Na osnovu člana 90. tačka 5. Ustava Republike Srbije,
Vlada donosi
U R E D B U
O NAČELIMA ZA UNUTRAŠNjE UREĐENjE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLUŽBAMA VLADE
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uredbe
Član 1.
Ovom uredbom propisuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama, Generalnom sekretarijatu Vlade, kabinetima predsednika i potpredsednika Vlade i ostalim službama Vlade, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i stručnim službama upravnih okruga (u daljem tekstu: organi).
Ovom uredbom propisuje se i način pripreme i donošenja pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organima (u daljem tekstu: pravilnik).
Obim primene uredbe
Član 2.
Ako je unutrašnje uređenje nekog organa posebnim propisom drukčije uređeno, odredbe ove uredbe primenjuju se samo na ona pitanja koja posebnim propisom nisu uređena.
Načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta
Član 3.
Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta moraju:
1) da se zasnivaju na delokrugu organa i radnim procesima u njemu;
2) da budu prilagođeni celini poslova organa;
3) da obezbede delotvoran i skladan rad organa i delotvoran nadzor nad radom unutar organa;
4) da obezbede brzo i delotvorno ostvarivanje prava i pravnih interesa stranaka;
5) da omoguće grupisanje istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće unutrašnje jedinice u organu;
6) da obezbede javnost rada organa.
Donošenje pravilnika
Član 4.
Unutrašnje uređenje organa i sistematizacija radnih mesta u njemu određuju se pravilnikom.
Pravilnik donosi ministar, direktor posebne organizacije, Generalni sekretar Vlade, šef Kabineta predsednika Vlade, šef Kabineta potpredsednika Vlade, direktor službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade, direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i načelnik upravnog okruga (u daljem tekstu: rukovodilac), uz saglasnost Vlade.
Donošenje pravilnika u posebnim slučajevima
Član 5.
Ako je direktor službe Vlade odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, on samo predlaže pravilnik službe, a donosi ga Generalni sekretar Vlade, uz saglasnost Vlade.
Ako ministarstvo ima organ uprave u sastavu ministarstva (u daljem tekstu: organ u sastavu), deo pravilnika koji se odnosi na organ u sastavu ministru predlaže direktor organa u sastavu.
Sadržina pravilnika
Član 6.
Pravilnik se sastoji od dela kojim se određuje unutrašnje uređenje organa i dela kojim se sistematizuju radna mesta.
Deo pravilnika o unutrašnjem uređenju organa sadrži:
1) unutrašnje jedinice u organu, njihov delokrug i međusobni odnos;
2) rukovođenje unutrašnjim jedinicama;
3) ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica;
4) način saradnje organa s drugim organima i organizacijama.
Deo pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sadrži:
1) broj državnih sekretara i državnih službenika koji rade na položaju i opis njihovih poslova;
2) broj radnih mesta po svakom zvanju (za državne službenike) i svakoj vrsti radnih mesta (za nameštenike);
3) nazive radnih mesta, opise poslova radnih mesta i zvanja (za državne službenike), odnosno vrste (za nameštenike) u koje su radna mesta razvrstana;
4) potreban broj državnih službenika i nameštenika za svako radno mesto;
5) uslove za zaposlenje na svakom radnom mestu.
Usklađenost s kadrovskim planom
Član 7.
Pravilnik mora biti usklađen s donesenim kadrovskim planom.
Ovlašćenja i odgovornosti rukovodioca unutrašnje jedinice
Član 8.
Rukovodilac unutrašnje jedinice planira, usmerava i nadzire rad unutrašnje jedinice i vrši najsloženije poslove iz njenog delokruga.
On je odgovoran za zakonit, pravilan i blagovremen rad unutrašnje jedinice.
II. VRSTE UNUTRAŠNjIH JEDINICA I USLOVIZA NjIHOVO OBRAZOVANjE
Vrste unutrašnjih jedinica
Član 9.
Unutrašnje jedinice obrazuju se kao osnovne, posebne i uže unutrašnje jedinice.
Osnovna unutrašnja jedinica je sektor.
Posebne unutrašnje jedinice su sekretarijat i kabinet ministra.
Uže unutrašnje jedinice su odeljenje, odsek i grupa.
Sektor
Član 10.
Sektor se obrazuje da bi vršio poslove koji predstavljaju zaokruženu oblast rada u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom sekretarijatu Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa.
Sektor može da se obrazuje i u organu u sastavu ako to nalažu priroda i obim njegovih poslova, a u službi Vlade ako je uredbom kojom je ona osnovana propisano da njen direktor ima pomoćnika ili više njih.
Ako se u organu ili u organu u sastavu ne obrazuje sektor, mogu da se obrazuju odeljenja, odseci i grupe.
Rukovođenje sektorom
Član 11.
