PREDLOG
ZAKONA O UDRUŽENjIMA
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član
Ovim zakonom uređuju se osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz Registra, članstvo i organi, statusne promene i prestanak rada, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja.
Ovim zakonom posebno se uređuje status i delovanje stranih udruženja.
Pojam udruženja
Član
Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana u cilju ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Na političke organizacije, sindikate, udruženja organizovana radi bavljenja određenim delatnostima u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona primenjuju se u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.
Na udruženja koja nemaju svojstvo pravnog lica, shodno se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Sloboda i ciljevi udruživanja
Član
Udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva.
Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje.
Odredbe iz stava 2. ovog člana primenjuju se i na udruženja koja nemaju svojstvo pravnog lica.
Upis u Registar
Član
Upis u Registar udruženja je dobrovoljan.
Udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u Registar.
Javnost rada
Član 5.
Rad udruženja je javan.
Ostvarivanje javnosti rada uređuje se statutom udruženja.
Vreme na koje se osniva udruženje
Član 6.
Udruženje se osniva na neodređeno ili određeno vreme.
Ako u aktu o osnivanju nije drukčije određeno, smatra se da je udruženje osnovano na neodređeno vreme.
Savezi i delovi udruženja
Član 7.
Udruženje se može udruživati u saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu (u daljem tekstu: savezi).
Na saveze iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kada se sedište saveza nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica i dr.) može imati svojstvo pravnog lica ako je to predviđeno statutom udruženja.
Na deo udruženja koji ima svojstvo pravnog lica shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.
Statusne promene
Član 8.
Moguće su statusne promene udruženja na način utvrđen ovim zakonom.
Zakonitost rada udruženja
Član 9.
Udruženje ostvaruje aktivnosti u skladu sa zakonom, statutom i drugim opštim aktima, i pravilima saveza čiji je član.
Osnivači udruženja
Član 10.
Udruženje mogu osnovati najmanje tri pravna lica ili poslovno sposobna fizička lica s tim što najmanje jedno od tih lica mora imati sedište odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja uz overenu pismenu saglasnost njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom.
Osnivanje udruženja i osnivački akt
Član 11.
Udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja.
Osnivački akt udruženja sadrži: lična imena odnosno nazive osnivača i njihove adrese odnosno sedišta; naziv i sedište udruženja; ciljeve radi kojih se osniva; lično ime i adresu lica ovlašćenog za zastupanje udruženja; potpise osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve, odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja pasoša za osnivače koji su strani državljanini i datum donošenja osnivačkog akta.
Pravno lice kao osnivač potpisuje se tako što njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat pravnog lica.
Statut udruženja
Član 12.
Statut je osnovni opšti akt udruženja.
Drugi opšti akti, ako ih udruženje donosi, moraju biti u saglasnosti sa statutom.
Odredbe drugog opšteg akta udruženja koje su suprotne statutu, ništave su.
Statutom se obavezno uređuje: naziv i sedište udruženja; ciljevi, oblast i sadržaj aktivnosti na ostvarivanju ciljeva; unutrašnja organizacija, organi, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja; način učestvovanja u radu udruženja i donošenju odluka organa udruženja od strane člana sa statusom pravnog lica; ovlašćenja delova udruženja u pravnom prometu, ako ih ima; postupak za izmene i dopune statuta i postupak donošenja i izmena drugih opštih akata udruženja; zastupanje udruženja; ostvarivanje javnosti rada; uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva; prava, obaveze i odgovornost članova, posebno maloletnih lica; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujući i odredbe o privrednoj delatnosti, ako je udruženje obavlja; način odlučivanja o udruživanju u saveze; način odlučivanja o statusnim promenama; postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka rada; postupak usvajanja budžeta, finansijskih i drugih izveštaja; oblik i sadržaj pečata; druga pitanja utvrđena zakonom.
Statutom se mogu urediti i druga pitanja od značaja za rad udruženja.
Naziv udruženja
Član 13.
Udruženje ima naziv i sedište.
Naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku odnosno srpskom jeziku i jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj se nalazi njegovo sedište.
Naziv udruženja može biti i na jednom stranom jeziku ili više njih, ako je to predviđeno statutom. Naziv na stranom jeziku se upisuje u Registar i ispisuje posle naziva na srpskom jeziku odnosno jezicima koji su u službenoj upotrebi.
Naziv udruženja ne može da sadrži elemente predviđene članom 3. stav 2. ovog zakona.
Skraćeni naziv udruženja
Član 14.
Udruženje može imati i skraćeni naziv, koji se određuje statutom. Skraćeni naziv upisuje se u Registar.
Sedište udruženja
Član 15.
Sedište udruženja mora biti na teritoriji Republike Srbije, s tim da se kao sedište određuje ona jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi mesto iz koga se upravlja udruženjem.
Upotreba naziva udruženja
Član 16.
Naziv i skraćeni naziv udruženja upotrebljavaju se u pravnom saobraćaju u obliku u kome su upisani u Registar.
Deo udruženja koji ima svojstvo pravnog lica istupa pod nazivom udruženja i svojim nazivom.
Razlikovanje naziva udruženja
Član 17.
Naziv novoosnovanog udruženja ne može biti identičan nazivu drugih udruženja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u Registar.
Naziv udruženja ne sme dovoditi u zabludu u pogledu ciljeva udruženja ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.
Simboli vizuelnog identiteta
Član 18.
Udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole, u skladu sa statutom.
Simboli vizuelnog identiteta udruženja ne mogu biti identični simbolima drugih udruženja i ne smeju dovoditi u zabludu u pogledu ciljeva udruženja ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.
Članstvo u udruženju
Član 19.
Svako lice može pod jednakim uslovima utvrđenim statutom da postane član udruženja.
Fizičko lice može biti član udruženja nezavisno od godina starosti, u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Izjavu o pristupanju, odnosno učlanjenju u udruženje za maloletno lice do 14 godina starosti daje njegov zakonski zastupnik, a ako je u pitanju maloletnik sa navršenih 14 godina starosti izjavu daje sam maloletnik uz overenu pismenu saglasnot njegovog zakonskog zastupnika.
Udruženje vodi evidenciju o svojim članovima.
Ništavost odluke organa udruženja
Član 20.
Svaki član udruženja može pokrenuti postupak pred nadležnim opštinskim sudom za utvrđivanje ništavosti odluke organa udruženja koja je doneta suprotno zakonu ili opštem aktu udruženja, u roku od petnaest dana od dana saznanja za odluku, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja odluke.
Utvrđivanjem ništavosti odluke iz stava 1. ovog člana ne dira se u prava stečena od strane trećih savesnih lica.
Postupak za utvrđivanje ništavosti odluke iz stava 1. ovog člana vodi se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Upravljanje udruženjem
Član 21.
Članovi upravljaju udruženjem neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika u organima udruženja.
Skupština udruženja
Član 22.
Skupština je najviši organ udruženja.
Skupštinu čine svi članovi udruženja.
Ako udruženje ima više od 100 članova, statutom se može odrediti način njihovog predstavljanja u skupštini udruženja.
Skupština udruženja usvaja statut udruženja, njegove izmene i dopune, imenuje i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja, ako statutom udruženja nije predviđeno drugačije, odlučuje o udruživanju u saveze, o organizovanju delova udruženja sa svojstvom pravnog lica, o usvajanju godišnjeg budžeta i finansijskog izveštaja udruženja, o statusnim promenama udruženja i prestanku udruženja, kao i drugim pitanjima utvrđenim statutom udruženja.
Statutom se može utvrditi drugačiji naziv organa koji ima funkciju skupštine.
Statutom se mogu predvideti i drugi organi udruženja.
Redovna sednica skupštine održava se najmanje jednom godišnje, pri čemu se statutom udruženja može predvideti i kraći rok.
Vanredna sednica skupštine mora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese najmanje 5% članova udruženja.
Poziv za sednicu skupštine, zajedno sa predlogom dnevnog reda, upućuje se u pisanom obliku članovima udruženja 15 dana pre održavanja sednice, pri čemu se statutom može predvideti i duži rok za upućivanje poziva.
Način sazivanja skupštine, kao i način rada i donošenje odluka uređuje se statutom.
Zastupnik udruženja
Član 23.
Udruženje ima jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja (u daljem tekstu: zastupnik), izabranih odnosno imenovanih na način utvrđen statutom.
Za zastupnika udruženja može biti određeno samo poslovno sposobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije.
Zastupnik udruženja dužan je da se pridržava ovlašćenja određenih statutom i odlukom nadležnog organa udruženja.
Odgovornost za štetu
Član 24.
Članovi organa udruženja odgovaraju solidarno za štetu koju svojom odlukom prouzrokuju udruženju, ako je ta odluka doneta grubom nepažnjom ili s namerom da se šteta prouzrokuje, osim ako su u postupku donošenja odluke izdvojili svoje mišljenje u zapisnik.
Postupak za naknadu štete pokreće se na osnovu odluke organa određenog statutom udruženja ili statutom određenog dela članova udruženja. Odlukom se može odrediti posebni zastupnik udruženja za postupak za naknadu štete.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na radnje zastupnika udruženja i članove organa dela udruženja sa statusom pravnog lica.
Vođenje Registra udruženja
Član 25.
Registar udruženja vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave (u daljem tekstu: Ministarstvo), pri čemu Ministarstvo može organizovati obavljanje poslova vođenja Registra i van svog sedišta.
Ministar nadležan za poslove uprave bliže uređuje sadržinu i obrazac prijave i obrazac i način vođenja Registra.
Aktom iz stava 2. ovog člana može se propisati vođenje Registra, odnosno evidencije u elektronskom obliku, uz primenu jedinstvenih standarda.
Sadržina Registra
Član 26.
U Registar se upisuju: naziv, sedište i adresa udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva udruženja; datum osnivanja udruženja; privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja; ime, prebivalište, odnosno boravište i jedinstveni matični broj zastupnika udruženja, odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja, ili dela udruženja sa svojstvom pravnog lica; predviđeno vreme za koje se udruženje osniva; naziv i sedište dela udruženja sa svojstvom pravnog lica i datum njegovog osnivanja; članstvo u savezu udruženja; datum donošenja odnosno izmena statuta; prestanak rada i zabrana rada udruženja; podaci o statusnoj promeni; podaci vezani za likvidaciju i stečaj udruženja; broj i datum donošenja rešenja o upisu u Registar.
