo na drugi način ne bi moglo dokazati, ili bi to bilo skopčano sa velikim teškoćama, odnosno ako bi nastupile nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu veće vrednosti.». Dosadašnja četvrta rečenica postaje peta rečenica.

U stavu 4. posle reči: «agencija» tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: «nastojeći da se sprovođenjem posebne dokazne radnje ne narušava privatnost lica na koja se posebna dokazna radnja odnosi, osim u meri u kojoj je to neophodno s obzirom na svrhu posebne dokazne radnje. Prilikom sprovođenja posebne dokazne radnje se naročito vodi računa o nepovređivanju privatnosti onih lica na koja se posebna dokazna radnja neposredno ne odnosi, odnosno da se narušavanje njihove privatnosti, onda kada drugačije nikako nije moguće, svede na najmanju moguću meru.».

Stav 7. menja se i glasi:

«(7) Kada je to izričito predviđeno naredbom istražnog sudije, koju je u roku od 48 časova od kada je doneta, svojom naredbom potvrdio predsednik Vrhovnog suda Srbije ili sudija koga je odredio predsednik Vrhovnog suda Srbije i pod uslovom da se na drugi način ne mogu obezbediti dokazi koji se odnose na krivična dela iz stava 1. tač. 1. do 3. ovog člana, ili bi to očigledno bilo skopčano sa znatnim teškoćama, odnosno dovelo bi do ugrožavanja života ili zdravlja ljudi, odnosno uništenja imovine veće vrednosti, ovlašćena službena lica policije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije mogu, radi izvršenja posebne dokazne radnje iz stava 1. ovog člana, tajno ući u stan ili druge prostorije i u njih, odnosno u predmete koji se u njima nalaze, postaviti tehničke uređaje za sprovođenje radnje iz stava 1. ovog člana ili po potrebi preduzeti radnje održavanja već postavljenih takvih tehničkih uređaja.».

U članu 147. stav 3. posle prve rečenice dodaju se nova druga i treća rečenica koje glase:

«Pre uništenja prikupljenog materijala, istražni sudija obaveštava lice na koje se on odnosi, da je prema njemu primenjena posebna dokazna radnja iz člana 146. stav 1. ovog zakonika i poziva ga da u određenom roku koji ne može biti duži od osam dana, ostvari uvid u prikupljeni materijal. Od ovoga se može odstupiti ako, nakon pribavljenog mišljenja javnog tužioca, istražni sudija nađe da bi obaveštavanjem lica prema kome je primenjena posebna dokazna radnja ili davanjem prava uvida u prikupljeni materijal, nastupila opasnost po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu veće vrednosti ili bi se na takav način ugrozili već pokrenuti krivični postupci, odnosno onemogućilo prikupljanje dokaza u odnosu na krivična dela iz člana 146. stav 1.».

Član 8.

U članu 150. stav 3. reči: «146. stav 1.» zamenjuju se rečima: «148. stav 2.».

U članu 155. stav 1. posle tačke 4. dodaje se tačka 5. koja glasi:

« 5) krivično delo protiv bezbednosti računarskih podataka;».

U dosadašnjoj tački 5. koja postaje tačka 6. posle reči: «pranje novca,» dodaju se reči: «falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica,».

Član 10.

U članu 171. stav 3. reči: «se skida» zamenjuju se rečima: «prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u kojem je bila upisana, odnosno prestaje drugi oblik zaloge ispisivanjem iz registra u kojem je bio upisan».

Član 11.

U članu 180. se posle stava 3. dodaje stav 4. koji glasi:

« (4) Predsednik suda koji je na to ovlašćen, dužan je da lično ili posredstvom sudije koga odredi, a koji ne može biti istražni sudija, nadzire izvršenje pritvora i da se stara o poštovanju svih garantovanih prava pritvorenih lica, radi čega on najmanje jedanput nedeljno obilazi pritvorenike i proverava kako se oni hrane, kakav je njihov smeštaj, kako im se obezbeđuju druge potrebe, kako se sa njima postupa, da li imaju određene primedbe i posebno, da li smatraju da su im neka prava povređena tokom boravka u pritvoru, o čemu se predsednik suda ili sudija koga on odredi može, kada to smatra potrebnim, obavestiti u neposrednom kontaktu sa pritvorenicima i bez prisustva nadzornika i stražara. Predsednik suda, odnosno sudija koga on odredi, dužan je da bez odlaganja preduzme sve potrebne mere radi otklanjanja nepravilnosti uočenih prilikom obilaska zatvora i da na svaka četiri meseca upravniku zatvora i direktoru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija dostavi izveštaj o uočenim nepravilnostima i preporuke za njihovo otklanjanje. Predsednik suda i istražni sudija mogu u svako doba da obilaze sve pritvorenike, da sa njima bez prisustva nadzornika i stražara razgovaraju i da od njih primaju pritužbe ili molbe.».

U članu 182. stav 1. druga rečenica zamenjuje se novom drugom i trećom rečenicom koje glase:

«Pojedine posete mogu se zabraniti rešenjem istražnog sudije ukoliko postoji osnovana sumnja da se one koriste za pokušaj organizovanja bekstva, uticanje na svedoke ili neko drugo ozbiljno ometanje istrage. Protiv rešenja istražnog sudije kojim se zabranjuje poseta određenog lica okrivljeni ima pravo žalbe veću iz člana 24. stav 6. ovog zakonika u roku od tri dana od dana prijema rešenja.».

Stav 3. menja se i glasi:

« (3) Zaštitnik građana odnosno njegov zamenik ima pravo da, bez prethodnog obaveštavanja istražnog sudije poseti pritvorenika i da sa njim razgovara bez nadzora. Pritvorenik se može dopisivati s licima van zatvora sa znanjem i pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija može rešenjem odrediti nadzor, odnosno zabraniti odašiljanje i primanje pismena i drugih pošiljki ukoliko postoji osnovana sumnja da se one koriste za pokušaj organizovanja bekstva, uticanja na svedoke, neko drugo ozbiljno ometanje istrage ili ugrožavanje reda i bezbednosti u pritvoru. Protiv rešenja istražnog sudije kojim se određuje nadzor odnosno zabranjuje odašiljanje i primanje pismena i drugih pošiljki okrivljeni ima pravo žalbe veću iz člana 24. stav 6. ovog zakonika u roku od tri dana od dana prijema rešenja.».

« (4) Ne mogu se nadzirati ili zabraniti pisma koja pritvorenik šalje međunarodnim sudovima, Zaštitniku građana i domaćim organima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti ili ih od njih prima, pisma koja šalje svom braniocu ili ih od njega prima, kao ni odašiljanje molbe, pritužbe ili žalbe.»

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 13.

U članu 184. dodaje se druga rečenica koja glasi:

«Posebnim zakonom mogu se urediti dodatna pravila o izvršenju pritvora u odnosu na okrivljene za krivična dela organizovanog kriminala iz člana 21. ovog zakonika i druga teška krivična dela.».

Član 14.

U članu 197. stav 3. reči: «Srbiji i Crnoj Gori» zamenjuju se rečima: «Republici Srbiji».

U stavu 4. reči: «Srbije i Crne Gore» zamenjuju se rečima: «Republike Srbije».

Član 15.

U članu 250. stav 1. reči: «Srbiji i Crnoj Gori» zamenjuju se rečima: «Republici Srbiji».

Član 16.

U članu 268. stav 2. broj: «5» zamenjuje se brojem: «6».

Član 17.

U članu 307. stav 3. menja se i glasi:

« (3) O žalbi iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika, u čijem sastavu ne može da bude sudija koji je doneo rešenje koje se pobija žalbom».

U stavu 5. broj: «3» zamenjuje se brojem: «4».

U članu 344. stav 2. reč: «optuženog» zamenjuje rečju: «stranke».

U članu 362. stav 1. posle reči: «svedoka» dodaju se reči: «saslušanih od strane suda».

Posle tačke 3. dodaje se tačka 4. koja glasi:

« 4) ako se stranke saglase sa čitanjem zapisnika o iskazima već saslušanih svedoka, odnosno sa čitanjem zapisnika ili drugih pismena o nalazu i mišljenju veštaka.».

U članu 376. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

« (3) Presuda se može zasnivati na iskazu svedoka saslušanog u prethodnoj istrazi ili u istrazi od strane javnog tužioca ili policije, samo ako je taj iskaz potvrđen i drugim dokazima neposredno izvedenim na glavnom pretresu i ako saslušanje takvog svedoka na glavnom pretresu nije bilo moguće zbog njegove smrti, duševne bolesti koja ga čini nesposobnom za saslušanje ili zbog nedostupnosti svedoka tokom glavnog pretresa, odnosno ako je saslušanje tog svedoka na glavnom pretresu bilo znatno otežano zbog starosti, telesnih mana ili bolesti, a pri tom nije bilo moguće da on bude saslušan na način predviđen članom 108. stav 4, članom 110. st. 2. do 5. i članom 359. stav 1. ovog zakonika.

(4) Osim u slučaju iz stava 3. ovog člana, presuda se može zasnivati na iskazu svedoka saslušanog u prethodnoj istrazi ili u istrazi od strane javnog tužioca ili policije, ako se stranke i branilac saglase sa čitanjem zapisnika o saslušanju takvog svedoka u prethodnoj istrazi, odnosno u istrazi, umesto da on bude saslušan i na glavnom pretresu».

U članu 380. stav 1. tačka 7. posle reči: «postupka» zapeta se zamenjuje rečju: «i», a posle reči: «zahtevu» zapeta i reči do kraja tačke brišu se.

U stavu 2. reči: «kada se ona ni prinudnim putem ne može naplatiti,» brišu se.

U članu 382. stav 2. posle reči: «novčanu kaznu» dodaju reči: «odnosno na kaznu rada u javnom interesu», a posle reči: «pritvora» dodaje se zapeta i reči: «odnosno drugog oblika lišenja slobode».

U članu 385. stav 8. reči: «kad je našao da treba izreći strožu kaznu od propisane, ili» brišu se.

U članu 391. tačka 4. posle reči: «postupka» zapeta se zamenjuje rečju: «i», a posle reči: «zahtevima» zapeta i reči do kraja tačke brišu se.

U članu 395. stav 4. menja se i glasi:

« (4) Odluka o imovinskopravnom zahtevu se može pobijati ako je doneta suprotno zakonskim odredbama.».

U članu 457. stav 3. posle reči: «novčanu kaznu» dodaje se zapeta i reči: «kaznu rada u javnom interesu».

U članu 459. stav 2. reč: «državnom» zamenjuje se rečju : «javnom».

U članu 460. stav 1. reči: «se može izreći» zamenjuju se rečima: «je propisana».

Član 29.

U članu 462. stav 1. reči: «čl. 451. stav 1. do» zamenjuju se rečima: «člana 451. stav 1. i člana».

Član 30.

U članu 476. stav 3. reči: «Ministarstvom pravde» zamenjuju se rečima: «ministarstvom nadležnom za pravosuđe».

U članu 479. stav 3. briše se.

U članu 481. stav 2. posle reči: «postupka» zapeta se zamenjuje rečju: «ili», a reči: «ili o javnom obajvljivanju» brišu se.

U stavu 3. posle reči: «bezbednosti» zapeta se zamenjuje rečju: «ili», a reči: «ili o javnom obajvljivanju» brišu se.

U nazivu Glave XXXIII reči: «BRISANjU OSUDE», zamenjuju se rečju: «REHABILITACIJI».

Naslov iznad člana 500. i član 500. menja se i glasi:

«Donošenje rešenja o zakonskoj rehabilitaciji osuđenog po službenoj dužnosti

Član 500.

(1) Kada po Krivičnom zakoniku rehabilitacija nastupa protekom određenog vremena i pod uslovom da u roku određenom Krivičnim zakonikom, osuđeni ne učini novo krivično delo i ako su ispunjeni drugi uslovi utvrđeni Krivičnim zakonikom (član 98), organ nadležan za vođenje kaznene evidencije donosi po službenoj dužnosti rešenje o rehabilitaciji osuđenog.

(2) Pre donošenja rešenja o rehabilitaciji, sprovešće se potrebna proveravanja, a naročito će se prikupiti podaci o tome da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za neko novo krivično delo učinjeno pre isteka roka koji je predviđen za donošenje rešenja o rehabilitaciji.».

Naslov iznad člana 501. i član 501. menja se i glasi:

«Donošenje rešenja o zakonskoj rehabilitaciji osuđenog po njegovom zahtevu

Član 501.

(1) Ako nadležni organ ne donese rešenje o rehabilitaciji, osuđeni može zahtevati da se utvrdi da je njegova rehabilitacija nastupila po Krivičnom zakoniku.

(2) Ako nadležni organ ne postupi po zahtevu osuđenog u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, osuđeni može tražiti da sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu, donese rešenje o rehabilitaciji.O zahtevu osuđenog odlučuje veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika po saslušanju javnog tužioca.».

Član 36.

Naslov iznad člana 502. menja se i glasi:

«Donošenje rešenja kojim se utvrđuje rehabilitacija lica kome je izrečena uslovna osuda

U članu 502. reči: «kojim se utvrđuje brisanje uslovne osude», zamenjuju se rečima: «o rehabilitaciji».

Član 37.

U naslovu iznad člana 503. reči: «Brisanje osude» zamenjuju se rečima: «Donošenje rešenja o rehabilitaciji».

U članu 503. stav 1. menja se i glasi:

« (1) Postupak za donošenje rešenja o rehabilitaciji osuđenog na kaznu zatvora preko tri do pet godina (sudska rehabilitacija), pokreće se po molbi osuđenog.».

U stavu 4. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi:

«Radi proveravanja da li je osuđeni prema svojim mogućnostima naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom, sud može saslušati oštećenog krivičnim delom, odnosno druga lica.».

U st. 6. i 7. reči: «brisanje osude» zamenjuju se rečju: «rehabilitaciju».

Član 38.