Sektorom rukovodi pomoćnik rukovodioca.
Sektorom u organu u sastavu, odnosno u službi Vlade čiji je direktor odgovoran Generalnom sekretaru Vlade rukovodi pomoćnik direktora organa u sastavu, odnosno pomoćnik direktora službe Vlade.
Pomoćnik direktora organa u sastavu ne mora da bude postavljen da bi rukovodio sektorom, već poslovima u više međusobno povezanih oblasti rada organa u sastavu.
Sekretarijat
Član 12.
Sekretarijat može da se obrazuje samo u ministarstvu – da bi vršio poslove koji su vezani za kadrovska, finansijska i informatička pitanja, usklađivanje rada unutrašnjih jedinica i saradnju s drugim organima.
Sekretarijat može da vrši poslove i za organ u sastavu.
Sekretarijatom rukovodi sekretar ministarstva.
Kabinet ministra
Član 13.
Kabinet ministra obrazuje se da bi vršio savetodavne i protokolarne poslove, poslove za odnose s javnošću i administrativno-tehničke poslove koji su značajni za rad ministra.
Radni odnos u kabinetu zasniva se na određeno vreme – najduže dok traje dužnost ministra. Izuzetak su posebni savetnici ministra, koji uopšte ne zasnivaju radni odnos.
Ukupan broj državnih službenika i nameštenika u kabinetu svakog ministra određuje Vlada, na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vodeći računa o broju državnih službenika i nameštenika u svakom ministarstvu.
Kabinetom rukovodi šef kabineta, koji za svoj rad i rad kabineta odgovara ministru.
Odeljenje, odsek i grupa
Član 14.
Odeljenje, odsek i grupa mogu da se obrazuju u sektoru ili sekretarijatu ili izvan njih.
Odeljenje, odsek i grupa obrazuju se izvan sektora ili sekretarijata da bi vršili poslove iz pojedinih oblasti rada koje nisu u delokrugu sektora ili ako to nalažu posebni propisi ili da bi pružali podršku sprovođenju projekata.
U kabinetima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade i u stručnim službama upravnih okruga mogu da se obrazuju jedino odeljenja, odseci i grupe.
Izuzetno, ako priroda i obim poslova nalažu, u odeljenju može da se obrazuje više odseka i grupa, a u odseku − više grupa.
Uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka i grupe
Član 15.
Odeljenje se obrazuje da bi vršilo međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje osmoro državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.
Odsek se obrazuje da bi vršio međusobno srodne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i najmanje petoro državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.
Grupa se obrazuje da bi vršila međusobno povezane poslove na kojima radi najmanje troje državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.
Rukovođenje odeljenjem, odsekom i grupom
Član 16.
Odeljenjem rukovodi načelnik odeljenja, odsekom rukovodi šef odseka, a grupom rukovodi rukovodilac grupe.
Odgovornost načelnika odeljenja, šefa odseka i rukovodioca grupe
Član 17.
Načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uže unutrašnje jedinice odgovaraju rukovodiocu i pomoćniku rukovodioca ako je uža unutrašnja jedinica u sektoru, odnosno rukovodiocu i sekretaru ako je uža unutrašnja jedinica u sekretarijatu, odnosno samo rukovodiocu ako uža unutrašnja jedinica nije ni u sektoru ni u sekretarijatu ili ako je u sastavu organa koji nema ni sektor ni sekretarijat.
Ako je odeljenje, odsek ili grupa u organu u sastavu ili u službi Vlade čiji je direktor odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, tada načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uže unutrašnje jedinice odgovaraju:
1) direktoru organa u sastavu, odnosno direktoru službe Vlade − ako organ u sastavu, odnosno služba Vlade nema sektore, niti organ u sastavu ima pomoćnika direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada za koju je uža unutrašnja jedinica obrazovana;
2) direktoru organa u sastavu i pomoćniku direktora koji rukovodi sektorom, odnosno direktoru službe Vlade i pomoćniku direktora službe Vlade − ako je uža unutrašnja jedinica u sektoru u organu u sastavu, odnosno u sektoru u službi Vlade;
3) direktoru organa u sastavu i pomoćniku direktora koji ne rukovodi sektorom – ako organ u sastavu nema sektore, ali ima pomoćnika direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada za koju je uža unutrašnja jedinica obrazovana.
Posebni nazivi za odeljenje, odsek ili grupu
Član 18.
Uža unutrašnja jedinica ne mora da se obrazuje pod nazivom odeljenje, odsek ili grupa, već joj organ može dati drukčiji, poseban naziv koji bolje odražava njegov delokrug, ali pri tome moraju biti ispunjeni uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka ili grupe.
Uža unutrašnja jedinica koja je obrazovana pod posebnim nazivom mora pravilnikom da se upodobi odeljenju, odseku ili grupi.
