PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
Član 1.
U Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom (”Službeni glasnik RS”, broj 16/02), u članu 2. stav 1. reč: ”usvojioci” zamenjuje se rečju: ”usvojitelji”.
Član 2.
Član 3. menja se i glasi:
”Za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (u daljem tekstu: naknada zarade) i ostvarivanje prava na roditeljski dodatak – redosled rođenja dece u porodici utvrđuje se u odnosu na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje ovih prava, prema datumu i času rođenja upisanih u matičnu knjigu rođenih.
Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, redosled rođenja dece iz razvedenog braka ili vanbračne zajednice koja je prestala utvrđuje se prema roditelju sa kojim dete živi po odluci nadležnog organa.
Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, redosled rođenja dece koja su u vreme razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice bila punoletna ili za koju je u toku postupak utvrđivanja porodičnopravnog statusa pred nadležnim organom, utvrđuje se prema roditelju sa kojim deca žive.
Činjenica sa kojim roditeljem deca žive, u smislu st. 2. i 3. ovog člana, utvrđuje se prema nalazu nadležnog centra za socijalni rad.”
Član 3.
U članu 4. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
” 2) prihodi ostvareni od:
penzija i invalidnina;
primanja po propisima o pravima ratnih invalida;
srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja;
otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahteva;
naknada po osnovu socijalnih programa;
naknada za vreme nezaposlenosti;
realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva;
neregistrovane delatnosti.”
Član 4.
Član 5. menja se i glasi:
”Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.
Ako podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice poseduju novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva, podnosilac zahteva ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom zaradom u Republici bez poreza i doprinosa.”
Član 5.
Član 6. menja se i glasi:
”Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Srbije i Crne Gore, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Srbije i Crne Gore, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do dva hektara po članu porodice.”
Član 6.
U članu 7. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
”Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici bez poreza i doprinosa utvrđuje se prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 7.
U članu 10. stav 2. reč: ”usvojilaca” zamenjuje se rečju: ”usvojitelja”.
Član 8.
Član 11. menja se i glasi:
”Naknada zarade za zaposlene kod poslodavca, obračunava se i isplaćuje u visini osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u skladu sa zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici.
Ako je rast zarade zaposlenog u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpočinjanja odsustva veći od rasta prosečne zarade kod poslodavca u tom periodu, zaposlenom se naknada zarade iz stava 1. ovog člana umanjuje srazmerno razlici između rasta zarade zaposlenog i rasta prosečne zarade kod poslodavca u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpočinjanja odsustva.
Naknada zarade zaposlenog usklađuje se sa rastom njegove zarade, a ako je taj rast zarade veći od rasta prosečne zarade kod poslodavca za period za koji se vrši usklađivanje, naknada zarade usklađuje se sa rastom prosečne zarade kod poslodavca.
Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost obračunava se i isplaćuje u visini prosečne mesečne osnovice na koju se plaća doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva.
Naknada zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade zaposlenih u Republici.
Način obračuna naknade zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.”
Član 9.
U članu 12. stav 3. reči: ”za koji” zamenjuju se rečima: ”u kojem”.
Član 10.
U članu 13. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
”Poslodavac je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi:
potvrdu o visini osnovne i uvećane zarade zaposlenog;
obračun zarade, odnosno naknade zarade koji je dužan da dostavi zaposlenom, u skladu sa zakonom, za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo;
potvrdu o kretanju prosečne mesečne zarade kod poslodavca za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo.”
Dosadašnji st. 2 – 4. postaju st. 3 – 5.
Član 11.
Član 14. menja se i glasi:
”Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Srbije i Crne Gore, ima prebivalište u Republici Srbiji i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.
Uz zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi se potrebna dokumentacija i uverenje nadležnog organa starateljstva o ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog člana.
Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1 – 3. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju se u odnosu na dan podnošenja zahteva.”
Član 12.
