Predlog zakona o poljoprivredi

146. sednica Vlade Republike Srbije, 20. juli 2006. godine

Sadržina zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: ciljevi poljoprivredne politike i način njenog ostvarivanja, vrste državnih podsticaja u poljoprivredi, uslovi za ostvarivanje prava na državne podsticaje, korisnici državnih podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, integrisani poljoprivredni informacioni sistem, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:

poljoprivreda je privredna delatnost koja obuhvata biljnu i stočarsku proizvodnju i sa njima povezane uslužne delatnosti, u skladu sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja («Službeni list SRJ», br. 31/96, 34/96 – ispravka, 12/98, 59/98 i 74/99), i to grupe: 011, 012, 013 i 014;

poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda koji se obavlja na poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije, kao i na drugom zemljištu ili u građevinskoj celini na kojima se obavlja stočarska proizvodnja, voćarsko-vinogradarska proizvodnja, odnosno gajenje ribe, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo);

poljoprivredni proizvodi jesu proizvodi biljne i stočarske proizvodnje i proizvodi prvog stepena njihove prerade;

poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik zajedno sa članovima svog domaćinstva obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

državni podsticaji jesu sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, kao i sredstva iz drugih izvora koja se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa ovim zakonom u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike;

poljoprivrednim zemljištem smatraju se njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare, kao i drugo zemljište (vrtače, napuštena rečna korita, zemljišta obrasla niskim žbunastim rastinjem i drugo), koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može racionalno da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju;

nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik koje obavlja poljoprivrednu proizvodnju i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

poljoprivrednik je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

II. POLjOPRIVREDNA POLITIKA

I PLANIRANjE RAZVOJA POLjOPRIVREDE

Poljoprivredna politika

Član 3.

Poljoprivredna politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi, radi ostvarivanja strateških ciljeva u oblasti poljoprivrede, a naročito:

jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu;

obezbeđivanja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane;

obezbeđivanja podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu;

obezbeđivanja podrške održivom razvoju sela;

zaštite životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredna politika Republike Srbije sprovodi se realizacijom Strategije razvoja poljoprivrede Srbije i Nacionalnog programa za poljoprivredu.

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije

Član 4.

Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije određuju se dugoročni pravci razvoja poljoprivrede i to: uspostavljanje tržišne ekonomije, povećanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju sela.

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije (u daljem tekstu: Strategija) usklađuje se sa strategijom razvoja Republike Srbije i strategijom prostornog razvoja Republike Srbije.

Strategiju donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), za period od najmanje 10 godina.

Ministarstvo prati realizaciju Strategije i, po potrebi, predlaže njeno usklađivanje sa realnim potrebama u oblasti poljoprivrede.

Strategija se objavljuje u «Službenom glasniku Republike Srbije».

Nacionalni program za poljoprivredu

Član 5.

Nacionalnim programom za poljoprivredu (u daljem tekstu: Nacionalni program) utvrđuju se srednjoročni i kratkoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih državnih podsticaja.

Nacionalni program, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne može biti duži od pet godina.

Nacionalni program se objavljuje u «Službenom glasniku Republike Srbije».

III. UPRAVA ZA AGRARNA PLAĆANjA

Član 6.

Obrazuje se Uprava za agrarna plaćanja kao organ uprave u sastavu Ministarstva.

Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) obavlja sledeće poslove:

odlučuje o pravu na državne podsticaje, raspisuje i odlučuje o konkursima raspisanim u skladu sa ovim zakonom;

vrši isplatu novčanih naknada po osnovu ostvarenog prava na državne podsticaje;

sprovodi programe međunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u Republici;

dostavlja izveštaje i analize ministru nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministar);

vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava;

vodi evidenciju dodeljenih državnih podsticaja;

obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

IV. DRŽAVNI PODSTICAJI

Vrste državnih podsticaja

Član 7.

Vrste državnih podsticaja jesu:

tržišni podsticaji;

strukturni podsticaji;

podrška dohotku;

kreditna podrška;

mere institucionalne podrške.

Vrste državnih podsticaja iz stava 1. ovog člana mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Ministar propisuje područja iz stava 3. ovog člana za period od tri godine.

Oblici tržišnih podsticaja

Član 8.

Tržišni podsticaji obuhvataju:

izvozne subvencije;

premije;

subvencije za proizvodnju;

regrese.

Izvozne subvencije ostvaruju se povraćajem propisanog procenta od vrednosti izvezene robe.

Premije su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode.

Subvencije za proizvodnju su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, odnosno stoku odgovarajuće vrste (konj, govedo, ovca, svinja, živina, pčelinja košnica i drugo).

Regresi su novčani iznosi koji se u određenom procentu isplaćuju za kupljenu količinu inputa neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju (gorivo, đubrivo, premije osiguranja useva i životinja, troškovi skladištenja i drugo).

Oblici strukturnih podsticaja

Član 9.

Strukturni podsticaji obuhvataju podršku programima koji se odnose na:

1) investiranje u poljoprivredi;

2) ruralni razvoj;

3) uvođenje novih standarda u proizvodnji i prometu poljoprivrednih proizvoda;

4) unapređenje poljoprivrednog zemljišta;

5) zaštitu životne sredine i očuvanje biodiverziteta.

Strukturni podsticaji se, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, mogu usmeriti ka određenoj grupaciji korisnika, kao što su poljoprivrednici koji pretežno proizvode za tržište, zadruge, jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice, udruženja i drugi korisnici.

Podrška dohotku

Član 10.

Podrška dohotku jeste vrsta državnog podsticaja namenjenog poljoprivrednicima koji jedini prihod ostvaruju od obavljanja poljoprivredne proizvodnje, a upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva.

Kreditna podrška

Član 11.

Kreditna podrška jeste vrsta državnog podsticaja kojim se vrši podsticanje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.

Mere institucionalne podrške

Član 12.

Institutcionalna podrška jeste vrsta državnog podsticaja kojim se podstiču programi:

istraživanja u poljoprivredi;

savetodavnih službi;

promovisanja poljoprivrede;

sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije;

drugi programi.

Način utvrđivanja namene i raspodele državnih podsticaja

Član 13.

Vlada propisuje za svaku budžetsku godinu lica koja mogu ostvariti pravo na pojedine vrste i oblike državnih podsticaja, kao i obim, uslove i postupak ostvarivanja prava na pojedine vrste i oblike državnih podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije i Nacionalnim programom.

Podsticaji u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave

Član 14.

Organi autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju podsticaje za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Sredstva za ostvarivanje poljoprivredne politike iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

V. KORIŠĆENjE DRŽAVNIH PODSTICAJA

Pravo na državne podsticaje

Član 15.

Pravo na državne podsticaje pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave, kao i druga lica i organizacije (u daljem tekstu: korisnici podsticaja).

Porodično poljoprivredno gazdinstvo

Član 16.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje.