Evropske integracije
Član 19.
Ako poslovi evropskih integracija nisu neposredno u delokrugu organa, on je dužan da odredi sektor u kojem će se oni vršiti, a to je, po pravilu, sektor čiji je delokrug najviše povezan sa evropskim integracijama.
Samostalni izvršilac
Član 20.
Samostalni izvršilac je državni službenik ili nameštenik čije je radno mesto izvan svih unutrašnjih jedinica jer njegovi poslovi zbog svoje prirode ne mogu biti svrstani ni u jednu unutrašnju jedinicu.
On radi po uputstvima i pod nadzorom rukovodioca, odnosno direktora organa u sastavu, odnosno direktora službe Vlade koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade.
III. PODRUČNE JEDINICE ORGANA
Član 21.
Pravilnikom mogu da se obrazuju okružne područne jedinice i druge područne jedinice da bi vršile poslove iz delokruga organa van njegovog sedišta, prema Uredbi o upravnim okruzima.
U okružnoj ili drugoj područnoj jedinici mogu da se obrazuju odeljenja, odseci i grupe.
Uža unutrašnja jedinica koja je u područnoj jedinici obrazovana pod posebnim nazivom mora pravilnikom da se upodobi odeljenju, odseku ili grupi.
IV. GRUPE KOJE SE OSNIVAJU POSEBNIM AKTIMA
Koordinaciono telo
Vlada može odlukom osnovati koordinaciono telo da bi usmeravalo pojedine poslove iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija.
Koordinaciono telo sastavljeno je od ministara, a njime rukovodi predsednik Vlade, potpredsednik Vlade ili ministar koji rukovodi ministarstvom u čijem delokrugu je pretežan deo poslova zbog kojih je koordinaciono telo osnovano.
Odlukom kojom osniva koordinaciono telo Vlada određuje i njegov sastav, zadatke, rok u kome ono podnosi izveštaje Vladi i druga pitanja koja su vezana za njegov rad.
O pitanjima koja ne budu sporazumno rešena unutar koordinacionog tela odlučuje Vlada.
Projektna grupa
Član 23.
Projektna grupa može biti osnovana da bi se izvršio zadatak koji nalaže saradnju više organa, odnosno organa u sastavu a ne može biti izvršen u okviru redovnih poslova državnih službenika.
Projektnu grupu rešenjem osniva rukovodilac organa, odnosno direktor organa u sastavu u čijem je delokrugu zadatak projektne grupe.
Rešenjem kojim se osniva projektna grupa određuju se, pored ostalog, njen sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadatka i način na koji će državni službenici biti rasterećeni od redovnih poslova.
Državni službenik iz drugog organa, odnosno organa u sastavu može da bude član projektne grupe samo uz saglasnost svog rukovodioca, odnosno direktora organa u sastavu, a način na koji će biti rasterećen od redovnih poslova i druga pitanja određuju se sporazumom rukovodilaca, odnosno direktora organa u sastavu.
Zajedničko telo
Član 24.
Zajedničko telo može da bude osnovano da bi izvršavalo poslove čija priroda zahteva učešće više organa, odnosno organa u sastavu.
Zajedničkim telom rukovodi predstavnik organa ili organa u sastavu u čijem delokrugu je pretežan deo poslova zbog kojih je ono osnovano.
Sastav i zadaci zajedničkog tela i druga pitanja koja su vezana za njegov rad određuju se sporazumom.
O spornim pitanjima koja su vezana za osnivanje i rad zajedničkog tela odlučuje Vlada.
Posebna radna grupa
Član 25.
Rukovodilac, direktor organa u sastavu ili direktor službe Vlade koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade može da osnuje posebnu radnu grupu i u nju imenuje stručnjake u odgovarajućim oblastima da bi pružili stručnu pomoć u najsloženijim projektnim zadacima.
Rešenjem kojim se osniva posebna radna grupa određuju joj se zadaci, sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadataka i druga pitanja koja su vezana za njen rad.
Finansiranje rada posebnih radnih grupa određuje se pravilnikom koji donosi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u saglasnosti s ministrom finansija.
V. PRIPREMA I DONOŠENjE PRAVILNIKA
Dokumentaciona osnova
Član 26.
Pripremi pravilnika prethodi priprema dokumentacione osnove za pripremu pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).
U dokumentacionoj osnovi se:
1) navode odredbe zakona i drugih propisa kojima je određen delokrug organa;
2) navode poslovi državne uprave koje organ vrši;
3) prikazuje obim, vrsta i složenost poslova organa u godini koja prethodi pripremi dokumentacione osnove;
4) navode razlozi i obrazlaže predlog za preuređenje organa;
5) navodi broj državnih sekretara i državnih službenika koji rade na položaju u organu, broj radnih mesta po svakom zvanju (za državne službenike) i svakoj vrsti radnih mesta (za nameštenike) i broj državnih službenika i nameštenika koji je potreban na svakom radnom mestu;
6) obrazlaže potreba za navedenim brojem državnih službenika i nameštenika.