U članu 15. st. 2 – 5. menjaju se i glase:
”Roditeljski dodatak za prvo dete isplaćuje se jednokratno, počevši za svu prvorođenu decu od 1. januara 2006. godine, i utvrđuje se u visini od 20.000 dinara.
Roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate, počevši za svu novorođenu decu od 1. januara 2006. godine.
Roditeljski dodatak utvrđen u st. 2. i 3. ovog člana usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.”
Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
”Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa potrebnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršenih tri meseca života deteta.”
Član 13.
U članu 16. dodaje se stav 2. koji glasi:
”Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako roditelji u momentu podnošenja zahteva žive i rade u inostranstvu.”
Član 14.
U članu 17. stav 1. reči: ”Savezne Republike Jugoslavije” zamenjuju se rečima: ”Srbije i Crne Gore”.
Član 15.
U članu 22. stav 2. menja se i glasi:
”Visina dečijeg dodatka usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.”
Član 16.
U članu 26. stav 2. reč: ”usvojioca” zamenjuje se rečju: ”usvojitelja”.
Član 17.
Član 33. menja se i glasi:
”Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši nadzor nad radom organa u vršenju ovim zakonom poverenih poslova državne uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.”
Član 18.
Za decu rođenu pre 1. januara 2006. godine pravo na roditeljski dodatak ostvarivaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.
Član 19.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2006. godine.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 6) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem društvene brige o deci, kao i u odredbama čl. 28. i 29. kojima je utvrđeno pravo na posebnu zaštitu porodice i dece.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnose se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebne podsticaje za rađanje dece i podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom ometenom u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit i porodice i deteta i budućih generacija. Otuda ovaj zakon ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno i važan instrument populacione politike.
Praksa u dosadašnjoj primeni Zakona o finansijkoj podršci porodici sa decom pokazala je da pojedine njegove odredbe treba izmeniti, dopuniti i precizirati. Takođe, potreba je i da se njegove odredbe usklade sa Ustavnom poveljom i sa odredbama drugih zakona koju su u međuvremenu usvojeni u Skupštini, kao što su: Zakon o radu, Porodični zakon i Zakon o državnoj upravi.
III OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDBI
Članovima 1., 7. i 16. ovog Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje teksta važećeg Zakona u članu 2. stav 1., u članu 10. stav 2. i članu 26. stav 2. sa terminima definisanim u Porodičnom zakonu (”Službeni glasnik RS” broj 18/05).
Članom 2. Zakona preciziran je član 3. važećeg Zakona a koji se odnosi na redosled rođenja dece. Preciziranje prava bilo je nužno izvršiti zbog različitog računanja redosleda rođenja dece prilikom ostvarivanja prava predviđenih zakonom, zbog nejasnoća koje su dovodile do različite primene i postupanja prvostepenog organa.
Članom 3. Zakona izvršena je izmena važećeg Zakona u članu 4. stav 1. tačka 2. izuzimanjem određenih prihoda koje porodica ostvaruje po pravima iz Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana (”Službeni glasnik RS” broj 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04) čime je omogućeno jednom broju porodica da ostvare prava iz ovog Zakona, ukoliko ispunjavaju ostale zakonske uslove, jer su ih dosada prihodi po ovim osnovama onemogućavali da ostvare pravo.
Članom 4. Zakona izmenjen je član 5. važećeg Zakona tako što su precizirani uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Članom 5. Zakona izmenjen je član 6. važećeg Zakona tako što su precizirani uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i omogućeno jednom broju korisnika koji poseduje veću površinu poljoprivrednog zemljišta lošijeg kvaliteta (u brdsko-planinskim predelima) da ukoliko ispunjavaju ostale zakonske uslove, ostvare pravo na dečiji dodatak.
Članom 6. Zakona izvršena je dopuna člana 7. važećeg Zakona definisanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici bez poreza i doprinosa a čija visina je od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Članom 8. Zakona izvršena je izmena člana 11. važećeg Zakona. Ovom izmenom naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta usklađena je sa odredbama Zakona o radu (”Službeni glasnik RS” broj 24/05 i 61/05) kojima je definisana zarada. Predložene izmene vezane za ostvarivanje ovog prava imaju za cilj da umanje mogućnost izigravanja i zloupotreba odredbi Zakona do kojeg je dolazilo u dosadašnjoj praksi.