Član 504. menja se i glasi:

«U uverenju koje se građanima izdaje na osnovu kaznene evidencije, brisana osuda i brisane pravne posledice osude na osnovu rešenja o rehabilitaciji, kao ni samo to rešenje, ne smeju se pominjati.».

Član 39.

U članu 509. stav 1. reči: «organa određenog posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministarstva nadležnog za pravosuđe».

U stavu 2. reči: «Ministarstva unutrašnjih poslova» zamenjuju se rečima: «ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove».

Član 40.

U članu 510. stav 1. reči: «Organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «Ministarstvo nadležno za pravosuđe».

U stavu 2. reči: «Ministarstvo unutrašnjih poslova» zamenjuje se rečima: «ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove», a reči: «Ministarstva pravde» zamenjuje se rečima: «ministarstva nadležnog za pravosuđe».

U stavu 4. reči: «organa određenog posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministarstva nadležnog za pravosuđe».

Član 41.

U članu 512. reči: «Ministarstvu unutrašnjih poslova» zamenjuju se rečima: «ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove».

Član 42.

U članu 513. stav 4. reči: «Srbije i Crne Gore» zamenjuju se rečima: «Republike Srbije».

Član 43.

U članu 517. stav 1. tač. 1. i 5. reči: «Srbije i Crne Gore» zamenjuju se rečima: «Republike Srbije».

U stavu 2. reči: «Srbije i Crne Gore“ zamenjuju se rečima: «Republike Srbije».

Član 44.

U članu 518. stav 2. reči: «organu određenim posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministarstvu nadležnom za pravosuđe».

Član 45.

U članu 519. stav 1. reči: «Organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «Ministarstvo nadležno za pravosuđe».

Član 46.

U članu 520. stav 2. reči: «organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministarstvo nadležno za pravosuđe».

Član 47.

U članu 522. stav 3. reči: «organu određenom posebnim propisom, koji» zamenjuju se rečima: «ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje».

Član 48.

U članu 524. reči: «organu određenom posebnim propisom, koji» zamenjuju se rečima: «ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje».

Član 49.

U članu 525. stav 1. u prvoj rečenici reči: «Organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «Ministar nadležan za pravosuđe», a u drugoj rečenici reč: «Organ» zamenjuje se rečju: «Ministar».

U stavu 2. u prvoj rečenici reči: «Organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «Ministar nadležan za pravosuđe, a u drugoj rečenici reč: «Organ» zamenjuje se rečju: «Ministar».

Član 50.

U članu 526. stav 1. reč: «organ» zamenjuje se rečju: «ministar».

U stavu 2. reči: «organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministar nadležan za pravosuđe».

Član 51.

U naslovu iznad člana 527. i članu 527. stav 2. reči: «Ministarstvu unutrašnjih poslova» zamenjuju se rečima: «ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove».

Član 52.

U članu 529. stav 1. reči: «organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministar nadležan za pravosuđe».

Član 53.

U članu 530. stav 1. reči: «organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministar nadležan za pravosuđe».

Član 54.

U članu 532. stav 1. reči: «organ određen posebnim propisom» zamenjuju se rečima: «ministar nadležan za pravosuđe», a reči: «Srbije i Crne Gore» zamenjuju se rečima: «Republike Srbije».

Član 55.

U članu 546. stav 3. reči: «Ministarstvo unutrašnjih poslova» zamenjuje se rečima: «ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove», a reč: «pravde» zamenjuje se rečima: «nadležnog za pravosuđe».

Član 56.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 146. st. 3. i 8. Zakonika o krivičnom postupku («Službeni list SRJ», br. 70/01 i 68/02 i «Službeni glasnik RS», br. 58/04, 85/05 i 115/05).

Član 57.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a primenjivaće se od 1. juna 2007. godine.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku sadržan je u članu 15. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da niko ne može biti lišen slobode osim u slučajevima i u postupku koji su utvrđeni zakonom i u članu 72. stav 1. tačka 2. Ustava prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu čoveka i građanina.

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Neposredno nakon donošenja novog Zakonika o krivičnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 46/06 od 02.06.2006), istupanjem Republike Crne Gore, prestala je da postoji državna zajednica Srbija i Crna Gora. Narodna skupština Republike Srbije donela je 5. juna Odluku o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao pravnog sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora. U vezi sa tim, ukazala se potreba da se pojedine odredbe Zakonika o krivičnom postupku usklade sa novonastalom pravnom situacijom, odnosno da se u tekstu Zakonika izmene odredbe koje su se odnosile na Srbiju i Crnu Goru, kao i da se ovlašćenja organa državne zajednice u postupku međunarodne pravne pomoći i ekstradicije prenesu na organe Republike Srbije. Pored toga, predloženim izmenama i dopunama Zakonika ispravljeni su i neki nedostaci u tekstu Zakonika koji su uočeni nakon njegovog donošenja.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Zakona iz teksta člana 30. Zakonika o krivičnom postupku, koji govori o određivanju mesne nadležnosti u slučajevima kada je krivično delo učinjeno u Republici Srbiji i van njene teritorije, briše se Republika Crna Gora.

Članom 2. Zakona vrši se izmena u članu 39. tačka 5. Zakonika tako što se nešto sužavaju razlozi za izuzeće sudije, jer je to opravdano zahtevima prakse, s obzirom da u nekim sudovima nema dovoljno sudija, što bi moglo stvoriti praktične probleme i delovati na efikasnost krivičnog postupka koja je jedan od osnovnih ciljeva novog Zakonika o krivičnom postupku.

Članom 3. Zakona se iz člana 75. Zakonika brišu ograničenja prava branioca na kontakt sa okrivljenim koji je u pritvoru, što je u skladu sa međunarodnim standardima.

Članom 4. Zakona se interveniše u članu 108. Zakonika, tako što se proširuje mogućnost da se svedoci koji se ne mogu odazvati pozivu mogu saslušati i upotrebom tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike.

Članom 5. Zakona se vrši izmena u članu 113. stav 4. Zakonika čime se ispravlja greška koja nije korigovana u redakciji teksta, a koja suštinski ne menja sadržaj zakonske odredbe.

Članom 6. Zakona vrši se izmena u članu 146. Zakonika. U stavu 1. se proširuje krug krivičnih dela za čije se otkrivanje može koristiti posebna dokazna radnja tajnog zvučnog i optičkog nadzora osumnjičenog, i na krivično delo protivzakoniktog posredovanja, što je u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Stavom 3. navedenog člana uvodi se mogućnost proširenja ove mere za još šest meseci ukoliko se radi o krivičnim delima iz grupe krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i krivičnim delima koja spadaju u organizovani kriminal iz člana 21. Zakonika. U stavu 4. se precizira način sprovođenja posebne dokazne radnje, koji mora biti takav da se minimiziraju štetne posledice po treća lica, koja u nekim situacijama ipak realno mogu biti posredan cilj takve radnje iako se na njih ne odnose osnovi sumnje koji su materijalni uslov za sprovođenje takve dokazne radnje. Ovo se nikada ne može u potpunosti izbeći, a u praksi bi se i inače moralo voditi računa o zaštiti prava trećih lica, a predloženom izmenom se to samo u zakonskom smislu dodatno precizira. Izmenom u stavu 7, preciziraju se već postojeće mogućnosti za sprovođenje posebne dokazne radnje audio i video nadzora. Naime, iako je i postojeće rešenje adekvatno i u svakom slučaju u skladu sa Ustavom i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, odnosno drugim relevantnim međunarodnopravnim opštim aktima, jer je tajni ulazak u stan, odnosno druge prostorije moguć samo na osnovu sudske naredbe, a zabranjuje se pretresanje stana ili prostorija, ovim se u cilju jačanja pravne sigurnosti, dodatno uvode dva procesno pravna mehanizma: s jedne strane, precizirano je da se posebna dokazna radnja može na takav način realizovati samo u krajnjem slučaju – onda kada dokazivanje inače veoma teških i uobičajenim dokaznim radnjama teško dokazivih krivičnih dela, na drugi način nije moguće, dok se s druge strane, uvodi sistem „duplog sudskog ključa“ za takvu radnju, jer se zahteva da naredbu istražnog sudije u relativno kratkom roku, još posebno potvrdi i predstavnik najvišeg organa sudske vlasti u Republici Srbiji, što bi sve predstavljalo dodatnu i veoma jaku garanciju u odnosu na bilo kakve moguće zloupotrebe, a istovremeno omogućava efikasno suzbijanje najtežih krivičnih dela, za čime postoji izraziti društveni interes.

U članu 7. Zakona vrši se izmena člana 147. stav 3. iz etičkih razloga, ali i radi navođenja nadležnih organa da posebnu dokaznu radnju primenjuju samo onda kada je to krajnje neophodno i kada postoji izrazita verovatnoća da će se njome prikupiti potrebni dokazi, ustanovljava njihova obaveza da uvek kada ta posebna dokazna radnja nije dala rezultate, ne samo unište prikupljeni materijal, već o tome obaveste i lice prema kome se posebna dokazna radnja primenjivala. Obaveza obaveštavanja lica, kao i njegovo pravo na uvid u prikupljeni materijali ipak nisu apsolutnog karaktera, već se od njih može i odstupiti, kada je to neophodno radi zaštite života ili zdravlja ljudi, odnosno imovine veće vrednosti, kao i onda kada bi u suprotnom bili ugroženi drugi krivični postupci, odnosno dokazivanje drugih krivičnih dela koja spadaju u kategoriju onih za koja se mogu primeniti posebne dokazne radnje.

U članu 8. Zakona ispravlja se pogrešno pozivanje u članu 150. stav 3. Zakonika.

Članom 9. Zakona se u članu 155. Zakonika proširuje se krug krivičnih dela za čije otkrivanje se može koristiti dokazna radnja automatskog računarskog pretraživanja ličnih i drugih podataka, i na krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka i krivično delo falsifikovanja i zloupotrebe platnik kartica.

Članom 10. Zakona vrši se izmena u članu 171. stav 3. Zakonika radi usklađivanja sa drugim propisima koji se odnose na upis založnog prava na nekretninama, odnosno druge oblike zaloge.

Članom 11. Zakona se u članu 180. Zakonika konkretizuje ko sprovodi nadzor nad izvršenjem pritvora i zaštitom prava pritvorenih lica, što se inače moglo regulisati i podzakonskim aktom, kako je i predviđeno u članu 184, ali je navedena izmena ipak bila potrebna, s obzirom da je pritvor najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i eventualno ostvarenje drugih potrebnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a da pritvorenici moraju uvek biti pod direktnom sudskom kontrolom, čime se načelno obezbeđuje poštovanje njihovih prava tokom boravka u pritvoru.

Članom 12. Zakona se menja i dopunjuje član 182. Zakonika kojim se regulišu prava pritvorenika na primanje poseta i opštenja sa drugim licima. Ovde se uvodi pravo žalbe pritvorenika na rešenje istražnog sudije kojim se zabranjuje pojedina poseta, kao i usklađivanje sa Zakonom o zaštitniku građana, koji ima pravo da bez prethodnog obaveštavanja istražnog sudije poseti pritvorenika.

Članom 13. Zakona dopunjuje se član 184. Zakonika i upućuje se na donošenje posebnog zakonskog propisa kada su u pitanju pritvorenici koji su okrivljeni za krivična dela organizovanog kriminala i druga teška krivična dela, što je potrebno jer je, s obzirom na fenomenološke karakteristike te vrste krivičnih dela i njihovih učinilaca, potrebno stvoriti i posebne uslove za izvršenje pritvora, što pre svega mora biti usmereno na pojačanje bezbednosnih mera i sprečavanje mogućeg koluzivnog ili drugog destruktivnog delovanja u odnosu na krivični postupak te kategorije okrivljenih tokom njihovog boravka u pritvoru.

Članovima 14. i 15. Zakona iz članova 197. i 250. Zakonika o krivičnom postupku, odredbe koje se odnose na Srbiju i Crnu Goru se zamenjuju Republikom Srbijom.

Članom 16. Zakona ispravlja se pogrešno pozivanje u članu 268. stav 2. Zakonika.

Članom 17. Zakona precizira se odredba člana 307. stav 3. i 5. Zakonika. Članom 18. Zakona vrši se izmena u članu 344. stav 2. čime se načelno stavljaju stranke u jednak procesni položaj, iako bi i inače, javni tužilac morao u svakom slučaju da svoje dokazne predloge ističe odmah po saznanju da je potrebno da se određeni dokazi izvedu, jer on i nije tipična stranka, već je državni organ koji između ostalog, ima i dužnost da prikuplja i predlaže ne samo dokaze koji idu u prilog optužbi, već i one koji pogoduju okrivljenom. Ovom se izmenom ipak dodatno potencira principijelna jednakost stranaka, u onoj meri u kojoj je to moguće, jer je javni tužilac ipak i državni organ.

Članom 19. Zakona precizira se odredba člana 362. Zakonika tako da se odstupanja od načela neposrednosti u pogledu iskaza već saslušanih svedoka, odnose pre svega, na iskaze date pred sudom, odnosno ako se radi o saslušanju svedoka iz prethodne istrage, odnosno istrage, potrebno je da je tu dokaznu radnju preduzeo istražni sudija.

