PREDLOG ZAKONA
O AGENCIJI ZA OSIGURANjE I FINANSIRANjE IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Radi podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, osniva se Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija).
Član 2.
Agencija posluje pod sledećim imenom:
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d.
Skraćeno poslovno ime Agencije je: Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza a.d.
Sedište Agencije je u Beogradu.
II. DELATNOST AGENCIJE
Član 3.
Delatnost Agencije je:
1) osiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu domaćih pravnih lica i preduzetnika od nekomercijalnih rizika i osiguranje tih poslova od komercijalnih rizika, i to samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajućim društvima, odnosno agencijama;
2) finansiranje izvoznih poslova domaćih pravnih lica i preduzetnika, sufinansiranje izvoznih poslova sa komercijalnim bankama i drugim finansijskim organizacijama, refinansiranje izvoznih kredita komercijalnih banaka;
3) finansiranje pripreme izvoza domaćih pravnih lica i preduzetnika po zaključenom ugovoru o izvozu;
4) finansiranje investicija konzorcijuma domaćih pravnih lica i preduzetnika na inostranim tržištima radi podsticanja izvoza;
5) osiguranje pripreme izvoza domaćih pravnih lica i preduzetnika od nekomercijalnih i komercijalnih rizika po zaključenom ugovoru o izvozu, samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajućim društvima, odnosno agencijama;
6) finansiranje stranog kupca ili njegove banke u vezi sa izvozom domaćeg pravnog lica ili preduzetnika;
7) osiguranje domaćih banaka i drugih finansijskih institucija od nekomercijalnih rizika u vezi sa garancijama po izvoznim poslovima i investicijima u inostranstvu i zaključenim kreditnim linijama sa stranim bankama;
8) izdavanje garancija i drugih jemstava po srednjoročnim i dugoročnim izvoznim poslovima i investicijama u inostranstvu;
9) pružanje drugih usluga u vezi sa finansiranjem i osiguranjem izvoza i investicija od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.
Agencija je dužna da delatnosti, odnosno poslove radi kojih je osnovana obavlja u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa, kao i u skladu sa međunarodnim sporazumima i ugovorima.
Član 4.
Nekomercijalni rizici iz člana 3. ovog zakona obuhvataju slučajeve kada nije moguće naplatiti potraživanja domaćih pravnih lica i preduzetnika od inostranog partnera, iz sledećih razloga:
1) neplaćanja duga u roku od šest meseci od ugovorenog roka dospelosti, ako je dužnik država, državna organizacija ili lice za koje garantuje država, odnosno državna organizacija;
2) političkih događaja u zemlji dužnika ili ratnog stanja u državi čiji je državljanin dužnik sa drugom državom;
3) opšteg moratorijuma plaćanja, nemogućnosti konverzije valute zemlje dužnika u konvertibilne valute ili zabrane transfera, do isteka tih zabrana;
4) zabrane uvoza robe ili usluga od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga;
5) jednostranog raskida ugovora od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga, osim kada je do jednostranog raskida došlo usled povrede carinskih ili zdravstvenih propisa države uvoznika, odnosno države korisnika usluga;
6) zaplene, oštećenja, zabrane raspolaganja ili uništenja robe, učinjenih od strane države ili njenih institucija, od časa prelaska robe preko državne granice do prispeća inostranom dužniku i
7) elementarnih nepogoda.
Pod nekomercijalnim rizicima smatraju se i događaji usled kojih je nastala šteta domaćim licima u vezi sa imovinom investiranom u sopstveno privredno društvo, mešovito privredno društvo ili poslovne jedinice u inostranstvu, i to:
1) nacionalizacija, eksproprijacija ili druge mere države koje se mogu izjednačiti sa nacionalizacijom ili eksproprijacijom;
2) nemogućnost raspolaganja imovinom u trajanju od najmanje 12 meseci zbog drugih mera preduzetih od države u kojoj je izvršeno investiranje;
3) uništenje ili oštećenje imovine usled događaja u ratu koji vodi država u kojoj je izvršeno investiranje imovine, odnosno političkih događaja u toj državi.
III. OBLIK I ODGOVORNOST AGENCIJE
Član 5.
Agencija je pravno lice i ima pravo da zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i pravne radnje u skladu sa zakonom.
