PREDLOG ZAKONA
O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU
DEO PRVI
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje.
Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga.
Član 2.
Spoljna trgovina je prekogranični promet robe i usluga.
Direktno ulaganje u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivanja preduzeća u inostranstvu, ogranka ili predstavništva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog preduzeća, dokapitalizacija stranog preduzeća i svaki drugi oblik ulaganja domaćeg lica u kapital stranog pravnog lica sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima stranog lica.
Investicioni radovi u inostranstvu su projektantski, građevinski i zanatski radovi, inženjering poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu.
Sloboda spoljne trgovine
Član 3.
Spoljna trgovina slobodna je i bez ograničenja.
Direktna ulaganja u inostranstvu i izvođenje investicionih radova u inostranstvu slobodni su i bez ograničenja.
Promet robe koja se nalazi u inostranstvu, kao i pružanje usluga u inostranstvu u kojima učestvuje domaće lice, slobodni su.
Ograničenje, u smislu ovog zakona, je svako narušavanje slobode spoljne trgovine, a naročito zabrana, količinsko ograničenje, uslov ili dozvola (nenovčano ograničenje), kao i svaki drugi pravni akt ili postupak državnog organa koji ima takav cilj ili posledicu, uključujući i dodatno novčano opterećenje spoljne trgovine (novčano ograničenje), ali ne i uvozne dažbine propisane carinskim propisima.
Sloboda spoljne trgovine, direktnih ulaganja u inostranstvu i izvođenja investicionih radova u inostranstvu može da se ograniči samo pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Pravna lica i preduzetnici, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova iz ovog člana, imaju jednako pravo poslovanja kao i u domaćem pravnom prometu (trgovinska sposobnost).
Fizička lica, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova iz ovog člana, imaju jednaka prava kao i u domaćem pravnom prometu.
Prenos prava svojine na robi koja je pod carinskim nadzorom slobodan je i ne utiče na obavezu plaćanja uvoznih dažbina i druge obaveze koje proizlaze iz carinskih propisa.
Pravna lica, preduzetnici i fizička lica, u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova, slobodni su da svoje odnose urede po svojoj volji, u skladu sa pravom merodavnim za njihov odnos i propisima čija se primena ne može izbeći izborom prava (o zaštiti konkurencije, zaštiti potrošača i dr.).
Dozvoljena ograničenja spoljne trgovine
Član 4.
Dozvoljena ograničenja spoljne trgovine propisuju se, primenjuju i tumače u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.
(2) Pravni akti koji nisu u skladu sa ovim zakonom a koji imaju za cilj ili za posledicu ograničenje slobode spoljne trgovine, odnosno zaštitu domaće robe, usluga ili lica, ništavi su.
(3) Ograničenje spoljne trgovine dozvoljeno je samo ako:
je izričito propisano ovim zakonom;
je neophodno za postizanje ciljeva ograničenja predviđenih ovim zakonom, i
su stepen, obim i trajanje ograničenja srazmerni ciljevima ograničenja, odnosno ako su svedeni na najmanju meru neophodnu za postizanje ciljeva ograničenja dozvoljenih ovim zakonom.
(4) Ograničenja dozvoljena ovim zakonom ne smeju da imaju za cilj ili za posledicu narušavanje konkurencije između učesnika u spoljnoj trgovini.
(5) Nenovčano ograničenje propisuje se ili primenjuje samo ako se novčanim ograničenjem ne može postići cilj ograničenja propisan ovim zakonom.
(6) Ograničenje stupa na snagu po isteku roka koji ne može biti kraći od 30 dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano.
(7) Ograničenje se ukida ili se stepen, odnosno obim ograničenja sužava ili se nenovčano ograničenje zamenjuje novčanim, kad prestanu da postoje razlozi za primenu, odnosno kad se promene uslovi.
Nadležnost za ograničenja
Član 5.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), na predlog ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daljem tekstu: Ministarstvo), uvodi ograničenja.
Član 6.
Vlada određuje robu i usluge koje podležu ograničenjima.
Spisak robe iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Lica u spoljnoj trgovini
Član 7.
Domaće lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje, u skladu sa propisima Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), ima sedište u Republici, odnosno fizičko lice koje ima prebivalište u Republici.
Strano lice, u smislu ovog zakona, je:
pravno lice sa sedištem u inostranstvu;
strano fizičko lice, i
domaći državljanin sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana.
Ogranak i predstavništvo stranog lica
Član 8.
Ogranak i predstavništvo stranog pravnog lica, odnosno drugog privrednog subjekta (u daljem tekstu: osnivač) upisuje se, na zahtev osnivača, u registar u koji se upisuju pravna lica, odnosno privredna društva, u skladu sa propisima Republike koji uređuju upis u takav registar.
(2) U smislu ovog zakona:
1) ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača, koji na teritoriji Republike trajno obavlja delatnosti za koje je osnivač registrovan u zemlji sedišta. Ogranak ne može imati širu poslovnu sposobnost od osnivača, a mora poslovati u skladu sa propisima Republike i ima tretman domaćeg lica;
2) predstavništvo je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača koji na teritoriji Republike obavlja prethodne i pripremne radnje u vezi sa zaključenjem ugovora i koji ne može da zaključuje ugovore, osim za sopstvene potrebe.
Usluge stranih lica
Član 9.
Strana lica na teritoriji Republike pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju pružanje pojedinih vrsta usluga.
Upravni postupak i upravni spor
Član 10.
Na postupak donošenja pojedinačnih upravnih akata, u smislu ovog zakona, primenjuju se odredbe zakona koje uređuju opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može da se pokrene upravni spor.
Tajnost podataka
Član 11.
Podaci pribavljeni u skladu sa ovim zakonom smatraju se službenom tajnom.
Podaci iz stava 1. ovog člana ne mogu da se objavljuju niti saopštavaju trećim licima bez izričite pismene saglasnosti lica na koje se odnose, osim kad je nadležni organ obavezan da to učini, u skladu sa zakonom.
Administrativne naknade
Član 12.
Vlada, na predlog Ministarstva, može da propiše administrativnu naknadu za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su zakonom poverena javna ovlašćenja, pružaju licima u spoljnoj trgovini, samo ako je to neophodno radi naknade troškova za stvarno pružene administrativne usluge.
Iznos administrativne naknade iz stava 1. ovog člana ne može da:
bude viši od stvarnih troškova za pružene usluge;
predstavlja posrednu zaštitu domaćih lica, robe ili usluga;
predstavlja sredstvo za prikupljanje prihoda.
Sredstva naplaćena u skladu sa odredbama ovog člana prihod su budžeta Republike.
DEO DRUGI
SPOLjNA TRGOVINA ROBOM
GLAVA I
IZVOZ I UVOZ
Pojam
Član 13.
Izvoz robe je iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike na teritoriju druge države, u skladu sa carinskim propisima Republike.
Uvoz robe je unošenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge države na teritoriju Republike, u skladu sa carinskim propisima Republike.
Nacionalni tretman
Član 14.
Na strana lica koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno koja sa teritorije Republike izvoze robu, primenjuju se propisi koji se primenjuju na domaća lica.
Na uvezenu robu primenjuju se propisi koji se primenjuju na domaću robu, osim propisa kojima se utvrđuje domaće poreklo robe.
Domaća roba, u smislu stava 2. ovog člana, jeste roba poreklom iz Republike, u smislu propisa o poreklu robe.
GLAVA II
KOLIČINSKA OGRANIČENJA I DOZVOLE
1. KOLIčINSKA OGRANIčENJA
Pojam
Član 15.
Količinsko ograničenje je najveći ukupan obim pojedine robe, određen po vrednosti ili po količini, koji može da se uveze ili izveze u određenom roku, uključujući i zabranu uvoza ili izvoza.
Količinsko ograničenje se raspodeljuje na kvote.
Kvota je udeo u količinskom ograničenju dodeljen određenom licu ili grupi lica.
Uslovi za propisivanje
Član 16.
Količinsko ograničenje izvoza može da se uvede samo:
1) u slučaju kritične nestašice bitne robe ili potrebe za otklanjanjem posledica takve nestašice, ili
2) radi zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava, ako se ograničavanje izvoza primenjuje uporedo sa ograničavanjem domaće proizvodnje ili potrošnje.
Količinsko ograničenje uvoza može da se uvede kao mera zaštite:
od prekomernog uvoza, u skladu sa čl. 54. do 63. ovog zakona, ili
platnog bilansa, u skladu sa čl. 64. i 65. ovog zakona.
Raspodela kvota
Član 17.
Ministarstvo, na osnovu javnog poziva za podnošenje zahteva za dodelu kvota, dodeljuje kvote pojedinim licima u skladu sa uslovima koji uključuju naročito:
ekonomski opravdanu količinu robe obuhvaćenu kvotom;
stepen iskorišćenosti ranije dodeljenih kvota, i
mogućnost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane kvote.
Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, u roku koji ne može da bude duži od 15 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju.
Odluka o dodeli kvote sadrži uslove pod kojima se kvota dodeljuje, kao i rok u kome se kvota može iskoristiti, koji ne može biti duži od jedne godine i način obaveštavanja Ministarstva o korišćenju kvote.
Broj isporuka tokom roka u kome se kvota može iskoristiti nije ograničen.
Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa uslovima iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo može da:
stavi van snage odluku o dodeli kvote, i
dodeli kvotu narednom licu koje se prema redosledu prijema zahteva odazvalo javnom pozivu, a kome kvota nije dodeljena.
Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota.
Isključivo pravo
Član 18.
Dodeljena kvota je neprenosiva.
Lice kome kvota nije dodeljena ne može da koristi kvotu koja je dodeljena drugom licu.
2. DOZVOLE
Pojam
Član 19.
Dozvola je isprava koja se izdaje, na zahtev podnosioca, za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe.
Dozvola za uvoz
Član 20.
Dozvola za uvoz robe može da se uvede samo radi:
zaštite javnog morala;
zaštite života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka;
zaštite nacionalne bezbednosti;
zaštite životne sredine i prirodnih bogatstava, ili
primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom.
Dozvola za tranzit
Član 21.
Dozvola za tranzit robe može da se uvede samo radi:
zaštite života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka;
zaštite nacionalne bezbednosti, ili
zaštite životne sredine.
Dozvola za izvoz
Član 22.
Dozvola za izvoz robe može da se uvede samo radi:
zaštite umetničkog, istorijskog i arheološkog blaga;
zaštite prirodnih retkosti i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta;
zaštite nacionalne bezbednosti;
zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava, ili
primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom.
Postupak izdavanja dozvole
Član 23.
Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se Ministarstvu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
izvod iz registra, odnosno izvod o registrovanom podatku ako podnosilac podleže obavezi registracije, i
dokazi o ispunjenju propisanih uslova za dobijanje dozvole.
Zahtev za izdavanje dozvole ne može da bude odbijen zbog nebitnih nedostataka u dokumentaciji koji ne utiču na osnovne podatke sadržane u zahtevu.