Članom 9. Zakona izvršeno je usklađivanje člana 12. stav 3. važećeg Zakona sa odgovarajućom odredbom Zakona o radu (član 111.), koja se odnosi na minimalnu zaradu.
Članom 10. Zakona izvršene su dopune člana 13. važećeg Zakona kojim je poslodavac obavezan da dostavi dokaze vezane za obračun i isplatu zarade, a koje imaju za cilj da umanje mogućnost izigravanja i zloupotreba odredbi Zakona do kojih je dolazilo u dosadašnjoj praksi.
Članom 11. Zakona izvršena je izmena člana 14. važećeg Zakona. Uvođenjem roditeljskog dodatka i za prvo dete i njegovom isplatom u punom iznosu smanjuju se uvećani troškovi izazvani rođenjenjem prvog deteta i podsticajno se deluje na rađanje prvog deteta, obzirom na opšti nizak nivo rađanja.
Izmenama ovog člana kod uslova za ostvarivanje prava (stav 3.) izvršena su usklađivanja sa odgovarajućim odredbama Porodičnog zakona koje se odnose na lišenje roditeljskog prava.
Članom 12. Zakona izvršene su dopune člana 15. važećeg Zakona odgovarajućim odredbama koje regulišu isplatu roditeljskog dodataka. Mesečnom isplatom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, u periodu od 24 meseca, sredstva se namenski opredeljuju za decu i obezbeđuje siguran izvor prihoda za njihovo izdržavanje, a sprečava se mogućnost zloupotrebe roditelja da sredstva dobijena po ovom osnovu, potroše odjednom i mimo interesa deteta. Na ovaj način obezbeđena su sigurna sredstva porodici za izdržavanje deteta.
Članom 13. Zakona dopunjen je član 16. važećeg Zakona odredbama kojima se precizira ko ne može ostvariti pravo na roditeljski dodatak, kako bi se izbegla mogućnost da zahtev podnose lica koja sa porodicom i decom žive i rade u inostranstvu a samo formalno imaju prebivalište u Republici Srbiji, čime se sprečava izigravanje i zloupotreba odredbi Zakona i neracionalni odliv budžetskih sredstava.
Članom 14. Zakona izvršeno je terminološko usaglašavanje člana 17. stav 1. važećeg zakona sa odredbama Ustavne povelje.
Članom 15. Zakona izmenjen je važeći Zakon u članu 22. stav 2. u delu koji se odnosi na usklađivanje visine dečijeg dodatka na način na koji se vrši usklađivanje i drugih prava (penzija).
Članom 17. Zakona izmenjen je važeći Zakon u članu 33. stav 1. i usaglašen sa odredbama Zakona o državnoj upravi (”Službeni glasnik RS” broj 79/05).
IV SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije jer je iznos potrebnih sredstava obezbeđen u okvirima Nacrta budžeta za 2006. godinu.
Sredstva za realizaciju prava propisanih ovim zakonom opredeljena su u budžetu Republike na funkciji 040 – Porodica i deca, na ekonomskoj klasifikaciji 472.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM KOJE SE DOPUNJUJU, ODNOSNO MENJAJU
Član 2.
Porodicu u smislu ovog zakona čine: roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojioci USVOJITELjI i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prilikom utvrđivanja redosleda rođenja dece, u porodicu se ubrajaju i deca koja ne žive u njoj.
Zajedničko domaćinstvo, u smislu ovog zakona, jeste zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava.
Član 3.
Redosled rođenja dece u porodici utvrđuje se u odnosu na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom, prema datumu i času rođenja upisanih u matičnu knjigu rođenih.
Redosled rođenja dece iz razvedenog braka ili vanbračne zajednice utvrđuje se prema roditelju sa kojim dete živi po odluci nadležnog organa ili po sporazumu roditelja.