Agencija posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo koje akcije izdaje svom osnivaču, odnosno ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Akcije Agencije su obične sa pravom glasa.
Član 6.
Za obaveze preuzete u pravnom prometu sa trećim licima Agencija odgovara celokupnom svojom imovinom.
Republika Srbija odgovara za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvrđuje zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike.
IV. SREDSTVA ZA OSNIVANjE I RAD AGENCIJE
Član 7.
Osnivački kapital Agencije u iznosu od 25.000.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate, obezbeđuje Republika Srbija.
Republika Srbija uplatiće u novcu 50% upisanog kapitala pre osnivanja Agencije, a preostali iznos najkasnije u roku od godinu dana od dana registracije Agencije kod nadležnog organa.
Član 8.
Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz:
namenskih kredita međunarodnih finansijskih organizacija;
donacija domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica i
drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Član 9.
U slučaju povećanja osnovnog kapitala Agencije izdavanjem novih akcija, u skladu sa zakonom, učešće Republike Srbije u akcionarskom kapitalu Agencije ne može biti manje od 51% od ukupnog iznosa akcionarskog kapitala.
Član 10.
Rezerve sigurnosti za poslove osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, kao i za poslove osiguranja izvoza od komercijalnih rizika, formiraju se od premija osiguranja, regresa po isplaćenim naknadama šteta i iz dela dobiti koju Agencija ostvaruje poslovanjem iz oblasti osiguranja.
Rezerve sigurnosti se koriste za izmirenje obaveza prema osiguranicima i za pokriće gubitaka iz poslova osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.
Početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti Agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika, obezbeđuju se iz osnivačkog kapitala.
V. POSLOVANjE AGENCIJE
Član 11.
Agencija posluje prema načelima likvidnosti, sigurnosti i rentabilnosti.
Agencija svojim aktima određuje uslove i način očuvanja realne vrednosti sredstava, kao i druge mere za zaštitu od rizika njegovog poslovanja.
Agencija je nelikvidna ukoliko nije izmirila dospele obaveze.
Član 12.
Agencija podnosi redovni godišnji izveštaj o svom poslovanju Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), a vanredni izveštaj po zahtevu Vlade.
Član 13.
Agencija vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi računovodstvene izveštaje i izveštaje o poslovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Član 14.
Revizija poslovanja Agencije obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Revizija iz stava 1. ovog člana može biti redovna i vanredna.
Redovna revizija obavlja se za svaku godinu, a vanredna na zahtev ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Izveštaj o obavljenoj reviziji dostavlja se Vladi.
VI. ORGANI AGENCIJE
Član 15.
Organi Agencije su: Skuština, Upravni odbor i Izvršni odbor.
Član 16.
Ovlašćenja Skupštine Agencije vrši Vlada preko ovlašćenih predstavnika.
Kada se poveća broj akcionara, Skupštinu Agencije čine akcionari sa pravom upravljanja.
Pravo upravljanja akcionari ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika.
U ime Republike Srbije kao akcionara, pravo iz stava 3. ovog člana vrši Vlada.
Statutom Agencije se utvrđuje minimalan broj akcija kao uslov za članstvo u Skupštini Agencije.
Član 17.
Skupština Agencije :
donosi Statut Agencije ;
donosi akta poslovne politike;
donosi akta kojima će se bliže urediti uslovi i način obavljanja delatnosti Agencije;
razmatra godišnje izveštaje Upravnog odbora i Izvršnog odbora;
usvaja godišnji račun Agencije i odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;
odlučuje o povećanju kapitala Agencije i visini ulaganja u osnovna sredstva Agencije;
7) odlučuje o iznosu i strukturi rezervi sigurnosti ;
8) imenuje i razrešava članove Upravnog odbora ;
9) odlučuje o statusnim promenama i promenama pravne forme Agencije;
10) imenuje i razrešava revizora;
11) donosi plan razvoja i program rada Agencije;
donosi poslovnik o svom radu;
obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i Statutom Agencije.
Član 18.
Upravni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana.
Predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Skupština Agencije.
Mandat predsednika i članova Upravnog odbora Agencije je četiri godine i ista lica mogu biti ponovo birana.
Član 19.