Članom 20. dopunjuje se član 376. Zakonika stavovima 3. i 4. kojima se konkretnije utvrđuje da se presuda, kada su u pitanju iskazi svedoka, prvenstveno mora zasnivati na sudskim dokazima, a samo u izuzetnim slučajevima i na onima koji su prethodno pribavljeni od strane javnog tužioca, odnosno policije, ali ni tada to ne može biti jedini, odnosno isključivi dokaz. Neophodnost da pre svega sudski dokazi budu podloga za presudu se u stvari i sada jasno može uočiti iz smisla odredbi koje se odnose na mogućnost da istražni sudija sasluša svedoka u prethodnoj istrazi, za koga postoji verovatnoća da neće moći da bude saslušan na glavnom pretresu, kao i iz odredbi Zakonika po kojima javni tužilac može zahtevati od istražnog sudije da u istrazi sprovede one dokazne radnje za koje je verovatno da neće moći da se ponove na glavnom pretresu, ali se navedenom modifikacijom u članu 376. Zakonika to na eksplicitniji način ističe, što je bilo potrebno i zbog mogućih dilema koje bi se mogle javiti u odnosu pravno dejstvo člana 376. stav 1. Zakonika prema kome se presuda zasniva samo na dokazima koji su neposredno izvedeni na glavnom pretresu ili su sadržani u zapisnicima, odnonosno drugim materijalima koji su u skladu sa zakonikom o krivičnom posutpku, na glavnom pretresu pročitani, odnosno na odgovarajući način izvedeni. Naime, nikada nije bilo sporno čitanje određenih zapisnika na glavnom pretresu o nekim radnjama preduzetim u istrazi ili čak u pretkrivičnom postupku (sada u prethodnoj istrazi), što je bilo moguće i po važećem Zakoniku o krivičnom postupku, a moguće je i po novom Zakoniku, kao kada su u pitanju zapisnici o uviđaju, pretresanju stana i lica, privremenom oduzimanju predmeta ali i o saslušanju svedoka u ranijim fazama postupka, odnosno saoptuženih ili već osuđenih lica itd., ali se to formalno u važećem zakoniku, odnosno u praksi, označavalo kao izvođenje dokaza čitanjem zapisnika, a sada je pravilnije konstatovano da se zapisnici koji sadrže određene dokaze čitaju, a što bi određenim tumačenjem moglo da se predstavi kao posebno i dodatno uveden izuzetak od načela neoposrednosti, mada je takva mogućnost i ranije postojala i ona po logici stvari, u određenoj meri mora postojati. Tu se uopšte i ne radi o odstupanju od načela neposrednosti, jer je sam zapisnik dokaz i on se kao takav čitanjem praktično izvodi neposredno pred sudom, kao što je to na primer, slučaj sa zapisnikom o uviđaju, ili zapisnikom o pretresanju stana ili lica. Do odstupanja od načela neposrednosti dolazi kada se radi o čitanju zapisnika o saslušanju svedoka i tu su radi dodatnog sužavanja delovanja takvog izuzetka i učinjene predložene izmene. Dodatim stavom 3. u članu 376. se ograničava moguće odstupanje od načela neposrednosti na način koji je procesno logičan i u skladu sa načelom pravičnog vođenja krivičnog postupka, shodno kome okrivljeni u principu ima pravo na suočavanje sa svedocima tokom suđenja, ali to njegovo pravo ipak ni u većini pozitivnih procesnih sistema nije apsolutnog karaktera, jer to nekada nije ni moguće, a izuzeci od njega se po pravilu, ipak vrlo usko definišu. Doadtim stavom 4. u članu 376. se omogućava i da se iskazi iz prethodne istrage, odnosno istrage, koriste direktno kao dokaz, onda kada se sa tim, odnosno čitanjem zapisnika u kojima su sadržani ti iskazi, slože stranke, što predstavlja racionalno i logično odstupanje od načela neposrednosti, s tim da naravno, sud uvek može odlučiti da se takav svedok ipak sasluša i na glavnom pretresu.

Članovima 21, 22, 23, 24, 25, 26, 31. i 32. Zakona, vrše se izmene članova 380, 382, 385, 391, 395, 457, 479. i 481. iz razloga usklađivanja sa Krivičnim zakonikom. Tamo gde se u Zakoniku o krivičnom postupku govorilo o odluci o objavljivanju presude putem sredstava javnog obaveštavanja, odnosno štampe, radija ili televizije, bilo je potrebno brisanje tih odredbi, s obzirom da je po novom Krivičnom zakoniku javno objavljivanje presude označeno kao posebna mera bezbednosti, te samim tim, nije potrebno posebno isticati takvu odluku, već je dovoljno upotrebljavati opšti pojam «mera bezbednosti».

Članovima 27, 28, 29. i 30 Zakona, vrši se neophodno preciziranje u članovima 459, 460, 462. i 476. Zakonika.

Članovima 33. do 38. Zakona vrši se izmena u članovima 500. do 504. Zakonika koji se nalaze u Glavi XXXIII čiji je i naslov neznatno promenjen, čime se postiže dodatno usklađivanje Zakonika o krivičnom postupku sa Krivičnim zakonikom, u kojem se više ne govori o brisanju osude, već o rehabilitaciji. Iako se i rehabilitacija sadržinski u osnovi svodi na brisanje osude, mada je nesporno reč o boljem i humanijem krivičnopravnom institutu, bile su neophodne predložene izmene u Zakoniku o krivičnom postupku, kako iz terminoloških razloga, tako i zbog nešto promenjenih uslova u Krivičnom zakoniku u odnosu sudsku rehabilitaciju, odnosno nekadašnje brisanje osude po molbi osuđenog.

Članovima 39. do 55. Zakona vrše se neophodne izmene članova 509, 510, 512, 513, 517, 518, 519, 520, 522, 524, 525, 526, 527, 529, 530, 532. i 546. Zakonika. S obzirom na prestanak državne Zajednice Srbija i Crna Gora, neophodno je da se u odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku u odredbama Glave HHHIV-Postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima i Glavi XXXV-Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, nadležni organi državne zajednice («organ određen posebnim propisoma») zamene nadležnim organima Republike Srbije. U odredbama gde je navedena državna zajednica, sada se navodi Republika Srbija, izuzev na onim mestima u Zakoniku o krivičnom postupku u kojima se Srbija i Crna Gora spominju u vezi konkretnih inkriminacija iz Krivičnog zakonika, jer su te odredbe još uvek na snazi, pa se shodno tome, još uvek ne mogu vršiti takve izmene ni u Zakoniku o krivičnom postupku.

Član 56. Zakona je prelazna odredba kojom se uređuje prestanak važenja člana 146. stav. 3. i 8. važećeg Zakonika o krivičnom postupku, čime se ove odredbe, koje se odnose na trajanje pritvora posle podignute optužnice, usklađuju sa rešenjem iz novog Zakonika o krivičnom postupku.

Član 57. Zakona je završna odredba koja određuje da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a primenjuje se od 1. juna 2007. godine, kada počinje primena i ostalih odredaba Zakonika o krivičnom postupku.

IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU

Određivanje mesne nadležnosti u slučajevima da je krivično delo učinjeno u Republici Srbiji i van njene teritorije

Član 30.

Ako je neko lice učinilo krivična dela u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori, odnosno i u inostranstvu, nadležan je sud koji je nadležan za krivično delo učinjeno u Republici Srbiji.

Razlozi za izuzeće

Član 39.

Sudija ili sudija-porotnik ne može vršiti sudijske dužnosti:

1) ako je oštećen krivičnim delom;

2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug, odnosno bivši bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

3) ako je okrivljenom, odnosno njegovom braniocu ili tužiocu, oštećenom, odnosno punomoćniku oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca, kršteni ili venčani kum, ili ako je njemu okrivljeni, odnosno njegov branilac, tužilac ili oštećeni, odnosno punomoćnik oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca, kršteni ili venčani kum, ili ako je od okrivljenog, odnosno njegovog branioca, tužioca, ili oštećenog, odnosno punomoćnika oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca, bio kršten, odnosno ako je koji od njih drugome decu krštavao;

4) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili oštećenim u odnosu staratelja, štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;

5) ako je u istom krivičnom predmetu vršio dokazne radnje, ili je učestvovao u postupku kao sudija, tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak;

6) ako je u istom predmetu učestvovao u postupku pred nižim sudom ili ako je u istom sudu učestvovao u donošenju odluke koja se pobija žalbom;

7) ako postoje okolnosti koje mogu izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost.

Pravo branioca na kontakt sa okrivljenim koji je u pritvoru

Član 75.

(1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se može s njim dopisivati i razgovarati BEZ NADZORA.

(2) Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i pre nego što je osumnjičeni saslušan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog saslušanja i tokom istrage dopuštena je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem.

(3) Branilac se sa okrivljenim ne može dogovarati o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu već postavljena.

(4) Istražni sudija može po službenoj dužnosti ili na predlog javnog tužioca, narediti da se pisma, koja okrivljeni iz pritvora upućuje braniocu ili ih branilac upućuje pritvorenom okrivljenom, predaju tek pošto ih on prethodno pregleda, ako postoji razumna sumnja da se ona koriste za pokušaj organizacije bekstva, uticanja na svedoke, zastrašivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage. O zadržavanju i pregledanju pisama istražni sudija sačiniće službenu belešku.

(5) Kad se završi istraga ili kad se optužnica, odnosno optužni predlog podigne bez sprovođenja istrage, okrivljenom se ne može zabraniti da se slobodno i bez nadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem.

Pozivanje svedoka

Član 108.

(1) Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva, u kome će se navesti ime i prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, krivični predmet po kome se poziva, naznačenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka (član 115).

(2) Svedok koji je na to pristao u prethodnoj istrazi, ili prilikom ranijeg saslušanja i koji je potvrdio da poseduje potrebne tehničke mogućnosti za takvo pozivanje, se može pozivati i elektronskom poštom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim načinom pozivanja moguće organu koji svedoka poziva, obezbediti povratni podatak da je lično svedok primio takav poziv.

(3) Pozivanje kao svedoka maloletnika koji nije navršio šesnaest godina vrši se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe da se hitno postupa ili drugih okolnosti.

(4) Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, mogu se saslušati u svom stanu, odnosno drugom mestu gde se nalaze, ODNOSNO OVI SVEDOCI SE MOGU SASLUŠATI I UPOTREBOM TEHNIČKIH SREDSTAVA ZA PRENOS SLIKE I ZVUKA.

(5) SVEDOCI SE MOGU SASLUŠATI UPOTREBOM TEHNIČKIH SREDSTAVA ZA PRENOS SLIKE I ZVUKA KADA SE PRISUSTVO SVEDOKA NE MOŽE OBEZBEDITI ILI AKO BI OBEZBEĐENjE PRISUSTVA SVEDOKA KOJI BORAVI U INOSTRANSTVU BILO SKOPČANO SA VELIKIM TEŠKOĆAMA.

Zakletva ili svečano obećanje svedoka

Član 113.

(1) Od svedoka će se zahtevati da pre svedočenja položi zakletvu ili svečano obećanje.

(2) Pre glavnog pretresa, svedok može položiti zakletvu ili svečano obećanje samo ako postoji verovatnoća da zbog bolesti ili iz drugih važnih razloga neće moći da dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada položena zakletva, odnosno svečano obećanje navešće se u zapisniku.

(3) Organ koji vodi postupak će upitati svedoka da li želi da polaže zakletvu religijskog sadržaja, ili će umesto zakletve, dati svečano obećanje. Organ koji vodi postupak ne sme od svedoka zahtevati da se izjasni o svojoj veroispovesti ili o svom nepripadanju određenoj veroispovesti i dužan je da svedoka obavesti da se ne mora izjašnjavati po tom pitanju.

(4) Ako se svedok opredeli da položi zakletvu, njen tekst glasi: „Zaklinjem se jedinim Bogom i svim što mi je najsvetlije NAJSVETIJE i na ovom svetu najmilije, da ću o svemu što budem svedočio i o svemu što budem pitan, istinu govoriti i da ništa, što o ovoj stvari znam, neću prećutati, i kako ja ovde istinu govorio, tako meni Bog pomogao.“

(5) Svedok ima pravo da tekst zakletve iz stava 4. ovog člana na prigodan način prilagodi nazivu za Boga koji se koristi u veri kojoj pripada, odnosno svedok može upotrebiti drugi pojam koji za njega ima odgovarajuće versko značenje.

(6) Ako se svedok opredeli da položi svečano obećanje, njegov tekst glasi: „Svečano obećavam i svojom se čašću zaklinjem da ću tokom svog svedočenja i o svemu što budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati.“

(7) Svedok zakletvu, odnosno svečano obećanje polaže usmeno, čitanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon saslušanog sadržaja teksta zakletve, odnosno svečanog obećanja, koji je pročitao organ koji vodi postupak ili od njega ovlašćeno službeno lice. Nemi svedoci koji znaju da čitaju i pišu potpisuju tekst zakletve, odnosno svečanog obećanja, a gluvi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu zaklinju se, odnosno svečano obećavaju uz pomoć tumača.

(8) Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da položi zakletvu, odnosno svečano obećanje uneće se u zapisnik.

Naredba o tajnom zvučnom i optičkom nadzoru osumnjičenog

Član 146.

(1) Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje odnosno lociranje u prostoru i praćenje pomoću elektronskih uređaja lica za koja postoje osnovi sumnje da su učinila krivična dela:

1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG;

2) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;

3) koja spadaju u organizovani kriminal iz člana 21. ovog zakonika;

4) ubistvo, teško ubistvo, serijsko silovanje, razbojništvo, razbojnička krađa, falsifikovanje novca, pranje novca, poreska utaja, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, davanje i primanje mita, zloupotreba službenog položaja, PROTIVZAKONITO POSREDOVANjE, ucena, iznuda i otmica.

(2) Posebna dokazna radnja iz stava 1. ovog člana se izuzetno može odrediti i ako osobite okolnosti ukazuju da se priprema neko od krivičnih dela iz stava 1. ovog člana, a činjenice ukazuju da se izvršenje krivičnog dela na drugi način ne bi moglo sprečiti ili bi njegovo sprečavanje bilo znatno otežano, odnosno nastupile bi nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi ili imovinu veće vrednosti.