Redosled rođenja dece koja su u vreme razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice bila punoletna utvrđuje se prema roditelju s kojim žive.
Redosled rođenja dece za koju je u toku postupak utvrđivanja porodičnopravnog statusa pred nekim od nadležnih organa određuje se prema roditelju sa kojim žive.
Činjenica sa kojim roditeljem dete živi, u smislu st. 2. do 4. ovog člana, utvrđuje se prema nalazu nadležnog centra za socijalni rad.
ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA (U DALJEM TEKSTU: NAKNADA ZARADE) I OSTVARIVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK-REDOSLED ROđENJA DECE U PORODICI UTVRđUJE SE U ODNOSU NA DAN PODNOšENJA ZAHTEVA ZA OSTVARIVANJE OVIH PRAVA, PREMA DATUMU I čASU ROđENJA UPISANIH U MATIčNU KNJIGU ROđENIH.
ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA DEčIJI DODATAK, REDOSLED ROđENJA DECE IZ RAZVEDENOG BRAKA ILI VANBRAčNE ZAJEDNICE KOJA JE PRESTALA UTVRđUJE SE PREMA RODITELJU SA KOJIM DETE žIVI PO ODLUCI NADLEžNOG ORGANA.
ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA DEčIJI DODATAK, REDOSLED ROđENJA DECE KOJA SU U VREME RAZVODA BRAKA ILI PRESTANKA VANBRAčNE ZAJEDNICE BILA PUNOLETNA ILI ZA KOJU JE U TOKU POSTUPAK UTVRđIVANJA PORODIčNOPRAVNOG STATUSA PRED NADLEžNIM ORGANOM, UTVRđUJE SE PREMA RODITELJU SA KOJIM DECA žIVE.
ČINJENICA SA KOJIM RODITELJEM DECA, žIVE U SMISLU ST. 2. I 3. OVOG čLANA, UTVRđUJE SE PREMA NALAZU NADLEžNOG CENTRA ZA SOCIJALNI RAD.
Član 4.
Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom, a koji se utvrđuju u prosečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, jesu:
1) prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;
2) prihodi ostvareni od:
(1) penzija i invalidnina;
(2) naknade za rad hranitelja;
(3) primanja po propisima o pravima ratnih invalida;
(4) materinskog dodatka;
(5) naknada za tuđu negu i pomoć;
(6) naknada za telesno oštećenje;
(7) naknada za vreme nezaposlenosti;
(8) materijalnog obezbeđenja ostvarenog po propisima iz oblasti socijalne zaštite;
(9) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja;
(10) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahteva;
(11) naknada po osnovu socijalnih programa;
(12) neregistrovane delatnosti.
PENZIJA I INVALIDNINA;
PRIMANJA PO PROPISIMA O PRAVIMA RATNIH INVALIDA;
SRODNIKA KOJI IMAJU ZAKONSKU OBAVEZU IZDRžAVANJA;
OTPREMNINA U SLUčAJU PRESTANKA POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH USLED TEHNOLOšKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA OSTVARENIH U GODINI DANA PRE PODNOšENJA ZAHTEVA;
NAKNADA PO OSNOVU SOCIJALNIH PROGRAMA;
NAKNADA ZA VREME NEZAPOSLENOSTI;
REALIZOVANIH NOVčANIH I DRUGIH LIKVIDNIH SREDSTAVA U GODINI DANA PRE PODNOšENJA ZAHTEVA;
NEREGISTROVANE DELATNOSTI.
Kada se prihod utvrđuje u paušalnom iznosu za prihod se uzima osnovica za obračunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prihodi koji se iskazuju kao godišnji uzimaju se u visini prosečnog mesečnog iznosa.
Član 5.
Prava predviđena ovim zakonom koja su uslovljena materijalnim položajem mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.