Prijava za upis
Član 27.
Upis u Registar vrši se na osnovu prijave za upis.
Prijavu za upis podnosi zastupnik udruženja.
Uz prijavu se podnose akt o osnivanju, dva primerka statuta i fotokopija lične isprave zastupnika udruženja.
Uz prijavu se podnosi i dokaz o uplati administrativne takse. Iznos takse utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
Ako je osnivač pravno lice, uz prijavu se podnose i podaci o licu ovlašćenom za zastupanje pravnog lica, odluka pravnog lica da pristupa osnivanju udruženja i fotokopija izvoda iz sudskog ili drugog registra za pravno lice.
Ako je osnivač fizičko lice, uz prijavu se podnosi i fotokopija lične isprave, a ako je osnivač maloletno lice uz prijavu se podnosi i overena pismena saglasnost njegovog zakonskog zastupnika.
Otklanjanje nedostataka i odbacivanje prijave
Član 28.
Ministarstvo poziva podnosioca prijave da u roku koji ne može biti duži od 30 niti kraći od 15 dana otkloni nedostatke:
ako je naziv udruženja identičan nazivu drugog udruženja koje je upisano ili uredno prijavljeno za upis u registar;
ako naziv udruženja može dovesti u zabludu o ciljevima udruženja ili o kakvoj se vrsti pravnog lica radi;
ako je prijava podneta od neovlašćenog lica odnosno uz prijavu nisu podnete propisane isprave;
ako prijava, akt o osnivanju ili statut ne sadrže sve podatke propisane zakonom.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, Ministarstvo rešenjem odbacuje prijavu.
Rešenje Ministarstva iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Prekid postupka upisa
Član 29.
Ako Ministarstvo oceni da su ciljevi udruženja u suprotnosti sa odredbama člana 3. stav 2. ovog zakona, zaključkom prekida postupak upisa u Registar i Vrhovnom sudu Srbije podnosi predlog za zabranu rada udruženja.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Po prijemu odluke Vrhovnog suda Srbije Ministarstvo će, zavisno od sadržine odluke, rešenjem odbaciti prijavu-ako je udruženju izrečena zabrana rada ili nastaviti sa postupkom upisa-ako je odbijen predlog za zabranu rada udruženja.
Rešenje o upisu u Registar
Član 30.
Upis u Registar vrši se u roku od 30 dana od dana prijema uredne prijave.
O upisu se donosi rešenje koje sadrži: datum upisa, redni broj iz Registra pod kojim je upis izvršen, naziv, sedište i adresu udruženja, osnovne ciljeve radi kojih je osnovano i lično ime, adresu i jedinstveni matični broj odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja lica ovlašćenog za zastupanje.
Rešenje o upisu u Registar je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ako Ministarstvo ne donese rešenje u roku iz stava 1. ovog člana, smatraće se da je udruženje upisano u Registar narednog dana od dana isteka tog roka.
Dostavljanje rešenja o upisu
Član 31.
Primerak rešenja o upisu dostavlja se udruženju i republičkom organu nadležnom za poslove statistike, u roku od tri dana od dana donošenja.
Uz primerak rešenja udruženju se vraća jedan primerak statuta koji je Ministarstvo overilo svojim pečatom.
Republički organ nadležan za poslove statistike vrši razvrstavanje udruženja po delatnostima, određuje matični broj udruženja upisom u Registar jedinica razvrstavanja (pravnih lica) i primerak rešenja dostavlja Ministarstvu i udruženju.
Promena podataka koji se upisuju u Registar
Član 32.
Udruženje je dužno da Ministarstvu prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Uz prijavu promene dostavlja se akt nadležnog organa udruženja kojim je izvršena promena i zapisnik sa sednice organa kada je akt donet.
Akt kojim je izvršena promena čiji se upis traži u Registar mora biti donet od strane ovlašćenog organa i u propisanom postupku.
Na upis promena podataka u Registru shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu udruženja u Registar.
Isprave koje se prilažu uz prijavu za upis u Registar podnose se u izvorniku, odnosno prepisu ili fotokopiji koju je overio organ nadležan za overu.
Odluka o promeni statuta udruženja koja sadrži izmenu podataka koji su upisani u registar može da se objavi tek po upisu u Registar.
Javnost Registra
Član 33.
Podaci upisani u Registar su javni.
Svako može da se pouzda u tačnost podataka upisanih u Registar.
Imovina udruženja
Član 34.
Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.
Aktivnosti udruženja
Član 35.
Udruženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni njegovim statutom.
Udruženje može da obavlja i privrednu, poslovnu ili drugu komercijalnu delatnost kojom se stiče dobit, pod sledećim uslovima:
1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima;
2) da je delatnost predviđena statutom.
Delatnost iz stava 2. ovog člana obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju.
Poslovi koje udruženje zaključi suprotno odredbi st. 1. i 2. ovog člana pravno su valjani, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje.
Udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne, poslovne ili druge komercijalne delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.
Pod povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se lica koja su kao takva utvrđena zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Subvencije za realizovanje programa od javnog interesa
Član 36.
Kada su u budžetu Republike obezbeđena sredstva za podsticanje programa koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa, Vlada, odnosno nadležni organ, subvencije za realizovanje programa dodeljuje na osnovu sprovedenog javnog konkursa i zaključuje ugovore o realizovanju odobrenih programa.
Vlada uređuje bliže kriterijume, uslove, obim, način i postupak dodele subvencija iz stava 1. ovog člana.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuje i na subvencije koje se udruženjima dodeljuju iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Udruženja koja su iz javnih sredstava dobila subvencije za realizovanje programa od javnog interesa najmanje jedanput godišnje čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava.
Odredba stava 4. ovog člana shodno se primenjuje i na udruženja koja su u prethodnoj godini, u skladu sa zakonom, koristila poreske i carinske olakšice.
Poslovne knjige i finansijski izveštaji
Član 37.
Udruženje vodi poslovne knjige, sačinjava finansijske izveštaje i podleže vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji.
Godišnji obračuni i izveštaji o aktivnosti udruženja podnose se članovima udruženja na način utvrđen statutom.
Odgovornost za obaveze udruženja
Član 38.
Za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom.
Članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.
Korišćenje imovine udruženja
Član 39.
Imovina udruženja može da se koristi jedino za ostvarivanje njegovih statutarnih ciljeva.
Imovina udruženja ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.
Povezanim licima smatraju se lica koja su kao takva utvrđena u pogledu zabrane raspodele dobiti udruženja.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na davanje prigodnih primerenih nagrada i naknada opravdanih troškova nastalih ostvarivanjem statutarnih ciljeva udruženja (putni troškovi, dnevnice, troškovi prenoćišta i sl.), ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih.
Primalac imovine udruženja
Član 40.
Za slučaj prestanka udruženja kao primalac njegove imovine statutom se može odrediti samo domaće neprofitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanje istih ili sličnih ciljeva.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na slučaj prestanka udruženja koje je u vreme stupanja na snagu ovog zakona koristilo imovinu u društvenoj, odnosnoj državnoj svojini.
Republika kao primalac imovine udruženja
Član 41.
Ako se u trenutku prestanka udruženja ne može postupiti na način određen zakonom ili statutom za raspodelu imovine, ili ako udruženje prestaje na osnovu odluke o zabrani rada, nakon sprovedenog postupka likvidacije, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije, s tim što pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj je teritoriji bilo sedište udruženja i ima se koristiti u svrhe koje najviše odgovaraju ciljevima udruženja ili u socijalne svrhe.
Na način iz stava 1. ovog člana postupiće se i u slučaju prestanka udruženja koje je u vreme stupanja na snagu ovog zakona koristilo imovinu u društvenoj, odnosnoj državnoj svojini, bez obzira da li je to udruženje u međuvremenu upisano u Registar u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ništavost raspolaganja imovinom udruženja
Član 42.
Raspolaganje imovinom udruženja suprotno odredbama ovog zakona ništavo je.
Pojam i vrste statusnih promena
Član 43.
Statusna promena je promena pravnog položaja udruženja izvršena na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa statutom i ovim zakonom.
Statusne promene su pripajanje, spajanje i podela udruženja.
Pripajanje udruženja
Član 44.
Pripajanje je prenos cele imovine jednog udruženja (pripojenik) na drugo udruženje (pripojilac), na osnovu ugovora o pripajanju.
Ugovor o pripajanju sadrži nazive i sedišta udruženja, odredbe o prenosu imovine udruženja koje se pripaja (tačan opis prava i obaveza koja se prenose, pri čemu je dozvoljeno upućivanje na posebne isprave) i prava članova pripojenog udruženja.
Pripajanje jednog ili više udruženja drugom upisuje se u Registar udruženja.
Na upis pripajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upisu osnivanja udruženja.
Uz prijavu za upis podnose se i odluke skupština udruženja koja učestvuju u pripajanju o prihvatanju zaključenja ugovora o pripajanju (u istovetnom tekstu), ugovor o pripajanju, rešenje o upisu u Registar udruženja koja se pripajaju.
Upisom pripajanja u Registar prestaje da postoji pripojeno udruženje, a udruženje pripojilac nastavlja sa radom pod nazivom pod kojim je upisano u Registar.
Spajanje udruženja
Član 45.
Spajanje je osnivanje novog udruženja na koje prelazi celokupna imovina dva ili više udruženja koja se spajaju.
Na postupak spajanja udruženja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju.
Spajanjem prestaju da postoje udruženja koja su se spojila, a novonastalo udruženje smatra se novim udruženjem na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju udruženja.
Podela udruženja
Član 46.
Udruženje se može podeliti na dva ili više udruženja.
Odluka o podeli udruženja ima pravno dejstvo akta o osnivanju.
Na postupak podele shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju udruženja.
Podeljeno udruženje prestaje da postoji, a na postupak upisa novonastalih udruženja primenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju udruženja.
Udruženja nastala podelom odgovaraju solidarno za obaveze podeljenog udruženja.
Udruženja nastala podelom upisuju se u Registar posle razgraničenja sredstava, prava i obaveza (deobni bilans).
Uslovi i način brisanja udruženja iz Registra
Član 47.
Brisanjem iz Registra udruženje gubi status pravnog lica.