(3) Mere iz stava 1. ovog člana na predlog javnog tužioca, određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. KADA SE MERE ODNOSE NA KRIVIČNA DELA IZ STAVA 1. TAČ. 1. DO 3. OVOG ČLANA, ONE SE MOGU JOŠ JEDNOM PRODUŽITI ZA ŠEST MESECI, AKO POSTOJE OKOLNOSTI KOJE UKAZUJU DA SE KRIVIČNO DELO NA DRUGI NAČIN NE BI MOGLO DOKAZATI, ILI BI TO BILO SKOPČANO SA VELIKIM TEŠKOĆAMA, ODNOSNO AKO BI NASTUPILE NEPOPRAVLjIVE ŠTETNE POSLEDICE PO ŽIVOT ILI ZDRAVLjE LjUDI, ODNOSNO IMOVINU VEĆE VREDNOSTI. Izvođenje posebne dokazne radnje, odnosno mera u njoj sadržanih, se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

(4) Naredbu istražnog sudije iz stava 1. ovog člana izvršava policija, odnosno Bezbednosno-informativna agencija., NASTOJEĆI DA SE SPROVOĐENjEM POSEBNE DOKAZNE RADNjE NE NARUŠAVA PRIVATNOST LICA NA KOJA SE POSEBNA DOKAZNA RADNjA ODNOSI, OSIM U MERI U KOJOJ JE TO NEOPHODNO S OBZIROM NA SVRHU POSEBNE DOKAZNE RADNjE. PRILIKOM SPROVOĐENjA POSEBNE DOKAZNE RADNjE SE NAROČITO VODI RAČUNA O NEPOVREĐIVANjU PRIVATNOSTI ONIH LICA NA KOJA SE POSEBNA DOKAZNA RADNjA NEPOSREDNO NE ODNOSI, ODNOSNO DA SE NARUŠAVANjE NjIHOVE PRIVATNOSTI, ONDA KADA DRUGAČIJE NIKAKO NIJE MOGUĆE, SVEDE NA NAJMANjU MOGUĆU MERU.

(5) Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da policiji, odnosno Bezbednosno-informativnoj agenciji omoguće izvršenje posebne dokazne radnje iz stava 1. ovog člana.

(6) Snimanja iz stava 1. ovog člana mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti u stanovima, drugim prostorijama, kao i na otvorenim površinama.

(7) Ovlašćena službena lica policije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije mogu, radi izvršenja posebne dokazne radnje iz stava 1. ovog člana, tajno ući u stan ili druge prostorije i u njih, odnosno u predmete koji se u njima nalaze, postaviti tehničke uređaje za sprovođenje radnje iz stava 1. ovog člana ili, po potrebi, preduzeti radnje održavanja već postavljenih takvih tehničkih uređaja.

(7) KADA JE TO IZRIČITO PREDVIĐENO NAREDBOM ISTRAŽNOG SUDIJE, KOJU JE U ROKU OD 48 ČASOVA OD KADA JE DONETA, SVOJOM NAREDBOM POTVRDIO PREDSEDNIK VRHOVNOG SUDA SRBIJE ILI SUDIJA KOGA JE ODREDIO PREDSEDNIK VRHOVNOG SUDA SRBIJE I POD USLOVOM DA SE NA DRUGI NAČIN NE MOGU OBEZBEDITI DOKAZI KOJI SE ODNOSE NA KRIVIČNA DELA IZ STAVA 1. TAČ. 1. DO 3. OVOG ČLANA, ILI BI TO OČIGLEDNO BILO SKOPČANO SA ZNATNIM TEŠKOĆAMA, ODNOSNO DOVELO BI DO UGROŽAVANjA ŽIVOTA ILI ZDRAVLjA LjUDI, ODNOSNO UNIŠTENjA IMOVINE VEĆE VREDNOSTI, OVLAŠĆENA SLUŽBENA LICA POLICIJE, ODNOSNO BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE MOGU, RADI IZVRŠENjA POSEBNE DOKAZNE RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, TAJNO UĆI U STAN ILI DRUGE PROSTORIJE I U NjIH, ODNOSNO U PREDMETE KOJI SE U NjIMA NALAZE, POSTAVITI TEHNIČKE UREĐAJE ZA SPROVOĐENjE RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ILI PO POTREBI PREDUZETI RADNjE ODRŽAVANjA VEĆ POSTAVLjENIH TAKVIH TEHNIČKIH UREĐAJA.

(8) Sprovođenjem posebne dokazne radnje iz stava 1. ovog člana ne čini se krivično delo. Ovlašćena službena lica policije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije ne smeju da pretresaju stan, odnosno druge prostorije, osim kada su ispunjeni uslovi iz člana 81. stav 1. ovog zakonika i dužna su da uređajem za zvučno i video snimanje zabeleže svoj ulazak u stan ili druge prostorije i postavljanje tehničkih uređaja za sprovođenje radnje iz stava 1. ovog člana.

(9) Snimak iz stava 8. ovog člana dostavlja se istražnom sudiji u skladu sa članom 147. stav 1. ovog zakonika.

Dostavljanje izveštaja i snimaka istražnom sudiji

Član 147.

(1) Po izvršenju posebne dokazne radnje iz člana 146. ovog zakonika, organ koji je naredbu iz člana 146. stav 1. ovog zakonika izvršavao (član 146. stav 4), dostavlja bez odlaganja istražnom sudiji izveštaj i snimke.

(2) Istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu. Istražni sudija će pozvati javnog tužioca da se upozna sa materijalom dobijenim posebnom dokaznom radnjom iz člana 146. ovog zakonika.

(3) Ako podaci dobijeni primenom mera iz člana 146. ovog zakonika nisu potrebni za vođenje krivičnog postupka ili ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sav prikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije. PRE UNIŠTENjA PRIKUPLjENOG MATERIJALA, ISTRAŽNI SUDIJA OBAVEŠTAVA LICE NA KOJE SE ON ODNOSI, DA JE PREMA NjEMU PRIMENjENA POSEBNA DOKAZNA RADNjA IZ ČLANA 146. STAV 1. OVOG ZAKONIKA I POZIVA GA DA U ODREĐENOM ROKU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD OSAM DANA, OSTVARI UVID U PRIKUPLjENI MATERIJAL. OD OVOGA SE MOŽE ODSTUPITI AKO, NAKON PRIBAVLjENOG MIŠLjENjA JAVNOG TUŽIOCA, ISTRAŽNI SUDIJA NAĐE DA BI OBAVEŠTAVANjEM LICA PREMA KOME JE PRIMENjENA POSEBNA DOKAZNA RADNjA ILI DAVANjEM PRAVA UVIDA U PRIKUPLjENI MATERIJAL, NASTUPILA OPASNOST PO ŽIVOT ILI ZDRAVLjE LjUDI, ODNOSNO IMOVINU VEĆE VREDNOSTI ILI BI SE NA TAKAV NAČIN UGROZILI VEĆ POKRENUTI KRIVIČNI POSTUPCI, ODNOSNO ONEMOGUĆILO PRIKUPLjANjE DOKAZA U ODNOSU NA KRIVIČNA DELA IZ ČLANA 146. STAV 1. Istražni sudija će o tome sastaviti zapisnik.

(4) Ako je u primeni posebne dokazne radnje iz člana 146. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obaveštenja shodno će se primenjivati odredbe člana 105. ovog zakonika. Odredbe člana 209. stav 1, člana 295. stav 5, člana 362. stav 3. i člana 398. stav 5. ovog zakonika shodno će se primenjivati i na snimke sačinjene suprotno odredbama ovog i člana 146. ovog zakonika.

(5) Ako su primenom posebne dokazne radnje iz člana 146. ovog zakonika prikupljeni dokazi koji se odnose na neko drugo krivično delo, a ne na određeno krivično delo u pogledu kojeg su postojali osnovi sumnje da je učinjeno (član 146. stav 1. ovog zakonika), odnosno da se njegovo izvršenje priprema (član 146. stav 2. ovog zakonika), takvi dokazi mogu da se koriste u krivičnom postupku samo ako se odnose na krivično delo koje spada u dela predviđena u članu 146. stav 1. ovog zakonika.

(6) U slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana prikupljeni podaci se smatraju službenom tajnom.

Prestanak pružanja simulovanih poslovnih usluga i sklapanja simulovanih pravnih poslova

Član 150.

(1) Primena posebne dokazne radnje iz člana 148. ovog zakonika prestaje kad protekne rok na koji je određena ili kad prestanu razlozi zbog kojih je bila određena.

(2) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci po prestanku mere iz člana 148. ovog zakonika, svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni, a o primeni mere obavestiće se lica na koja se ti podaci odnose, ako se može utvrditi njihov identitet.

(3) Podaci prikupljeni primenom mera iz člana 148. ovog zakonika koji se odnose na krivično delo koje ne predstavlja krivično delo organizovanog kriminala (član 21) ili krivično delo iz člana 146. stav 1. 148. STAV 2. ovog zakonika, ne mogu se koristiti u krivičnom postupku koji se vodi za to krivično delo.

5. Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka

Član 155.

(1) Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada se može preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je učinjeno:

1) krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG;

2) krivično delo protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;

3) krivično delo organizovanog kriminala iz člana 21. ovog zakonika;

4) krivično delo protiv polne slobode;

5) KRIVIČNO DELO PROTIV BEZBEDNOSTI RAČUNARSKIH PODATAKA;

5) 6) ubistvo, teško ubistvo, razbojništvo, razbojnička krađa, falsifikovanje novca, pranje novca, FALSIFIKOVANjE I ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, trgovina ljudima, trgovina decom radi usvojenja, davanje i primanje mita, zloupotreba službenog položaja, ucena, iznuda i otmica.

(2) Posebna dokazna radnja iz stava 1. ovog člana se izuzetno može odrediti i ako osobite okolnosti ukazuju da se priprema neko od krivičnih dela iz stava 1. ovog člana, a činjenice ukazuju da se izvršenje krivičnog dela na drugi način ne bi moglo sprečiti ili bi njegovo sprečavanje bilo znatno otežano, odnosno nastupile bi nepopravljive štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu veće vrednosti.

(3) Posebna dokazna radnja iz stava 1. ovog člana se sastoji u automatskom pretraživanju već pohranjenih ličnih i drugih, sa njima neposredno povezanih, podataka i njihovom automatskom poređenju sa podacima koji se odnose na krivično delo iz stava 1. ovog člana i lice koje se osnovano može dovesti u vezu sa tim krivičnim delom, da bi se na takav način kao mogući osumnjičeni isključila lica u pogledu kojih ne postoji verovatnoća da su povezana sa krivičnim delom, a izdvojila ona lica u odnosu na koja se prikupe podaci iz kojih proizilaze osnovi sumnje.

(4) Posebnu dokaznu radnju iz stava 1. ovog člana naređuje istražni sudija na predlog javnog tužioca, a u slučaju postojanja okolnosti koje ne trpe odlaganje javni tužilac može sam doneti naredbu, koju mora u roku od 24 časa podneti istražnom sudiji na potvrđivanje. Ako istražni sudija ne potvrdi naredbu javnog tužioca u roku od 24 časa od kada je naredbu primio, ona se bez odlaganja stavlja van snage, a svi prikupljeni podaci se odmah uništavaju pod nadzorom istražnog sudije i javnog tužioca.

(5) Naredba iz stava 4. ovog člana sadrži: zakonski naziv krivičnog dela iz stava 1. ovog člana; određivanje podataka koje je potrebno automatski prikupljati i prosleđivati; određivanje državnog organa koji je dužan da automatski prikuplja tražene podatke i dostavlja ih javnom tužiocu i policiji; obim posebne dokazne radnje i vreme njenog trajanja.

(6) Posebna dokazna radnja iz stava 1. ovog člana može trajati najviše tri meseca, a iz važnih razloga njeno trajanje se može još jednom produžiti za tri meseca.

(7) Posebnu dokaznu radnju iz stava 1. ovog člana sprovode policija, Bezbednosno-informativna agencija, organ carinske službe ili drugi državni organ, odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vrše određena javna ovlašćenja.

(8) Svi prikupljeni podaci se pod nadzorom javnog tužioca i istražnog sudije uništavaju, ako u roku od šest meseci od završetka sprovođenja posebne dokazne radnje iz stava 1. ovog člana, ne bude pokrenut krivični postupak.

Ukidanje jemstva i njegovo zamenjivanje pritvorom

Član 171.

(1) Okrivljenom za koga je položeno jemstvo zbog opasnosti od bekstva, odrediće se pritvor ako na uredan poziv ne dođe a izostanak ne opravda, ili ako se protiv njega, pošto je ostavljen na slobodi, pojavi neki drugi zakonski razlog za pritvor, a nema uslova da se primene ograničenja iz člana 168. st. 1. do 3. ovog zakonika, koja bi se odredila umesto pritvora.

(2) Okrivljenom za koga je položeno jemstvo zbog razloga za pritvor propisanih u članu 174. stav 1. tačka 5. ovog zakonika, odrediće se pritvor ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne dođe, a izostanak ne opravda.

(3) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, jemstvo se ukida. Položeni novčani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari vraćaju se, a hipoteka se skida PRESTAJE ISPISOM IZ REGISTRA NEPOKRETNOSTI U KOJEM JE BILA UPISANA, ODNOSNO PRESTAJE DRUGI OBLIK ZALOGE ISPISIVANjEM IZ REGISTRA U KOJI JE BIO UPISAN. Na isti način će se postupiti i kad se krivični postupak pravnosnažno dovrši rešenjem o obustavi postupka ili presudom.

(4) Kada sud oceni da iz osobitih okolnosti proizilazi da neodazivanje okrivljenog na uredan poziv iz stava 1. ovog člana predstavlja skrivanje okrivljenog ili pripremanje bekstva, primeniće se član 171. stav 3. ovog zakonika, koji će se uvek primeniti kada su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.

(5) Ako je presudom optuženom izrečena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osuđeni počne da izdržava kaznu.

Zaštita dostojanstva pritvorenika, mogućnost primene određenih ograničenja i pravila smeštanja pritvorenih lica

Član 180.

(1) U toku pritvora ne smeju se vređati ličnost, čast i dostojanstvo pritvorenika.