U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:

komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo;

nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na državne podsticaje iz člana 7. stav 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo čiji je nosilac stariji od 55 godina, koji ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika i koji je navršio najmanje 10 godina staža osiguranja u svojstvu osiguranika – poljoprivrednika u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno lice koje je korisnik penzije kod organizacije obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Nosiocem nekomercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva smatraće se i lice starije od 65 godina života koje nije pristupilo obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika, ali ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Razvrstavanje porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo vrši se na osnovu izjave nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prilikom podnošenja zahteva za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa ovim zakonom.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na državni podsticaj iz člana 7. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Aktom iz člana 13. ovog zakona mogu se propisati i druge vrste državnih podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom i Nacionalnim programom.

Postupak za ostvarivanje prava na državne podsticaje

Član 17.

Postupak za ostvarivanje prava na državne podsticaje pokreće se po zahtevu korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na drugi način (konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške) ako je to predviđeno aktom iz člana 13. ovog zakona.

O ostvarivanju prava na državne podsticaje u postupku iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje direktor Uprave rešenjem.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Na postupak za ostvarivanje prava na državne podsticaje primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Obaveze korisnika podsticaja

Član 18.

Korisnici podsticaja su dužni da namenski koriste sredstva državnih podsticaja.

Korisnik podsticaja je dužan da vrati iznos sredstava koji je primio na osnovu netačno prikazanih podataka ili koji je nenamenski koristio, uvećan za iznos zatezne kamate, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja direktora Uprave, kojim se utvrđuje obaveza korisnika da izvrši povraćaj novčanih sredstava.

Direktor Uprave donosi rešenje iz stava 2. ovog člana na osnovu zapisnika poljoprivrednog inspektora i izveštaja drugih nadležnih organa.

Korisnik podsticaja iz stava 2. ovog člana može ponovo podneti zahtev za ostvarivanje prava na državne podsticaje po isteku pet godina od dana povraćaja iznosa sredstava, uvećanog za iznos zatezne kamate.

Korisnici podsticaja dužni su da čuvaju dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na državne podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate.

Uprava vodi evidenciju korisnika podsticaja.

VI. REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

Način vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava

Član 19.

Radi sprovođenja i praćenja poljoprivredne politike, evidentiranja poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenja analitike i statistike za potrebe Ministarstva, u Upravi se vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar).

Subjekti upisa

Član 20.

U Registar se upisuju privredna društva, zemljoradničke zadruge, druga pravna lica kao što su ustanove, škole, manastiri, crkve i druge organizacije, preduzetnici i poljoprivrednici, koji obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Poljoprivrednik može biti upisan u Registar samo kao nosilac, odnosno član jednog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva smatraju se punoletni članovi istog domaćinstva, koji se stalno ili povremeno bave radom na gazdinstvu i koja su upisana u Registar kao članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na osnovu izjave da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, u Registar se mogu upisati i maloletni članovi istog domaćinstva na osnovu izjave roditelja, odnosno zakonskog staratelja.

Način određivanja nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se upisuje u Registar

Član 21.

Vlasnik, zakupac, odnosno korisnik imovine gazdinstva može svojom izjavom da odredi člana domaćinstva, kao lice koje će biti upisano u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Upis u Registar člana domaćinstva iz stava 1. ovog člana izvršiće se uz izjavu tog lica o prihvatanju upisa u Registar kao nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Način upisa subjekata u Registar

Član 22.

Lica iz člana 20. stav 1. ovog zakona upisuju se u Registar kao korisnici poljoprivrednog zemljišta, odnosno drugog zemljišta ili građevinske celine na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja, po osnovu prava svojine, zakupa ili po osnovu ustupanja poljoprivrednog zemljišta na korišćenje.

Određivanje sedišta subjekta upisa

Član 23.

Kao sedište subjekta upisa u Registar se upisuje mesto prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno sedišta pravnog lica, odnosno preduzetnika, bez obzira gde se obavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno delatnost.

Poslovi vođenja Registra

Član 24.

Poslovi vođenja Registra obuhvataju:

upis, promena i brisanje podataka u Registru;

izdavanje legitimacije nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

pribavljanje podataka od drugih organa i organizacija;

druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Sadržina Registra

Član 25.

U Registar se unose podaci o:

članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

pravnom licu i preduzetniku koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju;

osnovu korišćenja poljoprivrednog zemljišta, odnosno drugog zemljišta ili građevinske celine na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja;

katastarskim parcelama na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja;

vrstama poljoprivrednih kultura i površinama pod poljoprivrednim kulturama;

vrsti i brojnom stanju stočnog fonda (broj po grlima, odnosno košnicama za pčele);

namenskim računima poljoprivrednog gazdinstva, odnosno nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na koje se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu državnih podsticaja;

drugim činjenicama.

Postupak upisa u Registar

Član 26.

Upis poljoprivrednog gazdinstava u Registar, vrši se na zahtev lica iz člana 20. stav 1. ovog zakona.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se organizacionoj jedinici Uprave prema sedištu pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu poljoprivrednika koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Lice koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu svojine nad imovinom gazdinstva, koje se nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o zakupu, odnosno po osnovu davanja zemljišta na korišćenje, ne može biti upisano u Registar sa tim delom imovine, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o davanju zemljišta na korišćenje.

Upisom u Registar, poljoprivrednom gazdinstvu dodeljuje se broj poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: BPG).

Direktor Uprave donosi rešenje o upisu poljoprivrednog gazdinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Registar.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 1. ovog člana, obrasce na kojima se podnosi zahtev, način vođenja Registra, kao i način čuvanja podataka upisanih u Registar.

Legitimacija nosioca porodičnog poljoprivrednog gazadinstva

Član 27.

Poljoprivredniku koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva izdaje se legitimacija porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: legitimacija) kojom se prema trećim licima dokazuje status registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

Legitimacija važi uz ličnu kartu.

Legitimacija prestaje da važi brisanjem porodičnog poljoprivrednog gazdinstva iz Registra.

U legitimaciju se upisuje naziv organa koji je izdao, ime i prezime nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, datum i godina rođenja nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, jedinstveni matični broj građana i BPG.

U slučaju oštećenja legitimacije, nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva dužan je da takvu legitimaciju vrati Upravi, koja će izdati novu legitimaciju, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

U slučaju gubitka legitimacije, Uprava će izdati novu legitimaciju, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva po oglašavanju izgubljene legitimacije nevažećom.

Ministar bliže propisuje obrazac legitimacije.

Prijave podataka i promene u Registru

Član 28.

Radi ostvarivanja prava na državne podsticaje za svaku godinu, poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar najkasnije do 31. marta tekuće godine, dostavljaju Ministarstvu podatke o:

poljoprivrednim kulturama na poljoprivrednom zemljištu koji se odnose na trenutno stanje, kao i na planiranu setvu ili sadnju u toku tekuće godine;

trenutnom stanju i promeni vrste i brojnog stanja stoke;

promeni zemljišnog poseda i osnova korišćenja poljoprivrednog zemljišta (katastarska veličina i katastarska kultura, vlasništvo, zakup i slično).

