PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA
Član
U Zakonu o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04 i 44/04), u članu 4. stav 1. reč: „pogodnu“ zamenjuje se rečju: „dovoljnu“.
Stav 2. briše se.
Član
U članu 10. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Po prestanku sudijske funkcije u Sudu Srbije i Crne Gore, sudija ima pravo da nastavi vršenje funkcije u istom sudu ili drugom sudu istog ranga.“.
Član
U članu 30. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Osnovna plata utvrđuje se na osnovu koeficijenata za obračun i isplatu plata i osnovice za obračun i isplatu plata utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima.“.
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član
Naslov iznad člana 31. i član 31. brišu se.
Član
Naslov iznad člana 32. i član 32. brišu se.
Član
U članu 33. stav 2. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.“.
Član
U članu 34. stav 1. briše se.
Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 1. menja se i glasi:
„Visoki savet pravosuđa može uvećati do 20% osnovnu platu sudije i predsednika suda, zavisno od obima i složenosti poslova koje obavljaju. „.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. broj: „75%“, zamenjuje se brojem: „50%“.
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
„Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati pored uvećanja iz stava 2. ovog člana još do 100%.
Odluku o uvećanju osnovne plate propisane ovim članom, Visoki savet pravosuđa donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.“.
Član
Naslov iznad člana 35. i član 35. brišu se.
Član
Naslov iznad člana 81. i član 81. brišu se.
Član 10.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 102. stav 1. Ustava Republike Srbije po kome se „organizacija, osnivanje, nadležnost i sastav sudova i postupak pred sudovima uređuju zakonom.“
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o sudijama stupio je na snagu 1. januara 2002. godine. U cilju stvaranja uslova za materijalnu nezavisnost sudija, zakonom su dati kriterijumi i odgovarajuća merila za određivanje plata sudija. Međutim, pitanje plata jedinstveno za sve državne organe uređuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji je stupio na snagu 1. jula 2001. godine. S toga je u praksi često i bilo pitanja da li kod obračuna plata za sudije primeniti zakon koji uređuje to pitanje za sve državne organe ili primeniti zakon koji daje merila za određivanje tih plata. Imajući to u vidu, a polazeći od toga da se kriterijumi dati Zakonom o sudijama ne mogu neposredno primeniti već jedino kroz njihovu ugradnju u Zakon o platama, resorno ministarstvo predlaže izmenu i dopunu Zakona o sudijama. Zakonom se izričito određuje primena Zakona o platama i na obračunavanje plata sudija. Pri tom treba imati u vidu da ja na osnovu merila i kriterijuma utvrđenih Zakonom o platama, pripremljen Zakon o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, koji je donet u skladu sa sistemskim rešenjima iz Zakona o budžetskom sistemu i elementa o planiranju, pripremi i odgovornosti za izvršenje budžeta. Zakonom o budžetu obezbeđena su sredstva za rad pravosudnih organa, a prema članu 15. navedenog zakona, ministar nadležan za poslove pravosuđa je naredbodavac za izvršavanje ukupnih izdataka raspređenih u razdelu za pravosudne organe. Sve su to razlozi koji su na odgovarajući način doprineli izmeni i dopuni ovog zakona, koja u krajnjoj liniji ima za cilj da stvori uslove za ostvarivanje materijalne nezavisnosti sudija, kao jedne od osnovnih pretpostavki za zakonito i pravilno funkcionisanje pravosuđa u celini.
OBRAZLOŽENjE PREDLOŽENIH REŠENjA
Članovima 1. i 3. Zakona utvrđuje se način obračuna plate sudije. U tom smislu izričito se predviđa primena Zakona o platama u državnim organima i prilikom obračuna osnovne plate sudije. Odredbama člana 2. Zakona dopunjuje se postojeće rešenje o položaju sudija i stvaraju mogućnosti da se sudija vrati na istu sudijsku dužnost iako je pre toga obavljao drugu sudijsku funkciju.
Članovima 4. i 5. Zakona iz važećeg zakona izostavljaju se odredbe kojima se bliže uređuje odnos u platama sudija u posebnim sudovima i plate sudije u najvišem sudu u Republici, kao i način obračuna plate predsednika suda. Ovo imajući u vidu rešenje predloženo u članu 3. Zakona, kojim se uvodi direktna primena posebnog zakona koji to pitanje uređuje na jedinstven način za sva izabrana, postavljena i zaposlena lica u državnim organima.
Članom 6. Zakona bliže se uređuje način određivanja primanja sudije upućenog u drugi sud i daje ovlašćenje ministarstvu nadležnom za pravosuđe da daje saglasnost na odluku Visokog saveta pravosuđa o tom pitanju. Osnov za ovo postupanje ministarstva nalazi se u okviru ovlašćenja iz Zakona o uređenju sudova, po kome ministarstvo vrši poslove pravosudne uprave i u tom smislu obavlja i poslove nadzora nad finansijsko materijalnim poslovanjem sudova (član 66.).