(2) Prema pritvoreniku se mogu primenjivati samo ona ograničenja koja su potrebna da se spreče bekstvo, podstrekavanje trećih lica da unište, sakriju, izmene ili falsifikuju tragove ili druge dokaze krivičnog dela i neposredni ili posredni kontakti pritvorenika usmereni na uticanje na svedoke, saučesnike i prikrivače.

(3) U istoj prostoriji ne mogu biti zatvorena lica različitog pola. Po pravilu, u istu prostoriju ne mogu se smeštati lica za koja postoji osnovana sumnja da su učestvovala u izvršenju istog krivičnog dela, ni lica koja su na izdržavanju kazne sa licima u pritvoru. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo u povratu neće se, ako je moguće, smeštati u istu prostoriju sa drugim licima lišenim slobode na koja bi mogla štetno uticati. Prilikom raspoređivanja pritvorenika u određene prostorije i zajednički smeštaj, vodiće se računa, koliko je to moguće, i o stepenu i vrsti njihovog obrazovanja, jeziku koji govore i razumeju, ličnim sklonostima i vrsti krivičnog dela koje im se stavlja na teret.

(4) PREDSEDNIK SUDA KOJI JE NA TO OVLAŠĆEN, DUŽAN JE DA LIČNO ILI POSREDSTVOM SUDIJE KOGA ODREDI, A KOJI NE MOŽE BITI ISTRAŽNI SUDIJA, NADZIRE IZVRŠENjE PRITVORA I DA SE STARA O POŠTOVANjU SVIH GARANTOVANIH PRAVA PRITVORENIH LICA, RADI ČEGA ON NAJMANjE JEDANPUT NEDELjNO OBILAZI PRITVORENIKE I PROVERAVA KAKO SE ONI HRANE, KAKAV JE NjIHOV SMEŠTAJ, KAKO IM SE OBEZBEĐUJU DRUGE POTREBE, KAKO SE SA NjIMA POSTUPA, DA LI IMAJU ODREĐENE PRIMEDBE I POSEBNO, DA LI SMATRAJU DA SU IM NEKA PRAVA POVREĐENA TOKOM BORAVKA U PRITVORU, O ČEMU SE PREDSEDNIK SUDA ILI SUDIJA KOGA ON ODREDI MOŽE, KADA TO SMATRA POTREBNIM, OBAVESTITI U NEPOSREDNOM KONTAKTU SA PRITVORENICIMA I BEZ PRISUSTVA NADZORNIKA I STRAŽARA. PREDSEDNIK SUDA, ODNOSNO SUDIJA KOGA ON ODREDI, DUŽAN JE DA BEZ ODLAGANjA PREDUZME SVE POTREBNE MERE RADI OTKLANjANjA NEPRAVILNOSTI UOČENIH PRILIKOM OBILASKA ZATVORA I DA NA SVAKA ČETIRI MESECA UPRAVNIKU ZATVORA I DIREKTORU UPRAVE ZA IZVRŠENjE ZAVODSKIH SANKCIJA DOSTAVI IZVEŠTAJ O UOČENIM NEPRAVILNOSTIMA I PREPORUKE ZA NjIHOVO OTKLANjANjE. PREDSEDNIK SUDA I ISTRAŽNI SUDIJA MOGU U SVAKO DOBA DA OBILAZE SVE PRITVORENIKE, DA SA NjIMA BEZ PRISUSTVA NADZORNIKA I STRAŽARA RAZGOVARAJU I DA OD NjIH PRIMAJU PRITUŽBE ILI MOLBE.

Pravo primanja poseta i pravo opštenja sa drugim licima

Član 182.

(1) Po odobrenju istražnog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kućnog reda, pritvorenika mogu posećivati supružnik ili lice sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i njegovi bliski srodnici, a po njegovom zahtevu – lekar i druga lica. Pojedine posete mogu se zabraniti ako bi usled toga mogla da nastane šteta za vođenje postupka. POJEDINE POSETE MOGU SE ZABRANITI REŠENjEM ISTRAŽNOG SUDIJE UKOLIKO POSTOJI OSNOVANA SUMNjA DA SE ONE KORISTE ZA POKUŠAJ ORGANIZOVANjA BEKSTVA, UTICANjE NA SVEDOKE ILI NEKO DRUGO OZBILjNO OMETANjE ISTRAGE. PROTIV REŠENjA ISTRAŽNOG SUDIJE KOJIM SE ZABRANjUJE POSETA ODREĐENOG LICA OKRIVLjENI IMA PRAVO ŽALBE VEĆU IZ ČLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA.

(2) Diplomatski i konzularni predstavnici stranih država potpisnica odgovarajućih međunarodnih konvencija imaju pravo da sa znanjem istražnog sudije obilaze i bez nadzora razgovaraju sa pritvorenicima koji su državljani njihove države. O obilasku diplomatskog ili konzularnog predstavnika istražni sudija će obavestiti rukovodioca ustanove u kojoj okrivljeni izdržava pritvor.

(3) Pritvorenik se može dopisivati s licima van zatvora sa znanjem i pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija može zabraniti odašiljanje i primanje pisama i drugih pošiljki štetnih za vođenje postupka. Zabrana se ne odnosi na pisma koja pritvorenik šalje međunarodnim sudovima i domaćim organima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti ili ih od njih prima, kao i na pisma koja šalje svom braniocu ili ih od njega prima, osim ako se pregled prepiske sa braniocem pokazao opravdanim (član 75. stav 4). Odašiljanje molbe, pritužbe ili žalbe ne može se nikad zabraniti.

(3) ZAŠTITNIK GRAĐANA ODNOSNO NjEGOV ZAMENIK IMA PRAVO DA, BEZ PRETHODNOG OBAVEŠTAVANjA ISTRAŽNOG SUDIJE POSETI PRITVORENIKA I DA SA NjIM RAZGOVARA BEZ NADZORA. PRITVORENIK SE MOŽE DOPISIVATI S LICIMA VAN ZATVORA SA ZNANjEM I POD NADZOROM ISTRAŽNOG SUDIJE. ISTRAŽNI SUDIJA MOŽE REŠENjEM ODREDITI NADZOR, ODNOSNO ZABRANITI ODAŠILjANjE I PRIMANjE PISMENA I DRUGIH POŠILjKI UKOLIKO POSTOJI OSNOVANA SUMNjA DA SE ONE KORISTE ZA POKUŠAJ ORGANIZOVANjA BEKSTVA, UTICANjA NA SVEDOKE, NEKO DRUGO OZBILjNO OMETANjE ISTRAGE ILI UGROŽAVANjE REDA I BEZBEDNOSTI U PRITVORU. PROTIV REŠENjA ISTRAŽNOG SUDIJE KOJIM SE ODREĐUJE NADZOR ODNOSNO ZABRANjUJE ODAŠILjANjE I PRIMANjE PISMENA I DRUGIH POŠILjKI OKRIVLjENI IMA PRAVO ŽALBE VEĆU IZ ČLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA.

(4) NE MOGU SE NADZIRATI ILI ZABRANITI PISMA KOJA PRITVORENIK ŠALjE MEĐUNARODNIM SUDOVIMA, ZAŠTITNIKU GRAĐANA I DOMAĆIM ORGANIMA ZAKONODAVNE, SUDSKE I IZVRŠNE VLASTI ILI IH OD NjIH PRIMA, PISMA KOJA ŠALjE SVOM BRANIOCU ILI IH OD NjEGA PRIMA, KAO NI ODAŠILjANjE MOLBE, PRITUŽBE ILI ŽALBE.

(4) (5) Posle podignute optužnice, do pravnosnažnosti presude, ovlašćenja iz st. 1. do 3. ovog člana vrši predsednik veća.

Potpuniji propis o izvršenju pritvora

Član 184.

Potpuniji propis o izvršenju pritvora, u skladu sa odredbama ovog zakonika, donosi ministar nadležan za pravosuđe. POSEBNIM ZAKONOM MOGU SE UREDITI DODATNA PRAVILA O IZVRŠENjU PRITVORA U ODNOSU NA OKRIVLjENE ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA IZ ČLANA 21. OVOG ZAKONIKA I DRUGA TEŠKA KRIVIČNA DELA.

Dostavljanje licima koja su pod određenom komandom, licima koja poseduju imunitetsko pravo i domaćim državljanima u inostranstvu

Član 197.

(1) Vojnim licima, pripadnicima zatvorske straže u zavodima u kojima su smeštena lica lišena slobode i radnicima suvozemnog, rečnog, pomorskog i vazduhoplovnog saobraćaja poziv se dostavlja preko njihove komande, odnosno neposrednog starešine, a, po potrebi, mogu im se na taj način dostavljati i ostala pismena.

(2) Licima lišenim slobode pismena se dostavljaju u sudu ili posredstvom uprave zavoda u kome su smeštena.

(3) Licima koja uživaju pravo imuniteta u Srbiji i Crnoj Gori REPUBLICI SRBIJI, ako međunarodnim ugovorima nije drukčije predviđeno, pismena se dostavljaju posredstvom ministarstva nadležnog za spoljne poslove.

(4) Državljanima Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE u inostranstvu, ako se ne primenjuje postupak propisan u čl. 509. i 510. ovog zakonika, pismena se dostavljaju posredstvom diplomatskog ili konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore u stranoj državi, pod uslovom da se strana država ne protivi takvom načinu dostavljanja i da lice kome se dostavlja dobrovoljno pristane da primi pismeno. Ovlašćeni radnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva potpisuje dostavnicu kao dostavljač – ako je pismeno uručeno u samom predstavništvu, a ako je pismeno dostavljeno poštom – potvrđuje to na dostavnici.

Međunarodnopravni imunitet

Član 250.

(1) U pogledu isključenja krivičnog gonjenja stranaca koji uživaju pravo imuniteta u Srbiji i Crnoj Gori REPUBLICI SRBIJI važe pravila međunarodnog prava.

(2) U slučaju sumnje da li se radi o tim licima, organ koji vodi postupak će se za objašnjenje obratiti ministarstvu nadležnom za spoljne poslove.

Oproštaj krivičnog gonjenja osumnjičenom koji je ispunio određene obaveze

Član 268.

(1) Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih mera:

1) da otkloni posledicu krivičnog dela ili da naknadi štetu nastalu izvršenjem krivičnog dela;

2) da ispuni dospele obaveze izdržavanja;

3) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;

4) da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji;

5) da se zaposli na radnom mestu koje je dostupno i odgovara njegovim radnim sposobnostima i kvalifikacijama;

6) da plati određeni novčani iznos u korist neke opštepriznate humanitarne organizacije, fonda za zaštitu žrtava krivičnih dela, odnosno drugog opštepriznatog humanitarnog fonda ili javne ustanove koja se isključivo ili pretežno bavi humanitarnim radom;

7) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad.

(2) Republički javni tužilac pravi spisak i prioritetni redosled organizacija, fondova ili javnih ustanova iz stava 1. tačka 5 6. ovog člana, odnosno spisak i prioritetni redosled mogućih oblika društvenokorisnog ili humanitarnog rada.

(3) Javni tužilac može, uz svaku od obaveza iz stava 1. ovog člana, kao poseban uslov osumnjičenom, odrediti:

1) da ispuni imovinskopravni zahtev oštećenog,

2) da se lično izvini oštećenom.

(4) Osumnjičeni je dužan da prihvaćenu obavezu izvrši u roku koji ne može biti duži od šest meseci.

(5) Ako osumnjičeni izvrši obavezu iz stava 1. tač. 1. do 5. ovog člana ili, uz pristanak oštećenog, obavezu iz stava 1. tač. 6. i 7. ovog člana u roku iz stava 4. ovog člana, javni tužilac će odbaciti obaveštenje o krivičnom delu, odnosno krivičnu prijavu, a odredbe člana 60. ovog zakonika neće se primenjivati.

Žalba protiv odluke suda o sporazumu o priznanju krivice

Član 307.

(1) Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno, mogu izjaviti javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

(2) Protiv rešenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice, žalbu u roku iz stava 1. ovog člana, mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik.

(3) O žalbi iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika, ako je rešenje o odbijanju ili usvajanju sporazuma o priznanju krivice doneo predsednik veća iz člana 24. stav 6. ovog zakonika, odnosno ako je rešenje o odbijanju ili usvajanju sporazuma o priznanju krivice doneo predsednik veća.

(3) O ŽALBI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA ODLUČUJE VEĆE IZ ČLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA, U ČIJEM SASTAVU NE MOŽE DA BUDE SUDIJA KOJI JE DONEO REŠENjE KOJE SE POBIJA ŽALBOM.

(4) Veće koje odlučuje o žalbi protiv rešenja o sporazumu o priznanju krivice može žalbu odbaciti ako je podnesena po proteku roka iz stava 1. ovog člana, usvojiti je ili je odbiti kao neosnovanu.

(5) Protiv rešenja iz stava 3 4. ovog člana žalba nije dozvoljena.

Upozorenje i pouka optuženom i braniocu

Član 344.

(1) Predsednik veća upozoriće optuženog da pažljivo prati tok glavnog pretresa i uputiće ga da može iznositi činjenice i predlagati dokaze u prilog svoje odbrane, da može postavljati pitanja saoptuženim, svedocima i veštacima, stavljati primedbe i davati objašnjenja u pogledu njihovih iskaza.

(2) Predsednik veća upozoriće optuženog STRANKE i branioca da su dužni da sve svoje predloge o izvođenju pojedinih dokaza saopšte odmah, odnosno u najkraćem mogućem roku, po saznanju da je potrebno njihovo izvođenje i posebno će ih upozoriti na odredbu iz člana 405. stav 2. ovog zakonika.

(3) Predsednik veća upozorava branioca da u slučaju da prekrši svoju obavezu iz stava 2. ovog člana, može biti odlukom veća novčano kažnjen do 300.000 dinara i isključen iz daljeg toka krivičnog postupka.

Čitanje zapisnika i reprodukovanje snimka o ranije obavljenim saslušanjima

Član 362.