Brisanje iz Registra vrši se samo ako:
1) se broj članova smanji ispod broja potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana;
2) istekne vreme na koje je udruženje osnovano, kada je udruženje osnovano na određeno vreme;
3) nadležni organ udruženja donese odluku o prestanku rada;
4) je izvršena statusna promena koja, u skladu sa ovim zakonom, ima za posledicu prestanak udruženja;
5) se utvrdi da udruženje ne obavlja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva, odnosno da nije organizovano u skladu sa statutom duže od dve godine neprekidno ili ako je proteklo dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom za održavanje sednice skupštine, a ona nije održana;
6) je udruženju zabranjen rad;
7) stečajem.
Ministarstvo rešenjem utvrđuje činjenice iz stava 2. tačka 5) ovog člana i protiv ovog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
U slučajevima iz stava 2. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog člana brisanje iz Registra vrši se nakon sprovedenog postupka likvidacije udruženja, ako zakonom nije drugačije određeno. O sprovođenju postupka likvidacije u Registar se unosi zabeleška.
O brisanju iz Registra Ministarstvo donosi rešenje, koje je konačno i protiv koga se može pokrenuti upravni spor.
Zabrana rada udruženja
Član 48.
O zabrani rada udruženja čiji su ciljevi ili delatnosti suprotni odredbi člana 3. stav 2. ovog zakona odlučuje Vrhovni sud Srbije (u daljem tekstu: Sud).
Odluka o zabrani rada udruženja može se zasnivati na radnjama članova udruženja ako postoji veza između tih radnji i delatnosti udruženja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji članova i ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da je udruženje tolerisalo radnje svojih članova.
Udruženju će se zabraniti rad ako se učlani u međunarodnu organizaciju ili udruženje koje deluje radi ostvarivanja ciljeva iz člana 3. stav 2. ovog zakona.
Zabrana rada udruženja odnosi se i na sve delove udruženja.
Zabrana rada saveza odnosi se i na ona udruženja u njegovom članstvu koja su izričito bila obuhvaćena postupkom zabrane.
Postupak za zabranu rada udruženja pokreće se na predlog Republičkog javnog tužioca, organa nadležnog za vršenje nadzora nad radom udruženja ili ministarstva nadležnog za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruženja.
Postupak za zabranu rada udruženja može se pokrenuti i voditi i u odnosu na udruženja koja nemaju status pravnog lica.
Simboli vizuelnog identiteta i druge oznake udruženja kome je zabranjen rad (zastave, parole, uniforme, grbovi, značke i dr.) ne smeju se javno upotrebljavati.
Postupak za zabranu rada udruženja
Član 49.
Na pitanja koja se tiču postupka za zabranu rada udruženja, a koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Postupak za zabranu rada udruženja je hitan.
Sud će bez odlaganja predlog za zabranu rada udruženja dostaviti licu koje je u vreme podnošenja predloga bilo zastupnik udruženja, a ako se tom licu ne može izvršiti dostava ili je to lice sprečeno da uredno zastupa udruženje, sud će postaviti privremenog zastupnika.
Raspravu o predlogu za zabranu rada udruženja Sud je dužan da održi u roku od 15 dana od dana dostave predloga zastupniku udruženja, odnosno od dana postavljanja privremenog zastupnika.
Sud može održati raspravu i doneti odluku i ako uredno pozvana lica ne dođu na ročište, na šta će se ta lica u pozivu za raspravu izričito upozoriti.
Na osnovu održane rasprave Sud presudom izriče zabranu rada udruženja ili odbija predlog.
Sud izriče i javno objavljuje presudu odmah po zaključenju rasprave.
U obrazloženju presude obavezno se navode razlozi zbog kojih je delovanje udruženja zabranjeno.
Presuda se mora izraditi u pisanom obliku i njeni overeni prepisi otpremiti strankama i Ministarstvu u roku od pet dana od dana donošenja.
Izreka presude o zabrani rada udruženja objavljuje se „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Presuda Suda je pravosnažna i protiv nje se može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Ministarstvo će u roku od tri dana od dana prijema presude kojom je izrečena zabrana rada udruženja, u Registru izvršiti zabelešku zabrane rada udruženja.
Likvidacija udruženja
Član 50.
Likvidacija udruženja se sprovodi kada udruženje ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.
Na pitanja koja se tiču postupka likvidacije udruženja koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše likvidacija privrednog društva.
Predlog za pokretanje postupka likvidacije u slučajevima iz člana 47. stav 2. tačka 1), 2), 3), 5) i 6) i člana 52. stav 2. ovog zakona podnosi Ministarstvo.
Od trenutka kada su se stekli uslovi za pokretanje postupka likvidacije, udruženje može preduzimati samo aktivnosti potrebne za sprovođenje likvidacionog postupka.
Donošenjem odluke o prestanku udruženja likvidacijom i imenovanjem likvidatora prestaju ovlašćenja organa udruženja i zastupnika i punomoćnika udruženja, osim ovlašćenja nadzornog odbora, ako ga udruženje ima.
Odluka o prestanku udruženja likvidacijom
Član 51.
U slučajevima iz člana 47. stav 2. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, skupština udruženja dužna je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga za prestanak udruženja donese odluku o prestanku udruženja likvidacijom i imenovanju likvidatora i da ovu odluku u roku od tri dana od dana donošenja dostavi Ministarstvu.
Udruženje je dužno da odluku iz stava 1. ovog člana objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u roku od tri dana od dana donošenja, s pozivom poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke prijave svoja potraživanja.
Dejstvo otvaranja postupka likvidacije nastupa objavom iz stava 2. ovog člana.
Postupak likvidacije u slučaju da nije doneta odluka
Član 52.
Ako odluka o otvaranju postupka likvidacije i imenovanju likvidatora ne bude doneta ili ne bude objavljena, zastupnik udruženja dužan je da o tome obavesti Ministarstvo u roku od tri dana od isteka roka za njeno donošenje odnosno objavljivanje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kao i u slučaju kada zastupnik udruženja ne obavesti Ministarstvo o tome da su se stekli uslovi za sprovođenje postupka likvidacije, Ministarstvo u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja, odnosno od saznanja i utvrđivanja da su ispunjeni uslovi za sprovođenje likvidacije, organu nadležnom za vođenje Registra privrednih subjekata podnosi predlog za pokretanje postupka likvidacije, o trošku udruženja, i za imenovanje likvidatora.
Na način iz stava 2. ovog člana Ministarstvo postupa i u slučajevima prestanka udruženja iz razloga utvrđenih u članu 47. stav 2. tač. 5) i 6).
Upis likvidacije u Registar
Član 53.
Ovlašćenje za zastupanje udruženja prelazi na likvidatora danom otvaranja postupka likvidacije.
Odluka skupštine udruženja o prestanku udruženja i podaci o likvidatoru upisuju se u Registar.
U nazivu udruženja upisuje se oznaka “u likvidaciji”.
Postupak posle sprovedene likvidacije
Član 54.
Sa imovinom udruženja koja preostane posle namirenja poverilaca i izmirenja poreskih obaveza, likvidator postupa na način predviđen zakonom i statutom udruženja.
Ako je udruženje u kalendarskoj ili prethodnoj godini koristilo sredstva iz javnih prihoda ili poreske, odnosno carinske olakšice, ona se vraćaju davaocu.
Posle predaje imovine primaocima, likvidator podnosi prijavu za brisanje udruženja iz Registra, uz koju prilaže izveštaj o toku likvidacije i izjavu da je sva imovina podeljena u skladu sa zakonom i statutom.
Skraćeni postupak likvidacije
Član 55.
Udruženje može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja odluke o prestanku udruženja većina članova skupštine dâ registarskom organu overenu izjavu da su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima.
Članovi skupštine udruženja iz stava 1. ovog člana odgovaraju solidarno za obaveze udruženja tri godine od dana brisanja udruženja iz Registra.
Udruženje koje prestaje po skraćenom postupku briše se iz Registra, uz upisivanje u Registar ličnih imena i adresa, odnosno naziva i sedišta članova skupštine iz stava 1. ovog člana, sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti za obaveze udruženja.
Stečaj udruženja
Član 56.
Nad udruženjem koje je trajnije nesposobno za plaćanje sprovodi se postupak stečaja shodnom primenom odredaba zakona kojim se reguliše stečaj i poreskih zakona kojima se uređuje tretman obveznika u stečaju.
Ministarstvo briše udruženje iz Registra na osnovu pravosnažne odluke o zaključenju stečajnog postupka.
Na upis u Registar podataka koji se odnose na stečaj udruženja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se reguliše stečaj o upisu u nadležni registar odluka iz stečajnog postupka.
Prijavu za upis podataka iz stava 3. ovog člana Ministarstvu dostavlja stečajni upravnik.
Pojam stranog udruženja
Član 57.
Strano udruženje, u smislu ovog zakona, jeste udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delovanje nije usmereno na sticanje dobiti, kao i međunarodno udruženje ili druga strana odnosno međunarodna nevladina organizacija koja ima članove koji su se na dobrovoljnoj osnovi povezali radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis u Registar i rad udruženja primenjuju se i na upis u Registar i rad predstavništva, kancelarije i drugog organizacionog oblika stranog ili međunarodnog nevladinog neprofitnog udruženja koje ima sedište na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: predstavništvo), ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije utvrđeno.
Prijava za upis predstavništva stranog udruženja
Član 58.
Predstavništvo stranog udruženja može da obavlja svoju delatnost na teritoriji Republike Srbije nakon upisa u Registar stranih udruženja koji vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Ministar nadležan za poslove uprave bliže uređuje sadržinu i obrazac prijave i način vođenja Registra iz stava 1. ovog zakona.
Uz prijavu za upis u Registar podnosi se: overen prevod akta o registraciji udruženja u matičnoj državi ili potvrde (izjave) overene od strane suda ili javnog beležnika da udruženje ima prema pravu matične države status pravnog lica i bez upisa u registar; overen prevod odluke nadležnog organa stranog udruženja o otvaranju predstavništva u Republici Srbiji; overen prevod dokumenta matične države iz koga se utvrđuje ko su osnivači udruženja koje osniva predstavništvo u Republici Srbiji; overen prevod odluke o licu ovlašćenom za zastupanje predstavništva, kopija isprave o identitetu tog lica i prijava boravka u Republici Srbiji; overeni prevod statuta ili odgovarajućeg akta koji sadrži podatke o sedištu i unutrašnjoj organizaciji predstavništva stranog udruženja na teritoriji Republike Srbije.
Podaci upisani u Registar su javni i svako ima pravo uvida u ove podatke.
Rešenje o upisu u Registar i rešenje o brisanju iz Registra predstavništva stranog udruženja objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, o trošku stranog udruženja.