Poljoprivredna gazdinstva iz stava 1. ovog člana dužna su da u roku od 30 dana od dana nastanka promene prijave promenu:

podataka iz stava 1. ovog člana ako je nastala posle 31. marta tekuće godine;

statusa pravnog lica, statusa preduzetnika, ovlašćenog lica u pravnom licu koje je upisano u Registar, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

broja članova porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

sedišta pravnog lica i preduzetnika, odnosno prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;

broja namenskog računa, odnosno poslovne banke kod koje se vodi račun;

delatnosti u Agenciji za privredne registre.

Poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja do 31. marta tekuće godine ne dostave podatke iz stava 1. ovog člana ne mogu da ostvare pravo na državne podsticaje za tu godinu.

Obaveze poljoprivrednog gazdinstva ili nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva iz stava 3. ovog člana, koje je preuzeo na osnovu ostvarivanja prava na državne podsticaje u prethodnim godinama u skladu sa ovim zakonom, dospevaju istekom roka iz st.1. i 3. ovog člana.

Brisanje iz Registra

Član 29.

Poljoprivredno gazdinstvo, odnosno porodično poljoprivredno gazdinstvo briše se iz Registra, ako prestane da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Direktor Uprave donosi rešenje o brisanju iz Registra.

VII. POLjOPRIVREDNA KOMORA I SAVET ZA POLjOPRIVREDU

Poljoprivredna komora

Član 30.

Radi unapređenja, zaštite i zastupanja interesa poljoprivrednih gazdinstava, može se posebnim zakonom osnovati Poljoprivredna komora Srbije.

Savet za poljoprivredu i seoska područja

Član 31.

Radi praćenja izrade i sprovođenja Nacionalnog programa i davanja mišljenja o nacrtima i predlozima propisa i međunarodnih sporazuma iz oblasti poljoprivrede Vlada može da osnuje Savet za poljoprivredu i seoska područja (u daljem tekstu: Savet), od predstavnika poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, udruženja poljoprivrednih proizvođača, prehrambene industrije, univerziteta i naučnih instituta koji se bave poljoprivredom, selom i seoskim područjem.

VIII. EVIDENTIRANjE I IZVEŠTAVANjE U POLjOPRIVREDI I INTEGRISANI POLjOPRIVREDNI INFORMACIONI SISTEM

Evidencije

Član 32.

Ministarstvo vodi evidencije o:

dugogodišnjim zasadima (voćnjaci, vinogradi, matičnjaci i drugo);

proizvođačima povrća;

obeležavanju životinja;

ostvarenim vrstama i oblicima državnih podsticaja isplaćenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu;

korišćenju kredita za podršku poljoprivrednoj proizvodnji odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate;

korisnicima podsticaja;

korišćenju poljoprivrednog zemljišta;

područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi;

proizvođačima organskih proizvoda, prerađivačima organskih proizvoda, licima koja obavljaju unutrašnji, odnosno spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda, kao i licima koja su uključena u organsku proizvodnju.

Pored evidencija iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo vodi i druge evidencije ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisima.

Vođenje evidencija iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i njihovo povezivanje, vrši se preko BPG koji je obavezan za sve te evidencije.

Sistem poljoprivrednog knjigovodstva

Član 33.

Ministarstvo vodi sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka (u daljem tekstu: poljoprivredno knjigovodstvo) radi praćenja nivoa prihoda i troškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i analiziranja mera poljoprivredne politike, po metodu slučajnog uzorka.

Ministar propisuje vrstu, obim i način prikupljanja knjigovodstvenih podataka .

Poslove vođenja poljoprivrednog knjigovodstva može obavljati stručno lice koje odredi Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

Anketa poljoprivrednih gazdinstava

Član 34.

Ministarstvo svake godine sprovodi anketu poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: anketa) radi sistematskog praćenja stanja i promena socijalnih, ekonomskih i regionalnih karakteristika poljoprivrednih gazdinstava i seoskih područja.

Ministar propisuje vrstu, obim i metodologiju prikupljanja podataka iz stava 1. ovog člana.

Za poslove sprovođenja ankete Ministarstvo može odrediti stručnu organizaciju koja ispunjava uslove za obavljanje delatnosti sprovođenja ankete, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

Zelena knjiga

Član 35.

Ministarstvo u okviru godišnjeg izveštaja o radu, u skladu sa zakonom, podnosi Vladi Godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi u prethodnoj kalendarskoj godini (u daljem tekstu: Zelena knjiga).

Zelena knjiga sadrži ocenu stanja i ekonomskog položaja poljoprivrede, kao i predlog i način sprovođenja mera poljoprivredne politike za naredni period, u skladu sa ovim zakonom i Nacionalnim programom.

Zelena knjiga se zasniva na detaljnom praćenju stanja u poljoprivredi i agroekonomskim stručnim analizama.

Zelena knjiga je javni izveštaj i objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».

Integrisani poljoprivredni informacioni sistem

Član 36.

Radi prikupljanja i korišćenja podataka, informacija i propisanih evidencija iz delokruga rada organa državne uprave, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija, od značaja za poljoprivredu, prikupljanja i obrade podataka i informacija u svrhu izveštavanja o poljoprivredi, razmene podataka i informacija sa nadležnim ustanovama i službama u poljoprivredi drugih država i međunarodnih organizacija, a u cilju praćenja, planiranja i vođenja poljoprivredne politike, organizuje se i razvija integrisani poljoprivredni informacioni sistem u Republici.

Ministar propisuje program rada, razvoja i organizacije integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema, kao i sadržaj informacija iz stava 1. ovog člana.

IX. NADZOR

Vršenje nadzora

Član 37.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo.

Poslove inspekcijskog nadzora Ministarstvo vrši preko poljoprivrednog inspektora.

Poljoprivredni inspektor

Član 38.

Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede sa položenim stručnim državnim ispitom za poljoprivrednog inspektora i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Prava i dužnosti poljoprivrednog inspektora

Član 39.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da:

1) vrši pregled poljoprivrednog zemljišta, zasada, stoke, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije fizičkih i pravnih lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom;

2) vrši uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici podsticaja ostvarili pravo na državne podsticaje;

3) proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na državne podsticaje kod lica koja su podnela zahtev ili na drugi način pokrenula postupak za ostvarivanje prava na državne podsticaje, kao i kod lica koja su ostvarila pravo na državne podsticaje;

4) preduzme druge mere i radnje u skladu sa zakonom.

Ovlašćenja poljoprivrednog inspektora

Član 40.

U vršenju poslova iz člana 39. ovog zakona poljoprivredni inspektor je ovlašćen da:

1) naloži rešenjem izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;

2) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

izrekne meru obezbeđenja u slučaju opasnosti za život i zdravlje ljudi ili za druge javne interese;

4) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;

5) pokrene inicijativu kod ovlašćenog organa za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta organa, ili organizacije koja vrši poslove državne uprave, odnosno za obustavljanje od izvršenja opšteg akta preduzeća, ustanove i druge organizacije ako nisu u skladu sa Ustavom i zakonom;

6) preduzima druge mere i radnje u skladu sa zakonom.

Na rešenje poljoprivrednog inspektora iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Ministru u roku od osam dana od dana njegovog donošenja.

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku.

Obaveze lica nad kojim se vrši nadzor

Član 41.