Upravni odbor Agencije:
1) saziva sednice Skupštine Agencije;
2) zastupa i vodi poslove Agencije;
3) priprema predloge za Skupštinu Agencije i izvršava njene odluke;
4) razmatra i predlaže usvajanje izveštaja o poslovanju Agencije u toku godine;
5) podnosi Skupštini Agencije izveštaj o poslovanju ;
6) daje smernice Izvršnom odboru za ostvarivanje poslovne politike;
7) odlučuje o trajnoj poslovnoj saradnji;
8) izdaje akcije i utvrđuje njihovu vrednost, kao i vrednost imovine Agencije, u skladu sa zakonom;
9) utvrđuje iznos i dan dividende, dan plaćanja i postupak plaćanja dividende;
10) odlučuje o davanju i opozivanju prokure;
11) donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji;
12) donosi poslovnik o svom radu;
13) obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i Statutom Agencije.
O pitanjima iz svog delokruga Upravni odbor odlučuje većinom glasova.
U slučaju jednake podele glasova, odlučujući je glas predsednika Upravnog odbora.
Član 20.
Upravni odbor bira članove Izvršnog odbora.
Članovi Izvršnog odbora su izvršni direktori.
Delokrug Izvršnog odbora uključuje sprovođenje odluka Upravnog odbora Agencije i sva pitanja povezana sa vođenjem poslova i tekućim poslovima Agencije, osim pitanja koja su u nadležnosti Upravnog odbora i Skupštine Agencije.
Delokrug Izvršnog odbora bliže se određuje Statutom Agencije.
Član 21.
Predsednik Izvršnog odbora je generalni direktor Agencije.
Generalnog direktora Agencije bira Upravni odbor.
VII STATUT I DRUGI OPŠTI AKTI
Član 22.
Opšti akti Agencije su Statut i drugi akti kojima se na opšti način uređuju pitanja bitna za rad Agencije.
Član 23.
Statut sadrži naročito odredbe o:
1) nazivu i sedištu Agencije;
2) delatnosti, odnosno poslovima;
3) organima Agencije, delokrugu, odgovornosti i načinu odlučivanja organa;
4) zastupanju Agencije i odgovornosti za obaveze;
5) raspodeli dobiti i snošenju gubitaka;
6) načinu formiranja i korišćenja fondova i sredstava rezervi Agencije;
7) unutrašnjoj organizaciji Agencije;
8) opštim aktima i načinu njihovog donošenja;
9) načinu i postupku izmene Statuta;
10) drugim pitanjima od značaja za rad i poslovanje Agencije, u skladu sa zakonom.
VII ZAVRŠNA ODREDBA
Član 24.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog i pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, njihovih udruženja i komora.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Uspešno sprovođenje tranzicionih promena u Republici Srbiji neposredno je povezano i sa uspostavljanjem celovitog institucionalnog okvira za podršku izvozu i investicijama u inostranstvu domaćih pravnih lica i preduzetnika.
Prva faza tranzicije upravo podrazumeva uspostavljanje institucija tržišne privrede koje uključuju i institucije koje treba da budu u funkciji podrške nacionalnom izvozu, kao činiocu dinamičnijeg ekonomskog razvoja. Većina zemalja u tranziciji je uspostavila celoviti institucionalni i pravni okvir za podršku izvozu i investicijama.
Uključivanje zemalja u tranziciji u globalnu svetsku trgovinu podrazumevalo je i uspostavljanje programa podrške izvozu koje sprovode nacionalne agencije za izvozne kredite. U saradnji sa međunarodnim razvojnim organizacijama, agencije za izvozne kredite postaju ključni faktor unapređenja i globalizacije svetske trgovine. U taj proces uključena je i Bernska unija-međunarodna asocijacija osiguravača izvoznh kredita i investicija koja je doprinela da se i na međunarodnom planu prihvate zdravi principi kod osiguranja izvoznih kredita i investicija i ujednače uslovi pod kojima se odobravaju pokrića izvoznih kredita-investicija.