(4) Vlada može da propiše bliže uslove za postupak izdavanja dozvola.
Nadležnost za izdavanje dozvole
Član 24.
Ministarstvo odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole.
Ministarstvo, ako je potrebno, pribavlja mišljenje drugih organa, organizacija, ustanova i udruženja, koji su dužni da dostave mišljenje u roku koji odredi Ministarstvo.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana:
ministarstvo nadležno za zaštitu zdravlja ljudi odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz opojnih droga, medicinskih sredstava i lekova;
ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, dozvole za uvoz, izvoz ili tranzit opasnih materija, otpada i izvora jonizujućih zračenja;
ministarstvo nadležno za zaštitu zdravlja biljaka i životinja odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za uvoz životinja, robe biljnog i životinjskog porekla, kao i robe koja može biti prenosilac štetočina ili bolesti na ljude, životinje ili biljke;
ministarstvo nadležno za poslove kulture odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za izvoz predmeta od umetničkog, istorijskog i arheološkog značaja.
Odluka o zahtevu za izdavanje dozvole donosi se prema redosledu prijema zahteva, u roku koji ne može da bude duži od 15 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, dozvola za uvoz i izvoz otpada izdaje se u roku koji ne može da bude duži od 60 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju.
Sadržina dozvole
Član 25.
Dozvola sadrži izreku i obrazloženje i izdaje se za jednu ili više vrsta robe.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana:
za robu biljnog i životinjskog porekla, biljke i životinje i drugu robu koja može da bude prenosilac bolesti ili štetočina koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi, biljaka i životinja, dozvola se izdaje samo za jednu vrstu robe;
za robu umetničkog, istorijskog i arheološkog značaja, dozvola se izdaje za svaki pojedini predmet; ako više predmeta čini jedinstvenu pošiljku, može da se izda jedna dozvola u kojoj je svaki od predmeta naveden i opisan.
Rok važenja dozvole
Član 26.
Dozvola važi najduže godinu dana od dana izdavanja.
Broj isporuka tokom važenja dozvole nije ograničen.
Odbijanje zahteva za izdavanje dozvole
Član 27.
Odluka kojom se odbija zahtev za izdavanje dozvole sadrži obrazloženje i donosi se u pismenoj formi, u roku iz st. 4. i 5. člana 24. ovog zakona.
Stavljanje dozvole van snage
Član 28.
Nadležno ministarstvo može dozvolu da stavi van snage:
ako se, u skladu sa zakonom, posle izdavanja dozvole ne može obaviti izvoz, uvoz ili tranzit robe za koju je dozvola izdata;
ako lice kome je dozvola izdata prekrši uslove ili rokove pod kojima je dozvola izdata;
ako su prilikom izdavanja dozvole prekršene odredbe ovog zakona ili drugih propisa, ili
ako je odluka o izdavanju dozvole doneta na osnovu netačnih podataka.
U slučaju iz stava 1. tačka 1. ovog člana, dozvola ne može da se stavi van snage za plaćenu količinu robe koja nije isporučena, osim ako se izvoz, uvoz ili tranzit te robe ne može obaviti u slučaju vanrednih okolnosti.
Vanredne okolnosti iz stava 2. ovog člana su naročito pojava štetočina, bolesti životinja i biljaka u Republici, odnosno u državi izvoza poljoprivredne robe, čiji izvoz, odnosno uvoz za posledicu ima neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi, životinja i biljaka.
Praćenje izdatih dozvola
Član 29.
Nadležno ministarstvo vodi evidenciju o izdatim dozvolama i prati ostvarivanje uslova i rokova propisanih u izdatim dozvolama.
Vlada može da propiše bliže uslove za vođenje evidencije iz stava 1. ovog člana.
GLAVA III
POSEBNI USLOVI
Posebna nadležnost
Član 30.
Ako je ugovorom, domaćim ili stranim propisom ili međunarodnim ugovorom, predviđeno da robu prilikom izvoza, uvoza ili tranzita prate isprave za čije izdavanje, odnosno overu, nije propisana nadležnost, te isprave izdaje, odnosno overava organ, odnosno drugo lice koje, na predlog Ministarstva, ovlasti Vlada.
Vlada, na predlog Ministarstva, može da propiše način izdavanja i overe isprava iz stava 1. ovog člana.
Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni uslovi
Član 31.
Izvoz, uvoz i tranzit robe podleže ispunjenju sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, ako je to propisano zakonom.
Tehnički propisi, standardi i propisi za stavljanje robe u promet
Član 32.
Roba koja se uvozi mora da zadovolji tehničke propise i propise za stavljanje u promet koji se primenjuju u Republici.
Usaglašenost sa standardima nije uslov za uvoz robe.
Roba koja nije predmet pravnog prometa u Republici ne može da se uvozi ili izvozi.
Tehnički propis, u smislu ovog zakona, utvrđuje obavezne kriterijume za stavljanje robe u promet, u cilju zaštite bezbednosti, života, zdravlja i sigurnosti ljudi, biljaka i životinja, kao i zaštite životne sredine. Tehnički propisi primenjuju se bez obzira na poreklo robe i obuhvataju osobine, tehničke specifikacije, terminologiju, simbole, pakovanje, označavanje, kao i proces ili metod proizvodnje robe.
Standard, u smislu ovog zakona, utvrđuje svojstva robe koja nisu obavezna za stavljanje robe u promet.
DEO TREĆI
MERE ZAŠTITE
Vrste
Član 33.
Vlada može da uvede mere zaštite, i to:
antidampinške dažbine;
kompenzatorne dažbine;
mere za zaštitu od prekomernog uvoza;
mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa.
Vlada može da propiše bliže uslove za primenu mera zaštite, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.
1. ANTIDAMPINŠKE I KOMPENZATORNE DAŽBINE
1) ANTIDAMPINšKE DAžBINE
Pojam
Član 34.
Antidampinška dažbina je posebna dažbina na uvoz robe koja se uvodi radi otklanjanja posledica dampinga.
Damping, u smislu ovog zakona, je uvoz robe u Republiku po ceni nižoj od normalne vrednosti te robe, koji:
izaziva ili preti da izazove znatnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji, ili
znatno usporava stvaranje domaće proizvodnje.
U smislu ovog zakona:
“normalna vrednost” je cena iste ili slične robe na tržištu države iz koje se izvozi, koja je određena u uobičajenom toku trgovine u toj državi i koja uključuje proizvodne, administrativne, prodajne i opšte troškove;
“domaća proizvodnja” je ukupna zajednička proizvodnja domaćih proizvođača iste ili slične robe koja predstavlja pretežni deo ukupne domaće proizvodnje te robe;
“slična roba” je roba koja nije u potpunosti ista ali čija su svojstva bitno slična svojstvima robe koja je predmet uvoza, odnosno roba koja je prema svojstvima u bitnoj meri zamenjiva sa robom koja je predmet uvoza.
Ako se roba iz stava 2. ovog člana ne prodaje na tržištu države iz koje se izvozi, normalna vrednost određuje se upoređivanjem sa:
cenom takve robe koja se na istom stepenu proizvodnje ili prodaje, u približno istom vremenskom periodu, izvozi u treću državu čiji tržišni uslovi su uporedivi sa tržišnim uslovima u Republici, ili
proizvodnom cenom takve robe u zemlji porekla, ako je takva cena reprezentativna, uvećanom za razuman iznos uobičajenih administrativnih, prodajnih i opštih troškova i profita.
Prilikom utvrđivanja postojanja dampinga i određivanja normalne vrednosti, uzimaju se u obzir sve razlike u uslovima prodaje, uključujući i sve razlike koje utiču na strukturu cena.
Stopa antidampinške dažbine
Član 35.
Stopa antidampinške dažbine uvodi se u visini koja je potrebna da se otkloni šteta ali koja ne može da bude viša od dampinške marže.
Dampinška marža je razlika između normalne vrednosti robe i cene po kojoj se ta roba izvozi u Republiku.
2) KOMPENZATORNE DAžBINE
Pojam
Član 36.
Kompenzatorna dažbina je posebna dažbina na uvoz robe koja se uvodi radi otklanjanja posledica subvencije koju država porekla, odnosno izvoza robe, posredno ili neposredno odobrava za proizvodnju ili za izvoz te robe u Republiku.
Subvencija, u smislu ovog zakona, je poseban, posredan ili neposredan, finansijski doprinos države porekla, odnosno izvoza robe, u korist lica koje proizvodi ili posredno ili neposredno izvozi tu robu u Republiku.
Finansijski doprinos iz stava 2. ovog člana je naročito:
neposredni prenos državnih sredstava (donacije, zajmovi, uvećanje akcijskog kapitala i sl.) ili neposredno preuzimanje obaveza (preuzimanje dugova, davanje garancije za zajmove i sl.);
odricanje države od dospelog javnog prihoda ili nenaplaćivanje takvog prihoda (carina, porez, poreski podsticaji i sl.);
državni doprinos fondovima za unapređivanje izvoza;
proizvodnja ili nabavka robe ili pružanje usluga, od strane države, osim za potrebe opšte infrastrukture (izgradnja puteva, gasifikacija i dr.);
poveravanje ili nalog drugim licima da izvrše neku od radnji iz tač. 1. do 4. ovog stava;
podsticaj uslovljen izvoznim uspehom ili korišćenjem domaće umesto uvozne robe u proizvodnji.
Finansijski doprinos iz stava 2. ovog člana smatra se posebnim ako se odobrava:
samo pojedinom licu ili grupi lica, uključujući i finansijski doprinos koji se odobrava samo pojedinom licu ili grupi lica na osnovu geografskog položaja tih lica, ali ne i doprinos koji se automatski odobrava svim licima iz stava 2. ovog člana, na osnovu zakonom propisanih kriterijuma;
samo određenom broju lica na osnovu zakonom propisanih kriterijuma, ili
u najvećoj meri samo određenom broju lica na osnovu zakonom propisanih kriterijuma (u praksi).
(5) Oslobađanje robe namenjene izvozu od poreza kome podleže takva roba kada
je namenjena domaćem tržištu ili povraćaj tog poreza, nije subvencija u
smislu ovog zakona.
Stopa kompenzatorne dažbine
Član 37.
Stopa kompenzatorne dažbine utvrđuje se u visini koja je potrebna da se otklone posledice uvoza predmetne robe ali ne može da bude viša od punog iznosa subvencije.
3) USLOVI I NADLEžNOST ZA UVOđENJE ANTIDAMPINšKIH I KOMPENZATORNIH DAžBINA
Član 38.
Vlada može da uvede obavezu plaćanja antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine ako je, nakon postupka ispitivanja sprovedenog u skladu sa ovim zakonom, na osnovu dokaza utvrđeno da postoji:
damping ili subvencija,
znatna šteta naneta domaćoj proizvodnji ili opasnost da dođe do takve štete, i
uzročna veza između dampinga ili subvencije na jednoj strani, i znatne štete ili opasnosti da dođe do znatne štete, na drugoj strani.