Pravna i fizička lica nad čijim radom se vrši inspekcijski nadzor dužna su da mu omoguće vršenje nadzora i pruže potrebne podatke i informacije.

Pravna i fizička lica iz stava 1. ovog člana dužna su da poljoprivrednom inspektoru, kao i drugim ovlašćenim licima u skladu sa zakonom, na njegov zahtev u određenom roku dostave ili pripreme podatke i materijale koji su mu potrebni za vršenje poslova inspekcijskog nadzora.

Oduzimanje dokumentacije i predmeta

Član 42.

Poljoprivredni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora može da privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u prekršajnom ili sudskom postupku mogu da posluže kao dokaz.

X. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 43.

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

nenamenski koristi sredstva državnih podsticaja (član 18. stav 1);

ostvari pravo na državne podsticaje na osnovu netačno prijavljenih podataka iz člana 28. st. 1. i 2. ovog zakona;

ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do deset godina.

Prekršaji za preduzetnike

Član 44.

Novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako izvrši neku od radnji iz člana 43. stav 1. ovog zakona.

Prekršaji za poljoprivrednike

Član 45.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice – poljoprivrednik ako izvrši neku od radnji iz člana 43. stav 1. ovog zakona.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Preuzimanje evidencije, zaposlenih, opreme i poslovnog prostora

Član 46.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja nastaviće da vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja preuzeće evidenciju poljoprivrednih gazdinstava, deo zaposlenih, opreme i poslovnog prostora od Ministarstva finansija – Uprava za trezor.

Broj zaposlenih, listu opreme i poslovnog prostora iz stava 2. ovog člana utvrdiće Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministar finansija sporazumno, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do zaključenja sporazuma iz stava 3. ovog člana poslove vezane za Registar poljoprivrednh gazdinstava obavljaće Ministarstvo finansija – Uprava za trezor.

Rok za donošenje akata od strane Vlade

Član 47.

Vlada će doneti Nacionalni program za poljoprivredu za period od 2007. do 2009. godine u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 13. ovog zakona Vlada donosi svake godine najkasnije do 31. januara.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 48.

Propise za izvršenje ovog zakona Ministar će doneti do kraja 2006. godine.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se Uredba o Registru poljoprivrednih gazdinstava («Službeni glasnik RS», br. 45/04, 139/04 i 71/05) i akti doneti na osnovu te uredbe, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 49.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».

O B R A Z L O Ž E Nj E

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Donošenje Zakona o poljoprivredi proizlazi iz potrebe da se:

– sistematizuju i definišu ciljevi poljoprivredne politike,

– ustroji sistem korišćenja i raspodele državnih podsticaja.

Ustrojavanje ovakvog sistema preduslov je za izgradnju drugih mehanizama koji će omogućiti uspostavljanje standarda Evropske unije u oblasti poljoprivrede u Srbiji. Da bi se ovaj strateški cilj od bitnog značaja za celu državu, postigao neophodno je pre svega zakonsko uspostavljanje transparentnog sistema državnih podsticaja koji bi se sprovodili na osnovu Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede koji bi se donosio za tri godine unapred.

Do sada su se subvencije u poljoprivredi raspodeljivale na osnovu uredbi Vlade koje su se donosile na osnovu zakona kojim se uređivao budžet Republike Srbije za tekuću godinu. Najveći zaokret i unapređenje u vođenju poljoprivredne politike, kao što je poznato, izvršen je u 2004. godini kada je ustrojeno direktno plaćanje poljoprivrednim gazdinstvima preko registra poljoprivrednih gazdinstava. Do tada su se plaćanja vršila preko posrednika – preduzeća i drugih pravnih lica. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tom trenutku nije raspolagalo sa adekvatnom bazom podataka o broju, strukturi i oblicima organizovanja poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Republike Srbije što je preduslov za sprovođenje mera agrarne politike. Nedostatak podataka o poljoprivrednim proizvođaačima i njihovoj proizvodnji imao je za rezultat u prošlosti da se mere agrarne politike i mere podsticaja razvoja poljoprivredne proizvodnje donose proizvoljno i stihijski bez adekvatnih rezultata.

Uspostavljanjem registra poljoprivrednih gazdinstava stvoreni su uslovi za direktnu komunikaciju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede sa poljoprivrednim gazdinstvima i ujedno omogućilo direktnu isplatu svih podsticaja, subvencija i premija koje ministarstvo isplaćuje gazdinstvima što je inače do sada sprovođeno preko prerađivača ili otkupljivljča. Ovo je stvorilo uslove da se naredne godine proširio osnov premiranja čime se stvorila mogućnost za divrezifikaciju sistema podsticaja uvođenjem novih, ekonomski opravdanijih mera agrarne politike. Time su stvoreni uslovi da se u različitim merama agrarne politike utiče na ukupnu strukturu primarne poljoprivredne proizvodnje i bilansiranje ukupnih potreba za obezbeđenje prehrambene sigurnosti stanovništva i bilansiranje izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovakav analitički pristup vođenja agrarne politike ima pre svega za cilj stabilizaciju cena poljoprivrednih proizvoda na tržištu i obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva Republike Srbije.

Upis u registar poljoprivrednih gazdinstava je bio dobrovoljan i bez ograničenog roka za upis, ali gazdinstva koja se nisu upisala u registar nisu mogla i ne mogu da koriste podsticaje i privilegije koje obezbeđuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede. Na ovaj način vrlo brzo su se prepoznala ona poljoprivredna gazdinstva koja proizvode svoje proizvode za tržište odnosno gazdinstva koja se bave ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom za sopstvene potrebe.

Projekat registarcije već je sproveden u svim zemljama u okruženju i predstavlja preduslov u procesu približavanju standardima Evropske Unije. Sva pozitivna iskustva iz zemalja koje su već realizovale postupak registracije iskorišćena su kada se ovaj sistem ustrojavao i kod nas.

Nužno je sada da se mehanizam koji je ustrojen Uredbom o Registru poljoporivrednih gazdinstava, i drugim uredbama koje se donose svake godine, uspostaviti sistem za šta je neophodan zakonski okvir koji bi omogućio kontinuirano sprovođenje poljoprivredne politike.

Isto tako neophodno je konačno definisati vrste i oblike državnih podsticaja što je ovim zakonom urađeno, a što nije bilo slučaj do sada.

Radi sprovođenja ovih mera neophodno je osnovati i organ uprave u okviru ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja čime bi se ustrojilo operativno sistematsko rukovođenje poslovima raspodele državnih podsticaja. Naime, do sada su poslovi Registra bili vođeni u Ministarstvu finansija – Uprava za trezor, kao jedinom osposobljenom organu koji je mogao da operativno sprovede mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u delu koji se odnosi na državne podsticaje. Međutim, zbog ovih poslova mnogi poslovi ove uprave koji proizlaze iz njenih izvornih nadležnosti utvrđenih Zakonom o budžetskom sistemu i drugim zakonima su se otežano izvršavali.