Izvozno-kreditne agencije-Export Credit Agencies su specijalizovane institucije sa različitom organizacionom formom (specijalizovane banke, osiguravajuće kompanije, finansijske korporacije ili vladine organizacije), koje su pretežno u državnom ili mešovitom vlasništvu, a čiji cilj poslovanja je pružanje podrške nacionalnom izvozu-investicajama u inostranstvu. Osnovni instrumenti podrške izvozu su finansiranje i osiguranje izvoznih poslova-investicija u inostranstvu od nekomercijalnih i komercijalnih rizika. Pored osnovnog predmeta delatnosti, većina izvozno-kreditnih agencija vrši i garancijsko poslovanje i pruža tehničku pomoć domaćim izvoznicima-investitorima i poslovnim bankama u cilju pospešivanja izvoza, odnosno investicija u inostranstvu. S obzirom na osobenost svog predmeta poslovanja, izvozno-kreditne agencije ne predstavljaju konkurenciju bankama i drugim finansijskim institucijama uključenim u realizaciju izvoznih projekata. U kooperaciji sa ovim institucijama, izvozno-kreditne agencije doprinose uspostavljanju celovitog programa podrške izvozu, posebno podržavajući izvozne poslove od nacionalnog interesa.
U ovaj proces su bile aktivno uključene i zemlje u našem okruženju-regionu Jugoistočne Evrope. Sporiji tempo u sprovođenju tranzicionih promena u odnosu na druge regione nije uticao na zapostavljanje aktivnosti u cilju institucionalnog organizovanja nacionalnih šema za podršku izvozu.
Naša zemlja je bila među prvim zemljama u razvoju koje su najranije počele sa sprovođenjem sistema kreditiranja i osiguranja izvoza i investicija u inostranstvu.
Od 1957. godine, koja se uzima kao početna godina, pa do danas, izdvaja se nekoliko faza u razvoju sistema podrške izvozu, a posebno srednjoročnog i dugoročnog izvoza:
– period od 1957. do 1965. godine, kada je bilo u nadležnosti Jugoslovenske banke za spoljnu trgovinu (kasnije Jugobanke);
– period od 1968. do 1979. godine, kada je funkcionisao Fond za kreditiranje i osiguranje određenih izvoznih poslova;
– period od 1979. do 1997. godine, kada je poslove podrške izvozu kroz instrumente osiguranja i finansiranja obavljala Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju u skladu sa posebnim zakonom.
U periodu od 1997. do 2001. godine, naša zemlja je bila bez nacionalne agencije za izvozne kredite, da bi početkom 2002. godine došlo do osnivanja Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova na osnovu posebnog zakona, ali uz otvoreno pitanje njeovog profilisanja kao nacionalne izvozno-kreditne agencije.
Naime, naša država, kao zemlja relativnog visokog političkog rizika i u prvoj fazi tranzicije, započela je sa uspostavljanjem institucionalnog okvira za podršku izvozu. U okviru programa Svetske banke (u daljem tekstu: Banke) za podršku izvozu čija je osnovna delatnost bila primarno usmerena na pružanje finansijske podrške osnivanju izvozno-kreditnih agencija u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, bio je uključen i projekat o osnivanju institucije za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova–Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova – SMECA (u daljem tekstu: Fond).
Prema navedenom projektu Svetske banke, bilo je predviđeno da na početku svog poslovanja, kao i u slučaju poslovanja izvozno-kreditne agencije-IGA (Agencija za izdavanje garancija) Bosne i Hercegovine i drugih sličnih agencija, Fond pruža podršku i uvoznim poslovima putem odobravanja pokrića od nekomercijalnih rizika stranim kompanijama. Na taj način bi se stvarali uslovi za veću sigurnost u poslovanju stranih kompanija na našem tržištu, a trebalo je i da se doprinese unapređenju regionalne trgovine putem saradnje novoosnovanih agencija u zemljama u tranziciji sa izvozno-kreditnim agencijama i inostranim bankama iz razvijenih zemalja kroz podelu rizika na bazi reciprociteta.
Međutim, imajući u vidu postojeća normativna rešenja, odnosno ograničene izvore sredstava za osnivanje i rad, Fond ne može da ostvari svoju funkciju nacionalne izvozno-kreditne agencije koja treba da podržava širok spektar izvoznih poslova i investicija domaćih pravnih lica i preduzetnika u inostranstvu.