Sadržina Registra stranih udruženja
Član 59.
U Registar se upisuje: naziv stranog udruženja; država u kojoj je strano udruženje osnovano i sedište tog udruženja u toj državi; vreme za koje je predstavništvo stranog udruženja osnovano; ime lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje stranog udruženja u Republici Srbiji, boravište u Republici Srbiji i jedinstveni matični broj, ako se radi o državljaninu Srbije, odnosno broj pasoša i zemlju izdavanja pasoša ako se radi o stranom državljaninu; adresa sedišta predstavništva stranog udruženja u Republici Srbiji i njegovih ogranaka; ciljevi stranog udruženja; broj i datum rešenja o upisu u Registar; datum rešenja o brisanju iz Registra.
Primena propisa na zaposlene u predstavništvu stranog udruženja
Član 60.
Na strance zaposlene u predstavništvima stranog udruženja primenjuju se propisi kojima se uređuje kretanje i boravak stranaca.
Na državljane Srbije zaposlene u predstavništvima stranog udruženja primenjuju se propisi Republike Srbije.
Sredstva za rad predstavništva stranog udruženja
Član 61.
Predstavništvo stranog udruženja može iz inostranstva unositi finansijska sredstva za rad predstavništva i za ostvarivanje svog programa u skladu sa propisima o platnom prometu sa inostranstvom.
Predstavništvo stranog udruženja može, posle izmirenja svih dospelih poreskih i drugih obaveza u Republici Srbiji, izneti neutrošena finansijska sredstva iz stava 1. ovog člana, u skladu sa propisima o platnom prometu sa inostranstvom, odnosno sa propisima o deviznom poslovanju.
Predstavništvo stranog udruženja može privremeno da uveze predmete i opremu koji su potrebni za njegov rad i da ih iznese iz Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima i propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Brisanje predstavništva stranog udruženja iz Registra
Član 62.
Predstavništvo stranog udruženja prestaje i briše se iz Registra:
ako je strano udruženje prestalo sa radom;
ako je strano udruženje odlučilo da predstavništvo prestane sa radom;
ako je predstavništvu stranog udruženja zabranjen rad odlukom Vrhovnog suda Srbije.
Protiv rešenja o brisanju iz Registra predstavništva stranih udruženja može se pokrenuti upravni spor.
Zabrana rada predstavništva stranog udruženja
Član 63.
Predstavništvo stranog udruženja ima pravo da deluje slobodno na teritoriji Republike Srbije, ako njegovi ciljevi i delatnost nisu u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, ovim zakonom, međunarodnim ugovorima koje je zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija i drugim propisima.
Odluku o zabrani rada predstavništva stranog udruženja čiji su ciljevi ili delatnosti suprotni odredbi stava 1. ovog člana donosi Vrhovni sud Srbije.
Na postupak za zabranu rada predstavništva primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje zabrana rada udruženja.
X NADZOR
Nadležnost za vršenje nadzora
Član 64.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Nadzor nad radom udruženja na teritoriji autonomne pokrajine vrši pokrajinski organ nadležan za poslove uprave, kao povereni posao.
Inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko upravnih inspektora.
XI KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 65.
Novčanom kaznom od 300.000 do 600.000 dinara kazniće se za privredni prestup udruženje ako obavlja privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti (član 35. stav 2.)
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 30.000 do 40.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.
Prekršaji
Član 66.
Novčanom kaznom od 150.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje ako:
1) obavlja aktivnosti suprotno zakonu, svojim opštim aktima ili statutu saveza čiji je član (član 9.);
2) imovinu ne koristi jedino za ostvarivanje svojih ciljeva (član 39.)
3) predstavništvo stranog udruženja otpočne da deluje pre upisa u Registar (član 58. stav 1.)
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.
Član 67.
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj udruženje:
1) ako ne omogući javnost rada na način utvrđen statutom (član 5.);
2) ako naziv ili skraćeni naziv ne koristi u obliku u kome je upisan u Registar (član 16.);
3) ako u roku od 15 dana ne prijavi nadležnom organu promenu podataka koji se upisuju u Registar ( član 32. stav 1.);
4) ako udruženje izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava ne učini dostupnim javnosti i taj izveštaj ne dostavi davaocu sredstava (član 36. stav 4.);
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 7.000 do 15.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u udruženju.
Član 68.
Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj lice ovlašćeno za zastupanje udruženja ako u propisanom roku ne obavesti Ministarstvo da nije doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije ili da ona nije objavljena (član 52. stav1.).
Član 69.
U roku od 90 dana od dana stupanja ovog zakona na snagu ministarstvo nadležno za poslove uprave doneće propise za izvršavanje ovog zakona.
Član 70.
Postupak upisa u Registar započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi na dan podnošenja prijave.
Član 71.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana („Službeni glasnik SRS“, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 53/93, 67/93 i 48/94), kao i oni koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije a upisani su u Registar prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ“, broj 42/90 i „Službeni list SRJ“, br. 24/94, 28/96 i 73/2000), nastavljaju sa radom kao udruženja, od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana, čiji organizacioni delovi imaju svojstvo pravnog lica, dužni su da u roku iz stava 1. ovog člana podnesu prijavu za upis tih delova u Registar.
Član 72.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi iz člana 71. ovog zakona dužni su da registarskom organu uz prijavu za upis usklađivanja podnesu rešenja o upisu u registar društvenih organizacija i udruženja građana, odluke o izboru zastupnika udruženja i lične isprave zastupnika udruženja, kao i tri primerka novog statuta.
Društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi koji ne postupe u skladu sa stavom 1. ovog člana gube status pravnog lica i smatraju se brisanim iz registra, a njihova imovina prelazi na lica određena statutom, odnosno zakonom, po sprovedenom postupku likvidacije.
Član 73.
Nepokretnosti u društvenoj, odnosno državnoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi), sa sedištem na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: društvene organizacije), danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u državnoj svojini na kojima pravo korišćenja ima jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze.
Društvene organizacije koje su pre nego što su na osnovu zakona preregistrovane iz statusa udruženja građana u društvene organizacije imale pravo svojine na nepokretnostima iz stava 1. ovog člana imaju pravo da, u cilju vraćanja oduzete imovine, podnesu prijavu na način propisan zakonom kojim je uređeno prijavljivanje i evidentiranje oduzete imovine, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave iz stava 1. ovog člana dužna je da, davanjem u zakup, omogući društvenoj organizaciji da koristi nepokretnosti na kojima je prethodno imala pravo korišćenja, ako ta društvena organizacija iskaže interes za uzimanjem nepokretnosti u zakup. Uslovi davanja u zakup, posebno u pogledu roka zakupa i visine zakupnine, uređuju se opštim aktom jedinice lokalne samouprave, s tim da ne mogu biti nepovoljniji od uslova pod kojima jedinica lokalne samouprave nepokretnosti sličnog kvaliteta i površine daje u zakup drugim organizacijama sa istim ili sličnim ciljevima, odnosno od uslova pod kojima se nepokretnosti daju u zakup drugim udruženjima i organizacijama sa društveno korisnim ciljevima. Jedinica lokalne samouprave ne sme uslovima davanja u zakup ugroziti ostvarivanje ciljeva udruženja. Opšti akt jedinice lokalne samouprave donosi se uz prethodnu saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Jedinica lokalne samouprave dužna je da opšti akt donese najkasnije u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do zaključenja ugovora o zakupu nepokretnosti iz stava 3. ovog člana, društvene organizacije nastavljaju sa faktičkim korišćenjem nepokretnosti na kojima su imale pravo korišćenja, pod istim uslovima kakvi su bili do stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave ima pravo da otkaže dalje korišćenje nepokretnosti iz stava 3. ovog člana ako društvena organizacija ne uskladi svoj rad sa odredbama ovog zakona u propisanom roku, kao i u slučaju kada nepokretnosti koristi suprotno nameni ili ciljevima utvrđenim statutom.
Pokretna imovina u društvenoj svojini na kojima pravo korišćenja imaju društvene organizacije sa sedištem na teritoriji Republike Srbije danom stupanja na snagu ovog zakona postaju sredstva u svojini društvenih organizacija.
Imovina u društvenoj, odnosno državnoj svojini na kojoj pravo korišćenja, odnosno pravo raspolaganja imaju društvene organizacije iz stava 1. ovog člana ne može se otuđivati do dana početka primene ovog zakona.
Sva imovina koju društvene organizacije iz stava 1. ovog člana steknu nakon dana početka primene ovog zakona jeste njihova svojina.
Član 74.
Strana udruženja koja su otpočela sa delovanjem na teritoriji Republike Srbije pre dana početka primene ovog zakona dužna su da svoje delovanje usaglase sa ovim zakonom i da podnesu prijavu za upis u Registar, sa potrebnim dokumentima, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
Ako strano udruženje ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove uprave doneće rešenje o prestanku njegovog rada, do upisa u Registar.
Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministarstvo nadležno za poslove uprave će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona od nadležnih organa pribaviti postojeću evidenciju o stranim udruženjima.
Član 75.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i drugi organi nadležni za vođenje registara društvenih organizacija i udruženja građana prema propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona, predaće ministarstvu nadležnom za poslove uprave evidencije društvenih organizacija i udruženja građana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 76.
Danom početka primene ovog zakona odredbe Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana („Službeni glasnik SRS“, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 53/93, 67/93 i 48/94) i Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ“, broj 42/90 i „Službeni list SRJ“, br. 24/94, 28/96 i 73/2000), prestaju da se primenjuju na udruženja građana, društvene organizacije i njihove saveze, osim na sportske organizacije i udruženja.
Članovi 67. do 75. Zakona o kretanju i boravku stranaca („Službeni list SFRJ“, broj 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91), prestaju da važe danom početka primene ovog zakona.
Član 77.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počeće da se primenjuje danom isteka tri meseca od dana stupanja na snagu.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Ustavni osnov za donošenje Zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o udruženjima sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 2) Ustava Republike Srbije, kojom je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, «uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina», kao i u odredbi člana 44. Ustava, kojom je, sa jedne strane, zajemčena «sloboda političkog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa», a kojom su, sa druge strane, utvrđene Ustavne zabrane delovanja «koje ima za cilj nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje».