S druge strane, odvojenost Ministarstva poljoprivrede od baze podataka dugoročno nije mehanizam koji bi mogao da obezbedi postizanje suštinskih ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Shodno direktivama Evropske unije od države koja vodi i razvija poljoprivrednu politiku, traži se jedinstven analitički sistem koji se nadzire u okviru ministarstva nadležnog za poljoprivredu, kako u pogledu utvrđivanja prava na državne podsticaje, tako i u fazi njegovog izvršenja, i konačno kontrole. Iz tog razloga neophodno je da Uprava za agrarna plaćanja preuzme od Uprave za trezor određen deo kadrova i opreme kako u centrali, tako i na terenu, kako bi se ustrojio ovakav mehanizam. Pri tome će se voditi računa da ovaj prenos poslova ne ugrozi rad Uprave za trezor. Uspešan rad Uprave za agrarna plaćanja zahtevaće bitno povećanje ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, što će se pravdati budžetskim sredstvima Evropske unije koja se raspodeljuju za ruralni razvoj državama članicama EU i njenim pridruženim članicama.

Uprava za agrarna plaćanja je model koji je u zemljama Evropske unije poznat kao Agencija za agrarna plaćanja koja se osniva kao organ u sastavu državnog organa i glavni je akreditovani reprezent država EU u realizaciji programa SAPARD i IPARD. Zakonom o državnoj upravi predviđa se da se zakonom mogu osnivati organi u sastavu državnog organa kao uprave. Položaj agencija uređen je Zakonom o javnim agencijama gde se agencije predviđaju kao nezavisne organizacije van državnih organa. Iz tog razloga se kao pravno moguće rešenje predlaže osnivanje Uprave za agrarna plaćanja.

Proces izrade ovog zakona trajao je oko dve godine. To je bio neophodan period u kome su utvrđene najbitnije tačke čije je definisanje neophodno u zakonskom aktu. U ovom periodu obavljene su konsultacije sa poljoprivrednim proizvođačima kao ciljnom grupom koja je najzainteresovanija za uspostavljanje sistema u vođenju poljoprivredne politike putem seminara, tribina i preko sredstava javnog informisanja. Dobijena je velika podrška za ovaj zakonski projekat. Isto tako konslutovana su i iskustva zemlja članica Evropske unije (naročito Slovenija) i zemalja iz okruženja.

Ovaj zakon predstavlja institucionalni početak izgradnje sistema koji omogućuje državi da vodi poljoprivrednu politiku, i u ovom trenutku predstavlja najviši domet koji postojeći sistem u Republici Srbiji može da izdrži onaj stepen usklađivanja sa propisima Evropske unije, koji je podoban za neposrednu primenu u stvarnom životu. Kao takav, ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu koja će pospešiti ubrzan razvoj kako same poljoprivrede u Srbiji, tako i državnog sistema i mehanizama koji podržavaju taj razvoj. Sam proces razvoja poljoprivrede diktiraće i potrebu za daljim usavršavanjem i izmenama ovog akta.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Ovaj zakon ima 11 odeljaka i 49 članova. Predviđa se da se njime uređuju ciljevi i sprovođenje poljoprivredne politike, oblici državnih podsticaja u poljoprivredi i ruralnim područjima, uslovi za ostvarivanje prava na državne podsticaje, korisnici državnih podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Isto tako, ovim zakonom osniva se Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).

U članu 2. data su pojašnjenja pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu.

U odeljku II definisani su ciljevi i razvoj poljoprivredne politike (čl. 3. do 5.)

Ciljevi poljoprivredne politike jesu: povećanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda; obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane; obezbeđivanje podrške životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme; obezbeđivanje podrške održivom razvoju sela; čuvanje životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Sprovođenje poljoprivredne politike se vršina osnovu Strategije razvoja poljoprivrede i Nacionalnog programa za poljoprivredu (u daljem tekstu: Nacionalni program), u skladu sa ovim zakonom. Nacionalnim programom utvrđuju se kratkoročni i srednjoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih državnih podsticaja. Strategiju razvoja poljoprivrede donosi Vlada na period od 10 godina, što je već i učinjeno na osnovu Zakona o Vladi – Strategija razvoja poljoprivrede Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 78/05). Nacionalni program na donosi Vlada, za period koji ne može biti duži od pet godina.

Odeljak III. uređuje položaj i nadležnosti Uprave za agrarna plaćanja (čl.6).

Poslovima Uprave smatraju se: prijem zahteva za ostvarivanje prava na državne podsticaje, rapsisivanje konkursa i prijem prijava na konkurse za dodelu državnih podsticaja; odlučivanje o pravu na državne podsticaje; isplata novčanih naknada po osnovu ostvarenog prava na državni podsticaj; sprovođenje programa međunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u Republici; dostavljnje izveštaja i analiza ministru; vođenje evidencije dodeljenih državnih podsticaja.

U odeljku IV. definišu se vrste i oblici pojedinih državnih podsticaja (čl. 7. do 14).

Sprovođenje poljoprivredne politike vrši se preko sledećih vrsta državnih podsticaja: tržišni, strukturni, podrška dohotku, kreditna podrška i mere institucionalne podrške.

Svi navedeni oblici državnih podsticaja mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Ovde se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ovaj oblik specijalnih uslova do sada je bio poznat pod nazivom „marginalna područja“ u Uredbi o korišćenju i raspodeli podsticajnih sredstava za razvoj sela u 2006. godini. („Službeni glasnik RS“, broj 11/06). Predviđa se da Ministar propisuje ova područja na vreme od tri godine.

Tržišni podsticaji jesu: izvozne subvencije; premije; subvencije; regresi.

Izvozne subvencije ostvaruju se povraćajem procenta od vrednosti izvezene robe.

Premije su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode.

Subvencije su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, odnosno stoku odgovarajuće kategorije (konj, govedo, ovca, svinja, živina, pčelinja košnica i drugo).

Strukturni podsticaji jesu oblik državnog podsticaja koji obuhvata podršku programima: investiranja u poljoprivredi; ruralnog razvoja; uvođenja novih standarda; unapređenja poljoprivrednog zemljišta; zaštite životne okoline i očuvanja biodiverziteta.

Strukturni podsticaji se pod uslovima utvrđenim ovim zakonom mogu usmeriti ka određenoj grupi korisnika (podsticanju razvoja mladih poljoprivrednika, zadruga, jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice, udruženja građana i drugo), u skladu sa zakonom.

Podrška dohotku jeste oblik državnog podsticaja koji se dodeljuje poljoprivrednicima koji jedini prihod ostvaruju od obavljanja poljoprivredne proizvodnje, a upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva.

Kreditna podrška jeste oblik državnog podsticaja kojim se vrši podsticanje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje.

Institutcionalna podrška jeste oblik državnog podsticaja kojim se podstiču programi: istraživanja u poljoprivredi; savetodavnih službi; promovisanja poljoprivrede; Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije i drugi programi.

Bliži kriterijumi, uslovi za za ostvarivanje državnih podsticaja , lica koja mogu biti korisnici, odnosno ostvariti pravo na pojedine oblike i vrste državnih podsticaja, kao i obim i postupak ostvarivanja prava na pojedine oblike i vrste državnih podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje budžet Republike i Nacionalnim programom, utvrđuje se aktom Vlade, koji se mora doneti svake godine do 31. januara.