Znatna šteta ili opasnost da dođe do takve štete, u smislu stava 1. tačka 2 ovog člana:
postoji ako je uvoz predmetne robe doveo, odnosno ako može da dovede, do stvarnog ili mogućeg pada domaće proizvodnje, pada prodaje domaće robe, udela na tržištu, profita, produktivnosti, prihoda od investicija, iskorišćenosti kapaciteta, stvarnog ili mogućeg uticaja na promet, do pada zaliha, zaposlenosti, zarade, privrednog rasta, kao i do pada mogućnosti pribavljanja kapitala ili investicija;
utvrđuje se na osnovu svih ekonomskih činilaca, a naročito na osnovu smanjenja ili mogućeg smanjenja količine prodate robe, dobiti, udela na tržištu, produktivnosti, isplativosti ulaganja, iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta, protoka novca, ulaganja, zaposlenosti, privrednog rasta, finansijske sposobnosti, cena, kao uvećavanja damšinške marže.
(3) Uzročna veza iz stava 1. tačka 3. ovog člana postoji naročito ako:
je uvoz robe koja je predmet dampinga ili subvencije znatno povećan u odnosu na prosečan uvoz u periodu od tri godine koji prethodi periodu u kome se obavlja uvoz robe koja je predmet dampinga ili subvencije, odnosno za period za koji postoje podaci, i
su cene takve uvozne robe znatno niže od cena slične domaće robe i kada je takav uvoz uticao na smanjenje cena slične domaće robe u značajnoj meri, odnosno kada je sprečio povećanje cena domaće robe do koga bi inače došlo.
(4) Ako se u postupku ispitivanja utvrdi da znatna šteta nastaje i zbog drugih uzroka, a ne isključivo zbog dampinškog, odnosno subvencionisanog uvoza, šteta nastala iz drugih uzroka ne može da bude osnov za uvođenje kompenzatornih, odnosno antidampinških dažbina.
(5) Drugi uzroci iz stava 4. ovog člana uključuju naročito:
količinu i cenu uvezene robe koja nije predmet subvencije ili dampinga;
smanjenje tražnje ili promene u oblicima potrošnje;
narušavanje konkurencije između domaćih i stranih proizvođača;
razvoj tehnologije proizvođača uvezene robe;
izvozni učinak i produktivnost domaće proizvodnje.
(6) Ako je uvoz određene vrste robe iz više država istovremeno predmet postupka ispitivanja, mogu da se procene kumulativni efekti takvog uvoza ako se utvrdi da je:
dampinška marža, odnosno finansijski doprinos, iz svake pojedine države, manji od dva procenta u odnosu na izvoznu cenu robe;
udeo uvoza iz svake pojedine države veći od tri procenta u odnosu na ukupan uvoz iste ili slične robe u Republiku, ili ako je ukupan udeo uvoza te robe iz tih država veći od sedam procenata u odnosu na ukupan uvoz iste ili slične robe u Republiku, i
procena kumulativnog efekta takvog uvoza primerena uslovima konkurencije između proizvođača iste ili slične uvezene robe i uslovima konkurencije između proizvođača iste ili slične uvezene robe i domaće robe.
4) POSTUPAK ISPITIVANJA
Pokretanje postupka ispitivanja
Član 39.
Ministarstvo sprovodi postupak ispitivanja:
po službenoj dužnosti, ako postoje dokazi o dampinškom, odnosno subvencionisanom uvozu, uzročnoj vezi i šteti, ili
na osnovu pismenog zahteva podnetog od strane domaćih proizvođača, odnosno lica koje su oni ovlastili za podnošenje zahteva.
Smatra se da su zahtev podneli domaći proizvođači ako:
zahtev podnesu oni ili lice koje su oni ovlastili ili zahtev podrže domaći proizvođači čija ukupna zajednička domaća proizvodnja predstavlja više od 25% ukupne domaće proizvodnje iste ili slične robe, i
ukupna zajednička domaća proizvodnja proizvođača iz tačke 1. ovog stava predstavlja više od 50% proizvodnje domaćih proizvođača robe koja je predmet ispitivanja koji podnose zahtev, podržavaju zahtev i suprotstavljaju se zahtevu.
.
Domaći proizvođači vrste robe koja je predmet ispitivanja, koji su lica povezana sa licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu ili dampinšku robu, odnosno lica koja su istovremeno proizvođači i uvoznici takve robe, ne smatraju se domaćim proizvođačima u smislu tačke 2. stava 1. ovog člana.
Domaći proizvođači koji su lica povezana sa licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampinšku robu, u smislu stava 3. ovog člana su domaći proizvođači koji:
posredno ili neposredno imaju kontrolu nad licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampinšku robu;
su pod posrednom ili neposrednom kontrolom lica koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampinšku robu;
su pod posrednom ili neposrednom kontrolom trećeg lica koje istovremeno ima kontrolu nad licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampinšku robu, ili
zajednički sa licima koja u Republiku uvoze ili u Republiku izvoze subvencionisanu, odnosno dampinšku robu imaju posrednu ili neposrednu kontrolu nad trećim licem, ako postoji osnovana sumnja da veza može da prouzrokuje ponašanje drugačije od ponašanja nepovezanih domaćih proizvođača.
Uz zahtev za pokretanje postupka ispitivanja podnosilac dostavlja potrebne dokaze i podatke, a naročito:
podatke o podnosiocu zahteva i o njegovom udelu u ukupnoj proizvodnji domaćih proizvođača. Uz zahtev podnet u ime domaćih proizvođača prilaže se i spisak svih poznatih domaćih proizvođača robe za koju se traži pokretanje postupka, kao i podaci o količini i vrednosti domaće proizvodnje iste ili slične robe;
podatke o robi za koju se traži pokretanje postupka ispitivanja;
podatke o državi ili državama porekla ili izvoza, o svakom poznatom licu koje u Republiku uvozi, odnosno izvozi ili u inostranstvu proizvodi predmetnu robu;
podatke o cenama takve robe, a naročito o cenama u državi porekla ili izvoza;
podatke o promeni količine robe za koju se traži pokretanje postupka, posledicama uvoza takve robe na cene sličnih proizvoda na domaćem tržištu i uticaj takvog uvoza na domaće proizvođače;
dokaze o dampingu, odnosno subvenciji;
dokaze o uzročnoj vezi, i
dokaze o šteti.
Prethodni postupak
Član 40.
Ministarstvo obaveštava Vladu o podnetom zahtevu, odnosno o postojanju dokaza o dampinškom ili subvencionisanom uvozu, uzročnoj vezi i šteti.
Vlada o podnetom zahtevu, odnosno o postojanju dokaza o uvozu dampinške ili subvencionisane robe, uzročnoj vezi i šteti, obaveštava vladu države iz koje se izvozi predmetna roba, kao i zainteresovana domaća i strana lica.
Vlada, u slučaju uvoza subvencionisane robe, može da obavi konsultacije sa vladom države iz koje se izvozi predmetna roba, pre započinjanja postupka ispitivanja, sa ciljem da utvrdi spremnost za izmenu politike subvencionisanja.
Ministarstvo ispituje podneti zahtev, odnosno dokaze o uvozu dampinške ili subvencionisane robe, uzročnoj vezi i šteti i obaveštava Vladu o potrebi pokretanja postupka ispitivanja.
Vlada, po okončanju prethodnog postupka, odlučuje o pokretanju postupka ispitivanja.
Postupak ispitivanja
Član 41.
Ministarstvo, na osnovu odluke Vlade iz stava 5. člana 40. ovog zakona, pokreće postupak ispitivanja.
Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivanja pribavlja mišljenja drugih organa, organizacija, udruženja i ustanova.
Član 42.
Zainteresovana lica, uključujući naročito lica koja predmetnu robu koriste u proizvodnji, kao i reprezentativne organizacije potrošača, mogu da učestvuju u postupku ispitivanja u cilju zaštite svojih interesa.
Zainteresovanom licu se, na njegov zahtev:
dostavlja primerak podnetog zahteva, sa svim dopunama;
omogućava uvid u dokaze i informacije koje su pribavljene u postupku ispitivanja.
Član 43.
Ministarstvo, radi provere prikupljenih podataka ili pribavljanja novih, može da sarađuje sa stranim organima, ustanovama, udruženjima i licima.
Član 44.
Ministarstvo, pre donošenja odluke o postojanju dampinga, odnosno subvencije, obaveštava strane u postupku i zainteresovana lica o bitnim činjenicama i poziva ih da se izjasne u roku od 30 dana od dana kada je poziv dostavljen.
Ministarstvo, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, donosi odluku o postojanju dampinga, odnosno subvencije.
Član 45.
Lice koje na teritoriju Republike izvozi dampinšku, odnosno subvencionisanu robu, može u toku postupka ispitivanja da ponudi, odnosno prihvati obavezu da poveća cenu robe koja je predmet postupka ispitivanja u iznosu koji je potreban da se šteta otkloni.
Ministarstvo ne može da zahteva povećanje cene u iznosu većem od iznosa dampinške marže, odnosno subvencije.
Ministarstvo, ako utvrdi da su povećanjem cene otklonjene buduće posledice dampinga ili subvencije, može da prekine ili obustavi postupak ispitivanja, po službenoj dužnosti ili na zahtev lica iz stava 1. ovog člana.
Protiv odluke iz stava 3. ovog člana može da se izjavi žalba Vladi.
Član 46.
Postupak ispitivanja prekinut u skladu sa članom 45. stav 3. ovog zakona, može da se nastavi:
na zahtev lica koje je prihvatilo obavezu povećanja cene;
na zahtev države iz koje se izvozi subvencionisana roba, ili
po službenoj dužnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako se utvrdi da ne postoji damping ili subvencija koji prouzrokuju znatnu štetu, preuzeta obaveza povećanja cena prestaje, osim ako je utvrđeno da damping ili subvencija ne postoji usled preuzete obaveze povećanja cene.
Ako se po okončanom postupku ispitivanja utvrdi da postoji damping, odnosno subvencija, koji prouzrokuju znatnu štetu, primenjuje se preuzeta obaveza povećanja cene.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, odluka o uvođenju antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine, ne primenjuje se na robu lica koje je prihvatilo obavezu povećanja cene.
Član 47.
Ministarstvo prati primenu obaveze povećanja cene.
Lice koje je prihvatilo obavezu povećanja cene dužno je da Ministarstvu omogući proveru podataka o ispunjavanju obaveze povećanja cene.
Privremene mere
Član 48.
Vlada, na predlog Ministarstva, ako utvrdi da postoji kršenje preuzete obaveze povećanja cene, može da uvede privremene mere.
Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja postupka ispitivanja, ako:
utvrdi da je verovatno postojanje dampinga, odnosno subvencije i prouzrokovane štete;
utvrdi da zbog odlaganja primene antidampinških, odnosno kompenzatornih dažbina, mogu nastupiti teško otklonjive štetne posledice, i
stranama u postupku i zaintersovanim licima omogući učešće u postupku, u cilju zaštite svojih interesa.