II Razlozi za donošenje Zakona
Pravni okvir za osnivanje i delovanje udruženja u Republici Srbiji, trenutno je prilično šarolik i nehomogen, što je posledica činjenice da potiče iz bitno različitih perioda u kojima je Srbiju karakterisalo različito i političko i društveno-ekonomsko uređenje.
Naime, sa jedne strane, način ostvarivanja zagarantovane slobode udruživanja, organizovanja i delovanja još uvek je uređen Zakonom o društvenim organizacijama i udruženjima građana Republike Srbije, donetim još 1982. godine, i Zakonom o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ, iz 1990. godine. Navedeni zakon Republike Srbije donet je u skladu sa ustavnim uređenjem Socijalističke Republike Srbije i, mada je više puta noveliran, poslednje izmene (osim izmena visina novčanih kazni za prekršaje) izvršene su 1989. godine, takođe i pre donošenja još uvek važećeg Ustava Republike. Slična situacija je i sa zakonom donetim 1990. godine kojim se uređuje ostvarivanje slobode udruživanja za teritoriju SFRJ, koji je takođe samo parcijalno i delimično menjan i pored svih promena koje su se dogodile od njegovog donošenja do danas.
Sa druge strane, ne samo da su, uporednopravno posmatrano, sloboda udruživanja građana i položaj i delovanje udruženja građana zauzeli značajno mesto i ulogu u ukupnim društvenim procesima, tako da se od tzv. trećeg sektora očekuje da kroz građansku inicijativu iskaže aktivnu zainteresovanost građana za određena životna pitanja i artikuliše njihove potrebe, inicijative, stavove i mišljenja u konkretnim oblastima društvenog života, što podrazumeva nužnost uspostavljanja i jasnog određenja pravnog okvira za osnivanje i delovanje udruženja građana, već i određeni domaći i međunarodni pravni akti obavezuju Republiku Srbiju da pristupi izmenama svog zakonodavstva u ovoj oblasti.
Pre svega reč je o Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, iz 2003. godine (član 32.), a takođe i o Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je Srbija i Crna Gora ratifikovala u decembru 2003. godine. Dosledno tome, donošenje zakona kojim će se, u skladu sa principima i standardima sadržanim u navedenoj konvenciji urediti način ostvarivanja slobode udruživanja i pravni položaj udruženja, predstavlja jednu od obaveza preuzetih pristupanjem u članstvo Saveta Evrope (mišljenje 239 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope) i kao takav je deo ukupnih aktivnosti koje treba da se realizuju u procesu pridruživanja evropskim integracijama.
Treba podsetiti da, pravnoistorijski posmatrano, na našim prostorima postoji tradicija garantovanja i omogućavanja udruživanja na dobrovoljnim osnovama radi ostvarivanja zajedničkih neprofitnih ciljeva, tako da se ustavne norme koje garantuju ovu slobodu sreću još u Ustavu Srbije iz 1869. godine (tzv. Namesnički ustav), a prvi zakon kojim je ova sloboda uređena u Srbiji je Zakon o zborovima i udruženjima iz 1881. godine.
Posledica ove tradicije je i to da trenutno u Srbiji deluje više hiljada udruženja građana (ne računajući udruženja u oblasti sporta, u oblasti političkog i sindikalnog udruživanja) osnovanih radi ostvarivanja najrazličitijih ciljeva (na primer, od ciljeva i interesa vezanih za određenu struku ili profesiju; za zaštitu prirode u najširem smislu; za određena zajednička svojstva osnivača i članova, kao što su na primer zavičajna udruženja ili udruženja prijateljstva sa drugim narodima, za negovanje određenih tradicija; za zajednička interesovanja – kao što su udruženja filatelista, falerista, bibliofila ili pak udruženja lovaca i ribolovaca; preko udruženja osnovanih radi ostvarivanja nekog humanitarnog cilja, cilja u oblasti kulture, nauke, obrazovanja ili pak pronalazaštva i istraživanja; pa do udruženja kod kojih se kao cilj delovanja navodi zaštita ljudskih prava i sloboda, a koja se u najširoj javnosti najčešće jedina označavaju kao nevladine organizacije).
Prema tome, više je ozbiljnih razloga da se konačno i u Srbiji, posle gotovo dve i po decenije od donošenja važećeg zakona i posle više od pet godina od demokratskih promena u društvu, donese zakon kojim će se obezbediti ostvarivanje jedne od bitnih sloboda i prava čoveka i građanina, u skladu sa najvišim evropskim standardima i principima sadržanim u obavezujućim međunarodnopravnim aktima. Na ovaj način će se uspostaviti zakonski okvir za osnivanje i delovanje udruženja građana na teritoriji Republike Srbije i omogućiti građanima puna sloboda udruživanja radi ostvarivanja određenog zajedničkog, neprofitnog cilja, uz propisivanje preciznih i nužnih uslova i mehanizama za ostvarivanje ove slobode, kako radi zaštite interesa samih građana – članova udruženja, tako i radi zaštite opravdanog interesa države, što je, u oba slučaja, legitimno pravo sadržano u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
III Obrazloženje pojedinih rešenja
Osnovne odredbe
Osnovnim odredbama se, kao prvo, određuje predmet zakonskog uređivanja i to tako što se po prvi put predlaže celovito uređivanje ne samo položaja i delovanja domaćih udruženja, već i stranih udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije.
Predložena odredba kojom se definiše pojam udruženja ima za cilj kako razgraničenje ove vrste organizacija od drugih oblika i načina povezivanja građana i omogućavanje građanima da se udružuju radi ostvarivanja najrazličitijih samo za njih zajedničkih ili pak opštih ciljeva i interesa (uz ograničenje da ti ciljevi i interesi nisu zabranjeni Ustavom i zakonom), tako i stvaranje zakonske mogućnosti da se drugi, specifični oblici udruživanja građana (inače po svojoj prirodi manje ili više bliski klasičnim udruženjima) mogu urediti posebnim zakonom, što će zapravo zavisiti od ocene zakonodavca da li i u kojoj meri specifičnosti određenog oblika udruživanja zahtevaju posebno zakonsko uređenje.
Jedno od opšteprihvaćenih načela, ugrađeno i u predložene zakonske odredbe, je sloboda udruživanja i samostalnost udruženja u ostvarivanju ciljeva zbog kojih je osnovano. Ova sloboda manifestuje se u dva vida: kroz slobodu osnivanja udruženja i kroz slobodu autonomnog uređivanja unutrašnjih odnosa udruženja. Međutim, pošto ostvarivanje ove slobode ne može biti na štetu drugih građana i same države, polazeći od člana 11. stav 2. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u skladu sa članom 44. stav 2. Ustava Republike Srbije i članom 32. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, predložena su neophodna ograničenja u pogledu ciljeva i delovanja udruženja. Inače, ograničenja iz razloga koji su predloženi sadržani su u pozitivnim propisima svih evropskih zemalja, pri čemu konkretna formulacija osnova za ograničenje zavisi od unutrašnjeg pravnog poretka svake zemlje.
Dobrovoljnost upisa u registar je takođe jedan od načina ostvarivanja slobode udruživanja, tako da prethodni upis nije uslov za osnivanje udruženja. Međutim, udruženje stiče svojstvo pravnog lica, što znači i pravo da nastupa u pravnom prometu, da obavlja i druge aktivnosti u skladu sa zakonom, da konkuriše za određene subvencije itd. tek upisom u registar i, sa druge strane, odredbe o zabranjenim ciljevima i delovanju (i pravne posledice ove zabrane) podjednako važe za sva udruženja, bilo da su upisana u registar ili ne.
Predložene Osnovne odredbe uređuju i načelo javnosti rada udruženja, kao i mogućnost da se udruženje osnuje na neodređeno, ali i na određeno vreme, s obzirom na to da je moguće da ostvarivanje ciljeva radi kojih se udruženje osniva budu vezani za određeni vremenski period.
Osnivanje i naziv udruženja
Sledeći uporednopravna rešenja, a u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i preporukama Saveta Evrope, u delu kojim se uređuje osnivanje udruženja predlažu se značajne novine u odnosu na do sada važeća zakonska rešenja.
Kao prvo, umesto do sada predviđenih «10 radnih ljudi i građana» potrebnih za osnivanje udruženja, predlaže se da udruženje mogu osnovati najmanje tri pravna ili poslovno sposobna fizička lica, s tim što najmanje jedno od tih lica mora imati sedište (kad je reč o pravnom licu koje se pojavljuje kao osnivač) ili prebivalište (za fizička lica) na teritoriji Republike Srbije. S obzirom na činjenicu da uporedna praksa pokazuje da se u zakonodavstvima evropskih zemalja, radi ostvarivanja slobode udruživanja, a u skladu sa Evropskom konvencijom, preporukama Saveta Evrope i praksom Evropskog suda za ljudska prava, broj potrebnih osnivača smanjuje, predlagač se opredelio za rešenje po kome udruženje može biti osnovano ako postoji najmanje tri osnivača. Smisao predloženog rešenja je da se, sa jedne strane, zahtevanim minimalnim brojem osnivača posredno ne otežava niti ograničava sloboda udruživanja (što naravno ne znači da se u praksi, po pravilu, neće pojavljivati daleko veći broj osnivača od nužnog zakonskog minimuma), ali da, sa druge strane, broj osnivača zadovoljava osnovnu, logičnu prirodu pojma udruživanja. Istovremeno, za svaki drugi zahtevani broj koji bi bio iznad ovog logičkog minimuma ali ne veći od 10 (da se ne bi ugrozilo ostvarivanje slobode) ne bi se mogao dati nijedan principijelan i argumentovan razlog.
Drugo, s obzirom na to da predložene zakonske odredbe ne prave više razliku između različitih oblika ostvarivanja slobode udruživanja – društvenih organizacija i udruženja, jer sveukupne promene u našem pravnom sistemu apsolutno ne pružaju osnova za postojanje ove razlike, predlaže se da se kao osnivači udruženja mogu pojaviti kako fizička, tako i pravna lica, koja su po do sada važećim propisima mogla da budu samo osnivači društvenih organizacija.
U cilju usklađivanja sa članom 15. stav 1. Konvencije o pravima deteta, kojim je predviđeno da države priznaju pravo detetu na slobodu udruživanja i slobodu okupljanja, novina je i predloženo rešenje da i maloletna lica sa navršenih 14 godina života mogu biti osnivači, odnosno članovi udruženja. Prilikom opredeljivanja za donju starosnu granicu maloletnika, predlagač je imao u vidu celinu pravnog sistema Srbije, pošto se u pojedinim propisima upravo navršenih 14 godina života uzima kao osnov za sticanje određenih prava i odgovornosti. Sa druge strane, zahtevom da se maloletno lice može pojaviti kao osnivač ili član udruženja samo uz overenu pismenu saglasnost njegovog zakonskog zastupnika, predloženo zakonsko rešenje usklađeno je i sa odredbom Konvencije o pravima deteta koja govori o zabrani zloupotrebe dece.