Rukovodilac je dužan da pravilnik zasnuje na stanju koje je utvrđeno u dokumentacionoj osnovi.
Područne jedinice s područjem širim ili užim od područja
upravnog okruga
Član 27.
Ako se pravilnikom predviđa obrazovanje područnih jedinica s područjem širim ili užim od područja upravnog okruga (za dva upravna okruga ili više njih, za opštinu ili više njih, odnosno za grad ili za autonomnu pokrajinu) u dokumentacionoj osnovi obavezno se navode podaci i razlozi zbog kojih se obrazuju takve područne jedinice, a ne okružne područne jedinice (dostupnost pravnim subjektima, ekonomičnost, obim, učestalost i priroda poslova državne uprave i dr.).
Dostavljanje pravilnika i dokumentacione osnove na mišljenje
Član 28.
Rukovodilac dostavlja pravilnik i dokumentacionu osnovu na mišljenje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i Službi za upravljanje kadrovima.
Ovlašćenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu
Član 29.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dužno je da u svom mišljenju predloži Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:
1) ako pravilnik nije usaglašen sa zakonom ili drugim propisom iz oblasti uređenja državne uprave;
2) ako smatra da uređenje organa koje se predviđa pravilnikom nije racionalno;
3) ako se pravilnikom predviđa obrazovanje područne jedinice organa suprotno uslovima koji su određeni Uredbom o upravnim okruzima ili ako se predviđa da se u okružnoj područnoj jedinici vrši neki posao državne uprave koji nije dopušten.
Ovlašćenje Ministarstva finansija
Član 30.
Ministarstvo finansija dužno je da u svom mišljenju predloži Vladi da ne da saglasnost na pravilnik ako u budžetu Republike Srbije nisu obezbeđena sredstva za sve državne službenike i nameštenike koji su, prema pravilniku, potrebni organu.
Ovlašćenje Službe za upravljanje kadrovima
Član 31.
Služba za upravljanje kadrovima dužna je da u svom mišljenju predloži Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:
1) ako postupak razvrstavanja radnih mesta državnih službenika i nameštenika nije pravilno sproveden, posebno ako su merila za procenu radnog mesta pogrešno primenjena;
2) ako konačni opisi radnih mesta ne sadrže sve propisane elemente ili ako je nepravilno određen neki element konačnog opisa radnog mesta;
3) ako se predviđa da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika i samostalnog savetnika radi više od 10% državnih službenika, odnosno više od 20% državnih službenika;
4) ako pravilnik nije usklađen s donesenim kadrovskim planom.
Saglasnost Vlade
Član 32.
Pošto pribavi mišljenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva finansija i Službe za upravljanje kadrovima, rukovodilac donosi pravilnik i dostavlja ga na saglasnost Vladi.
Vladi se uz pravilnik dostavljaju i dokumentaciona osnova, pribavljena mišljenja i pismeno izjašnjenje o razlozima zbog kojih nisu prihvaćene primedbe koje su u svojim mišljenjima izneli Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija i Služba za upravljanje kadrovima.
Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost organ dostavlja Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i Službi za upravljanje kadrovima.
Izmene i dopune pravilnika
Član 33.
Na pripremu i donošenje izmena i dopuna pravilnika primenjuju se odredbe ove uredbe koje uređuju način pripreme i donošenja pravilnika.
VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
1. Prelazne odrebe
Rok za donošenje i stupanje na snagu novih pravilnika
Član 34.
Organi su dužni da donesu nove pravilnike o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta do 1. aprila 2006. godine, s tim što oni stupaju na snagu 2. jula 2006. godine.
Radni odnos u kabinetu ministra
Član 35.
Radni odnos u kabinetu ministra počeće da se zasniva na određeno vreme po prestanku mandata ministra kome traje mandat na dan stupanja na snagu ove uredbe.
Privremena ovlašćenja Ministarstva za državnu upravui lokalnu samoupravu
Član 36.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vrši do 1. jula 2006. godine ovlašćenja koja, prema odredbama ove uredbe, ima Služba za upravljanje kadrovima.
2. Završne odredbe
Prestanak važenja ranijeg propisa
Član 37.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade („Službeni glasnik RS”, broj 95/05).
Stupanje na snagu ove uredbe
Član 38.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 110-1224/2006
U Beogradu, 16. marta 2006. godine
V L A D A
Tačnost prepisa overavaZAMENIKGENERALNOG SEKRETARADragan Blešić POTPREDSEDNIK,Miroljub Labus, s.r.