Privremene mere iz st. 1. i 2. ovog člana su:
polaganje jemstva u iznosu jednakom privremeno utvrđenoj antidampinškoj ili kompenzatornoj dažbini obračunatoj za period u skladu sa stavom 5. ovog člana, ili
privremena antidampinška, odnosno kompenzatorna dažbina, ako Ministarstvo utvrdi da polaganje jemstva ne obezbeđuje dovoljnu garanciju.
Odluka o uvođenju privremenih mera objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije» i ne može stupiti na snagu pre isteka roka od osam dana od dana objavljivanja.
Privremene mere ostaju na snazi najduže šest meseci od dana stupanja na snagu odluke o uvođenju privremene antidampinške dažbine, odnosno četiri meseca od dana stupanja na snagu odluke o uvođenju privremene kompenzatorne dažbine.
Član 49.
Ako je konačan iznos antidampinške ili kompenzatorne dažbine veći od plaćenog, odnosno položenog iznosa u skladu sa odlukom o uvođenju privremene mere, neće se naplatiti razlika.
(2) Ako se po okončanju postupka ispitivanja ne utvrdi postojanje dampinaga ili subvencije, odnosno ako je konačan iznos antidampinške ili kompenzatorne dažbine manji od iznosa plaćenog u skladu sa privremenom merom, plaćeni iznos, odnosno razlika, vraća se bez odlaganja.
Član 50.
Lice koje tokom perioda na koji se odnosi postupak ispitivanja nije na teritoriju Republike uvozilo, odnosno izvozilo robu koja podleže antidampinškoj dažbini, a koje nije povezano lice sa licima koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno izvoze robu koja podleže ovoj meri, ili sa proizvođačima te robe, može da zahteva od Ministarstva da bez odlaganja razmotri opravdanost primene antidampinške dažbine na robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i da utvrdi odgovarajuću antidampinšku dažbinu na robu tog lica, odnosno da izuzme robu tog lica od obaveze plaćanja antidampinške dažbine.
Lice čija roba podleže kompenzatornoj dažbini ali koje nije učestvovalo u postupku ispitivanja, osim zbog odbijanja saradnje, može da zahteva od Ministarstva da bez odlaganja utvrdi posebnu kompenzatornu dažbinu na robu koju uvozi, odnosno izvozi.
Do donošenja odluke po zahtevu iz st. 1. i 2. ovog člana:
na uvoz robe podnosioca zahteva ne primenjuju se antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine;
Ministarstvo može da zahteva polaganje jemstva radi obezbeđenja naplate antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine.
Okončanje postupka ispitivanja
Član 51.
Postupak ispitivanja okončava se najkasnije u roku od 12 meseci od dana pokretanja.
Odluka
Član 52.
Ministarstvo, po okončanju postupka ispitivanja, obaveštava Vladu o postojanju dampinga, odnosno subvencije.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se, bez odlaganja, u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Vlada odlučuje o uvođenju antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine, najkasnije u roku od 45 dana od dana objavljivanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana.
Odluka iz stava 3. ovog člana objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Primena mera
Član 53.
Ministarstvo, tokom primene antidamšinških, odnosno kompenzatornih dažbina, ispituje potrebu za daljom primenom antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine, u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju postupak ispitivanja.
Vlada, na predlog Ministarstva, ukida antidampinšku, odnosno kompenzatornu dažbinu, ako utvrdi da su prestali razlozi koji su doveli do uvođenja antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine.
Antidampinška, odnosno kompenzatorna dažbina, kao i obaveza povećanja cene iz člana 45. ovog zakona, primenjena u skladu sa članom 46. st. 3. i 4. ovog zakona ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni šteta, a najduže pet godina:
od dana uvođenja antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine, uključujući i period primene privremene mere, ili
ako je u skladu sa stavom 1. ovog člana odlučeno da se anditampinška, odnosno kompenzatorna dažbina primenjuje od dana donošenja poslednje takve odluke.
Ministarstvo može da produži rok iz stava 3. ovog člana ako:
postupak iz stava 1. ovog člana pokrenut pre isticanja roka iz stava 3. ovog člana nije okončan, i
postoji osnovana sumnja o daljem postojanju dampinga, odnosno subvencije, i štete.
U slučaju iz stava 1. člana 48. ovog zakona, antidampinška, odnosno kompenzatorna dažbina može da se primeni i na robu uvezenu u periodu od 90 dana pre stupanja na snagu odluke o uvođenju privremenih mera ali ne i na robu koja je u tom periodu uvezena u skladu sa prihvaćenom obavezom povećanja cene.
2. MERE ZAŠTITE OD PREKOMERNOG UVOZA
Vrste
Član 54.
Mere zaštite od prekomernog uvoza su:
količinsko ograničenje uvoza određene robe, ili
uvođenje dodatne uvozne dažbine na uvoz određene robe.
Uslovi
Član 55.
Vlada, na predlog Ministarstva koji je donet po okončanju postupka ispitivanja, može da uvede mere zaštite od prekomernog uvoza (u daljem tekstu: mere zaštite), u cilju otklanjanja ozbiljne štete ili opasnosti od ozbiljne štete, ako utvrdi da:
je uvoz određene robe u odnosu na domaću proizvodnju iste, slične ili neposredno konkurentske robe povećan;
uvoz određene robe nanosi ili preti da nanese ozbiljnu štetu domaćoj proivodnji iste, slične ili neposredno konkurentske robe, i
je povećan uvoz neposredan uzrok ozbiljne štete ili opasnosti od ozbiljne štete, pri čemu se šteta prouzrokovana drugim uzrocima ne uzima u obzir.
U smislu stava 1. ovog člana:
“ozbiljna šteta“ je značajno i sveobuhvatno slabljenje položaja domaće proizvodnje, što se utvrđuje naročito na osnovu :
– povećanja uvoza predmetne robe;
– udela povećanog uvoza na tržištu Republike, ili
– umanjenja prodaje, proizvodnje, produktivnosti, iskorišćenosti kapaciteta, zarade ili zaposlenosti kod domaćih proizvođača predmetne robe.
«opasnost od ozbiljne štete“ je ozbiljna šteta koja je na osnovu utvrđenih činjenica nesumnjivo neizbežna;
«domaća proizvodnja» je zajednička proizvodnja svih domaćih proizvođača iste, slične ili neposredno konkurentske robe, odnosno domaćih proizvođača čija zajednička proizvodnja takve robe predstavlja više od 50% ukupne domaće proizvodnje te robe.
Postupak ispitivanja
Član 56.
Ministarstvo, ako smatra da postoje okolnosti iz člana 55. ovog zakona, po službenoj dužnosti pokreće postupak ispitivanja radi utvrđivanja tih okolnosti.
Ministarstvo obaveštava Vladu o pokretanju postupka ispitivanja.
Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivanja pribavlja mišljenja drugih organa, organizacija, ustanova i udruženja.
Član 57.
Ministarstvo, po okončanom postupku ispitivanja, obaveštava Vladu o rezulatima tog ispitivanja.
Vlada odlučuje o vrsti i trajanju mera zaštite od prekomernog uvoza.
Privremene mere
Član 58.
Vlada, na predlog Ministarstva, u hitnim slučajevima može da uvede privremenu meru uvođenja dodatne uvozne dažbine, u trajanju od najduže 200 dana, ako je u postupku ispitivanja utvrđeno.
da je povećani uvoz prouzrokovao ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu, i
ako bi odlaganje prouzrokovalo nastupanje teško otklonjivih štetnih posledica.
Privremena mera iz stava 1. ovog člana stupa na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ako se u postupku ispitivanja utvrdi da povećani uvoz nije izazvao niti preti da izazove ozbiljnu štetu domaćim proizvođačima, iznos naplaćen na osnovu stava 1. ovog člana vraća se bez odlaganja.
Količinsko ograničenje
Član 59.
Ako se kao zaštitna mera uvede količinsko ograničenje, uvoz ne može da se ograniči na količinu manju od prosečne količine uvoza u trogodišnjem periodu koji prethodi periodu prekomernog uvoza na koji se odnosi postupak ispitivanja ili perioda za koji postoje statistički podaci, osim ako je nesumnjivo utvrđeno da je za sprečavanje ili otklanjanje posledica ozbiljne štete neophodan viši nivo zaštite.
Primena mera zaštite
Član 60.
Mera zaštite primenjuje se na uvoz sve robe iz člana 55. stav 1. ovog zakona, nezavisno od države porekla.
Mera zaštite primenjuje se samo u meri koja je potrebna da se spreči ili otkloni ozbiljna šteta ili da se omogući prilagođavanje domaće proizvodnje tržišnim uslovima.
Član 61.
Mera zaštite ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni šteta, a najduže četiri godine od njenog uvođenja, uključujući i period primene privremene mere zaštite.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana Vlada, na predlog Ministarstva, može da produži period primene mere zaštite ako utvrdi da:
je primena mere zaštite i dalje neophodna za sprečavanje ili otklanjanje posledica ozbiljne štete, i
postoje dokazi da se domaća proizvodnja prilagođava tržišnim uslovima.
Ukupan rok primene mere zaštite ne može da bude duži od osam godina od dana njenog uvođenja, uključujući i period primene privremene mere zaštite.
Merom zaštite čija je primena produžena u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana ne može da se uvede viši stepen zaštite od stepena pre produženja.
Član 62.
Vlada, u redovnim vremenskim periodima, postepeno smanjuje stepen mere zaštite koja se primenjuje duže od jedne godine.
Ministarstvo, po službenoj dužnosti, ispituje potrebu za primenom mere zaštite koja se primenjuje duže od tri godine najkasnije pre isteka polovine perioda za koji je ta mera uvedena.
Vlada može da meru zaštite stavi van snage ili da ubrza smanjivanje stepena zaštite.
Član 63.
Mera zaštite ne može da se uvede za uvoz robe koji je prethodno bio predmet takve mere pre isteka roka jednakog periodu primene takve mere.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može da bude kraći od dve godine.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, ako predmetna roba nije bila predmet mere zaštite više od dva puta u periodu od pet godina pre uvođenja mere zaštite, mera zaštite u trajanju od najduže 180 dana može da se uvede po isteku roka od godinu dana.
3. MERE ZAŠTITE RAVNOTEŽE PLATNOG BILANSA
Uslovi i postupak
Član 64.
Vlada, na predlog Ministarstva, radi zaštite ravnoteže platnog bilansa, može da uvede količinsko ograničenje uvoza ako je to neophodno za:
zaustavljanje znatnog opadanja deviznih rezervi, odnosno sprečavanje neposredne opasnosti od znatnijeg opadanja deviznih rezervi, ili
uvećanje veoma niskih deviznih rezervi.
Ministarstvo utvrđuje činjenice iz stava 1. ovog člana na osnovu mišljenja Narodne banke Srbije.
Mere zaštite ravnoteže platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene radi zaštite domaćih proizvođača.
Primena
Član 65.