Nadalje, predloženim odredbama propisuje se način osnivanja udruženja i osnovna pitanja koja se uređuju osnivačkim aktom i statutom.
Udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta na osnivačkoj skupštini udruženja. Osnivački akt je početni, inicijalni akt usmeren na nastanak udruženja, te je stoga nužno zakonom propisati njegov osnovni sadržaj, vodeći računa o elementima koje ovakav mora da sadrži u zavisnosti da li se kao osnivač pojavljuje fizičko ili pravno lice. Međutim, za osnivanje udruženja, a naročito za njegov rad, pored osnivačkog akta neophodno je i donošenje statuta, kao i izbor lica ovlašćenog za zastupanje udruženja. Ne ugrožavajući autonomiju uređenja unutrašnjih odnosa i organizacije u udruženju, zakonom treba da bude propisana neophodna sadržina statuta, pri čemu je naravno udruženje slobodno da ovim aktom uredi i druga pitanja ako smatra da su ona od značaja za rad udruženja. Posebno obrazloženje zahteva krug pitanja za koja se predlaže da predstavljaju obaveznu sadržinu statuta. Naime, predloženom odredbom predviđena su sva, bez čijeg uređivanja, i to osnovnim aktom udruženja, udruženje ili ne bi moglo da funkcioniše, ili bi moglo da dovede do zloupotrebe prava, odnosno ograničavanja prava članova udruženja, ili ne bi bila obezbeđena pravna sigurnost trećih lica koja stupaju u odnose sa udruženjem. S obzirom na činjenicu da, kao što je već pomenuto, postoji i može postojati izuzetno veliki broj udruženja različito osposobljenih da u trenutku svog osnivanja sagledaju i predvide potrebu da urede sva pitanja koja su od vitalnog značaja za rad udruženja, predloženo je relativno detaljno uređenje obavezne sadržine statuta, pri čemu se ni jednim od obaveznih elemenata ne ugrožava samostalnost udruženja i njegova sloboda da autonomno uredi unutrašnje odnose i sopstvenu organizaciju.
Što se tiče naziva udruženja, takođe se predlaže široka sloboda u pogledu njegovog određivanja, uz neophodna ograničenja koja se odnose pre svega na to da i naziv udruženja, odnosno pojedini njegovi elementi podležu istovrsnoj zabrani koja važi za ciljeve i delovanje udruženja. Konkretno to znači da kao što je, na primer, zabranjeno da delovanje udruženja bude usmereno na podsticanje nacionalne netrpeljivosti, tako je zabranjeno i da se samim nazivom nekog udruženja ili elementom tog naziva podstiče nacionalna netrpeljivost. Sledeće nužno ograničenje, neophodno u cilju pravne sigurnosti, odnosi se na nemogućnost da se u Registar upiše udruženje čiji je naziv identičan nazivu udruženja koje je već upisano ili koje se ranije uredno prijavilo za upis. Predlaganjem rešenja prema kome se odbacuje prijava za upis u Registar samo u slučaju da je naziv identičan, dakle doslovno u svemu potuno isti, otklanja se mogućnost diskrecione ocene organa nadležnog za upis koji bi, u suprotnom, ceneći stepen sličnosti naziva dva udruženja mogao da utiče na mogućnost građana da ostvare svoje pravo na slobodu udruživanja. Konačno, radi zaštite potencijalnih članova, kao i ostalih subjekata u društvu, i radi sprečavanja zloupotrebe slobode udruživanja, naziv udruženja ne sme dovoditi u zabludu u pogledu ciljeva udruženja ili u pogledu toga o kakvoj se uopšte vrsti pravnog lica radi.
Članstvo i organi
Dobrovoljnost je jedan od osnovnih principa na kojima se zasniva postojanje udruženja. Ona nastaju i prestaju voljom svojih članova. Međutim, dobrovoljnost se ogleda i u tome da svako lice može, pod uslovima i na način predviđen statutom, da postane član udruženja. Istovremeno, autonomno pravo udruženja je da propisivanjem uslova za članstvo u svom statutu opredeli «specifična svojstva» koja treba da poseduje onaj ko želi da bude član udruženja, što će, po pravilu, biti uslovljeno ciljevima zbog kojih se udruženje osniva, što, na primer, može da bude slučaj sa strukovnim udruženjima.
Kako se statutom uređuju ne samo uslovi i način učlanjivanja, već i prestanak članstva, prava, obaveze i odgovornosti članova, predloženim odredbama se na najopštiji način omogućava zaštita članova od nezakonitih i nestatutarnih odluka organa udruženja i to kroz pravo pokretanja postupka pred nadležnim sudom radi utvrđivanja ništavosti takvih odluka. Predviđajući odgovornost članova organa udruženja za štetu koju prouzrokuju udruženju donoseći odluku sa grubom nepažnjom ili namerom da se šteta prouzrokuje, predložena zakonska rešenja ne samo da štite pojedinačno članove udruženja, već i samo udruženje od njegovih nesavesnih članova koji učestvuju u donošenju odluka pojedinih organa.
Sloboda autonomnog regulisanja unutrašnjih odnosa u udruženju je sledeća komponenta slobode udruživanja. Da bi ostvarilo ciljeve zbog kojih je osnovano i da bi obavljalo aktivnosti kojima se ti ciljevi ostvaruju, udruženje ima članove koji izražavaju svoju volju i upravljaju udruženjem neposredno ili preko izabranih predstavnika u organima udruženja (kolegijalnim ili inokosnim). Iako se ostavlja puna sloboda udruženjima da pitanja unutrašnje organizacije urede statutom, predlagač je u granicama kojima se ne ugrožava autonomija uredio pitanja vezana za organe udruženja, a pre svega za skupštinu, kao najviši organ i njene nadležnosti u odnosu na ona pitanja koja su od značaja za funkcionisanje udruženja, kao i za sve njegove članove. Iz istih razloga neophodno je zakonom urediti i osnovna pitanja koja se tiču zastupnika udruženja.
Upis u Registar
U skladu sa Ustavnom odredbom da se sloboda organizovanja i delovanja jemči i bez posebnog prethodnog odobrenja bilo kog državnog organa, postupak osnivanja udruženja prethodi upisu u Registar udruženja. Međutim, kao što je već rečeno, upis u Registar nije bez značaja za «život» udruženja, pošto upisom udruženje stiče svojstvo pravnog lica.
Iz razloga efikasnog i ekonomičnijeg obavljanja poslova vođenja Registra, kao i iz razloga uspostavljanja jedinstvenih principa i prakse u odnosu na postupak upisa bilo kog udruženja na teritoriji Srbije, predlaže se da Registar vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Predloženim uređivanjem sadržine Registra kao javne knjige omogućava se svakome da se, bez dokazivanja pravnog interesa, informiše o relevantnim podacima vezanim kako za osnivanje, tako i za nastale promene podataka koji se upisuju u toku postojanja udruženja i prestanak rada udruženja. Pojedina načela (legaliteta upisa, javnosti, pouzdanosti) koja kao najopštija važe za sve javne knjige, primenjuju se i na Registar udruženja. To znači da Ministarstvo nakon što utvrdi ispunjenost Zakonom propisanih uslova upisuje udruženje u registar i od tog trenutka podaci koji su upisani su javni i svako se može pouzdati u njihovu tačnost.
S obzirom na to da je direktna posledica upisa sticanje svojstva pravnog lica što udruženju pruža niz prednosti u smislu sigurnosti u pravnom sistemu i pun kapacitet u pravnom prometu, zakonom je potrebno predvideti ne samo ko može u ime udruženja podneti prijavu za upis, već i postupak upisa, što obuhvata i koje sve dokumente je potrebno podneti uz prijavu za upis.
U skladu sa važećim Ustavnim rešenjem zadržava se sistem prijave, čime se omogućava udruženju da na brz i efikasan način (ukoliko zastupnik udruženja uz prijavu uredno, u skladu sa Zakonom, podnese sva propisana akta, dokumente, odnosno podatke) rešenjem Ministarstva bude upisano u Registar. Odbacivanje prijave za upis moguće je samo iz izričito Zakonom predviđenih razloga i to tek ako podnosilac prijave nakon poziva Ministarstva u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke koji su smetnja za upis. Što se tiče razloga koji se predviđaju kao osnov za moguće odbacivanje prijave oni se ograničavaju na: nedostatke u nazivu udruženja; podnošenje prijave od strane neovlašćenog lica; podnošenje prijave bez istovremenog podnošenja svih propisanih priloga; u slučaju da prijava, akt o osnivanju ili statut ne sadrže sve propisane elemente. Što se pak tiče roka koji ostavlja za otklanjanje nedostataka, predlaže se da on ne može biti kraći od 15, ali ni duži od 30 dana. S obzirom na različitu prirodu nedostataka, što direktno utiče i na vreme potrebno za njegovo otklanjanje, primereno je da konkretni rok bude određen u svakom konkretnom slučaju, u okviru granica utvrđenih Zakonom. Istovremeno, zakonske granice se postavljaju tako da je i minimalni rok (15 dana) dovoljno primeren za otklanjanje jednostavnijih nedostataka, dok je maksimalni rok (30 dana) dovoljno dug da se otklone i složeni nedostaci (kada otklanjanje nedostatka zahteva donošenje nove odluke određenog organa udruženja). Propisivanje rokova koji nisu prekratki neophodno je da bi se izbeglo da se na ovaj način posredno ugrozi ostvarivanje slobode udruživanja, dok je propisivanje rokova koji nisu predugi neophodno ne samo iz razloga ekonomičnosti postupka, već, imajući u vidu odredbe o nazivu udruženja, da bi se izbeglo da se time posredno ugrozi ostvarivanje slobode udruživanja za drugo udruženje. Prijava se odbacuje rešenjem i protiv ovog upravnog akta moguća je sudska zaštita, pokretanjem upravnog spora.