Isto tako, data je mogućnost i autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave da sprovode poljoprivredne politike na područjima svojih teritorija, stim da se sredstva za ostvarivanje poljoprivredne politike obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave.

Odeljak V. KORIŠĆENjE DRŽAVNIH PODSTICAJA (čl.15. – 18) uređuje korisnike prava na državne podsticaje, pokretanje i odlučivanje u postupku za ostvarivanje prava na državne podsticaje, njihove obaveze i porodična poljoprivredna gazdinstva.

Pravo na korišćenje državnih podsticaja pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave, kao i druga lica i organizacije u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: korisnici prava).

Korisnici prava ostvaruju pravo na korišćenje državnih podsticaja na osnovu zahteva, odnosno na drugi način, u skladu sa ovim zakonom, koji se podnosi Upravi. Aktom Vlade iz člana 13. ovog zakona može se propisati i drugi način pokretanja postupka za dobijanje državnih podsticaja (prijava na konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške i drugo). Ovo je veoma bitno predvideti, s obzirom da se određeni podsticaji ostvaruju preko konkursa, ili podnošenjem zahteva banci kada je reč o ostvarivanju prava na kredit.

O pravu na državni podsticaj u postupku direktor Uprave rešenjem, shodno odredbama Zakona o upravnom postupku i Zakona o državnoj upravi, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Isto tako, predviđa se da se na rešenje može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis. Na rešenje direktora Uprave može se izjaviti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Korisnici prava su dužni da namenski koriste sredstva iz državnih podsticaja. Korisnik prava je dužan da vrati iznos sredstava koji je primljen na osnovu netačno prikazanih podataka ili koji je nenamenski koristio, uvećan za iznos zatezne kamate, u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja direktora Uprave kojim se utvrđuje obaveza korisnika da izvrši povraćaj novčanih sredstava. Ovo rešenje donosi se na osnovu zapisnika poljoprivrednog inspektora ili drugog nadležnosg organa. Korisnik prava koji je nenamenski koristio sredstva može ponovo podneti zahtev za korišćenje sredstava iz državnih podsticaja po isteku pet godina od dana povraćaja iznosa sredstava uvećanog za iznos zatezne kamate. Ovim je sistemski obrađena ranija odredba iz Uredbe o Registru poljoprivrednih gazdinstava kojom je bilo predviđeno brisanje iz Registra. Novim rešenjem predviđenim u ovom zakonu dato je ovlašćenje inspektoru da utvrdi način korišćenja sredstava i utvrđeno blokiranje prava korišćenja ovih sredstava u budućnosti za korisnike koji nenamenski koriste sredstva. Korisnici prava dužni su da čuvaju dokumentaciju vezanu za ostvarivanje prava na državne podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate. Ministarstvo vodi evidenciju korisnika prava na državne podsticaje.

Porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste osnovni oblik organizovanja poljoprivredne proizvodnje. Ovo je utvrđeno i samom Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Porodično poljoprivredno gazdinstvo je pre svega ekonomska kategorija na kojoj se odvija poljoprivredna proizvodnja.

U zavisnosti od svoje ekonomske snage porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:

1) komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo;

2 ) nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na tržišne, strukturne i kreditne podsticaje.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo je ono poljoprivredno gazdinstvo čiji je nosilac stariji od 55 godina, koji ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika i koji je navršio najmanje 10 godina staža osiguranja u svojstvu osiguranika – poljoprivrednika u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno penzijsko i invlidsko osiguranje, odnosno lice koje je korisnik penzije kod organizacije obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika. Nosiocem nekomercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva smatraće se i lice starije od 65 godina života koje nije pristupilo obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika, ali ima svojstvo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podršku dohotku, stim što je dato ovlašćenje Vladi da svojim aktom iz člana 13. ovog zakona može propisati i druge vrste državnih podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom i Nacionalnim programom.

Odeljak VI. obrađuje i uređuje upis i način vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava (čl. 19. do 29).

Radi sprovođenja i praćenja poljoprivredne politike, evidentiranja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kao i radi vođenja analitike i statistike za potrebe Ministarstva, u Upravi se vodi Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar).

Navedena lica upisuju se u Registar kao korisnici poljoprivrednog zemljišta odnosno drugog zemljišta ili građevinske celine na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja (u daljem tekstu: imovina gazdinstva), po osnovu prava svojine, zakupa ili po osnovu ustupanja poljoprivrednog zemljišta na korišćenje.

Kada je reč o fizičkim licima poljoprivrednicima, treba razlikovati dve kategorija poljoprivrednika – nosioci i članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. S obzirom da je pravni status privrednih društava, zemljoradničkih zadruga, ostalih pravnih lica i preduzetnika definisan, neophodno je ovim zakonom ispoštovati specifičnu strukturu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. S obzirom da ova proizvodna jedinica nema pravni subjektivitet, jer je individualna poljoprivredna proizvodnja jedina vrsta privredne delatnosti koja do sada nije podlegala obavezi prethodne registracije kod nadležnog organa, neophodno je da kroz Registar kojim se ni u ovom slučaju ne dira pravni status poljoprivrednika, obezbedi kroz svojstvo nosioca gazdinstva lice koje preuzima prava i obaveze u odnosima ostvarivanja prava na državne podsticaje. Pored nosioca realnost nalaže da se evidentiraju i lica koja u sastavu njegovog domaćinstva žive i rade – kao članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i koja mogu pod uslovima utvrđenim ovim zakonom da ostvare pojedina prava.

Poljoprivrednik može biti upisan u Registar samo kao nosilac, odnosno član, jednog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Izuzetno od navedenog, u Registar se mogu upisati i maloletni članovi istog domaćinstva na osnovu izjave roditelja odnosno zakonskog staratelja.

Vlasnik, zakupac, odnosno korisnik imovine gazdinstva može svojom izjavom da odredi člana domaćinstva, kao lice koje će biti upisano u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Upis u Registar člana domaćinstva izvršiće se uz izjavu tog lica o prihvatanju upisa u Registar kao nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Ovom odredbom je omogućeno vlasniku gazdinstva koji zbog godina ili drugih razloga nije zainteresovano da se bavi poljoprivredom, omogući zainteresovanijim članovima gazdinstva da preuzmu prava i obaveze u ostvarivanju prava na državne podsticaje, sa ciljem da se unapredi proizvodnja na gazdinstvu, odnosno u cilju poboljšanja ličnog standarda.

Sedište poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno sedišta pravnog lica odnosno preduzetnika, bez obzira gde se obavlja poljoprivredna proizvodnja, odnosno delatnost.

Poslovi vođenja Registra obuhvataju: prijem zahteva za upis, promenu i brisanje podataka u Registru; ažuriranje Registra; arhiviranje dosijea podnosilaca zahteva za upis u Registar; pribavljanje podataka od drugih organa i organizacija.