Mere zaštite ravnoteže platnog bilansa primenjuju se dok je to potrebno, a stepen zaštite postepeno se ublažava sa poboljšavanjem platnog bilansa.
Mere zaštite ravnoteže platnog bilansa ne primenjuju se na uvoz robe koja se uvozi radi zaštite prava intelektualne svojine.
Vlada može da propiše bliže uslove za primenu mera zaštite ravnoteže platnog bilansa.
DEO ČETVRTI
PRIVREMENI REžIMI I MERE
Član 66.
Privremeni režimi i mere primenjuju se, ako je potrebno, radi primene odredaba drugih propisa, koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, a najduže do dana pristupanja Republike Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Član 67.
Ministarstvo može da odobri da domaće lice robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i usluge u spoljnoj trgovini plati, odnosno naplati u robi ili uslugama, a naročito:
opremu, repromaterijal i sirovine namenjene proizvodnji robe i pružanju usluga za izvoz;
robu koja se u Republici ne proizvodi ili se ne proizvodi u količinama dovoljnim za snabdevanje domaćeg tržišta;
robu koja se proizvodi u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, ako se naplata vrši u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi, i
robu, odnosno usluge koje se na drugi način ne mogu platiti, odnosno naplatiti.
Vlada može da propiše bliže uslove za plaćanje i naplatu u robi, odnosno uslugama.
Član 68.
Roba koja se nalazi u Republici i koja je prodata stranom licu a isporučena na teritoriji Republike, može da se naplati u skladu sa propisima koji uređuju devizno poslovanje.
Član 69.
Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga može da se vrši bez plaćanja, odnosno naplate:
radi reklamiranja;
ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj tehničkoj dokumentaciji koji prate izvezenu, odnosno uvezenu robu;
ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj tehničkoj dokumentaciji koji služe za učešće na međunarodnim javnim nadmetanjima;
ako se opremaju predstavništva, odnosno ogranci ili vrši ulaganje;
ako se roba šalje ili prima u humanitarne, naučno-prosvetne, kulturne, zdravstvene, ekološke, socijalne, sportske, verske i druge nekomercijalne svrhe;
ako se roba šalje ili prima kao pomoć radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, ekološkog udesa i drugih oblika više sile.
Ministarstvo, radi ispunjenja obaveza iz ugovora, može da odobri izvoz i uvoz robe i usluga bez plaćanja, odnosno naplate.
(3) Vlada može da propiše bliže uslove za izvoz i uvoz bez plaćanja, odnosno naplate.
Član 70.
Domaće lice plaćenu robu ne mora da uveze ako se:
roba koja se nalazi u inostranstvu i isporučuje u inostranstvu na osnovu ugovora (prodaja, zakup, lizing i dr.);
roba unosi u zemlju u drugom postupku, u skladu sa carinskim propisima (aktivno i pasivno oplemenjivanje, carinsko skladištenje i dr).
Član 71.
Vlada, u cilju unapređivanja spoljnotrgovinskog poslovanja i efikasnije primene ovog zakona i drugih propisa koji utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, može da propiše obavezu evidencije ili izveštavanja o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i sadržaj tih evidencija i izveštaja.
Primena odredbe stava 1. ovog člana ne može da ima za cilj ili za posledicu dodatno ograničenje slobode spoljne trgovine.
Član 72.
Domaće lice, u roku od 30 dana od dana direktnog ulaganja u inostranstvu, radi evidentiranja, Ministarstvu dostavlja izvod iz registra u kome je upisano takvo preduzeće, ogranak ili predstavništvo, sa overenim prevodom, kao i izveštaj, koji sadrži naročito:
ime, odnosno poslovno ime domaćeg lica i prebivalište odnosno sedište domaćeg lica;
poslovno ime i sedište stranog preduzeća, odnosno ogranka ili predstavništva;
visinu uloga, i
lične podatke o licu odgovornom za poslovanje stranog preduzeća, ogranka, odnosno predstavništva.
Domaće lice, u roku od 30 dana od dana statusnih promena koje utiču na ulog iz stava 1. ovog člana, odnosno od dana prestanka poslovanja preduzeća, ogranka ili predstavništva u inostranstvu, radi evidentiranja, Ministarstvu dostavlja izveštaj o promenama i izvod iz registra u kome je upisano takvo preduzeće, ogranak ili predstavništvo, sa overenim prevodom.
Rok iz st. 1. i 2. ovog člana počinje da teče od dana kada je izvršeno plaćanje po osnovu neposrednog ulaganja u inostranstvu.
Dobit ostvarenu ulaganjem u inostranstvu domaće lice unosi u Republiku u skladu sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje, osim dobiti koju koristi za dalje ulaganje u inostranstvu.
Domaće lice koje na osnovu odredbe stava 4. ovog člana ne unosi dobit u Republiku o tome obaveštava ministarstvo nadležno za poslove finansija i Narodnu banku Srbije u roku u kome se, u skladu sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje, dobit ostvarena u inostranstvu unosi u Republiku.
Odredbe st. 1. do 6. ovog člana shodno se primenjuju na sve oblike ulaganja u inostranstvu.
Domaće lice, radi evidentiranja, obaveštava Ministarstvo o zaključenju, izmeni, dopuni i prestanku ugovora o investicionim radovima u inostranstvu, u roku od 30 dana od dana zaključenja, izmene, dopune ili prestanka ugovora.
Član 73.
(1) Radi podsticanja dugoročne proizvodne kooperacije, odobrava se carinski kontigent za uvoz robe koja je predmet ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, bez plaćanja carine, u skladu sa carinskim propisima.
(2) Carinski kontigent iz stava 1. ovog člana odobrava se ako je ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji evidentiran kod Ministarstva, za uvoz:
reprodukcionog materijala,
poluproizvoda,
delova, sklopova, ili
gotovih proizvoda.
(3) Ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, u smislu ovog zakona, je ugovor zaključen između domaćeg i stranog lica radi zajedničke proizvodnje, razvoja, specijalizacije ili osvajanja proizvodnje.
(4) Vlada propisuje bliže uslove za podsticaj dugoročne proizvodne kooperacije.
Član 74.
Vlada, u cilju unapređenja spoljnotrgovinskog poslovanja, može da propiše uslove za povraćaj carinskih dažbina, poreza, dela vozarine, kao i druge podsticaje.
Član 75.
Dan pružanja usluge u spoljnoj trgovini određuje se ugovorom.
Ministarstvo propisuje dan pružanja usluge ukoliko taj dan nije određen ili odrediv na osnovu ugovora.
DEO PETI
KAZNENE ODREDBE
Član 76.
Novčanom kaznom od 25. 000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje ne ispuni obavezu evidentiranja ili izveštavanja o pojedinom poslu spoljne trgovine propisanu u skladu sa članom 71. stav 1. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 12.500 do 125.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice.
Član 77.
Novčanom kaznom od 25. 000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:
Ministarstvu ne dostavi izveštaj, u skladu sa članom 72. st. 1. i 2. ovog zakona;
ne obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija i Narodnu banku Srbije, u skladu sa članom 72. stav 5. ovog zakona.
(2) Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 12.500 do 125.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana fizičko lice.
DEO ŠESTI
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 78.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnotrgovinkom poslovanju (“Službeni list SRJ”, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01) i propisi doneti na osnovu tog zakona.
Na upravne postupke u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinkom poslovanju (“Službeni list SRJ”, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01), u kojima nije doneta konačna odluka do dana početka primene ovog zakona, primenjuje se ovaj zakon.
Prava iz pojedinačnih akata stečena na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju koja nisu u celini iskorišćena do dana početka primene ovog zakona, mogu se iskoristiti u rokovima utvrđenim tim pojedinačnim aktima.
Prekršajni postupci i postupci po privrednim prestupima koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona biće okončani u skladu sa odredbama ovog zakona, ako je to povoljnije za učinioca.
(5) Prekršajni postupci i postupci po privrednim prestupima koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona, na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, za dela koja nisu kao prekršaji, odnosno privredni prestupi, propisani ovim zakonom, obustavljaju se.
Član 79.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije “.
OBRAZLOŽENjE
I. Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju sadržan je u članu 72. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina; svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine; pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, njihovih udruženja i komora; finansijski sistem; sistem u oblastima ekonomskih odnosa s inostranstvom, tržišta, međunarodni položaj i odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama i sl.
II. Razlozi za donošenje Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju
Usvajanje predloženog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uključuje se u okvir niza zakonodavnih aktivnosti koje je Republika Srbija preduzela kako bi oformila pravni i institucionalni okvir za potrebne promene.
Postojeći Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju je restriktivan, u savremenim uslovima onemogućava razvoj ekonomskih odnosa sa inostranstvom i smetnja je pristupanju naročito Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji (EU). Novi zakon treba da uspostavi pravni okvir u skladu sa pravilima STO i EU, čime će se omogućiti pristupanje ovim organizacijama ali prevashodno treba da omogući domaćoj privredi nesmetan pristup spoljnoj trgovini, ravnopravan nastup domaćih subjekata na svetskom tržištu, da pruži sve mere zaštite domaće privrede dozvoljene pravilima STO i EU, kao i da unapredi strana ulaganja pružanjem spoljnotrgovinskog okvira u skladu sa najboljom svetskom praksom koja je potvrđena u pravilima STO i EU. Počev od petooktobarskih promena, Vlada na razuman način tumači i primenjuje postojeći Zakon ali razumno tumačenje restriktivnog zakona nedovoljno je za utvrđivanje sigurnog reformskog pravnog okvira za ovu ključnu oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Stoga je usvajanje predloženog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju hitno i neophodno.
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju jedan je od osnovnih sistemskih zakona kojim se uspostavlja i garantuje primena međunarodno ustanovljenih pravila i principa tržišne ekonomije i stvara pravni osnov za uređenje celine spoljnotrgovinkog sistema (vancarinska zaštita, postupci izdavanja dozvola, tehnički propisi i sanitarna i fitosanitarna zaštita), uz carinske i devizne propise. Usvajanje novog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju se u tom okviru nameće kao imperativ za unapređenje opšte privredne klime u zemlji, što će dovesti i do uvećanja stranih ulaganja.
Cilj Zakona je da se obezbedi sloboda spoljne trgovine, koja se može ograničiti, radi zaštite interesa Republike Srbije, u skladu sa pravilima STO i EU. Naime, među prioritetnim ciljevima je proces integracije Republike Srbije u tokove međunarodnog trgovinskog sistema koji se, za nas, odvija kroz dva paralelna okvira: Svetska trgovinska organizacija i Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, pri čemu pregovori za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU predstavljaju viši i obuhvatniji nivo zahteva (tzv. STO plus). Paralelizam ova dva procesa proističe iz podudarnosti spoljnotrgovinskog sistema EU sa principima i pravilima STO čija je EU najznačajnija članica, pored SAD. Tako se članstvo u STO postavlja kao jedan od uslova za članstvo u EU. Proces pristupanja STO podrazumeva harmonizaciju nacionalnih zakona i drugih propisa sa propisima i principima sistema STO, koji obuhvata širok dijapazon pravila vezanih za kretanje roba i usluga i koji predstavlja najširu osnovu međunarodno prihvaćenih standarda na polju trgovinske politike, danas primenjenu u oko 150 država.