(1) Osim slučajeva koji su posebno propisani u ovom zakoniku, zapisnici o iskazima svedoka SASLUŠANIH OD STRANE SUDA, saoptuženih ili već osuđenih učesnika u krivičnom delu, kao i zapisnici ili druga pismena o nalazu i mišljenju veštaka, mogu se po odluci veća pročitati samo u slučaju:

1) ako su saslušana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga;

2) ako svedoci ili veštaci bez zakonskih razloga odbijaju da daju iskaz na glavnom pretresu;

3) ako saoptuženi u pogledu kojih je krivični postupak razdvojen, odnosno već osuđeni, odbijaju da daju iskaz na glavnom pretresu, ili daju iskaz drukčije nego što su izjavili u razdvojenom krivičnom postupku, odnosno u krivičnom postupku u kome su osuđeni.

4) AKO SE STRANKE SAGLASE SA ČITANjEM ZAPISNIKA O ISKAZIMA VEĆ SASLUŠANIH SVEDOKA, ODNOSNO SA ČITANjEM ZAPISNIKA ILI DRUGIH PISMENA O NALAZU I MIŠLjENjU VEŠTAKA.

(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana, kao i u drugim slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, uvek će biti reprodukovan i zvučni, odnosno zvučni i video snimak saslušanja, ako je iskaz zabeležen i na takav način.

(3) Zapisnici o ranijem saslušanju lica koja su oslobođena od dužnosti svedočenja (član 104) ne smeju se pročitati ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu, pre prvog saslušanja, izjavila da neće da svedoče. Po završenom dokaznom postupku, veće će odlučiti da se ovi zapisnici izdvoje iz spisa i odvojeno čuvaju (član 209). Ovako će veće postupati i u pogledu drugih zapisnika i obaveštenja navedenih u članu 209. ovog zakonika, ako nije ranije donesena odluka o njihovom izdvajanju. Protiv rešenja o izdvajanju zapisnika i obaveštenja dozvoljena je posebna žalba. Po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici i obaveštenja zatvaraju se u poseban omot i predaju istražnom sudiji radi čuvanja odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati ni koristiti u postupku. Zapisnici i obaveštenja moraju biti izdvojeni pre nego što se spisi, povodom žalbe protiv presude, dostave višem sudu.

(4) Razlozi zbog kojih se čita zapisnik navešće se u zapisniku o glavnom pretresu, a prilikom čitanja će se saopštiti da li je svedok ili veštak položio zakletvu.

Zasnovanost presude na dokazima

Član 376.

(1) Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su neposredno izvedeni na glavnom pretresu ili su sadržani u zapisnicima, odnosno drugim materijalima, koji su u skladu sa ovim zakonikom, na glavnom pretresu pročitani, odnosno na odgovarajući način izneseni.

(2) Sud je dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena.

(3) PRESUDA SE MOŽE ZASNIVATI NA ISKAZU SVEDOKA SASLUŠANOG U PRETHODNOJ ISTRAZI ILI U ISTRAZI OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA ILI POLICIJE, SAMO AKO JE TAJ ISKAZ POTVRĐEN I DRUGIM DOKAZIMA NEPOSREDNO IZVEDENIM NA GLAVNOM PRETRESU I AKO SASLUŠANjE TAKVOG SVEDOKA NA GLAVNOM PRETRESU NIJE BILO MOGUĆE ZBOG NjEGOVE SMRTI, DUŠEVNE BOLESTI KOJA GA ČINI NESPOSOBNOM ZA SASLUŠANjE ILI ZBOG NEDOSTUPNOSTI SVEDOKA TOKOM GLAVNOG PRETRESA, ODNOSNO AKO JE SASLUŠANjE TOG SVEDOKA NA GLAVNOM PRETRESU BILO ZNATNO OTEŽANO ZBOG STAROSTI, TELESNIH MANA ILI BOLESTI, A PRI TOM NIJE BILO MOGUĆE DA ON BUDE SASLUŠAN NA NAČIN PREDVIĐEN ČLANOM 108. STAV 4, ČLANOM 110. ST. 2. DO 5. I ČLANOM 359. STAV 1. OVOG ZAKONIKA.

(4) OSIM U SLUČAJU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, PRESUDA SE MOŽE ZASNIVATI NA ISKAZU SVEDOKA SASLUŠANOG U PRETHODNOJ ISTRAZI ILI U ISTRAZI OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA ILI POLICIJE, AKO SE STRANKE I BRANILAC SAGLASE SA ČITANjEM ZAPISNIKA O SASLUŠANjU TAKVOG SVEDOKA U PRETHODNOJ ISTRAZI, ODNOSNO U ISTRAZI, UMESTO DA ON BUDE SASLUŠAN I NA GLAVNOM PRETRESU.

Osuđujuća presuda

Član 380.

(1) U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, sud će izreći:

1) za koje se delo oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe Krivičnog zakonika;

2) zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe zakona primenjene;

3) na kakvu se kaznu osuđuje optuženi ili se po odredbama Krivičnog zakonika oslobađa od kazne;

4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta;

5) odluku o merama bezbednosti i o oduzimanju imovinske koristi;

6) odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne, odnosno zabrane iz člana 168. stav 2. ovog zakonika, kao i svakog drugog oblika lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom;

7) odluku o troškovima krivičnog postupka, I o imovinskopravnom zahtevu, kao i tome da će se pravnosnažna presuda javno objaviti.

(2) Ako je optuženi osuđen na novčanu kaznu, u presudi će se naznačiti rok u kome se novčana kazna ima platiti i način zamene novčane kazne, kada se ona ni prinudnim putem ne može naplatiti, a ako je izrečena novčana kazna u dnevnim iznosima u skladu sa članom 49. Krivičnog zakonika, objasniće se način njenog odmeravanja, kao i način utvrđivanja jednog dnevnog iznosa, uz posebno obrazlaganje dnevnog iznosa novčane kazne, koji je sud utvrdio po slobodnoj proceni na osnovu raspoloživih podataka.

Odluka o pritvoru

Član 382.

(1) Kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 174. stav 1. tač. 1. i 3. ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen.

(2) Pritvor će veće uvek ukinuti i narediti da se optuženi pusti na slobodu ako je oslobođen od optužbe, ili je optužba odbijena, ili ako je oglašen krivim, a oslobođen od kazne, ili je osuđen samo na novčanu kaznu, ODNOSNO KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU ili mu je izrečena sudska opomena ili je uslovno osuđen, ili je zbog uračunavanja pritvora, ODNOSNO DRUGOG OBLIKA LIŠENjA SLOBODE kaznu već izdržao, ili je optužba odbačena (član 373), osim zbog stvarne nenadležnosti.

(3) Za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivaće se odredba stava 1. ovog člana. Odluku donosi veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika.

(4) Pre donošenja rešenja kojim se određuje ili ukida pritvor u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana, pribaviće se mišljenje javnog tužioca kad se postupak vodi po njegovom zahtevu.

(5) Ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 174. stav 1. tačka 6. ovog zakonika i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora. Posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.

(6) Pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova ovog člana može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

(7) Na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u zavod za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

(8) Kada postoji neki razlog za ukidanje pritvora iz stava 2. ovog člana, a okrivljenom je određeno neko ograničenje lične slobode, odnosno zabrana iz člana 168. ovog zakonika, veće će uvek ukinuti i takvo ograničenje, odnosno zabranu.

Sadržina pismeno izrađene presude

Član 385.

(1) Pismeno izrađena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljena. Presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje.

(2) Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća i zapisničara, ime i prezime optuženog, krivično delo za koje je optužen i da li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja izrečene presude.

(3) Izreka presude sadrži lične podatke o optuženom (član 95. stav 1) i odluku kojom se optuženi oglašava krivim za delo za koje je optužen ili kojom se oslobađa od optužbe za to delo ili kojom se optužba odbija.

(4) Ako je optuženi oglašen krivim, izreka presude mora obuhvatiti potrebne podatke navedene u članu 380. ovog zakonika, a ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena, izreka presude mora obuhvatiti opis dela za koje je optužen i odluku o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu ako je bio postavljen.

(5) U slučaju sticaja krivičnih dela, sud će u izreku presude uneti kazne utvrđene za svako pojedino krivično delo, a zatim kaznu koja je izrečena za sva dela u sticaju.

(6) U obrazloženju presude sud će izneti razloge za svaku tačku presude, vodeći računa posebno, da nepotrebno ne ponavlja navode već sadržane u izreci presude i da uz ispunjavanje zahteva iz stava 7. ovog člana, obrazloženje presude ne bude predugačko, a naročito da se u obrazloženju nepotrebno ne citiraju u većem obimu iskazi optuženog, svedoka i veštaka, ili navodi iz isprava, odnosno drugi dokazi koji su sadržani u spisima.

(7) Sud će određeno i potpuno, ali što je moguće sažetije, izneti koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, obraćajući pri tom naročitu pažnju oceni verodostojnosti protivrečnih dokaza i sledećim pitanjima: iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka; iz kojih razloga je odlučio da se ne sasluša neposredno svedok ili veštak, kada je zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pismeni nalaz i mišljenje pročitan; kojim razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivica optuženog i da li je delo koje je predmet optužbe krivično delo, kao i pri primenjivanju određenih odredaba zakona na optuženog i njegovo delo.

(8) Ako je optuženi osuđen na kaznu, u obrazloženju će se navesti koje je okolnosti sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne. Posebno će sud obrazložiti kojim se razlozima rukovodio kad je našao da treba izreći strožu kaznu od propisane, ili kad je našao da kaznu treba ublažiti ili optuženog osloboditi od kazne ili uslovno osuditi ili da treba izreći meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi ili opozvati uslovni otpust.

(9) Ako se optuženi oslobađa od optužbe, u obrazloženju će se naročito navesti iz kojih se razloga navedenih u članu 379. ovog zakonika to čini.

(10) U obrazloženju presude kojom se optužba odbija i u obrazloženju rešenja kojim se optužba odbacuje sud se neće upuštati u ocenu glavne stvari, nego će se ograničiti samo na razloge za odbijanje, odnosno odbacivanje optužbe.

Žalbeni razlozi

Član 391.

Presuda se može pobijati:

1) zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka;

2) zbog povrede Krivičnog zakonika;

3) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;

4) zbog odluke o kazni, meri upozorenja, meri bezbednosti, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka, I imovinskopravnim zahtevima, kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog obaveštavanja.

Pobijanje odluke o kazni, meri upozorenja, meri bezbednosti, meri oduzimanja imovinske koristi i o sporednim predmetima krivičnog postupka

Član 395.

(1) Odluka suda o kazni može se pobijati kad tom odlukom nije prekoračeno zakonsko ovlašćenje (član 393. tačka 4), ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja i zbog toga što je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne, o uslovnoj osudi, o opozivanju uslovnog otpusta ili o sudskoj opomeni, iako su za to postojali zakonski uslovi.

(2) Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati ako ne postoji povreda zakona iz člana 393. tačka 4. ovog zakonika, ali je sud nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao meru bezbednosti, odnosno oduzimanje imovinske koristi, iako su za to postojali zakonski uslovi.

(3) Odluka o troškovima postupka može se pobijati ako je nepravilna ili suprotna zakonskim odredbama.

(4) Odluka o imovinskopravnim zahtevima i odluka o objavljivanju presude putem štampe, radija ili televizije mogu se pobijati ako su donete suprotno zakonskim odredbama.

(4) ODLUKA O IMOVINSKOPRAVNOM ZAHTEVU SE MOŽE POBIJATI AKO JE DONETA SUPROTNO ZAKONSKIM ODREDBAMA.

Tok glavnog pretresa

Član 457.

(1) Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe i dovršiće se po mogućnosti bez prekidanja.

(2) U slučaju potpunog priznanja okrivljenog datog na glavnom pretresu, koje je potkrepljeno drugim dokazima, sud će uz saglasan predlog stranaka prekinuti dokazni postupak i preći na izricanje krivične sankcije, osim ako posumnja u istinitost priznanja.

(3) Pod uslovima iz stava 2. ovog člana sud može izreći sledeće krivične sankcije: sudsku opomenu, uslovnu osudu, novčanu kaznu, KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU i kaznu zatvora do dve godine, a uz njih jednu ili više sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upotrebe motornog vozila i oduzimanja imovinske koristi. Kada se postupak vodi za krivična dela iz člana 446. stav 1. ovog zakonika, kazna zatvora ne može biti veća od tri godine.

(4) Ako u toku ili po završetku glavnog pretresa sudija nađe da je za suđenje nadležno veće ili je stvarno nadležan viši sud, dostaviće spise nadležnom javnom tužiocu. Kad utvrdi da postoji koji od drugih razloga iz člana 296. stav 2. ovog zakonika, sudija će rešenjem odbaciti optužni predlog ili privatnu tužbu.

(5) Po zaključenju glavnog pretresa, sud će odmah izreći presudu i objaviti je s bitnim razlozima. Presuda se sa kratkim obrazloženjem činjeničnog stanja, pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dana objavljivanja.

(6) Protiv presude žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

(7) Stranke i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude. U takvom slučaju, prepis presude dostaviće se stranci i oštećenom samo ako to zahtevaju. Ako su se obe stranke i oštećeni po objavljivanju presude odrekli prava na žalbu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude, pismeno izrađena presuda će sadržati samo pravnu ocenu krivičnog dela i kratko obrazloženje krivične sankcije.

(8) Odredbe člana 382. ovog zakonika shodno će se primenjivati i u pogledu ukidanja pritvora posle izricanja presude.

(9) Kad sud izrekne kaznu zatvora, može se odrediti da se okrivljeni stavi u pritvor, odnosno da ostane u pritvoru, ako postoje razlozi iz člana 448. stav 1. ovog zakonika. Pritvor u takvom slučaju može trajati do pravnosnažne presude, ali najduže dok okrivljenom ne istekne kazna koju je izrekao prvostepeni sud.