Članom 7. Zakona bliže se uređuje način uvećanja osnovne plate sudije od strane Visokog saveta pravosuđa u tom smislu što se precizira da to može biti u zavisnosti od obima i složenosti poslova. Takođe, odredbama ovog člana uređuje se pitanje uvećanja plata sudija koji rade na predmetima organizovanog krimnala i ratnih zločina. Na taj način je izvršeno ujednačavanje u pristupu za obračun i isplatu plata na svim sudijskim poslovima. Istovremeno predložene su i izmene u Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, na taj način što su iz tih zakona izostavljene odredbe o uvećanju plata sudija do trostrukog iznosa. Predloženim izmenama Zakona o sudijama predviđeno je povećanje za 100% u odnosu na osnovnu platu za sudije koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, čime je smanjen raspon u odnosu na plate drugih sudija. Međutim, na ovaj način neće biti umanjene dosadašnje plate sudija koje postupaju u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, već će ove plate realno porasti imajući u vidu predviđeno povećanje osnovice za obračun i isplatu plata sudija u 2005. godini.
Članom 8. i 9. Zakona iz postojećeg zakona izostavljaju se odredbe o dodatku na sudijsku platu i o plati sudije okružnog suda pre početka rada apelacionih sudova. Ove odredbe nisu se u praksi primenjivale budući da se dodatak predviđa kao izuzetak u slučaju ako rast troškova života počne da ugrožava nezavisnost sudija. Takođe, početak rada apelacionih sudova odložen je za 2007. godinu, te je vezivanje plate sudije okružnog suda za vreme kada apelacioni sud počne sa radom bez osnova.
Na kraju saglasno ustavnom pravilu, članom 10. Zakona određeno je vreme stupanja na snagu samog zakona.
SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Primena rešenja predloženih u tekstu Zakona, po proceni Ministarstva, neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, a time ni malim i srednjim preduzećima.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje Zakona po hitnom postupku imajući u vidu štetne posledice koje bi nastale za rad pravosudnih organa, iz razloga neusklađenosti propisa.
P R E G L E D
ODREDABA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
U ZAKONU O SUDIJAMA
Član 4.
Sudija ima pravo na platu pogodnu DOVOLjNU da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice.
Plata sudija uređuje se zakonom, prema merilima određenim ovim zakonom.
Član 10.
Dužnost sudije traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka.
Pre toga dužnost sudije može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
PO PRESTANKU SUDIJSKE FUNKCIJE U SUDU SRBIJE I CRNE GORE, SUDIJA IMA PRAVO DA NASTAVI VRŠENjE FUNKCIJE U ISTOM SUDU ILI DRUGOM SUDU ISTOG RANGA.
Član 30.
Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate.
OSNOVNA PLATA UTVRĐUJE SE NA OSNOVU KOEFICIJENATA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA I OSNOVICE ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA UTVRĐENIH ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PLATE U DRŽAVNIM ORGANIMA.
Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje radnog staža.
Osnovna plata sudije
Član 31.
Osnovna plata sudije Vrhovnog suda Srbije ne može biti niža od osnovne plate ministra u Vladi.
Osnovna plata sudije apelacionog suda, Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda niža je za 6% od osnovne plate sudije Vrhovnog suda Srbije, a osnovna plata sudije drugog neposredno nižeg suda niža je za 10% od osnovne plate sudije neposredno višeg suda.
Osnovna plata predsedika suda
Član 32.
Osnovna plata predsednika Vrhovnog suda Srbije ne može biti niža od osnovne plate predsednika Vlade.
Osnovna plata predsednika apelacionog suda, Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda viša je za 5% od osnovne plate sudije Vrhovnog suda Srbije.
Osnovna plata predsednika okružnog i trgovinskog suda ne može biti niža od osnovne plate sudije apelacionog suda.
Osnovna plata predsednika opštinskog suda ne može biti niža od osnovne plate sudije okružnog suda.
Visoki savet pravosuđa, zavisno od obima poslova može predsedniku određenog suda da poveća platu do 8%.
Član 33.
Sudija koji je upućen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upućen ako je za njega povoljnija.
Naknade i ostala primanja sudije koji je upućen u dugi sud propisuje Visoki savet pravosuđa UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE PRAVOSUĐA.
Član 34.
Istražnom sudiji i sudiji koji isključivo ili pretežno postupa u krivičnim stvarima u okružnom sudu osnovna plata uvećava se do 20% u visini koju odredi Visoki savet pravosuđa.
Visoki savet pravosuđa može uvećati do 20% i osnovnu platu drugih sudija, ako sudijsku dužnost vrše pod posebnim uslovima.
VISOKI SAVET PRAVOSUĐA MOŽE UVEĆATI DO 20%, OSNOVNU PLATU SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA, ZAVISNO OD OBIMA I SLOŽENOSTI POSLOVA KOJE OBAVLjAJU.
Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 75% 50%.
OSNOVNA PLATA SUDIJE KOJI POSTUPA U PREDMETIMA KRIVIČNIH DELA SA ELEMENTOM ORGANIZOVANOG KRIMINALA I RATNOG ZLOČINA, MOŽE SE UVEĆATI PORED UVEĆANjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA JOŠ DO 100%.
ODLUKU O UVEĆANjU OSNOVNE PLATE PROPISANE OVIM ČLANOM, VISOKI SAVET PRAVOSUĐA DONOSI UZ SAGLASNOST MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE PRAVOSUĐA.
Dodatak na sudijsku platu
Član 35.
Visoki savet pravosuđa može predložiti Narodnoj skupštini da uvede dodatak na sudijsku platu.
Uvođenje dodatka na sudijsku platu predlaže se izuzetno, ako rast troškova života počne da ugrožava nezavisnost sudija.
Osnovna plata sudija okružnog suda
pre početka rada apelacionih sudova
Član 81.
Pre početka rada apelacionih sudova sudija okružnog suda ima istu osnovnu platu kao što je imao da su apelacioni sudovi počeli da rade.