Postojeći Zakon je veoma restriktivan, nesavršenim rešenjima omogućava zloupotrebe, bitno narušava slobodu i ravnopravnost učesnika u spoljnoj trgovini, opterećuje i veoma usporava privredu i državnu upravu, a ne sadrži bitne instrumente spoljnotrgovinske politike, niti uslove i režim za njihovu primenu, te onemogućava pristupanje STO i ozbiljne pregovore sa EU. Postojeći Zakon omogućava državnu intervenciju i kontrolu na necelishodan način i sadrži niz restriktivnih i diskriminatornih koncepata koji su u svojoj celini ekonomski štetni. Ciljevi uključivanja Republike Srbije u međunarodne trgovinske tokove i potreba proširenja njenih trgovinskih odnosa sa svim zemljama nalažu ukidanje ovakvih koncepata i uvođenje slobode spoljne trgovine kao osnovnog rukovodećeg principa u regulisanju ove oblasti.
Predloženi zakon će korenito promeniti postojeće zakonodavno stanje i ustanoviti režim spoljne trgovine u skladu sa zahtevima savremene privrede i potreba Republike Srbije. U tom smislu, novi Zakon će ustanoviti garanciju slobode spoljne trgovine, pojednostaviti uslove za obavljanje spoljne trgovine, uvesti sveobuhvatne mere zaštite domaće privrede i utvrditi jasne postupke za primenu ograničenja i mera zaštite.
Naročito napominjemo da novi Zakon neće uređivati “posebne oblike” spoljne trgovine i to dugoročnu proizvodnu kooperaciju, kompenzacione poslove, reeksport, konsignaciono poslovanje i druga slična institucionalna rešenja. Teorija i praksa socijalističkog pravnog sistema smatrala je da ovi «viši oblici privredne saradnje sa inostranstvom» treba da budu posebno uređeni, i u to ime su propisivani takvi “oblici” sa posebnim uslovima koje je bilo potrebno ispuniti, sa propisanom sadržinom i formom ugvora, što je veoma ograničavajuće imajući u vidu naročito odobrenje državne uprave za sklapanje takvih poslova. Ovakva rešenja, u doba preovlađujuće privatne svojine u svim oblastima privrede i globalnog tržišta, predstavljaju ozbiljnu smetnju za privredne tokove sa inostranstvom. Naravno, novi Zakon neće onemogućiti obavljanje takvih poslova, nasuprot, samo će ostaviti slobodu privrednicima da svoje odnose urede kako im odgovara. Pored toga, odgovarajuće aspekte pojedinih poslova koji su u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju uređeni kao “posebni oblici”, a koje je potrebno urediti u cilju zaštite opšteg interesa, uređuje Carinski zakon. Ti aspekti predstavljaju carinsku materiju te ne pripadaju nadležnosti spoljnotrgovinskih propisa i stoga ne mogu i dalje biti uređeni novim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Pored odredaba Carinskog zakona, postoji objektivna potreba, nametnuta nasleđenim stanjem, za uređivanjem pojedinih aspekata poslova koji su do danas smatrani “posebnim oblicima”. Predloženi tekst sadrži odgovarajuće odredbe koje će se primenjivati u prelaznom periodu. Stoga su posebno omogućeni, naročito, podsticaji ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, naplata u robi, odnosno uslugama (kompenzacije), obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu, ulaganja u inostranstvu, kao i evidentiranje i obaveštavanje o pojedinim poslovima. Ulaganja i investicioni radovi u inostranstvu podležu izričito propisanoj obavezi evidentiranja radi olakšavanja donošenja odluka spoljnotrgovinske politike i primene poreskih i deviznih propisa Republike. Takođe, Nacrt posebno predviđa garanciju prava na besplatno poslovanje u pojedinim taksativno nabrojanim slučajevima. Reeksport je uređen odredbama Carinskog zakona, kao i konsignaciono poslovanje, tako da nema potrebe za dupliranjem odredaba u predloženom tekstu, koji ipak sadrži pravni osnov za obavljanje poslova koji su do sada smatrani izvozno-uvoznim carinjenjem bez prelaska carinske linije ali bez nepotrebnog administriranja.
Usvajanje novog zakona će omogućiti: (1) ravnopravnost svih učesnika u spoljnoj trgovini na domaćem tržištu i ravnopravan položaj domaćih privrednika na svetskom tržištu i to garantovanjem slobode i jednakosti; (2) zaštitu domaćeg tržišta, bitno širu od danas postojeće, pomoću mera zaštite kakve do sada nisu postojale ili nisu bile razrađene; (3) ubrzavanje pristupanja državne zajednice STO usvajanjem principa te organizacije čime će se domaćim privrednicima omogućiti da pod tretmanom najpovlašćenije nacije posluju sa oko 150 zemalja, uključujući i EU; (4) ubrzavanje pristupanja EU; (5) zadržavanje pojedinih postojećih ustanova tokom prelaznog perioda, u odgovarajućem obliku, radi prilagođavanja domaće privrede. Ovde pre svega imamo u vidu “privremene režime i mere”, odnosno odredbe kojima se omogućava promet određenim robama i propisivanje posebnih uslova za vođenje određenih sponjnotrgovinskih poslova.
Pravni i institucionalni okvir spoljne trgovine biće bitno jednostavniji i jasniji a daleko sveobuhvatniji i efikasniji, pomoću savremenih odredbi čiji jezik odgovara jeziku sporazuma STO i savremene trgovinske prakse, a ujedno su u svakoj mogućoj meri sačuvani duh i tradicija srpskog pravnog sistema i jezika.
Predloženi pravni mehanizmi su u funkciji praćenja tokova robe i kapitala, tržišne ekonomije i obezbeđivanja zaštite domaće privrede, njenog tehničko tehnološkog razvoja i napretka.
Kroz primenu osnovnih principa multilateralnog trgovinskog sistema STO (olakšanje trgovine, nediskriminacija i transparentnost), uspostaviće se uslovi za nesmetan tok roba i usluga, rast trgovine, neometano obavljanje spoljnotrgovinskih poslova, kao i za primenu mera zaštite platnog bilansa i zaštite u slučaju prekomerne konkurencije (safeguard) i nelojalne konkurencije (antidamping i kompenzatorne mere). Na ovaj način obezbeđuje se ravnoteža između potrebe da se sprovede princip slobodne trgovine i da se osigura najviši mogući stepen zaštite domaće privrede i njenih najosetljivijih sektora i novih industrija.
Zakonom će se pružiti neophodan osnov za pripremu i sprovođenje postupaka za primenu mera. Uspostaviće se baza podataka potrebna za praćenje i procenu svih elemenata spoljnotrgovinske politike Srbije.
U toku izrade Nacrta korišćeni su osnovni sporazumi iz sistema STO (GATT, GATS, Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih dozvola, Sporazum o subvencijama i kompenzatornim merama, Sporazum o primeni člana 6 GATT-a itd), pravila EU i iskustva iz uporednog prava.
Uzimajući u obzir napred rečeno predlaže se donošenje novog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
III. Objašnjenja osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Nacrt sadrži šest delova, koji obuhvataju 79. članova.
Prvi deo sadrži osnovne odredbe
Kao predmet zakona određena je spoljna trgovina robom i uslugama, a može se drugačije urediti posebnim zakonom ako je to u skladu sa pravilima STO i EU (čl. 1), pri čemu se misli naročito na spoljnu trgovinu naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, u nadležnosti Državne zajednice, kao i na sve oblasti koje su predmet posebnih propisa. Ovi posebni propisi su već u najvećoj meri, ako ne i u potpunosti, usaglašeni sa zahtevima evroatlanskih integracija. Pored toga, zakonom se uređuje i evidentiranje direktnih ulaganja u inostranstvu i izvođenje investicionih radova u inostranstvu.
Spoljna trgovina definisana je kao prekogranični promet robe i usluga (čl. 2), u skladu sa iskustvima razvijenih sistema (flux transfrontalier), što znači da spoljna trgovina postoji onda kada roba pređe granicu u jednom ili drugom pravcu, odnosno kada domaće lice pruži uslugu u inostranstvu ili kada primi uslugu iz inostranstva a uključeni su svi oblici poslovanja sa inostranstvom. Na ovaj način izbegnuto je taksativno pa i nelimitativno nabrajanje poslova koji spadaju u obuhvat spoljne trgovine, s obzirom da je vrlo teško uzeti u obzir sve postojeće i buduće oblike u kojima se ova aktivnost može odvijati. Na ovaj način se polje primene zakona određuje precizno, a obuhvata izvoz i uvoz robe i usluga. Definisan je i pojam direktnog ulaganja u inostranstvu kao i pojam izvođenja investicionih radova u inostranstvu.
Osnovni princip je sloboda, bez ograničenja (čl. 3 st. 1). Posebno, stav 2. izričito propisuje slobodu direktinih ulaganja i investicionih radova u inostranstvu, radi unapređivanja položaja domaćih privrednika na svetskom tržištu; stav 3. izričito propisuje slobodu domaćih lica da pružaju sve vrste usluga u inostranstvu kao i da vrše promet robom koja se nalazi u inostranstuv, iz istog razloga. Sloboda podrazumeva pravo na obavljanje spoljne trgovine a ograničenje podrazumeva svako narušavanje te slobode, uključujući indikativni spisak ograničenja koja su zabranjena (stav 4.), osim ako su propisana ovim zakonom (stav 5.). Ipak, imajući u vidu prirodu domaćeg pravnog sistema u kome ne postoji hijerarhija zakona (svi su zakoni jednaki), tako da je uvek moguće posebnim zakonom (leks specijalis) drugačije urediti pojedino pitanje, kao i odredbu stava 2 člana 1 predloženog teksta, prema kojoj je moguće drugačije urediti spoljnu trgovinu pojedinom vrstom robe ili usluge, u pojedinim slučajevima moguće je ograničavati slobodu spoljne trgovine i drugim zakonom. Ovo je već praksa, naročito u oblasti spoljne trgovine naoružanjem ili lekovima. Pravo na obavljanje spoljne trgovine izjednačeno je sa pravom na obavljanje unutrašnje trgovine. Stoga stav 6. izričito propisuje da pravna lica i preduzetnici imaju pravo na spoljnotrgovinsko poslovanje kao i u domaćem pravnom prometu, odnosno da se mogu baviti spoljnom trgovinom u meri u kojoj se mogu baviti i unutrašnjom trgovinom. Isto tako, stav 7. izričito propisuje da fizička lica mogu da obavljaju spoljnotrgovinske poslove koje mogu da obavljaju u unutrašnjem pravnom prometu, što znači da se ne mogu baviti spoljnotrgovinskim prometom u komercijalne svrhe već samo za sopstvene potrebe. Posebno odobrenje za pravna lica koja nisu registrovana za obavljanje privredne delatnosti više nije potrebno imajući u vidu naročito uvođenje poreza na dodatu vrednost, pošto otklanja mogućnost fiskalne pronevere pri uvozu za sopstvene potrebe. Na ovaj način prestaje i posebna registracija spoljnotrgovinske delatnosti, odnosno privredna društva mogu da u spoljnoj trgovini obavljaju one delatnosti za koje su registrovana u unutrašnjoj trgovini, pri čemu carinski broj uvoznika i izvoznika nastavlja da postoji prema carinskim propisima. Stavom 8. izričito je omogućena prodaja robe koja nije uvezena a nalazi se pod carinskim nadzorom. Na kraju, garantovano je pravo na slobodno uređenje ugovornog odnosa između učesnika u spoljnoj trgovini, pri čemu je onemogućeno izbegavanje imperativnih normi (st. 8). Stavom 9. garantovano je pravo na slobodno uređenje privatnopravnih aspekata spoljnotrgovinskih poslova, u skladu sa opštim pravilima međunarodnog privatnog prava, pri čemu je posebno naglašeno da je sloboda ograničena obaveznim poštovanjem imperativnih normi.