Imajući u vidu javnost i pouzdanost u tačnost podataka upisanih u Registar, predviđa se obaveza udruženja da prijavljuje i dostavlja akte o promenama podataka koji se upisuju u Registar. Predloženi rok od 15 dana od dana izvršene promene primeren je kako sa stanovišta pravne sigurnosti trećih lica i pouzdanosti Registra, tako i sa stanovišta mogućnosti udruženja da blagovremeno izvrši ovu obavezu.
Rok za postupanje po podnetoj prijavi za upis utvrđen je u skladu sa rokom određenim Zakonom o opštem upravnom postupku za donošenje rešenja u upravnim stvarima u kojima nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak. Kao posebna zaštita udruženja, osim sudske zaštite putem upravnog spora, predlaže se i zaštita od tzv. «ćutanja administracije» i to tako što se udruženje smatra upisanim u Registar ako organ uprave u Zakonom propisanom roku ne donese rešenje o upisu.
Polazeći od činjenice da je udruženje osnovano i pre upisa u Registar, a uvažavajući jedan od osnovnih, opšteprihvaćenih principa da odluka o zabrani rada udruženja treba da bude u nadležnosti suda, a ne organa državne uprave, nadležno ministarstvo nije ovlašćeno da odbije upis ako u toku postupka upisa oceni da su predviđeni ciljevi udruženja zabranjeni. U tom slučaju postupak upisa se prekida, Vrhovnom sudu Srbije se podnosi predlog za zabranu rada udruženja, a od odluke suda zavisi da li će se postupak nastaviti ili će se doneti rešenje o odbacivanju prijave.
Imovina i obavljanje aktivnosti
Načini sticanja imovine su navedeni examply causae, a princip je da udruženja, prema predloženim rešenjima, mogu da stiču imovinu na svaki zakonom dozvoljeni način. To zapravo znači da su dozvoljeni svi osnovi sticanja i pribavljanja imovine koji su predviđeni važećim propisima, ali na način kako je tim propisima predviđeno i uz prava i obaveze koje na osnovu važećih propisa nastaju po osnovu sticanja imovine.
Iz prirode udruženja koja su po definiciji neprofitne organizacije, prozilazi i osnovno rešenje prema kome udruženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi zbog kojih je osnovano, a koji su utvrđeni statutom.
Predloženim rešenjima, koja su inače opšteprihvaćena kako u pravima članica Evropske Unije, tako i u pravnim sistemima zemalja u tranziciji, dopušta se mogućnost da udruženja obavljaju privrednu, poslovnu ili drugu komercijalnu aktivnost kojom stiču dobit, ali pod uslovom da je ova aktivnost u vezi sa statutarnim ciljevima udruženja. Dakle, sve aktivnosti udruženja bile one neprofitne ili profitne, moraju isključivo da služe ostvarivanju statutarnih ciljeva udruženja. To znači da ni privredne, poslovne ili druge komercijalne aktivnosti udruženja nisu u funkciji sticanja dobiti koja je sama sebi cilj, već pomažu ostvarivanju neprofitnih aktivnosti zbog kojih je udruženje i osnovano. Međutim, onog trenutka kada se udruženje pojavi sa namerom da obavlja privrednu aktivnost, u tom segmentu svog delovanja ono se ne može razlikovati od svakog drugog privrednog subjekta koji obavlja istu delatnost, te podleže propisima kojima se uređuje obavljanje delatnosti, kako u pogledu ispunjenosti uslova za njeno obavljanje, tako i u pogledu načina obavljanja. Takođe, u skladu sa napred iznetim razlozima, predviđeno je i da udruženje ne može raspodeljivati dobit od «profitne» delatnosti svojim osnivačima, članovima, članovima organa, direktorima (ako ih ima), zaposlenima ili sa njima povezanim licima (u smislu lica koja prema propisima kojima se uređuju privredna društva spadaju u krug onih u odnosu na koje može postojati lični interes napred navedenih lica).
Predloženim rešenjima predviđa se da su pravno valjani pravni poslovi koje udruženje zaključi u obavljanju komercijalne delatnosti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije predviđena statutom, osim ako je treće lice znalo ili je moralo znati za prekoračenje. Ovakvo rešenje odgovara doktrini neograničene pravne sposobnosti pravnih lica koja je prihvaćena u našem pravnom sistemu u odnosu na druga pravna lica (privredna društva), štiti savesno treće lice i doprinosi većoj pravnoj sigurnosti.
S obzirom da se udruženja vrlo često osnivaju radi ostvarivanja nekog opšteg cilja i interesa država ima razloga i osnova da, ukoliko za to ima i mogućnosti, podstiče programe od javnog interesa koje realizuju udruženja. Podsticaj bi se vršio kroz dodeljivanje subvencija za realizaciju određenog programa, ali uz uslov da su prethodno u budžetu Republike obezbeđena sredstva za ove namene. U skladu sa važećim propisima, sredstva za realizaciju ovih programa dodeljivala bi se na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zaključivanje ugovora o realizovanju odobrenih programa, a bliže kriterijume, uslove, način i postupak dodele subvencija uređuje Vlada. Analogna mogućnost predlaže se i za podsticanje programa na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Korišćenje ovakvog vida podsticaja neminovno podrazumeva propisivanje obaveze za udruženja koja su dobila subvencije da najmanje jednom godišnje javnosti stave na uvid celokupan izveštaj o svom radu, obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava, kao i da takav izveštaj dostave davaocu sredstava.
Predviđena obaveza udruženja da vode poslovne knjige i podnose finansijske izveštaje u skladu je sa propisima o računovodstvu i reviziji posledica je prava udruženja da stiču imovinu iz različitih izvora, pa čak i da obavljaju neku komercijalnu aktivnost.
Za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom, a ova se pak ne može deliti licima kojima se ne može deliti ni eventualna dobit koju udruženje ostvari. Predložena rešenja imaju za cilj jasno razdvajanje pravnog subjektiviteta udruženja od pravnog subjektiviteta njegovih osnivača i članova i u skladu je sa osnovnim principima statusa nevladinih organizacija u Evropi.
Polazeći od već više puta isticanog osnovnog smisla osnivanja i delovanja udruženja predložen je način postupanja sa imovinom udruženja u slučaju njegovog prestanka. Kao prvo, pošto udruženje kao građanskopravno lice ima pravo da raspolaže sopstvenom imovinom, predviđeno je da samo udruženje svojim statutom određuje primaoca imovine za slučaj da udruženje prestane da postoji. Međutim, iz napred navedenih razloga za primaoca imovine se ne može odrediti bilo ko, već ta imovina i dalje treba da služi, bar približno, svrsi koju je već imala. Zato se za primaoca imovine može odrediti samo domaće neprofitno pravno lice (ne mora dakle obavezno da bude neko udruženje) koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva. Slučajevi u kojima se kao primalac imovine udruženja koje je prestalo da postoji određuje Republika Srbija predstavljaju uobičajena rešenja kojima se uređuje postupanje sa imovinom koja nema vlasnika, odnosno čiji vlasnik nije poznat. Kada Republika Srbija postane primalac imovine udruženja, ta imovina postaje državna svojina, a pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je udruženje imalo sedište. Rešenja po kojima je jedinica lokalne samouprave dužna da ovu imovinu koristi u svrhe koje najviše odgovaraju ciljevima udruženja ili u socijalne svrhe je pandan obavezi udruženja da svoju imovinu koristi jedino za ostvarivanje statutarnih ciljeva. U oba slučaja smisao zakonskog rešenja je da se i posle prestanka postojanja udruženja obezbedi sprovođenje volje osnivača i članova prethodno postojećeg udruženja, koji su i doprineli stvaranju imovine da bi ona poslužila ostvarivanju određenih ciljeva.
Statusne promene
Pošto je i udruženje «živ organizam» moguće je da dođe do pripajanja jednog udruženja drugom, do spajanja dva ili više udruženja ili do podele jednog udruženja na dva ili više novih udruženja. Svaka od ovih promena na određeni način utiče na status prvobitnog udruženja, te je stoga potrebno definisati moguće oblike promena koje su od uticaja na status samog udruženja, a takođe i urediti pravne posledice svake od ovih promena.
Prestanak udruženja
Kao što se status pravnog lica stiče upisom u Registar, on se i gubi brisanjem iz Registra.
Razlozi za brisanje iz Registra izričito su i precizno definisani Zakonom i ne ostavljaju prostor registracionom organu za diskrecionu ocenu u pogledu njihovog nastupanja. Prva grupa osnova za brisanje je posledica volje samog udruženja: protek vremena na koje je osnovano, odluka nadležnog organa udruženja o prestanku rada; izvršena statusna promena koja ima za posledicu prestanak udruženja. Druga grupa razloga je pravna posledica nečega što je prethodilo: odluka Vrhovnog suda Srbije o zabrani rada udruženja, odluka o zaključenju stečajnog postupka. Konačno, iz dva razloga udruženje će biti brisano ako očigledno objektivno faktički ne postoje uslovi za njegovo dalje postojanje: ako se broj članova smanji ispod broja potrebnog za osnivanje (dakle ima manje od tri člana) a nadležni organ udruženja ni u roku od 30 dana ne donese odluku o prijemu novih članova, kao i kada se utvrdi da više od dve godine neprekidno udruženje nema aktivnosti ili nije organizovano u skladu sa sopstvenim statutom ili za to vreme nije održana nijedna sednica skupštine udruženja.
Pored razloga za brisanje uređuje se i postupak brisanja.
Kako je jedan od osnova za brisanje udruženja iz registra zabrana rada udruženja, predlaže se detaljno uređivanje pitanja vezanih za zabranu rada. Nekoliko je osnovnih pitanja koja tim povodom moraju biti precizno propisana zakonom. Kao prvo, iz kojih se razloga udruženju može izreći zabrana rada; drugo, ko vodi postupak i donosi odluku o zabrani; treće osnovno pitanje je sam postupak u kome se odlučuje.
Što se tiče razloga za zabranu rada udruženja treba ukazati na sledeće. Pošto se i prema odredbama Evropske konvencije i prema odrebama Ustava Srbije i Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, sloboda udruživanja građana može ograničiti samo iz razloga koji su takvog značaja da je ograničenje ove slobode neophodno upravo da bi se zaštitile slobode i prava ostalih građana. U tom smislu, Ustavom Srbije je izričito predviđeno u kojim slučajevima je zabranjeno delovanje političkih, sindikalnih i drugih oblika udruživanja građana, dakle i udruženja. Polazeći od ove Ustavne odredbe samim Osnovnim odredbama zakona predviđeno je da «ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje». Dosledno tome, predlaže se da se zabrana rada udruženja može izreći samo ako su ciljevi ili delovanje udruženja suprotni navedenoj Osnovnoj odredbi, što znači suprotni Ustavnoj zabrani.
