PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNIČKOG KRIMINALA
I . UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.
Član 2.
Visokotehnički kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
Pod proizvodima u elektronskom obliku posebno se podrazumevaju računarski programi i autorska dela koja se mogu upotrebiti u elektronskom obliku.
Izrazi: računarski podatak, računarski program, računarski virus i računarska mreža koriste se u ovom zakonu i imaju značenje u smislu odredaba Krivičnog zakonika.
Član 3.
Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena Krivičnim zakonikom;
2) krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA
1. Posebno tužilaštvo
Član 4.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležno je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije.
U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se posebno odeljenje za borbu protiv visokotehničkog kriminala (u daljem tekstu: Posebno tužilaštvo).
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Posebno tužilaštvo primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Član 5.
Radom Posebnog tužilaštva rukovodi posebni tužilac za visokotehnički kriminal ( u daljem tekstu: Posebni tužilac).
Posebnog tužioca postavlja Republički javni tužilac iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji ispunjavaju uslove za izbor za zamenika okružnog javnog tužioca, uz pismenu saglasnost lica koje se postavlja. Prednost imaju javni tužioci, odnosno zamenici javnih tužilaca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.
Posebni tužilac postavlja se na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Republički javni tužilac pre postavljenja Posebnog tužioca donosi rešenje o upućivanju tog lica u Posebno tužilaštvo.
Posebnog tužioca Republički javni tužilac može razrešiti i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Po prestanku funkcije Posebni tužilac vraća se na funkciju koju je vršio pre postavljenja.
Član 6.
Posebni tužilac ima prava i dužnosti kao javni tužilac.
Kad dođe do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim u članu 3. ovog zakona, Posebni tužilac se u pismenoj formi obraća Republičkom javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost.
Član 7.
Okružni javni tužilac, na predlog Posebnog tužioca, donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Posebnom tužilaštvu, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
Član 8.
Republički javni tužilac može, na predlog Posebnog tužioca, da uputi u Posebno tužilaštvo javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog lica.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže dve godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Posebnog tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog lica.
2. Služba za borbu protiv visokotehničkog kriminala
Član 9.
Radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove služba za borbu protiv visokotehničkog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Posebnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Posebnog tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom.
3. Nadležnost i organizacija sudova
Član 10.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije.
Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud.
Član 11.
U Okružnom sudu u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona obrazuje se Veće za borbu protiv visokotehničkog kriminala (u daljem tekstu: Veće).
Sudije u Veće raspoređuje predsednik Okružnog suda u Beogradu iz reda sudija tog suda, uz njihovu saglasnost. Prednost imaju sudije koje poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.
Predsednik Okružnog suda u Beogradu može rasporediti u Veće i sudije drugih sudova upućenih na rad u taj sud, uz njihovu saglasnost.
Raspoređivanje iz st. 2. i 3. ovog člana traje najduže dve godine, a može biti produženo odlukom predsednika Okružnog suda u Beogradu, uz pismenu saglasnost raspoređenog lica.
III. SREDSTVA ZA RAD
Član 12.
Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan rad Posebnog tužilaštva i Veća.
Član 13.
Sredstva za rad Posebnog tužilaštva, Službe i Veća obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
IV. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Član 14.
Krivični postupci za krivična dela iz člana 3. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Član 15.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENjE
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala obrazuju se posebni državni organi i određuje njihova nadležnost radi suzbijanja visokotehničkog kriminala, budući da računari, računarske mreže i elektronske informacije mogu biti iskoršćeni za izvršavanje krivičnih dela, da dokazi za izvršenje takvih dela mogu pohranjeni i prenešeni putem takvih mreža, kao i potrebu zaštite intelektualne svojine koja se odnosi na proizvode u elektronskom obliku. Poslednjim izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije uvedena su krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za ova dela zahtevaju obrazovanje specijalizovanih državnih organa, imajući u vidu specifičnost ovih krivičnih dela, kao i stalni razvoj tehnologije, koji je potrebno pratiti radi suzbijanja visokotehničkog kriminala. Predloženim zakonom stvara se institucionalni okvir za borbu protiv visokotehničkog kriminala.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH
REŠENjA
Članom 1. Zakona određuje se oblast koja se zakonom uređuje.
U članu 2. Zakona određen je pojam visokotehničkog kriminala, šta se pod proizvodima u elektronskom obliku podrazumeva, kao i značenje pojedinih izraza koji se u Zakonu upotrebljavaju.
Član 3. Zakona određuje krivična dela na koja se ovaj primenjuje, a to su: krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja izvršena u smislu visokotehničkog kriminala.
Članovima od 4. do 8. Zakona uređuje se Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehničkog kriminala (Posebno tužilaštvo). Radi efikasnijeg suzbijanja krivičnih dela visokotehničkog kriminala, koja su određena u članu 3. Zakona, u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje koje je nadležno za postupanje na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Članom 5. Zakona se određuje da ovim odeljenjem rukovodi Posebni tužilac za visokotehnički kriminal, kao i način njegovog postavljenja, uslovi za postavljenje, vreme na koje se postavlja i razrešenje. Član 6. Zakona određuje prava i dužnosti Posebnog tužioca, kao i način zasnivanja njegove nadležnosti u krivičnom postupku. Član 8. Zakona uređuje način upućivanja zamenika Posebnog tužioca u Posebno odeljenje i vreme na koje se zamenici upućuju. Zakonom je određeno da se na rad Posebnog odeljenja shodno primenjuju odredbe Zakona o javnom tužilaštvu.
Član 9. Zakona uređuje Službu za borbu protiv visokotehničkog kriminala, koja se obrazuje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, radi obavljanja poslova iz nadležnosti organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima određenim u članu 3. Zakona. Služba postupa po zahtevima Posebnog tužioca.
Članovi 10. i 11. Zakona određuju organizaciju i nadležnost sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela određenih Zakonom. Za postupanje u krivičnim delima visokotehničkog kriminala nadležen je Okružni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, u kome se obrazuje posebno Veće. Član 11. Zakona uređuje način raspoređivanja sudija u Veće i vreme na koje su sudije raspoređene.
Članovi 12. i 13. Zakona određuju da Ministarstvo pravde obezbeđuje tehničke uslove za rad Posebnog tužilaštva, kao i da se sredstva za rad posebnih organizacionih jedinica državnih organa obrazovanih ovim zakonom obezbeđuju u budžetu Republike.
Članovi 14. i 15. Zakona prelazna i završna odredba koje uređuju postupanje sa predmetima koji nisu okončani do stupanja Zakona na snagu.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije u iznosu od 49.610.000. dinara. Za rad Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehničkog kriminala Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i Veća za borbu protiv visokotehničkog kriminala Okružnog suda u Beogradu potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 24.610.000 dinara. Za opremanje Službe za borbu protiv visokotehničkog kriminala potrebno je obezbediti finansijska sredstva u iznosu od 25.000.000 dinara.
V ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Zakonom se predviđa obrazovanje posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela visokotehničkog kriminala, čime će se postići specijalizacija državnih organa za suzbijanje ovog vida kriminala, što će imati pozitivan efekat na poslovanje privrednih subjekata i bolju zaštitu prava intelektualne svojine, kao i na investicije u privredi.