Ograničenja koja su dozvoljena ovim zakonom moraju biti u skladu sa pravilima STO i EU (čl. 4 st. 1), a svaki akt koji ograničava spoljnu trgovinu suprotan ovom zakonu, ništav je (st. 2). Na ovaj način se dodatno garantuje usaglašenost spoljnotrgovinskog režima sa pravilima STO i EU. Član 4 propisuje i opšte uslove za propisivanje i ukidanje ograničenja (st. 3 do 7). Osnovni princip STO, prema kome se među dozvoljenim ograničenjima uvek kada je to moguće uvodi tarifno opterećenje (dodatno novčano opterećenje uvoza ili izvoza), umesto nenovčanog ograničenja (količinsko ograničenje, dozvola). Tako je propisano i da se ograničenja smanjuju ili ukidaju kada za to prestane potreba, tako da nije moguća zloupotreba ograničenja. Pravna sigurnost učesnika u spoljnoj trgovini dodatno je garantovana rokom od 30 dana koji je predviđen kao opšti rok za stupanje na snagu bilo kog ograničenja, osim u slučaju hitnih mera, kada rok može biti skraćen na 8 dana (vidi dole).
Za propisivanje i primenu ograničenja isključivo je nadležna Vlada (član 5), a Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom nadležno je za primenu Zakona neposredno na osnovu propisa koji uređuju rad ministarstva.
Transparentnost je, pored opštih propisa koji garantuju javnost rada državne uprave, obezbeđena i posebnom odredbom koja obavezuje Vladu da odredi spisak robe i usluga koji podležu ograničenjima (član 6), pri čemu lista robe prema tarifnom broju carinske tarife nastavlja da postoji na osnovu Carinskog zakona.
Domaća i strana lica definišu se pomoću pojma sedišta, odnosno boravišta, što je izuzetak u odnosu na pravilo domaćeg međunarodnog privatnog prava prema kome se pripadnost fizičkog lica određuje u skladu sa državljanstvom (član 7). Na ovaj način je omogućeno da se sva preduzeća, preduzetnici i lica sa sedištem, odnosno boravištem u inostranstvu, tretiraju kao strana lica, i suprotno, čime se omogućuje šira primena Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju nego što bi to bilo na osnovu principa državljanstva, uključujući i ograničenja spoljne trgovine.
Član 8 uređuje i omogućava obavljanje spoljnotrgovinske aktivnosti stranih lica putem ogranka i predstavništva, kao i uslove za osnivanje ogranaka i predstavništava, i propisuje da je ogranak strano lice koje ima tretman domaćeg lica. Pri tome moraju da poštuju sve propise koji se primenjuju na domaća lica (vidi dole). Posebno je vođeno računa o pravnoj sigurnosti domaćih lica kada posluju sa stranim predstavništvima i ograncima tako što je detaljno propisan način registracije, čime je takođe olakšana primena opštih propisa o registraciji.
Član 9. uređuje pružanje usluga stranih lica na teritoriji Republike tako što upućuje na posebne propise koji uređuju pojedine vrste usluga, što znači da sloboda postoji samo ako nije ograničena posebnim propisom, kao što je to slučaj sa npr. advokaturom. Ovaj put je izabran stoga što usluge predstavljaju poseban deo pregovora sa STO i sloboda nije osnovni princip. Pružanje usluga domaćih lica u inostranstvu nije posebno uređeno, što znači da je slobodno, osim ako drugačije nije propisano posebnim domaćim propisom, pri čemu domaća lica moraju da poštuju propise država na čijoj teritoriji pružaju usluge.
Zakon propisuje da se državni organi u primeni rukovode shodno opštim pravilima upravnog postupka i spora (član 10), garantuje tajnost pribavljenih podataka koji se smatraju službenom tajnom, u interesu učesnika u spoljnoj trgovini (član 11), i propisuje da se administrativne takse mogu propisivati samo ako je to neophodno, pošto se u suprotno radi o nedozvoljenom ograničenju spoljne trgovine (član 12).
Drugi deo uređuje spoljnu trgovinu robom.
U prvoj glavi uređen je izvoz i uvoz robe.
Član 13 definiše izvoz kao iznošenje, slanje, odnosno isporuku robe sa teritorije Srbije na teritoriju druge države, a uvoz kao unošenje, dopremanje, odnosno isporuku robe sa teritorije druge države na teritoriju Srbije, u skladu sa carinskim propisima. Na ovaj način obuhvaćeni su svi oblici prekograničnog prometa robom, bez obzira na carinski postupak.
U skladu sa pravilima STO, član 14 propisuje nacionalni tretman za strana lica i uvezenu robu, i to tako da se primenjuju isti propisi kao i na domaća lica i robu, što u praksi znači da se strana lica mogu baviti uvozom i izvozom na teritoriji Republike pod istim uslovima pod kojima to mogu da čine i domaća lica, odnosno putem osnivanja privrednog društva (domaće lice sa strani učešćem) ili registracije preduzetnika, u skladu sa opštim propisima, ili na osnovu ovog Zakona, kroz ogranak (deo stranog lica registrovan u Republici, koji ima status domaćeg lica), u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Strana fizička lica ne ogu se baviti spoljnom trgovinom u vidu delatnosti ,kao ni domaća, već se moraju registrovati kao preduzetnik. Roba koja nije uvezena nema tretman domaće robe, a domaća roba je ona koja se takvom smatra na osnovu propisa o poreklu robe.
Druga glavauređuje količinska ograničenja i dozvole.
Količinska ograničenja su definisana u članu 15 stav 1, a predstavljaju ukupan obim robe, određen po vrednosti ili po količini, koji u određenom periodu može da se uveze ili izveze. Tako određen obim raspodeljuje se na učesnike u spoljnoj trgovini pomoću kvota, koje predstavljaju udeo u ukupnom količinskom ograničenju.
Količinsko ograničenje može se uvesti u slučajevima i pod uslovima propisanim u članu 16. Izvoz se može ograničiti u slučaju nestašice bitne robe, pri čemu Vlada utvrđuje koja je to roba u svakom konkretnom slučaju, ili radi zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava, a posebno se misli na prirodne resurse. Uvoz se može ograničiti ako je prekomeran, to jest ako povećan uvoz ugrožava domaću privredu ili ako narušava platni bilans. U oba slučaja količinskog ograničenja izvoza radi se o merama zaštite, koje su detanjno uređene u posebnoj glavi predloženog teksta.
Član 17 utvrđuje postupak raspodele kvota kroz javni poziv za podnošenje zahteva i propisuje uslove za dodelu kvota licima koja su odgovorila na javni poziv. U skladu sa uslovima, kvote se raspoređuju na osnovu principa first come first served, u skladu sa pravom EU. Propisana je sadržina odluke o dodeli kvote, omogućeno je praćenje iskorišćenosti kvota i ovlašćeno je Ministarstvo da odluku stavi van snage ako lice ne poštuje propisane uslove. Vlada je posebno ovlašćena da bliže propisše uslove za raspodelu kvota. Kvota je neprenosiva (čl. 18), čime se onemogućavaju zloupotrebe.
Dozvola je definisana kao uslov za uvoz, izvoz ili tranzit (čl. 19) a uslovi za propisivanje utvrđeni su u skladu sa pravilima STO i EU (čl. 20, 21 i 22). Na taj način je omogućeno uvođenje dozvola u svim oblastima u kojima je to dozvoljeno u skladu sa međunarodnim instrumentima. Postupak sprovodi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (član 23), osim u kada su nadležna odgovarajuća ministarstva (član 24). Zakon propisuje sadržinu, rok važenja, odbijanje zahteva za izdavanje dozvole i postupak stavljanja dozvole van snage, kao i postupak praćenja izdatih dozvola (čl. 25 do 29).
Treća glavauređuje posebne uslove za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja.
Radi se o pitanjima vezanim za izdavanje dokumenata koji prate robu u prometu za koje nije propisana nadležnost (član 30), veterinarskoj, sanitarnoj i fitosanitarnoj kontroli (član 31), tehničkim propisima, standardima i propisima za stavljanje robe u promet (član 32), pri čemu treba imati u vidu da se dosadašnja terminologija usklađuje sa STO, tako da samo tehnički propisi i propisi za stavljanje robe u promet, a ne i standardi, jesu obavezni, dok suština ostaje nepromenjena. Posebno skrećemo pažnju da je standard definisan samo u svrhe primene ovog zakona, tako da pojam standard u drugim propisima može da ima drugačije značenje.
Deo treći uređuje mere zaštite.
Mere zaštite domaće privrede su usklađene sa pravilima STO i EU, a to su spadaju antidampinške, kompenzatorne, zaštitne mere i mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa (čl. 33).
Pod dampingom se podrazumeva uvoz robe u Srbiju po ceni koja je niža od normalne vrednosti te robe, pri čemu je neophodno da domaća privreda pretrpi ili da može da pretrpi znatnu štetu, odnosno da se zbog dampinga znatnije usporava stvaranje privrede u Srbiji (čl. 34). Drugim rečima, uslov za uvođenje ove mere je postojanje dampinga koji prouzrokuje štetu. Kao mera zaštite od dampinga predviđeno je uvođenje antidampinške dažbine u visini dampinške marže ili ispod tog nivoa ako se time otklanja pričinjena šteta (čl. 35).
Kompenzatorna dažbina se uvodi radi nadoknađivanja štete koja za domaću idustriju nastaje zbog subvencionisanja proizvodnje ili izvoza, u zemlji porekla ili izvoza (čl 36), a stopa ne može biti veća od one koja je potrebna da se otkloni šteta (član 37).