U Registar se unose podaci o: 1) nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; pravnom licu i preduzetniku koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju; osnovu korišćenja poljoprivrednog zemljišta odnosno drugog zemljišta ili građevinske celine na kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja; katastarskim parcelama na kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja; vrstama poljoprivrednih kultura i površinama pod poljoprivrednim kulturama; vrsti i brojnom stanju stočnog fonda (broj po grlima, odnosno košnicama za pčele); namenskim računima poljoprivrednog gazdinstva, odnosno nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na koje se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu državnih podsticaja; drugim podacima.

Upis poljoprivrednog gazdinstava u Registar, vrši se na zahtev lica zainteresovanih lica koja obavljau poljoprivrednu proizvodnju (lica iz člana 20. stav 1). Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici Uprave prema sedištu pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu poljoprivrednika koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Lice koje podnese zahtev za upis u Registar po osnovu svojine nad imovinom gazdinstva, koje se nalazi kod drugog lica po osnovu ugovora o zakupu, odnosno po osnovu davanja zemljišta na korišćenje, ne može biti upisano u Registar sa tim delom imovine, za vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno ugovora o davanju zemljišta na korišćenje. Upisom u Registar, poljoprivrednom gazdinstvu se dodeljuje broj poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: BPG). O izvršenom upisu u Registar, direktor odlučuje rešenjem.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev, obrasce na kojima se podnosi zahtev za upis u registar, način vođenja Registra, kao i način čuvanja podataka upisanih u Registar.

Poljoprivredniku koji je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pored potvrde izdaje se i legitimacija porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: legitimacija) kojom se prema trećim licima dokazuje status registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

Ministar bliže propisuje obrazac legitimacije.

Radi ostvarivanja prava na državne podsticaje za svaku tekuću godinu, poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar najkasnije do 31. marta svake tekuće godine dostavljaju Ministarstvu podatke o: poljoprivrednim kulturama na poljoprivrednom zemljištu koji se odnose na trenutno stanje, kao i planiranu setvu ili sadnju u toku tekuće godine; trenutnom stanju i promeni vrste i brojnog stanja stoke; promeni zemljišnog poseda i osnova korišćenja poljoprivrednog zemljišta (katastarska veličina i katastarska kultura, vlasništvo, zakup i slično).

Poljoprivredna gazdinstva dužna su da u roku od 30 dana od dana nastanka promene prijave promenu: podataka iz člana 28 stav 1. ovog zakona ako je nastala posle 31. marta tekuće godine; statusa pravnog lica, statusa preduzetnika, ovlašćenog lica u pravnom licu koje je upisano u Registar, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; broja članova porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; sedišta pravnog lica i preduzetnika, odnosno prebivališta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; broja namenskog računa, odnosno poslovne banke kod koje se vodi račun; delatnosti u Agenciji za privredne registre.

Poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja do 31. marta tekuće godine ne dostave podatke ne mogu da ostvare pravo na državne podsticaje za tu godinu. Obaveze poljoprivrednog gazdinstva ili nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u navedenom slučaju, koje je preuzeo na osnovu ostvarivanja prava na državne podsticaje u prethodnim godinama u skladu sa ovim zakonom, dospevaju istekom 31. marta.

Kada poljoprivrednog gazdinstvo odnosno porodično poljoprivredno gazdinstvo prestane da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom briše se iz Registra, rešenjem koje donosi direktor Uprave.

Odeljak VII. predviđa obrazovanje tela i organizacija koja predstavljaju podršku temeljnijem utvrđivanju i vođenju poljoprivredne politike (čl. 30. do 31), kao što su Poljoprivredna komora i Savet za poljoprivredu i seoska područja.

Odeljak VIII. uređuje evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi i integrisani poljoprivredni informacioni sistem (čl. 32. do 36).

U Ministarstvu se vode evidencije o: porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima i drugim poljoprivrednim gazdinstvima; dugogodišnjim zasadima (voćnjaci, vinogradi, matičnjaci i drugo); proizvođačima povrća; obeležavanju životinja; ostvarenim oblicima državnih podsticaja (premijama, subvencijama, regresima, podršci i drugim vidovima podsticaja poljoprivredne proizvodnje) isplaćenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu; korišćenju kredita za podršku poljoprivrednoj proizvodnji odobrenih poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu i rokovima njihove otplate; korisnicima državnih podsticaja u poljoprivredi; korišćenju poljoprivrednog zemljišta; područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi; proizvođačima organskih proizvoda, prerađivačima organskih proizvoda, licima koja obavljaju unutrašnji, odnosno spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda, kao i licima koja su uključena u organsku proizvodnju.

Pored evidencija Ministarstvo vodi i druge evidencije ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisima. Vođenje evidencija kao i njihovo povezivanje, vrši se preko BPG koji je obavezan za sve te evidencije.

Ministarstvo vodi Sistem poljoprivrednih knjigovodstvenih podataka (u daljem tekstu: Poljoprivredno knjigovodstvo) radi praćenja nivoa prihoda i troškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i analiziranja mera poljoprivredne politike, po metodu slučajnog uzorka. Vrstu, obim i način prikupljanja knjigovodstvenih podataka propisuje Ministar. Poslove vođenja Poljoprivrednog knjigovodstva Ministarstvo može poveriti ovlaćenom revizoru, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo svake godine sprovodi Anketu poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Anketa) radi sistematskog praćenja stanja i promena društveno-ekonomskih i regionalnih karakteristika poljoprivrednih gazdinstava i seoskih područja. Vrstu, obim i metodologiju prikupljanja podataka propisuje Ministar. Poslove sprovođenja Ankete Ministarstvo može poveriti stručnoj organizaciji koja ispunjava uslove za obavljanje delatnosti sprovođenja Ankete, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo u okviru godišnjeg izveštaja o radu, u skladu sa zakonom, podnosi Vladi Godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi u prethodnoj kalendarskoj godini (u daljem tekstu: Zelena knjiga). Zelena knjiga sadrži ocenu stanja i ekonomskog položaja poljoprivrede, kao i predlog i način sprovođenja mera poljoprivredne politike za naredni period, u skladu sa ovim zakonom i Nacionalnim programom. Zelena knjiga se zasniva na detaljnom praćenju i agroekonomskim stručnim analizama.

Radi prikupljanja i korišćenja podataka, informacija i propisanih evidencija iz delokruga rada organa državne uprave, pokrajinskih organa, organa lokalne samouprave, ustanova i drugih organizacija, od značaja za poljoprivredu, prikupljanja i obradu podataka i informacija u svrhu izveštavanja o poljoprivredi, razmenu podataka i informacija sa nadležnim ustanovama i službama u poljoprivredi drugih država i međunarodnih organizacija, a u cilju praćenja, planiranja i vođenja poljoprivredne politike, organizuje se i razvija integrisani poljoprivredni informacioni sistem u Republici. Ministar propisuje program rada, razvoja i organizacije integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema, kao i sadržaj informacija iz stava 1. ovog člana.

Odeljak IX. uređuje nadzor (čl. 37. do 42).