(10) Ako javni tužilac nije prisustvovao glavnom pretresu (član 456. stav 1) oštećeni ima pravo da u svojstvu tužioca izjavi žalbu protiv presude, bez obzira da li se žali i javni tužilac.

Prisustvo na sednici žalbenog veća

Član 459.

(1) Kad drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude donesene u skraćenom postupku, o sednici veća obavestiće se stranke i branilac okrivljenog samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari.

(2) Ako je reč o krivičnom delu za koje se postupak vodi po zahtevu javnog tužioca, predsednik veća će pre sednice veća dostaviti spise državnom JAVNOM tužiocu, koji može podneti svoj pisani predlog.

Opšte odredbe

Član 460.

(1) Za krivična dela za koja se može izreći JE PROPISANA novčana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do tri godine sudija može, na predlog javnog tužioca, doneti rešenje o kažnjavanju i bez održavanja glavnog pretresa.

(2) Predlog za donošenje rešenja o kažnjavanju iz stava 1. ovog člana javni tužilac stavlja u optužnom predlogu, kad oceni da održavanje glavnog pretresa nije potrebno.

(3) Ako je postavljen imovinskopravni zahtev, ovlašćeno lice će biti upućeno na parnicu.

Donošenje rešenja o kažnjavanju

Član 462.

(1) Pre nego što utvrdi da li postoje pretpostavke za donošenje rešenja o kažnjavanju, sudija će postupiti po odredbama čl. 451. stav 1. do ČLANA 451. STAV 1. I ČLANA 452. ovog zakonika. Ako sudija utvrdi da pretpostavke za donošenje rešenja o kažnjavanju nisu ispunjene, dostaviće optužbu optuženom i odmah će zakazati glavni pretres.

(2) Ako se sudija složi sa predlogom javnog tužioca, pribaviće podatke o ranijim osudama, a po potrebi i o ličnosti okrivljenog, a zatim će, nakon saslušanja okrivljenog, doneti rešenje o kažnjavanju.

(3) Rešenje o kažnjavanju mora da sadrži naznačenje da je predlog javnog tužioca prihvaćen; lične podatke okrivljenog; delo za koje se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona; zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe krivičnog i drugog zakona primenjene; odluku o izrečenoj novčanoj kazni i meri, kao i odluku ovlašćenog lica na ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u parničnom postupku; obrazloženje izrečene kazne i mere; pouku o pravu na prigovor, kao i upozorenje da će po proteku roka za prigovor, ako ne bude podnesen, rešenje o kažnjavanju postati pravnosnažno.

Vođenje postupka posredovanja radi postizanja poravnanja

Član 476.

(1) Postupak posredovanja radi postizanja poravnanja mora započeti u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja iz stava 7. člana 475. ovog zakonika.

(2) Postupak posredovanja radi postizanja poravnanja vodi ovlašćeni posrednik, koga određuje Republički javni tužilac iz reda radno neaktivnih istaknutih pravnika – sudija, javnih tužilaca ili advokata, odnosno naučnih radnika koji su priznati stručnjaci u oblastima koje su od značaja za uspešno vođenje postupka posredovanja radi poravnanja.

(3) Ovlašćeni posrednik mora imati izraženu sklonost za posredovanje između lica u sukobu, odnosno lica sa suprotstavljenim interesima. O sticanju posebnih znanja potrebnih za vođenje postupka poravnanja i stručnom usavršavanju lica koja su već stekla svojstvo ovlašćenih posrednika ili bi trebalo da ga steknu, stara se Centar za medijaciju u saradnji sa Pravosudnim centrom za obuku i stručno usavršavanje, Ministarstvom pravde MINISTARSTVOM NADLEŽNIM ZA PRAVOSUĐE, naučnim ustanovama, stručnim i profesionalnim udruženjima. Centar za medijaciju organizuje redovna stručna savetovanja, provere znanja i druge oblike dodatnih stručnih usavršavanja i stalne obuke ovlašćenih posrednika, kojima se o obavljenim proverama znanja i stručnim usavršavanjima izdaju odgovarajući sertifikati.

(4) Postupak poravnanja je neformalnog karaktera i može trajati najduže tri meseca od prvog sastanka između okrivljenog, oštećenog i ovlašćenog posrednika radi započinjanja postupka poravnanja.

(5) Ako je javni tužilac u rešenju iz stava 7. člana 475. ovog zakonika okrivljenom odredio ispunjenje jedne ili više obaveza iz člana 268. stav 1. ovog zakonika, rok iz stava 4. ovog člana se posebnim rešenjem javnog tužioca može produžiti za još tri meseca.

(6) Ako je zbog postupka posredovanja radi postizanja poravnanja odložen glavni pretres, taj postupak može trajati najduže dva meseca od prvog susreta između okrivljenog, oštećenog i ovlašćenog posrednika.

Opšte odredbe

Član 479.

(1) Sudska opomena izriče se rešenjem.

(2) Ukoliko u ovoj glavi nije što drugo predviđeno, odredbe ovog zakonika koje se odnose na presudu kojom se optuženi oglašava krivim primenjuju se shodno i na rešenje o sudskoj opomeni.

(3) Sudska opomena se može izreći i u postupku za kažnjavanje pre glavnog pretresa, kao i u postupku za kažnjavanje od strane istražnog sudije (Glava XXIX).

Žalba protiv rešenja o sudskoj opomeni

Član 481.

(1) Rešenje o sudskoj opomeni može se pobijati zbog osnova navedenih u članu 391. tač. 1. do 3. ovog zakonika, kao i zbog toga što nisu postojale okolnosti koje opravdavaju izricanje sudske opomene.

(2) Ako rešenje o sudskoj opomeni sadrži odluku o merama bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi, o troškovima krivičnog postupka, o imovinskopravnom zahtevu ili o javnom objavljivanju, ova odluka se može pobijati iz razloga što sud nije pravilno primenio meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi, odnosno što je odluku o troškovima krivičnog postupka, ILI o imovinskopravnom zahtevu ili o javnom objavljivanju doneo protivno zakonskim odredbama.

(3) Povreda Krivičnog zakonika u slučaju izricanja sudske opomene postoji, osim po pitanjima navedenim u članu 393. tač. 1. do 4. ovog zakonika, i kad je odlukom o sudskoj opomeni, meri bezbednosti, ILI oduzimanju imovinske koristi ili o javnom objavljivanju prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu.

Glava XXXIII

POSTUPAK ZA DONOŠENjE ODLUKE O BRISANjU OSUDE REHABILITACIJI, ZA PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I MERA BEZBEDNOSTI

Opšte odredbe o brisanju osude

DONOŠENjE REŠENjA O ZAKONSKOJ REHABILITACIJI OSUĐENOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

Član 500.

(1) Kad po zakonu brisanje osude kojom je izrečena sudska opomena, novčana kazna, kazna zatvora do jedne godine ili maloletnički zatvor, ili kojom je učinilac oslobođen od kazne nastupa protekom određenog vremena i pod uslovom da osuđeni u tom vremenu ne učini novo krivično delo, rešenje o brisanju osude donosi po službenoj dužnosti organ nadležan za vođenje kaznene evidencije.

(2) Pre donošenja rešenja o brisanju osude izvršiće se potrebna proveravanja, a naročito će se prikupiti podaci o tome da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za neko novo krivično delo učinjeno pre isteka postupka predviđenog za brisanje osude.

(1) KADA PO KRIVIČNOM ZAKONIKU REHABILITACIJA NASTUPA PROTEKOM ODREĐENOG VREMENA I POD USLOVOM DA U ROKU ODREĐENOM KRIVIČNIM ZAKONIKOM, OSUĐENI NE UČINI NOVO KRIVIČNO DELO I AKO SU ISPUNjENI DRUGI USLOVI UTVRĐENI KRIVIČNIM ZAKONIKOM (ČLAN 98), ORGAN NADLEŽAN ZA VOĐENjE KAZNENE EVIDENCIJE DONOSI PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI REŠENjE O REHABILITACIJI OSUĐENOG.

(2) PRE DONOŠENjA REŠENjA O REHABILITACIJI, SPROVEŠĆE SE POTREBNA PROVERAVANjA, A NAROČITO ĆE SE PRIKUPITI PODACI O TOME DA LI JE PROTIV OSUĐENOG U TOKU KRIVIČNI POSTUPAK ZA NEKO NOVO KRIVIČNO DELO UČINjENO PRE ISTEKA ROKA KOJI JE PREDVIĐEN ZA DONOŠENjE REŠENjA O REHABILITACIJI.

Zahtev da se utvrdi da je brisanje osude nastupilo po zakonu

DONOŠENjE REŠENjA O ZAKONSKOJ REHABILITACIJI OSUĐENOG PO NjEGOVOM ZAHTEVU

Član 501.

(1) Ako nadležni organ ne donese rešenje o brisanju osude, osuđeno lice može zahtevati da se utvrdi da je brisanje osude nastupilo po zakonu.

(2) Ako nadležni organ ne postupi po zahtevu osuđenog u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, osuđeni može tražiti da sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu donese rešenje o brisanju osude.

(3) O zahtevu osuđenog odlučuje sud po saslušanju javnog tužioca.

(1) AKO NADLEŽNI ORGAN NE DONESE REŠENjE O REHABILITACIJI, OSUĐENI MOŽE ZAHTEVATI DA SE UTVRDI DA JE NjEGOVA REHABILITACIJA NASTUPILA PO KRIVIČNOM ZAKONIKU.

(2) AKO NADLEŽNI ORGAN NE POSTUPI PO ZAHTEVU OSUĐENOG U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA, OSUĐENI MOŽE TRAŽITI DA SUD KOJI JE U PRVOM STEPENU IZREKAO PRESUDU, DONESE REŠENjE O REHABILITACIJI.O ZAHTEVU OSUĐENOG ODLUČUJE VEĆE IZ ČLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA PO SASLUŠANjU JAVNOG TUŽIOCA.

Rešenje kojim se utvrđuje brisanje uslovne osude

DONOŠENjE REŠENjA KOJIM SE UTVRĐUJE REHABILITACIJA LICA KOME JE IZREČENA USLOVNA OSUDA

Član 502.

Ako uslovna osuda ne bude opozvana ni posle jedne godine od dana prestanka vremena proveravanja, sud koji je u prvom stepenu sudio doneće rešenje kojim se utvrđuje brisanje uslovne osude O REHABILITACIJI. Ovo rešenje dostaviće se osuđenom, javnom tužiocu i organu nadležnom za vođenje kaznene evidencije.

Brisanje osude DONOŠENjE REŠENjA O REHABILITACIJI po molbi osuđenog

Član 503.

(1) Postupak za brisanje osude na kaznu zatvora preko jedne do tri godine na osnovu sudske odluke pokreće se po molbi osuđenog.

(1) POSTUPAK ZA DONOŠENjE REŠENjA O REHABILITACIJI OSUĐENOG NA KAZNU ZATVORA PREKO TRI DO PET GODINA (SUDSKA REHABILITACIJA), POKREĆE SE PO MOLBI OSUĐENOG.

(2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.

(3) Sudija koji za to bude određen prethodno će ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim će sprovesti potrebne izviđaje, utvrditi činjenice na koje se poziva molilac i pribaviti dokaze o svim okolnostima koje su važne za odluku.

(4) Sud može o ponašanju osuđenog zatražiti izveštaj od policije na čijem je području osuđeni boravio posle izvršenja kazne, a može takav izveštaj tražiti i od uprave zavoda u kome se prema osuđenom kazna izvršavala. RADI PROVERAVANjA DA LI JE OSUĐENI PREMA SVOJIM MOGUĆNOSTIMA NAKNADIO ŠTETU PROUZROKOVANU KRIVIČNIM DELOM, SUD MOŽE SASLUŠATI OŠTEĆENOG KRIVIČNIM DELOM, ODNOSNO DRUGA LICA.

(5) Posle izvršenih izviđaja, a po saslušanju javnog tužioca, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom veću suda koji je sudio u prvom stepenu.

(6) Protiv odluke suda po molbi za brisanje osude REHABILITACIJU žalbu mogu izjaviti molilac i javni tužilac.

(7) Ako sud odbije molbu zato što osuđeni svojim ponašanjem nije zaslužio brisanje osude REHABILITACIJU, osuđeni može molbu ponoviti po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju molbe.

Sadržaj uverenja koje se građanima izdaje na osnovu kaznene evidencije

Član 504.

U uverenju koje se građanima izdaje na osnovu kaznene evidencije, brisana osuda i brisane pravne posledice osude ne smeju se pominjati.

U UVERENjU KOJE SE GRAĐANIMA IZDAJE NA OSNOVU KAZNENE EVIDENCIJE, BRISANA OSUDA I BRISANE PRAVNE POSLEDICE OSUDE NA OSNOVU REŠENjA O REHABILITACIJI, KAO NI SAMO TO REŠENjE, NE SMEJU SE POMINjATI.

Dostavljanje molbi domaćih sudova i javnih tužilaštava i nadležnost za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći

Član 509.

(1) Molbe domaćih sudova i javnih tužilaca za pravnu pomoć u prethodnoj istrazi i krivičnim postupcima dostavljaju se inostranim organima preko organa određenog posebnim propisom MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE. Na isti način dostavljaju se domaćim sudovima molbe inostranih organa za pravnu pomoć.

(2) U hitnim slučajevima, ako postoji uzajamnost, molbe za pravnu pomoć mogu se dostavljati posredstvom Ministarstva unutrašnjih poslova MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE.

(3) Posebnim propisom odrediće se koji će sudovi biti nadležni za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći, a može se odrediti da jedan sud obavlja te poslove za sve sudove na određenom području.

Dostavljanje molbe nadležnom sudu i odlučivanje o dozvoljenosti i načinu vršenja radnje

Član 510.

(1) Organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE dostaviće molbu inostranog organa za pravnu pomoć na postupak nadležnom sudu.