PRAVO NA DEčIJI DODATAK MOžE SE OSTVARITI UKOLIKO PODNOSILAC ZAHTEVA, ODNOSNO čLANOVI NJEGOVE PORODICE NE POSEDUJU NOVčANA I DRUGA LIKVIDNA SREDSTVA (OSTVARENA PRODAJOM NEKRETNOSTI, AKCIJE, OBVEZNICE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI I SL.) U VREDNOSTI VEćOJ OD IZNOSA 30 DEčIJIH DODATAKA PO čLANU PORODICE U MOMENTU PODNOšENJA ZAHTEVA.
AKO PODNOSILAC ZAHTEVA ODNOSNO čLANOVI NJEGOVE PORODICE POSEDUJU NOVčANA I DRUGA LIKVIDNA SREDSTVA U VREDNOSTI VEćOJ OD IZNOSA 30 DEčIJIH DODATAKA PO čLANU PORODICE U MOMENTU PODNOšENJA ZAHTEVA PODNOSILAC ZAHTEVA NE MOžE OSTVARITI PRAVO NA DEčIJI DODATAK ZA PERIOD SRAZMERAN BROJU MESECI KOJI SE DOBIJA DELJENJEM UKUPNOG IZNOSA TIH SREDSTAVA SA PROSEčNOM ZARADOM U REPUBLICI BEZ POREZA I DOPRINOSA.
Član 6.
Prava predviđena ovim zakonom koja su uslovljena materijalnim položajem mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice, i okućnice u površini od jednog hektara.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prava predviđena ovim zakonom koja su uslovljena materijalnim položajem mogu se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede ne poseduju nepokretnosti, osim odgovarajućeg stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice, drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do jednog hektara po članu porodice.
PRAVO NA DEčIJI DODATAK MOžE SE OSTVARITI UKOLIKO PODNOSILAC ZAHTEVA, ODNOSNO čLANOVI NJEGOVE PORODICE, NE POSEDUJU NEPOKRETNOSTI NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE, OSIM ODGOVARAJUćEG STAMBENOG PROSTORA KOJI ODGOVARA POTREBAMA POJEDINCA, ODNOSNO PORODICE.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG čLANA PRAVO NA DEčIJI DODATAK MOžE SE OSTVARITI UKOLIKO PODNOSILAC ZAHTEVA, ODNOSNO čLANOVI NJEGOVE PORODICE, KOJI OSTVARUJU DOHODAK OD POLJOPRIVREDE, NE POSEDUJU NEPOKRETNOSTI NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE, OSIM ODGOVARAJUćEG STAMBENOG PROSTORA KOJI ODGOVARA POTREBAMA POJEDINCA, ODNOSNO PORODICE I DRUGIH NUžNIH EKONOMSKIH ZGRADA U POLJOPRIVREDNOM DOMAćINSTVU I ZEMLJIšTA U POVRšINI DO DVA HEKTARA PO čLANU PORODICE.
Član 7.
Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici utvrđuje se prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike.
PROSEčNA MESEčNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI BEZ POREZA I DOPRINOSA UTVRđUJE SE PREMA PODACIMA KOJE OBJAVI REPUBLIčKI ORGAN NADLEžAN ZA POSLOVE STATISTIKE.
Podaci o indeksu troškova života u Republici utvrđuju se prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike.
Podaci o visini katastarskog prihoda i prosečnog katastarskog prihoda po jednom hektaru plodnog zemljišta, u smislu ovog zakona, utvrđuju se prema podacima republičkog organa nadležnog za geodetske poslove.
Član 10.
Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju:
1) zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca);
2) lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana ostvaruje i otac, jedan od usvojilaca USVOJITELjA, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo iz stava 1. ovog člana.
Član 11.
Naknada zarade za lice iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuje se u visini zarade za puno radno vreme i standardni učinak koju bi to lice ostvarilo da radi, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici.
Naknadu zarade za lica iz člana 10. stav 1. tačka 2) ovog zakona čini mesečna osnovica na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u mesecu koji prethodi mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva iz člana 10. stav 1. ovog zakona.
Za svaki naredni mesec naknada zarade iz stava 2. ovog člana usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade zaposlenih u Republici.
Način obračuna naknade zarade iz stava 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
NAKNADA ZARADE ZA ZAPOSLENE KOD POSLODAVCA, OBRAčUNAVA SE I ISPLAćUJE U VISINI OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ZA MESEC KOJI PRETHODI MESECU U KOME OTPOčINJE KORIšćENJE ODSUSTVA, UVEćANE PO OSNOVU VREMENA PROVEDENOG NA RADU ZA SVAKU PUNU GODINU RADA OSTVARENU U RADNOM ODNOSU, U SKLADU SA ZAKONOM, A NAJVIšE DO PET PROSEčNIH MESEčNIH ZARADA U REPUBLICI.
AKO JE RAST ZARADE ZAPOSLENOG U POSLEDNJA TRI MESECA KOJA PRETHODE MESECU OTPOčINJANJA ODSUSTVA VEćI OD RASTA PROSEčNE ZARADE KOD POSLODAVCA U TOM PERIODU, ZAPOSLENOM SE NAKNADA ZARADE IZ STAVA 1. OVOG čLANA UMANJUJE SRAZMERNO RAZLICI IZMEđU RASTA ZARADE ZAPOSLENOG I RASTA PROSEčNE ZARADE KOD POSLODAVCA U POSLEDNJA TRI MESECA KOJA PRETHODE MESECU OTPOčINJANJA ODSUSTVA.
NAKNADA ZARADE ZAPOSLENOG USKLAđUJE SE SA RASTOM NJEGOVE ZARADE, A AKO JE TAJ RAST ZARADE VEćI OD RASTA PROSEčNE ZARADE KOD POSLODAVCA ZA PERIOD ZA KOJI SE VRšI USKLAđIVANJE, NAKNADA ZARADE USKLAđUJE SE SA RASTOM PROSEčNE ZARADE KOD POSLODAVCA.
NAKNADA ZARADE ZA LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU DELATNOST OBRAčUNAVA SE I ISPLAćUJE U VISINI PROSEčNE MESEčNE OSNOVICE NA KOJU SE PLAćA DOPRINOS ZA OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE U POSLEDNJA TRI MESECA KOJA PRETHODE MESECU U KOME JE ZAPOčETO KORIšćENJE ODSUSTVA.
NAKNADA ZARADE ZA LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU DELATNOST USKLAđUJE SE SA KRETANJEM PROSEčNE MESEčNE ZARADE ZAPOSLENIH U REPUBLICI.
NAčIN OBRAčUNA NAKNADE ZARADE ZA LICA KOJA SAMOSTALNO OBAVLJAJU DELATNOST PROPISUJE MINISTAR NADLEžAN ZA SOCIJALNA PITANJA.
Član 12.
Pun iznos naknade zarade, utvrđen u smislu člana 11. ovog zakona, pripada licima iz člana 10. ovog zakona pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost više od šest meseci neprekidno.
Licima koja su bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od tri do šest meseci pripada 60%, a licima koja su bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zarade utvrđene u smislu člana 11. ovog zakona.
Za lica iz stava 1. ovog člana mesečni iznos naknade zarade ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec za koji U KOJEM se vrši isplata.
Član 13.
Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima.
POSLODAVAC JE DUžAN DA OPšTINSKOJ, ODNOSNO GRADSKOJ UPRAVI DOSTAVI:
POTVRDU O VISINI OSNOVNE I UVEćANE ZARADE ZAPOSLENOG;
OBRAčUN ZARADE, ODNOSNO NAKNADE ZARADE KOJI JE DUžAN DA DOSTAVI ZAPOSLENOM, U SKLADU SA ZAKONOM, ZA POSLEDNJA TRI MESECA KOJA PRETHODE MESECU U KOME OTPOčINJE ODSUSTVO;
POTVRDU O KRETANJU PROSEčNE MESEčNE ZARADE KOD POSLODAVCA ZA POSLEDNJA TRI MESECA KOJA PRETHODE MESECU U KOME OTPOčINJE ODSUSTVO.
Za korisnike prava iz člana 10. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji nemaju druge zaposlene, obračun i isplatu naknade zarada vrši opštinska odnosno gradska uprava iz sredstava obezbeđenih u buxetu Republike.
Opštinska odnosno gradska uprava vrši prenos sredstava poslodavcu iz stava 1. ovog člana iz sredstava obezbeđenih u buxetu Republike.
Ministar nadležan za finansije i ministar nadležan za socijalna pitanja sporazumno propisuju način i postupak prenosa sredstava za isplatu naknade zarade zaposlenima za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Član 14.
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Savezne Republike Jugoslavije, ima prebivalište u Republici Srbiji i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za novorođeno dete.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.
Uz zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi se uverenje nadležnog organa starateljstva o ispunjenosti uslova iz stava 3. ovog člana.
U slučaju da majka nije živa, da je napustila dete, ili da je iz opravdanih razloga sprečena da neposredno brine o detetu, pravo umesto majke deteta može ostvariti otac, ukoliko ispunjava uslove iz st. 1. do 3. ovog člana.
RODITELJSKI DODATAK OSTVARUJE MAJKA ZA PRVO, DRUGO, TREćE I čETVRTO DETE POD USLOVOM DA JE DRžAVLJANIN SRBIJE I CRNE GORE, IMA PREBIVALIšTE U REPUBLICI SRBIJI I OSTVARUJE PRAVO NA ZDRAVSTVENU ZAšTITU PREKO REPUBLIčKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE.
REDOSLED ROđENJA UTVRđUJE SE PREMA BROJU žIVOROđENE DECE MAJKE U MOMENTU PODNOšENJA ZAHTEVA ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK.
PRAVO IZ STAVA 1. OVOG čLANA OSTVARUJE MAJKA KOJA NEPOSREDNO BRINE O DETETU ZA KOJE JE PODNELA ZAHTEV I KOJA NIJE LIšENA RODITELJSKOG PRAVA U ODNOSU NA DECU PRETHODNOG REDA ROđENJA.
UZ ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK PODNOSI SE POTREBNA DOKUMENTACIJA I UVERENJE NADLEžNOG ORGANA STARATELJSTVA O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ STAVA 3. OVOG čLANA.
PRAVO NA RODITELJSKI DODATAK, AKO ISPUNJAVA USLOVE IZ ST. 1 – 3. OVOG čLANA, MOžE OSTVARITI I OTAC DETETA, UKOLIKO MAJKA DETETA NIJE žIVA, UKOLIKO JE NAPUSTILA DETE ILI JE IZ OBJEKTIVNIH RAZLOGA SPREčENA DA NEPOSREDNO BRINE O DETETU.
USLOVI ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK UTVRđUJU SE U ODNOSU NA DAN PODNOšENJA ZAHTEVA.
Član 15.
Roditeljski dodatak isplaćuje se jednokratno počevši od juna 2002. godine i iznosi za drugo dete 50.000 dinara, za treće dete 90.000 dinara i za četvrto dete 120.000 dinara.
Iznos roditeljskog dodatka utvrđen u stavu 1. ovog člana usklađuje se sa indeksom troškova života.
Nominalni iznos roditeljskog dodatka utvrđuje, u skladu sa stavom 2. ovog člana, ministar nadležan za socijalna pitanja.
Roditeljski dodatak isplaćuje se u iznosu koji važi na dan isplate.
Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana podnosi se najkasnije do navršene godine dana života deteta.
RODITELJSKI DODATAK ZA PRVO DETE ISPLAćUJE SE JEDNOKRATNO, POčEVšI ZA SVU PRVOROđENU DECU OD 1. JANUARA 2006. GODINE, I UTVRđUJE SE U VISINI OD 20.000 DINARA.
RODITELJSKI DODATAK ZA DRUGO, TREćE I čETVRTO DETE ISPLAćUJE SE U 24 JEDNAKE MESEčNE RATE, POčEVšI ZA SVU NOVOROđENU DECU OD 1. JANUARA 2006. GODINE.
RODITELJSKI DODATAK UTVRđEN U ST. 2. I 3. OVOG čLANA USKLAđUJE SE 1. APRILA I 1. OKTOBRA TEKUćE GODINE NA OSNOVU STATISTIčKIH PODATAKA, SA KRETANJEM TROšKOVA žIVOTA NA TERITORIJI REPUBLIKE U PRETHODNIH šEST MESECI, A NJEGOV NOMINALNI IZNOS UTVRđUJE REšENJEM MINISTAR NADLEžAN ZA SOCIJALNA PITANJA.
VISINA RODITELJSKOG DODATKA UTVRđUJE SE U ODNOSU NA DAN ROđENJA DETETA.
ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA RODITELJSKI DODATAK SA POTREBNOM DOKUMENTACIJOM PODNOSI SE NAJKASNIJE DO NAVRšENIH TRI MESECA žIVOTA DETETA.
Član 16.
Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako majka ili članovi porodice u kojoj živi plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000 dinara.
RODITELJSKI DODATAK NE MOžE SE OSTVARITI AKO RODITELJI U MOMENTU PODNOšENJA ZAHTEVA žIVE I RADE U INOSTRANSTVU.
Član 17.
Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije SRBIJE I CRNE GORE, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak ima i hranitelj i staratelj deteta.
Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak najviše za četvoro dece u porodici, računajući sopstvenu decu koja žive u zajedničkom domaćinstvu i decu bez roditeljskog staranja.
Strani državljanin koji radi na teritoriji Republike Srbije ostvaruje dečiji dodatak, ako je to određeno međunarodnim sporazumom, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Dečiji dodatak pripada deci koja žive i školuju se na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.
Dečiji dodatak pripada detetu do navršenih 19 godina života, ako se u svojstvu redovnog učenika nalazi na školovanju.
Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, a najdalje do 19 godina života.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, dečiji dodatak pripada i posle navršenih 19 godina života za dete za koje je donet akt o razvrstavanju, sve dok je obuhvaćeno vaspitno – obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.
Član 22.
Visina dečijeg dodatka za mesec jun 2002. godine, za prvo, drugo, treće i četvrto dete iznosi 900 dinara.
Iznos dečijeg dodatka utvrđen u stavu 1. ovog člana usklađuje se sa indeksom troškova života.
VISINA DEčIJEG DODATKA USKLAđUJE SE 1. APRILA I 1. OKTOBRA TEKUćE GODINE, NA OSNOVU STATISTIčKIH PODATAKA, SA KRETANJEM TROšKOVA žIVOTA NA TERITORIJI REPUBLIKE U PRETHODNIH šEST MESECI.
Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece ometene u razvoju uvećava se za 30%.
Za dete za čije se obrazovanje ili rehabilitaciju potpuno ili više od 50% obezbeđuju sredstva iz javnih rashoda iznos dečijeg dodatka umanjuje se za 50%.
Nominalne iznose dečijeg dodatka, u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
Član 26.
Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove i način ostvarivanja prava na: naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; roditeljski dodatak; dečiji dodatak; naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju.
Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojioca USVOJITELjA, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti.
O stepenu psihofizičke ometenosti deteta mišljenje daje opštinska odnosno gradska komisija nadležna za pregled dece ometene u razvoju, a troškovi njenog rada finansiraju se iz buxeta opštine odnosno grada.
Sastav, nadležnost i način rada komisije utvrđuje opštinska odnosno gradska uprava, u skladu sa zakonom.
Član 33.
Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.
Posao iz stava 1. ovog člana za teritoriju AP Vojvodine poverava se odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine.
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SOCIJALNA PITANjA VRŠI NADZOR NAD RADOM ORGANA U VRŠENjU OVIM ZAKONOM POVERENIH POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE DRŽAVNA UPRAVA.