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo. Poslove inspekcijskog nadzora vrši Ministarstvo preko poljoprivrednih inspektora. Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede sa položenim stručnim državnim ispitom za poljoprivrednog inspektora i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Utvrđuju se i ovlašćenja inspektora: vrši pregled poljoprivrednog zemljišta, zasada, stoke, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije fizičkih i pravnih lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a u vezi sprovođenja mera poljoprivredne politike; vrši uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici prava ostvarili pravo na državni podsticaj; proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na državni podsticaj; naredi korisniku prava povraćaj sredstava u slučaju nezakonitog dobijanja sredstava ili njihovog nenamenskog korišćenja; preduzme druge mere i radnje na koje je zakonom i drugim propisima ovlašćen.

Odeljak X. uređuje kaznene odredbe (čl. 42. i 45).

Odeljak XI. uredio je prelazne i završne odredbe (čl. 46. do 49).

IV ANALIZA EFEKATA

Koji problem se rešava propisom?

Donošenjem ovog zakona omogućuje uspostavljanje transparentnog sistema državnih podsticaja koji bi se sprovodili na osnovu Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede koji bi se donosio za tri godine unapred.

Isto tako konačno se definišu vrste i oblike državnih podsticaja što nije bilo slučaj do sada.

Konačno, osnivanjem Uprave za agrarna plaćanja uspostavlja se jedinstven sistem nadzora od strane ovog ministarstva nad utvrđivanjem prava na državne podsticaje, njihovom realizacijom (plaćanjem) i kontrolom namesnkog korišćenja državnih podsticaja. Do sada je ova faza bila podeljena između dva ministarstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva finansija, što je sa jedne strane otežavalo rad Ministarstva finansija – Uprave za trezor u vršenju osnovnih nadležnosti, a sa druge strane onemogućavalo jedinstven nadzor u realizaciji državnih podsticaja od strane resornog ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem akta?

Ovim zakonom uređuju se ciljevi i sprovođenje poljoprivredne politike, oblici državnih podsticaja u poljoprivredi i ruralnim područjima, uslovi za ostvarivanje prava na državne podsticaje, korisnici državnih podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, organizaciona podrška, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Donošenjem ovog zakona omogućiće se transparentnost u vođenju poljoprivredne politike, jer će način i njeni mehanizmi biti poznati nosiocima poljoprivrednih aktivnosti preko Nacionalnog programa koji se donosi za tri godine unapred.

Osnivanjem Uprave za agrarna plaćanja uspostavlja se jedinstven sistem nadzora od strane ovog ministarstva nad utvrđivanjem prava na državne podsticaje, njihovom realizacijom (plaćanjem) i kontrolom namesnkog korišćenja državnih podsticaja

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešanje problema?

Sve druge mogućnosti u rešavanju ovog problema su iscrpljene. Kao što je rečeno do sada je vođenje poljoprivredne politike bilo prepušteno uredbama Vlade koje su se donosile na osnovu zakona kojim se uređuje budžet Republike za svaku godinu, što je otežavalo međusobnu usklađenost predviđenih mera poljoprivredne politike. S druge strane, dosadašnji način vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava i podeljena nadležnost između dva ministarstva u sadašnjem momentu ne može da zadovolji potrebe za efikasnijim vođenjem analitičkih i statističkih podataka o poljoprivrednoj proizvodnji, kao i efikasnu raspodelu državnih podsticaja.

4. Zašto je donošenje akta najbolje rešenje datog problema?

Kao prvo, ovim zakonom se utvrđuju ciljevi i načini sprovođenja poljoprivredne politike. Kao jedan od način predviđa se donošenje Nacionalnog programa na vreme od tri godina koji donosi Narodna Skupština Republike Srbije. Ova nadležnost parlamena može se utvrditi samo zakonom.

Isto tako, da bi se osnovala Uprava za agrarna plaćanja kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede neophodno je to utvrditi zakonom, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi.

5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u aktu?

Ovaj zakon će imati nemerljiv uticaj na poljoprivredne proizvođače, koji će s obzirom na mogućnost da preko Nacionalnog programa imaju uvid u pravac kojim će se voditi poljoprivredna politika, pa samim tim u koje oblasti poljoprivrede će se raspodeljivati državni podsticaji, moći da utvrde plan sopstvene proizvodnji na svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Svoj plan će poljoprivredni proizvođači usmeravati prema onim poljoprivrednim aktivnostima koje donose najveću dobit, čime će im biti omogućen bolji nastup na tržištu.

Ovo će omogućiti ravnomerniji i usklađeniji razvoj poljoprivrede, što će dovesti do stabilnijih cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda, od čega će neposrednu korist imati i potrošači.

6. Koji su troškovi koje će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno MSP?

Donošenje ovog akta neće prouzrokovati dodatne troškove ni građanima ni privredi, ni poljoprivrednim proizvođačima.

S druge strane, ustrojavanje sistema predviđenog ovim zakonom zahtevaće znatnije povećanje broja zaposlenih u ministarstvu, a naročito u Upravi za agrarna plaćanja, za šta se sredstva mogu obezbediti u budžetu.

7. Da li pozitivni efekti akata opravdavaju troškove njegove primene?

Troškovi u budžetu koji se moraju nadoknaditi zapošljavanjem većeg broja lica u Upravi za agrarna plaćanja se apsolutno mogu opravdati u perspektivi kada će sticanjem svojstva pridruženog člana EU Srbija moći da konkuriše za SAPARD i IPARD sredstva Evropske unije za razvoj poljoprivrede. Ovo će predstavljati izuzetno snažan ekonomski efekat do koga dovodi izgradnja sistema ustrojenog ovim zakonom.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Primena ovog zakona omogućuje pravno uređen nastup poljoprivrednih proizvođača na tržištu. Sam zakon daje mogućnost da se poljoprivredni proizvođači koji se evidentiraju u Registru poljoprivrednih gazdinstava izjasne o svom opredeljenju o načinu kako vide svoju poziciju na tržištu. U zavisnosti od tog opredeljenja mogu se razvrstati kao komercijalna poljoprivredna gazdinstva i nekomercijalna. Komercijalna poljoprivredna gazdinstva su gazdinstva koja se opredeljuju tržišno i koja su spremna da preuzmu obaveze namenskog korišćenja i pravdanja značajnih oblika državnih podsticaja (strukturni i kreditni), dok se nekomercijalna gazdinstva ne opredeljuju za samostalan nastup na tržištu, ali održavju poljoprivrednu proizvodnju za sopstvene potrebe. Ovo razlikovanje je vrlo bitno jer na osnovu njega vrši se i razlikovanje u obliku državnih podsticaja koje mogu koristiti, čime se obezbeđuje funkcionalno trošenje budžetskih sredstava.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o aktu?

10. Koje će mere tokom primene akta biti preuzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?

Najznačajnije mere su pripreme i realizacija donošenja Nacionalnog programa, kao i ustrojavanje Uprave za agrarna plaćanja.

V FINANSIJSKA SREDSTVA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potreba finansijska sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije za 2006. godinu.

Planom budžeta za 2007. godine biće utvrđena sredstva neophodna za sprovođenje poljoprivredne politike i za rad Uprave za agrarna plaćanja.

VI STUPANjE NA SNAGU

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Ostavite komentar Odustani od odgovora