(2) U slučajevima predviđenim u članu 509. stav 2. ovog zakonika, Ministarstvo unutrašnjih poslova MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE upućuje molbu sudu preko Ministarstva pravde MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.

(3) O dozvoljenosti i načinu izvršenja radnje koja je predmet molbe inostranog organa odlučuje sud po domaćim propisima.

(4) Kad se molba odnosi na krivično delo za koje po domaćim propisima nije dozvoljena ekstradicija, sud će zatražiti od organa određenog posebnim propisom MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE mišljenje da li će postupiti po molbi.

Centralizacija podataka

Član 512.

Kad se radi o krivičnim delima falsifikovanja novca, pranja novca, neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, trgovine ljudima, kao i o drugim krivičnim delima u pogledu kojih se međunarodnim ugovorima predviđa centralizacija podataka, organ pred kojim se vodi krivični postupak dužan je da, bez odlaganja, dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE podatke o krivičnom delu i učiniocu, a prvostepeni sud i pravnosnažnu presudu.

Ustupanje krivičnog gonjenja stranoj državi

Član 513.

(1) Ako je na teritoriji Republike Srbije krivično delo izvršio stranac koji ima prebivalište u stranoj državi, toj državi se mogu, van uslova predviđenih u članu 517. ovog zakonika, ustupiti svi krivični spisi radi krivičnog gonjenja i suđenja, ako se strana država tome ne protivi.

(2) Tokom prethodne istrage i istrage odluku o ustupanju donosi nadležni javni tužilac. Do stupanja optužnice na pravnu snagu odluku o ustupanju na predlog javnog tužioca donosi istražni sudija, a do početka glavnog pretresa – veće (član 24. stav 6).

(3) Ustupanje se može dozvoliti za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do deset godina, kao i za krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja.

(4) Ako je oštećeni državljanin Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE, ustupanje nije dozvoljeno ako se on tome protivi, osim ako je dato obezbeđenje za ostvarivanje njegovog imovinskopravnog zahteva.

(5) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, od strane države zatražiće se najkraćim putem da u roku od petnaest dana izvesti da li preuzima gonjenje.

Pretpostavke za izdavanje

Član 517.

(1) Pretpostavke za izdavanje jesu:

1) da lice čije se izdavanje traži nije državljanin Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE;

2) da delo zbog koga se traži izdavanje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina;

3) da je delo zbog koga se traži izdavanje krivično delo i po domaćem zakonu i po zakonu države u kojoj je izvršeno;

4) da po domaćem zakonu nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili zastarelost izvršenja kazne ili da krivično delo nije obuhvaćeno amnestijom;

5) da stranac čije se izdavanje traži nije zbog istog dela od domaćeg suda već osuđen, ili da za isto delo nije od domaćeg suda pravnosnažno oslobođen, osim ako se stiču uslovi za ponavljanje krivičnog postupka predviđeni ovim zakonikom, ili da protiv stranca nije u Republici Srbiji zbog istog dela učinjenog prema Republici Srbiji pokrenut krivični postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela učinjenog prema državljaninu Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE, da je položeno obezbeđenje za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva oštećenog;

6) da je utvrđena istovetnost lica čije se izdavanje traži;

7) da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio određeno krivično delo ili da postoji pravnosnažna presuda.

(2) Pod uslovima iz tač. 3, 4. i 6. stava 1. ovog člana i ako za isto krivično delo nije već osuđen od domaćeg suda, može se odobriti izdavanje stranca ili državljanina Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE međunarodnom sudu koji je priznat potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Molba za izdavanje okrivljenih ili osuđenih stranaca

Član 518.

(1) Postupak za izdavanje okrivljenih ili osuđenih stranaca pokreće se po molbi strane države.

(2) Molba za izdavanje podnosi se organu određenom posebnim propisom MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE.

(3) Uz molbu za izdavanje moraju se priložiti:

1) sredstva za utvrđivanje istovetnosti okrivljenog, odnosno osuđenog (tačan opis, fotografije, otisci prstiju i sl.);

2) uverenje ili drugi podaci o državljanstvu stranca;

3) optužnica ili presuda ili odluka o pritvoru ili koji drugi akt ravan ovoj odluci, u izvorniku ili overenom prepisu, u kome treba da je naznačeno ime i prezime lica čije se izdavanje traži i ostali podaci potrebni za utvrđivanje njegove istovetnosti, opis dela, zakonski naziv krivičnog dela i dokazi za osnovanu sumnju;

4) izvod iz teksta krivičnog zakona strane države koji se ima primeniti ili je primenjen prema okrivljenom zbog dela povodom koga se traži izdavanje, a ako je delo izvršeno na teritoriji treće države, onda i izvod iz teksta krivičnog zakona te države.

(4) Ako su pomenuti prilozi sastavljeni na stranom jeziku, treba da je priložen i overen prevod na srpskom jeziku.

Postupak pred istražnim sudijom

Član 519.

(1) Organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE dostavlja molbu za izdavanje stranca istražnom sudiji suda na čijem području stranac boravi ili na čijem se području zatekne.

(2) Ako se ne zna prebivalište ili boravište stranca čije se izdavanje traži, ustanoviće se ono prethodno, preko policije.

(3) Ako molba odgovara uslovima iz člana 518. ovog zakonika, istražni sudija će strancu odrediti pritvor, ako postoje razlozi iz člana 174. ovog zakonika, odnosno preduzeće druge mere za obezbeđenje njegovog prisustva, osim ako je već iz same molbe očigledno da nema mesta izdavanju. Pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izdavanju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja. Na ovaj pritvor shodno se primenjuje odredba čl. 175. i 178. stav 2. ovog zakonika.

(4) Istražni sudija će, pošto ustanovi istovetnost stranca, ovom bez odlaganja saopštiti zbog čega se i na osnovu kojih dokaza traži njegovo izdavanje i pozvaće ga da navede šta ima u svoju odbranu.

(5) O saslušanju i odbrani sastaviće se zapisnik. Istražni sudija uputiće stranca da može uzeti branioca ili će mu ga postaviti po službenoj dužnosti, ako je odbrana po ovom zakoniku obavezna.

Postupak pred istražnim sudijom u hitnim slučajevima

Član 520.

(1) U hitnim slučajevima, kad postoji opasnost da će stranac pobeći ili da će se sakriti, policija može stranca lišiti slobode radi sprovođenja istražnom sudiji nadležnog suda, na osnovu molbe nadležnog inostranog organa, bez obzira kako je upućena. U molbi treba da budu navedeni podaci za utvrđivanje istovetnosti stranca, priroda i naziv krivičnog dela, broj odluke, datum, mesto i naziv inostranog organa koji je odredio pritvor i izjava da će izdavanje biti traženo redovnim putem.

(2) Kad je određen pritvor u smislu stava 1. ovog člana i stranac bude sproveden istražnom sudiji, istražni sudija će posle njegovog saslušanja, odrediti pritvor i izvestiti o pritvoru organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE.

(3) Istražni sudija će pustiti na slobodu stranca kad prestanu razlozi za pritvor, ili ako molba za izdavanje ne bude podnesena u roku koji je on odredio, vodeći računa o udaljenosti države koja traži izdavanje, a koji ne može biti duži od dva meseca od dana pritvaranja stranca. O ovom roku obavestiće se strana država. Na molbu strane države, veće nadležnog suda može produžiti ovaj rok u opravdanim slučajevima najviše još za jedan mesec.

(4) Kad propisana molba bude podnesena u određenom roku, postupiće istražni sudija po članu 519. st. 3. i 4. ovog zakonika.

Odbijanje molbe za izdavanje

Član 522.

(1) Ako veće nadležnog suda ustanovi da nisu ispunjene pretpostavke za izdavanje, doneće rešenje da se molba za izdavanje odbija. Ovo rešenje dostaviće taj sud po službenoj dužnosti sudu određenom republičkim propisom, koji će po saslušanju javnog tužioca potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje.

(2) Ako je stranac u pritvoru, veće može odlučiti da on ostane u pritvoru do pravnosnažnosti rešenja o odbijanju izdavanja.

(3) Pravnosnažno rešenje kojim se izdavanje odbija dostaviće se organu određenom posebnim propisom, koji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, KOJE će o tome obavestiti stranu državu.

Dostavljanje predmeta organu koji će odlučiti o izdavanju

Član 524.

Ako sud povodom žalbe ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca, odnosno ako protiv takvog rešenja prvostepenog suda ne bude uložena žalba, predmet se dostavlja organu određenom posebnim propisom koji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, KOJE će odlučiti o izdavanju.

Donošenje rešenja kojim se izdavanje dozvoljava ili ne dozvoljava

Član 525.

(1) Organ određen posebnim propisom MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE donosi rešenje kojim se izdavanje dozvoljava ili ne dozvoljava. Organ MINISTAR može doneti rešenje da se izdavanje odloži zato što je zbog drugog krivičnog dela kod domaćeg suda u toku krivični postupak protiv stranca čije se izdavanje traži ili što se prema strancu izvršava kazna u Republici Srbiji.

(2) Organ određen posebnim propisom MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE neće dozvoliti izdavanje stranca koji u Republici Srbiji uživa pravo azila, ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako su strancu ugroženi život ili sloboda zbog rase, vere, etničke pripadnosti, društvenog položaja, ideološkog ili političkog ubeđenja, ako postoje ozbiljni razlozi da se veruje da će u državi koja traži izručenje, stranac biti izložen nehumanom postupanju ili mučenju, ili ako u postupku koji je prethodio izručenju strancu nije bilo omogućeno da ima branioca, odnosno ako je taj postupak vođen suprotno pravnim standardima sadržanim u potvrđenim međunarodnim ugovorima. Organ MINISTAR može odbiti izdavanje ako su u pitanju krivična dela za koja je u domaćem zakonu predviđena kazna zatvora do tri godine, ili ako je inostrani sud izrekao kaznu lišenja slobode do jedne godine.

Sadržaj rešenja kojim se dozvoljava izdavanje stranca

Član 526.

(1) U rešenju kojim dozvoljava izdavanje stranca organ MINISTAR će navesti:

1) da se on ne može goniti za drugo, pre izdavanja, učinjeno krivično delo;

2) da se prema njemu ne može izvršiti kazna za drugo, pre izdavanja, učinjeno krivično delo;

3) da se prema njemu ne može primeniti teža kazna od one na koju je osuđen, ili smrtna kazna;

4) da se on ne sme izdati trećoj državi radi gonjenja za krivično delo učinjeno pre dozvoljenog izdavanja.

(2) Osim navedenih uslova, organ određen posebnim propisom MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE može postaviti i druge uslove za izdavanje, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom.

Obaveštavanje strane države o rešenju i dostavljanje rešenja Ministarstvu unutrašnjih poslova MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE

Član 527.

(1) O rešenju kojim je odlučeno o izdavanju obavestiće se strana država diplomatskim putem.

(2) Rešenje kojim se dozvoljava izdavanje dostaviće se Ministarstvu unutrašnjih poslova MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, koje naređuje da se stranac sprovede do granice, gde će se na ugovorenom mestu predati organima strane države koja je tražila izdavanje.

Molba za izdavanje lica koje se nalazi u stranoj državi

Član 529.

(1) Ako se protiv lica koje se nalazi u stranoj državi vodi u Republici Srbiji krivični postupak ili ako je lice koje se nalazi u stranoj državi domaći sud kaznio, organ određen posebnim propisom MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE može podneti molbu za izdavanje.

(2) Molba se podnosi stranoj državi diplomatskim putem i njoj se prilažu isprave i podaci iz člana 518. ovog zakonika.

Molba za pritvaranje lica čije se izdavanje traži

Član 530.

(1) Kad postoji opasnost da će lice za koje se traži izdavanje pobeći ili da će se sakriti, organ određen posebnim propisom MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE može i pre nego što se postupi po članu 529. ovog zakonika tražiti da se protiv tog lica preduzmu potrebne mere radi njegovog pritvaranja.

(2) U molbi za privremeno pritvaranje posebno će se naznačiti podaci o istovetnosti traženog lica, priroda i naziv krivičnog dela, broj odluke, datum, mesto i naziv organa koji je odredio pritvor, odnosno podaci o pravnosnažnosti presude, kao i izjava da će se izdavanje tražiti redovnim putem.

Sprovođenje lica koje se izdaje stranoj državi od druge strane države preko teritorije Republike Srbije

Član 532.

(1) Ako izdavanje traži strana država od druge strane države, a traženo lice bi se imalo sprovesti preko teritorije Republike Srbije, sprovođenje može, na molbu zainteresovane države, dozvoliti organ određen posebnim propisom MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE pod uslovom da se ne radi o državljaninu Srbije i Crne Gore REPUBLIKE SRBIJE i da se izdavanje ne vrši za političko ili vojno krivično delo.

(2) Molba za sprovođenje lica preko teritorije Republike Srbije mora sadržati sve podatke iz člana 518. ovog zakonika.

(3) Pod uslovom uzajamnosti, troškovi sprovođenja lica preko teritorije Republike Srbije padaju na teret budžeta.

Raspisivanje poternice i objave

Član 546.

(1) Poternicu i objavu raspisuje organ policije nadležan po mestu onog državnog organa pred kojim se vodi krivični postupak, odnosno zavoda iz kog je pobeglo lice na izdržavanju kazne ili zavodske mere.

(2) Radi obaveštavanja javnosti o poternici ili objavi mogu se koristiti i sredstva javnog informisanja.

(3) Ako je verovatno da se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu, Ministarstvo unutrašnjih poslova MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE može raspisati i međunarodnu poternicu, uz pribavljenu saglasnost ministarstva pravde NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.

(4) Na molbu inostranog organa, Ministarstvo unutrašnjih poslova može raspisati poternicu i za lice za koje se sumnja da se nalazi u Republici Srbiji, ako je u molbi data izjava da će se u slučaju pronalaženja tog lica zatražiti njegovo izdavanje.

4912006.118./4