U odnosu na odlučivanje o zabrani, predlaže se, kao prvo, da odlučivanje bude u sudskoj nadležnosti, s obzirom na Ustavni položaj sudske vlasti, a ne organa državne uprave, kao dela izvršne vlasti, a kao drugo, da to bude Vrhovni sud Srbije, kao najviši sud u Republici. Treba imati u vidu da shodno članu 125. važećeg Ustava Republike Srbije nema ustavnopravnog osnova za utvrđivanje nadležnosti Ustavnog suda za odlučivanje o zabrani rada udruženja građana.
Konačno, s obzirom na specifičnost predmeta odlučivanja, predlaže se zakonsko uređivanja svih bitnih, a specifičnih pitanja postupka, pri čemu osnovu predstavljaju pravila parničnog postupka.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na prestanak postojanja udruženja, imajući u vidu da udruženje ima svoju imovinu, da stupanjem u pravne odnose može za sebe stvoriti prava i obaveze, a posebno da pod određenim uslovima udruženje može da obavlja i privrednu delatnost, potrebno je zakonski do kraja urediti «okončanje pravnog života» jednog udruženja. Vodeći računa o usklađenosti predloženih rešenja sa pravnim sistemom likvidacija predstavlja pravni put da se ova pitanje razreše u slučaju da pravni subjekat ima dovoljno sredstava za pokriće svih svojih obaveza. Stoga se predlaže shodna primena propisa kojima se reguliše likvidacija privrednog društva, uz preciziranje u kojim slučajevima i na koji način bi se ova shodna primena obezbedila.
Strana udruženja
U Republici Srbiji ne postoji propis kojim je uređeno delovanje stranih udruženja i nevladinih organizacija, mada su one već niz godina faktički prisutne na ovim prostorima. Postoji niz razloga zbog kojih je potrebno zakonom urediti položaj, status i delovanje stranih udruženja. Sa jedne strane, međunarodnim dokumentima (Evropska konvencija o priznanju statusa pravnog lica međunarodnim nevladinim organizacijama) sloboda delovanja garantovana je ne samo u okvirima države u kojoj je udruženje (nevladina organizacija) osnovano, već i van njenih granica, što znači obavezu države da stranim udruženjima omogući delovanje na svojoj teritoriji. Dalje, među stranim udruženjima koja faktički već deluju u Srbiji ne mali broj je onih čije su aktivnosti usmerene na pružanje direktne humanitarne i druge pomoći ili uspostavljanje saradnje u oblasti unapređenja stručnih i naučnih znanja, istraživanja i sl. Konačno, postoji opravdani interes da se preko nadležnih državnih organa, kroz urednu evidenciju o svim udruženjima i delatnostima zbog kojih su osnovana, ne uskraćujući im slobodu delovanja, na analogan način kao kada se radi o domaćim udruženjima, u skladu sa zakonom, vrši nadzor nad njihovim radom.
Ovim zakonom bi se stvorio normativni osnov kojim se omogućava stranom udruženju (odnosno njegovom predstavništvu u Republici Srbiji) da, uz prethodni upis u Registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave, obavlja delatnost na teritoriji Srbije. U skladu sa pravilima koja važe za delovanje domaćih udruženja, jedina zabrana čije se propisivanje predlaže je da ni strano udruženje ne može obavljati bilo koju delatnost radi ostvarivanja nekog cilja koji je u suprotnosti sa pravnim poretkom zemlje u kojoj deluje. I u slučaju stranih udruženja odlučivanje o zabrani rada bilo bi u nadležnosti najvišeg suda u Republici.
Kaznene odredbe
Za slučaj povrede Zakona predložene su kaznene odredbe i to privredni prestup za obavljanje «profitne» delatnosti suprotno zakonu, a prekršaji za povrede koje se tiču obaveza udruženja kao neprofitne organizacije, predviđenih ovim zakonom.
Zaprećeni minimumi i maksimumi prekršajnih kazni primereni su različitoj težini prekršaja i, shodno tome, ispod su opšteg zakonskog maksimuma, a prilikom opredeljivanja za okvire prekršajnih kazni, pored težine prekršaja, imalo se u vidu da visina zaprećene novčane kazne ni na koji način ne stvori mogućnost za indirektno ugrožavanje slobode udruživanja.
Prelazne odredbe
Prelaznim odredbama je kao prvo predložen primeren rok od jedne godine za «preregistraciju» svih postojećih društvenih organizacija, udruženja građana i njihovih saveza. Istovremeno, predloženi rok ostavlja dovoljno vremena i zakonodavcu da oceni da li pojedine oblike udruživanja treba urediti posebnim zakonom.
Drugo važno pitanje koje zahteva uređivanje je razrešenje pravne sudbine društvene svojine na kojoj su do sada pravo korišćenja imale tzv. društvene organizacije. Naime, po do sada važećim propisima postojala su dva oblika udruživanja građana: društvene organizacije, koje nisu imale sopstvenu svojinu nad sredstvima koja su koristila za ostvarivanje svojih ciljeva, već su imale pravo korišćenja nad sredstvima u društvenoj svojini i udruženja, koja su kao građanskopravna lica bila vlasnici nad sopstvenim sredstvima. Kako ovim zakonom svi oblici udruživanja građana stiču istovetan status – status građanskopravnih lica, nema pravnog osnova za zadržavanje društvene svojine, te se stoga kao nužnost nameće pretvaranje društvene svojine u neki drugi oblik svojine.
Po svojoj pravnoj prirodi pojam građanskopravnog lica se vezuje za privatnu svojinu. Međutim, s obzirom na Ustavna ograničenja iz člana 59. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da se «sredstva iz društvene i državne svojine otuđuju po tržišnim uslovima, u skladu sa zakonom», društvenu svojinu nije moguće bez naknade, ex lege, pretvoriti u privatnu svojinu. Istovremeno to znači da bi udruženja građana nastala iz dosadašnjih društvenih organizacija mogla da postanu vlasnici sredstava, pre svega nepokretnosti u društvenoj svojini koje su do sada koristili samo ako ih otkupe po tržišnim uslovima, u skladu sa zakonom, što zapravo znači u postupku javnog nadmetanja. Primena ovakvog rešenja u praksi bi zapravo imala za posledicu onemogućavanje najvećeg broja društvenih organizacija da nastave sa radom kao udruženja, u uslovima u kojima su do sada delovala, što bi bilo onemogućavanje ostvarivanja slobode udruživanja. Imajući u vidu nameru predlagača da se svima, pod jednakim uslovima, omogući nastavak delovanja i posle donošenja ovog zakona, jedino zakonsko rešenje koje je u ovom trenutku ustavnopravno moguće, a koje je i pravično, pošto ima za cilj da obezbedi nesmetano buduće delovanje dosadašnjih društvenih organizacija, je pretvaranje društvene svojine u državnu. S obzirom da korisnici državne svojine mogu biti samo subjekti određeni posebnim zakonom, među koje ne spadaju udruženja kao subjekti privatnog prava, predlaže se da formalnopravno korisnik bude jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost, ali uz čitav detaljno razrađeni mehanizam kojim će se osigurati ovim udruženjima da, kao zakupci nepokretnosti u državnoj svojini, mogu nesmetano da nastave sa korišćenjem nepokretnosti koje su koristili i po do sada važećem zakonu. Štaviše, s obzirom na potencijalne opasnosti da jedinica lokalne samouprave visinom zakupnine ili kratkim rokom zakupa može posredno ugroziti udruženje, predlaže se mehanizam koji treba predupredi ovakve potencijalne opasnosti. Istovremeno namera predlagača je da ovakvim rešenjima u jednak položaj stavi sva udruženja koja će se pojaviti kao zakupci nepokretnosti, te se stoga predlaže da uslovi za davanje u zakup ne mogu biti nepovoljniji od uslova pod kojima se u toj jedinici lokalne samouprave nepokretnosti sličnog kvaliteta i površine daju u zakup drugim organizacijama sa istim ili sličnim ciljevima, a ako takvih nema, što je moguće u manjim jedinicama lokalne samouprave, onda od uslova pod kojima se daju u zakup bilo kom drugom udruženju ili organizaciji sa društveno korisnim ciljevima, kojih svakako ima.
Treba napomenuti da eventualno rešenje predloženo u toku javne rasprave da se iz predloženog režima izuzmu nepokretnosti koje su društvene organizacije stekle teretnim pravnim poslom, nije pravno moguće iz više razloga. Kao prvo, osnov sticanja svojine (teretni ili bezteretni) nije od uticaja na oblik (vrstu) svojine. Nosilac prava korišćenja društvene svojine je imao pravo zaključivanja teretnih pravnih poslova kojima se stiče svojina, kao što to uostalom ima i korisnik sredstava u državnoj svojini, ali je nepokretnost stečena tim pravnim poslom bila društvena svojina, kao što i sada kada na primer javno preduzeće kao korisnik sredstava u državnoj svojini kupi ili izgradi nepokretnost, ona je u državnoj svojini, a ne u svojini tog preduzeća. Drugo, imajući u vidu da su izvori finansiranja društvenih organizacija mogli biti različiti, od članarine, preko donacija, poklona, ali i iz dotacija iz budžeta i prihoda ostvarenih vršenjem poverenih javnih ovlašćenja, te da su u praksi upravo kombinovani različiti vidovi, bilo bi nemoguće utvrditi poreklo sredstava kojim je društvena organizacija izmirila obaveze iz konkretnog teretnog posla.
Međutim, kako u praksi postoje društvene organizacije koje su ovaj status dobile tako što su svojevremeno Zakonom «preregistrovane» iz udruženja građana u društvene organizacije, a kao udruženja su prethodno imala nepokretnosti u svojini udruženja, koje su promenom statusa zapravo nacionalizovane, razlozi jednakosti građana pred zakonom nameću potrebu da i ova imovina bude obuhvaćena postupkom denacionalizacije koji sledi. Stoga je predloženo rešenje da ovakve društvene organizacije imaju pravo da podnesu prijavu na način propisan zakonom kojim je uređeno prijavljivanje i evidentiranje oduzete imovine, a imajući u vidu da rokovi predviđeni tim zakonom ne bi bili primenjivi na ove slučajeve, predloženo je da rok za podnošenje prijava iznosi godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IV Sredstva za sprovođenje ovog zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike.