PREDLOG ZAKONA
O UPLATI DOPRINOSA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE
ZA POJEDINE KATEGORIJE OSIGURANIKA – ZAPOSLENIH
Član
Ovim zakonom uređuju se uslovi, slučajevi, način i sredstva za finansiranje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje radi utvrđivanja staža osiguranja u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine za zaposlene za koje nije uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: doprinos).
Član
Pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom ima lice koje je u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2000. godine bilo u radnom odnosu u preduzeću (privrednom društvu), ustanovi, banci, drugoj finansijskoj organizaciji i zemljoradničkoj zadruzi u Republici Srbiji (u daljem tekstu: poslodavac) a koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje.
Pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom ima i lice koje je u periodu od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine bilo u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je u tom periodu pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, pod uslovom da je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje.
Pravo na uplatu doprinosa lice iz st. 1. i 2. ovog člana ima za vreme obuhvaćeno periodima iz st. 1. i 2. ovog člana, za koje mu doprinos nije uplaćen.
Član
Osnovica za uplatu doprinosa iz člana 2. ovog zakona je najniža osnovica važeća u mesecu u kome se vrši uplata doprinosa, prema zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Doprinos iz stava 1. ovog člana plaća se po zbirnoj stopi (doprinosi koje plaćaju poslodavci i zaposleni) koja važi na dan uplate doprinosa, prema zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Osiguraniku za koga je doprinos obračunat i uplaćen u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana u prijavu podataka za matičnu evidenciju, koju podnosi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, kod podatka o zaradi, odnosno osnovici osiguranja unosi se:
1) za period do 1. januara 1999. godine – garantovana zarada koja je bila propisana za mesec na koji se uplata doprinosa odnosi;
2) za period od 1. januara 1999. godine – najniža osnovica koja je bila propisana za mesec na koji se uplata doprinosa odnosi i to za poslove za koje se nije zahtevala stručnost i poslove za koje se zahtevala osposobljenost do jedne, odnosno do dve godine (I i II stepen).
Član
Zahtev za uplatu doprinosa podnosi poslodavac za zaposlene koji su bili u radnom odnosu u periodu i pod uslovima iz člana 2. stav 1. ovog zakona, a još uvek su u radnom odnosu kod poslodavca.
Zahtev se podnosi filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – prema sedištu poslodavca (u daljem tekstu: Fond).
Uz zahtev se podnosi:
1) spisak zaposlenih kojima nije uplaćen doprinos, koji sadrži i period za koji nije uplaćen doprinos, sa ugovorom o radu ili odlukom, odnosno rešenjem o zasnivanju radnog odnosa;
2) pismena saglasnost zaposlenog da prihvata uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom;
3) kopija dokaza da su zaposleni u tom periodu bili prijavljeni Fondu na osiguranje.
Pored zahteva iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da dostavi Fondu spisak lica kojima je prestalo svojstvo zaposlenih kod njega, a koja ispunjavaju uslove za uplatu doprinosa po ovom zakonu, sa dokazom da su ta lica bila prijavljena na osiguranje.
Član
Zahtev za uplatu doprinosa mogu podneti i lica:
1) koja su radila kod poslodavca koji je prestao da postoji (stečaj, likvidacija i dr.);
2) koja su prešla na rad kod drugog poslodavca;
3) kojima je prestao radni odnos kod poslodavca (zbog sticanja uslova za penziju, prestanka potrebe za radom zaposlenog i dr.);
4) za koje poslodavac nije podneo zahtev iz člana 4. ovog zakona.
Za umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti lice koje ispunjava uslove za sticanje prava na porodičnu penziju.
Zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi se Fondu.
Uz zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi se dokaz da je osiguranik u periodu iz člana 1. ovog zakona bio u radnom odnosu.
Član
Zahtev iz čl. 4. i 5. ovog zakona može da se podnese u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član
Fond je dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva.
Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poslodavcu, zaposlenom, licu iz člana 5. ovog zakona i ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Pravo na utvrđivanje staža osiguranja lice iz člana 2. ovog zakona stiče kada se Fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta, o čemu ministarstvo nadležno za poslove finansija obaveštava ministarstvo nadležno za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fond, sa specifikacijom na koja se lica odnose preneta sredstva.
Po uplati doprinosa, odnosno prenosu sredstava iz stava 3. ovog člana Fond donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, koje dostavlja podnosiocu zahteva, odnosno licu kome je utvrđen staž osiguranja.
Fond je dužan da o prenosu sredstava iz stava 3. ovog člana, kao i o broju lica i vremenu za koje je za njih utvrđen staž osiguranja, jednom mesečno obaveštava ministarstvo nadležno za penzijsko i invalidsko osiguranje i ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Član
Sredstva za uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom obezbeđuju se u budžetu Republike, u okviru sredstava namenjenih transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Republika Srbija će preuzeti potraživanja koja Fond ima prema poslodavcu iz člana 2. ovog zakona za iznos uplaćenih doprinosa u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti postupak naplate potraživanja iz stava 2. ovog člana.
Član
Pravo na penziju, odnosno na uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja uplaćenog po ovom zakonu stiče se najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom.
Član
Ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja bliže će urediti način i postupak podnošenja zahteva, kao i formu i sadržaj obrasca zahteva i spiska iz čl. 4. i 5. ovog zakona.
Član 11.
Lica koja, uz pismenu saglasnost iz člana 4. stav 3. tačka 2) ovog zakona, odnosno po zahtevu iz člana 5. ovog zakona ostvare pravo na uplatu doprinosa, odriču se prava da kod poslodavca, nadležnog suda i drugog nadležnog organa zahtevaju uplatu eventualne razlike doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na pokrenute postupke kod suda, odnosno drugog nadležnog organa.
Član 12.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Privredna kriza u našoj zemlji tokom poslednje decenije višestruko se odrazila na stanje u svim segmentima društva, pa tako i na sistem penzijskog i invalidskog osiguranja sa kojim je privreda usko povezana.
Kao jedna od posledica ekonomske krize nastao je problem neplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u preduzećima (privrednim društvima), ustanovama, bankama, drugim finansijskim organizacijama i zemljoradničkim zadrugama za period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine, što kao posledicu ima nemogućnost utvrđivanja staža osiguranja zaposlenima za taj period.
Naime, ovi poslodavci su tokom poslovanja u navedenom periodu bili suočeni sa brojnim vanrednim okolnostima u zemlji, počev od hiperinflacije i sankcija do bombardovanja, čime su oslabljeni ionako nedovoljni resursi privrede, što je u velikom broju slučajeva dovelo do toga da ovi poslodavci nisu izmirili svoje zakonske obaveze vezane za uplatu doprinosa za penzijsko i invlidsko osiguranje licima koja su kod njih radila, što ima za posledicu nemogućnost da ovi zaposleni ostvare prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Znači, ovim zakonom se pruža mogućnost da se prevaziđe problem neuplaćenih doprinosa i potraživanja zaposlenih po tom osnovu, u cilju utvrđivanja staža osiguranja za navedeni period.
Na ovaj način se postiže da se poslodavci za određeno vreme rasterete svojih obaveza, sudovi koji rešavaju po tužbama za neplaćene doprinose, a rešio bi se i problem zaposlenih kojima nije plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Pored toga, poslodavci će moći lakše da se suoče sa izazovima i problemima tranzicije, restrukturiranja i privatizacije.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
U članu 1. precizira se period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine kao period na koji se odnose odredbe ovog zakona radi utvrđivanja staža osiguranja, a za koji nije uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlene.
Uz član 2.
Članom 2. bliže se određuju kategorije osiguranika zaposlenih na koje se odnosi ovaj zakon, odnosno da su to lica koja su u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2000. godine bila u radnom odnosu, bilo da su neprekidno ili sa prekidima radila u preduzeću (privrednom društvu), ustanovi, banci, drugoj finansijskoj organizaciji i zemljoradničkoj zadruzi, odnosno lica koja su u periodu od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine radila u preduzeću (privrednom društvu), ustanovi, banci, drugoj finansijskoj organizaciji i zemljoradničkoj zadruzi, a kod kog poslodavca je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, pod uslovom da su bila prijavljena na osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u tom periodu.
Uz član 3.
Članom 3. utvrđena je osnovica za uplatu doprinosa i stopa plaćanja doprinosa (zbirna stopa), odnosno utvrđeno je da se uplata doprinosa vrši na osnovicu i po stopi koja važi na dan uplate doprinosa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, ono što je veoma bitno, utvrđuju se i podaci koji se, po osnovu obračunatih i uplaćenih doprinosa osiguraniku unose u matičnu evidenciju po osnovu prijave koju podnosi Fond.
Uz čl. 4-6.
Ovim odredbama uređuje se postupak podnošenja zahteva za ostvarivanje prava iz ovog zakona i to kada zahtev za uplatu doprinosa podnosi poslodavac za zaposlene koji su bili u radnom odnosu, koji su i dalje kod njega zaposleni i koji su bili prijavljeni na osiguranje u navedenom periodu. Pored toga, uređuje se postupak kada zahtev podnose lica koja su radila kod poslodavca koji je prestao da postoji, ili su prešla na rad kod drugog poslodavca, ili im je prestao radni odnos kod poslodavca, ili poslodavac za njih nije podneo zahtev iz člana 4. ovog zakona. Takođe, za umrlog siguranika, odnosno korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zahtev može podneti lice koje ispunjava uslove za sticanje prava na porodičnu penziju. Pored toga, predloženo je da se zahtevi za ostvarivanje prava iz ovog zakona podnose najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz čl. 7-9.
Ovim odredbama uređuje se postupak ostvarivanja prava na utvrđivanje staža osiguranja, po sprovedenom postupku kod Fonda, koji je dužan da najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva donese odgovarajuće rešenje, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom. Ovaj rok je utvrđen kao najkraći mogući, s obzirom na vreme potrebno za obradu podataka i postojeće (tehničke i administrativne) mogućnosti Fonda. Predviđa se pravo potraživanja Republike uplaćenih doprinosa (nadležnost Poreske uprave) od aktivnih preduzeća, kako bi se izbegla demotivacija uplate doprinosa. U vezi sa tim, doneće se podzakonski akt kojim će se bliže urediti procedura naplate ovih potraživanja.
Uz član 10.
Ovim članom se utvrđuje da će način i postupak podnošenja zahteva, kao i formu i sadržaj obrasca zahteva i spiska iz čl. 4. i 5. ovog zakona bliže urediti ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Uz član 11.
Ovim članom se utvrđuje da se lica koja, saglasno odredbama čl. 4. i 5. ovog zakona, ostvare pravo na uplatu doprinosa odriču prava da kod poslodavca, nadležnog suda i drugog nadležnog organa zahtevaju uplatu eventualne razlike doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a isto se odnosi i na slučajeve kada je po ovom osnovu pokrenut postupak kod suda, odnosno drugog nadležnog organa.
Uz član 12.
Ovim članom utvrđuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Naime, deo planiranih sredstava za transfer organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (dotacije Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih) namenjenih za isplatu penzija, koristiće se za pokrivanje staža osiguranja, odnosno za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i lica obuhvaćenih ovim zakonom (što znači da na prihodnoj strani neće biti potrebna dodatna sredstva po osnovu uplate doprinosa).
Takođe, neće doći do povećanja potrebnih sredstava na rashodnoj strani (sredstva za isplatu penzija ostaju na planiranom nivou). Procenjuje se da se uglavnom radi o povezivanju staža za postojeće penzionere sa privremenim rešenjima, odnosno osiguranicima koji će tek u budućem periodu steći pravo na penziju. Moguć je relativno mali priliv novih korisnika penzije (osiguranici koji imaju najmanje 53 godine života i koji uplatom doprinosa iz ovog perioda imaju uslov po osnovu „punog“ staža osiguranja), čiji se broj ne može tačno kvantifikovati, ali se ne očekuje značajan porast rashoda po osnovu priliva korisnika penzije iz ove kategorije.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Donošenjem ovog zakona prevazilazi se jedan od ključnih problema nastao kao posledica ekonomske krize tokom poslednje decenije, a koji se ogleda u neplaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje u preduzećima (privrednim društvima), ustanovama, bankama, drugim finansijskim organizacijama i zemljoradničkim zadrugama i nemogućnosti utvrđivanja staža osiguranja zaposlenima za period od 1. januara 1991. do 31. decembra 2003. godine.
Odredbama ovog zakona ovo pitanja se rešava za lica koja su još uvek u radnom odnosu ili su ranije bila u radnom odnosu kod navedenih poslodavaca, kao i za lica čiji je poslodavac prestao da postoji usled pokrenutog postupka stečaja ili likvidacije.
Zahtev za ostvarivanje prava iz ovog zakona, pored poslodavca i lica koje je kod njega zaposleno, ili je bilo zaposleno, za umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava, može podneti i lice koje ispunjava uslove za sticanje prava na porodičnu penziju.
Na ovaj način postiže se privremeno rasterećenje poslodavaca uplate doprinosa s jedne strane, a sa druge strane rešava se problem zaposlenih kojima nije plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je od uticaja na ostvarivanje prava po ovom osnovu. Pitanje prevazilaženja ovog problema je veoma aktuelizovano, a predložena zakonska rešenja bi na efikasan način rešila ovaj problem i dala pozitivne efekte.