Predloženi tekst detaljno propisuje uslove i postupak za uvođenje navedenih antidampinških i kompenzatornih mera i omogućava Vladi da te uslove i postupak još detaljnije razradi (čl. 38 i sledeći). Da bi se ove mere primenile mora se u prethodnom postupku utvrditi postojanje štete ili pretnja njenog izazivanja koje nastaju usled dampinga odnosno subvencionisanja proizvodnje i izvoza.
Predloženi tekst omogućava uvođenje mera zaštite domaće privrede od prekomernog uvoza (čl. 54), koje se primenjuju kad dođe do povećanog uvoza određenog proizvoda u odnosu na domaću proizvodnju, usled čega nastupi ili preti da nastupi šteta domaćim proizvođačima sličnih ili direkno konkurentnih proizvoda, kao i uslove i postupak za uvođenje ovih mera i primenu privremenih zaštitnih mera (čl. 55 i sledeći). Uzročna veza između povećanog uvoza i prouzrokovane štete odnosno opasnosti od izazivanja štete mora se utvrditi u propisanom postupku. Zaštitne mere mogu biti količinsko ograničenje ili dodatna dažbina. Radi izbegavanja različitih tumačenja predloženi tekst definiše pojmove «ozbiljna šteta», «opasnost od ozbiljne štete» i « domaća proizvodnja».
Predloženi tekst omogućava i uvođenje mera zaštite platnog bilansa, koje se primenjuju radi sprečavanja ili zaustavljanja opadanja monetarnih rezervi, odosno radi njihovog uvećanja kada su veoma niske, u saradnji sa Narodnom bankom (članovi 64 i sledeći).
Četvrti deo sadrži privremene režime i mere
Privremeni režimi i mere su odraz tekuće situacije u spoljnotrgovinskom režimu Srbije kao i nasleđenih rešenja za čije napuštanje je potrebno izgraditi kontrolne mehanizme za praćenje primene propisa koji utiču na spoljnu trgovinu.
Privremeni režimi i mere mogu biti neusklađeni sa pravilima STO i EU i zahtevima savremene tržišne privrede te se stoga primenjuju samo radi primene odredaba drugih propisa i to najduže do dana pristupanja Republike STO (čl. 66). Svrha ovih odredaba je da omoguće nesmetane privredne tokove uprkos rigidnosti naročito Zakona o deviznom poslovanju, i to uglavnom bez posebne administrativne intervencije.
Tako se ograničava pravo na obavljanje kompenzacionih poslova, odnosno naplate u robi ili uslugama, osim uz odobrenje Ministarstva (član 67).
Posebno je omogućena naplata u devizama robe koja se prodaje stranom licu ali koja se isporučuje u zemlji (čl. 68). Na ovaj način je izričito omogućen slučaj u kome lice iz inostranstva od domaćeg lica nabavlja određenu robu i nalaže mu da tu robu isporuči drugom licu u Republici, najčešće radi dorade, pri čemu nema prelaska robe preko granične linije. Ovakav posao se omogućava bez dodatnog administriranja putem fiktivne deklaracije o izvozno uvoznom carinjenju bez prelaska carinske linije.
Posebno su propisani slučajevi u kojima je bez posebnog odobrenja dozvoljeno besplatno poslovanje sa inostranstvom, a Ministarstvo se ovlašćuje da dozvoli bilo koji besplatan posao predviđen ugovorom, ako proceni da je to shodno (član 69).
U članu 70 omogućava se da bez se bez posebnog odobrenja i bilo kakvog posebnog administrativnog postupka obavljaju poslovi robom koja se ne uvozi u skladu sa carinskim zakonom, odnosno dosadašnji poslovi reeksporta. Na ovaj način će biti u bitnoj meri poboljšan pristup domaćih učesnika stranim tržištima na ravnopravnim osnovama sa stranim učesnicima.
Vladi je omogućeno da u potpunosti prati spoljnotrgovinske tokove, u očekivanju da se ostali državni organi pripreme za pružanje potrebnih informacija (naročito carina, NBS, poreska uprava), tako što član 71 omogućava da se za bilo koji spoljnotrgovinski posao propiše obaveza vođenja evidencija ili obaveštavanja.
Posebno je propisana obaveza registracije ulaganja u inostranstvu, koja međutim više nije uslov za ulaganje (član 72). Takođe je omogućeno da ulagači stečenu dobit dalje ulažu i drže na računima u inostranstvu bez posebnog administriranja (st. 3 i 4). Posebno je propisana i obaveza obaveštavanja u slučaju zadržavanja takvih sredstava u inostranstvu (st. 5), kao i obaveza obaveštavanja vezana za ugovore o investicionim radovima u inostranstvu (st. 7).
Tekst predviđa mogućnost podsticaja ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, u cilju unapređivanja naročito tehnološke baze domaće privrede u saradnji sa inostranim partnerima ali takvi ugovori podležu uslovima koje propiše Vlada samo ako se želi subvencija (član 73), u skladu sa carinskim propisima i raspodeli nadležnosti između ministarstava.
Propisana je i mogućnost podsticaja izvoza, naročito poljoprivrednih proizvoda (član 74), pri čemu, osim u slučaju poljoprivrednih proizvoda, neposredni izvozni podsticaji nisu dozvoljeni pravom EU i pravilima STO, dok su povraćaji dozvoljeni i već uređeni carinskim propisima.
Određen je i dan pružanja usluge, radi primene deviznih propisa, pri čemu, ako je potrebno, o tome može da se donese poseban podzakonski akt (član 75).
Peti deo uređuje kaznene odredbe
Član 76. propisuje novčanu kaznu za prekršaj pravnog lica, preduzetnika, odgovornog lica i fizičkog lica u slučaju povrede obaveze evidentiranja ili obaveštavanja o pojedinom poslu, ako je takva obaveza propisana podzakonskim aktom, u skladu sa ovim zakonom.
Član 77. propisuje novčanu kaznu za prekršaj pravnog lica, preduzetnika, odgovornog lica i fizičkog lica u slučaju da ne dostavi izveštaj o ulaganju u inostranstvu u skladu sa ovim zakonom odnosno izveštaj o neunošenju dobiti, u slučaju kada je to dozvoljeno zakonom.
Kazna propisana za prekršaj pravnog lica je u rasponu od 25. 000 do 250 000 dinara, za prekršaj preduzetnika u rasponu od 12.500 do 125.000 dinara, za prekršaj odgovornog lica i fizičkog lica kazna u rasponu od 2.500 do 25.000 dinara.
Šesti deo drži prelazne i završne odredbe.
Propisano je da danom stupanja na snagu novog zakona prstaje da važi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i propisi doneti na osnovu tog zakona (čl. 78.). U skladu sa osnovnim pravnim principima domaćeg pravnog sistema, na upravne postupke u toku na dan stupanja na snagu novog zakona, primenjuje se novi zakon, pri čemu se stečena prava mogu iskoristiti. Ako je u novom zakonu propisan prekršaj za delo za koje je postupak u toku na dan primene novog zakona, primenjuje se povoljniji zakon, a to može biti stari ili novi, a ako u novom zakonu nije propisan prekršaj za delo za koje je postupak u toku, postupak se obustavlja.
Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja a primenjuje se od dana stupanja na snagu (čl. 79).
IV. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje Zakona
Posebnih troškova radi primene nema, pošto nadležni organi raspolažu odgovarajućim sektorima.
V. Analiza efekata
Predložena rešenja će uticati na sva privredna društva i preduzetnike koji se bave spoljnom trgovinom ali i na sva lica koja obavljaju tzv. “pojedinačne poslove spoljne trgovine”, odnosno koja nabavljaju robu i usluge za sopstvene potrebe, tako što će se u bitnoj meri pojednostaviti poslovanje sa inostranstvom, kao i nabavke iz inostranstva za sopstvene potrebe. Time se uvodi bitno unapređenje spoljne trgovine i ravnopravan nastup domaćih subjekata na svetskom tržištu. Predložena rešenja unaprediće status stranih lica zainteresovana za rad sa domaćom privredom u Srbiji i inostranstvu, pošto su u skladu sa savremenom praksom i pošto garantuju ravnopravnost svih učesnika, čime će dovesti i do uvećanja stranih ulaganja. Predložena rešenja uticaće na rad organa nadležnih za spoljnu trgovinu, tako što će s jedne strane biti skinut nepotreban teret izdavanja brojnih pojedinačnih akata te tako što će, s druge strane, ti organi raspolagati razrađenim mehanizmima za utvrđivanje i primenu mera u spoljnoj trgovini. Predložena rešenja bitno će uticati na unutrašnji i međunarodni kredibilitet srpske države u celini, pošto su u skladu sa najboljom savremenom uporednom praksom, pravilima STO i EU, i omogućiće pristupanje ovim organizacijama u odnosu na oblasti koje uređuju. Predložena rešenja neće imati negativnih već samo pozitivnih efekata na troškove koje građani i privreda imaju u spoljnoj trgovini, pošto garantuju najniže moguće administrativne troškove i smanjuju postupke na neophodan minimum. Pojednostavljanje postupaka i pojeftinjenje administrativnih troškova unaprediće i položaj naročito malih i srednjih preduzeća, koja će tako biti u ravnopravnijem položaju sa moćnim učesnicima na tržištu. Novi propis stimulisaće pojavu novih subjekata na spoljnotrgovinskom tržištu, iz istih razloga. Celokupan tekst će u bitnoj meri unaprediti konkurenciju na tržištu, imajući u vidu i da ograničenja ne mogu za cilj ili za posledicu da imaju narušavanje konkurencije, odnosno da eventualne dozvole i količinska ograničenja moraju da se raspoređuju tako da ne narušavaju konkurenciju. Sve zainteresovane strane imale su više puta priliku da se izjasne, i to prilikom dve javne rasprave, u organizaciji Privredne komore Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Valjevu i Kragujevcu, kao i tokom 2004. godine, u organizaciji Privredne komore u Beogradu. Brojni predstavnici privrede izneli su svoje stavove u pisanom i usmenom obliku, a naročito klub «Privrednik”, a isto tako i uvaženi predstavnici pravne i ekonomske struke. U izradi i finalizaciji Nacrta pomoć su pružili i Projekat USAID za pristupanje STO, predstavnici Komisije Evropske Unije i KAFAO, a mišljenje su na formalan i neformalan način dale i ugledne ustanove kao što su nemački instituti GTZ i IRZ i ugledni stručnjaci iz Francuske i drugih zemalja. Tri puta su prikupljena mišljenja nadležnih organa, a naročito ministarstava nadležnih za finansije, trgovinu, privredu i kapitalne investicije. Sve primedbe su razmotrene u uvažene u najvećoj mogućoj meri.
VI.Povratno dejstvo
Kako Nacrt sadrži samo dve prekršajne odredbe, gotovo svi postupci pokrenuti na osnovu postojećeg Zakona biće obustavljeni, osim u oblasti evidentiranja i obaveštavanja, u kom slučaju se primenjuje povoljniji režim. Na upravne postupke u toku primenjuje se novi propis danom početka primene, pošto su postupci predviđeni u novom propisu prihvatljiviji za stranke, a stečena prava mogu se u potpunosti iskoristiti.