Savezna vlada SRJ je prema tada važećoj regulativi, bila dužna da obezbedi sredstva za početak rada Fonda iz namenskog kredita-afilijacije Svetske banke IDA i na osnovu sporazuma sa stranim državama-donatorima. Ograničeni i isključivo strani izvori sredstava za poslovanje Fonda, direktno su uticali na nemogućnost sprovođenja zakonom predviđenih delatnosti Fonda (posebno se tu ima u vidu nemogućnost podrške srednjoročnim i dugoročnim izvoznim poslovima). Naime, podrška srednjoročnim i dugoročnim izvoznim poslovima pretpostavlja mnogo šire izvore sredstava od gore navedenih ograničenih izvora koji ne uključuju sredstva iz državnog budžeta, s obzirom da je za podršku takvih izvoznih poslova i to prvenstveno na tržištima koja su ciljna tržišta za naše privredne subjekte, neophodno angažovanje sredstava iz državanog budžeta i garancija države.
Pored navedenog, osnovna ograničavajuća okolnost za sticanje profila nacionalne izvozno-kreditne agencije Fonda je ta da SRJ ne odgovara za obaveze Fonda u pravnom prometu. Osobenost poslovanja svih izvozno-kreditnih agencija u svetu je da država garantuje za obaveze agencija na ime osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika.
Sa promenom pravnog okvira i uspostavljanjem Državne zajednice SCG prestala je mogućnost za ostvarenje direktne finansijske podrške državne zajednice poslovanju Fonda, s obzirom na činjenicu da Državna zajednica SCG nema budžet, pa stoga ne postoje ni preduslovi za eventualano, naknadno opredeljenje za obezbeđenje sredstava iz budžeta, niti za garanciju države na ime poslova osiguranja od nekomercijalnih rizika.
Takođe se napominje da je saglasno Programu Svetske banke, a imajući u vidu postojeće izvore sredstava za rad koja se nalaze na spoljnom računu u inostranstvu, Fond dužan da prilikom donošenja odluka o finansiranju i garantovanju poslova dobije saglasnost Svetske banke «bez primedbe». Takva procedura znatno utiče na dinamiku donošenja odluka, a u određenoj meri ograničava i samostalnost Fonda prilikom donošenja istih.
Imajući u vidu gore pomenute ograničene izvore sredstava za poslovanje Fonda, kao i postojeća normativna ograničenja koja se primarno odnose na nedostatak državne garancije za osiguranje izvoza od nekomercijalnih rizika, neophodno je konstitusati instituciju sa svim karakteristikama agencije za podršku izvozu i to na nivou Republike Srbije. Takva institucija bi obezbeđivala stabilne i dugoročne izvore sredstava za finansiranje izvoza i državnu garanciju za obaveze na ime poslova osiguranja od nekomercijalnih rizika.
Ovakva koncepcija nacionalne agencije, kao i u većini zemalja u tranziciji, zahteva sigurne i šire izvore sredstava za poslovanje, koji nužno uključuju i sredstva državnog budžeta. Sledstveno tome, neophodno je osnivanje predložene Agencije na nivou Republike Srbije, koja će u odnosu na Fond, koji u delu poslova osiguranja od nekomercijalnih rizika nema garanciju države, pružati podršku širem portfoliju izvoznih poslova kao i investicija domaćih pravnih lica i preduzetnika u inostranstvu, kroz različite mehanizme osiguranja i finansiranja izvoza i investicija u cilju stalnog unapređenja i širenja izvozne privrede na zdravim principima.
Iz navedenog proizlazi da uspostavljanjem, na nivou Republike Srbije, predmetne Agencije, ona neće biti konkurencija Fondu, već će se njenim osnivanjem zaokružiti neophodni institucionalni okvir za podršku nacionalnom izvozu, u koji je uključena i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije–SIEPA. Osnivanjem Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije formira se institucija koja će isključivo podržavati izvozne poslove pravnih lica i preduzetnika sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, dok je Fond institucija vezana za državnu zajednicu, te je njegova delatnost samo jednim delom usmerena i na izvozne poslove privrednih društava i preduzetnika iz Republike Srbije.
Takođe Agencija, čije se osnivanje predlaže ovim zakonom, neće predstavljati konkurenciju ni Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije–SIEPA, s obzirom da se ista prvenstveno bavi poslovima koji se odnose na promociju direktnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju, ali i stručnim poslovima koji se odnose na promociju izvozu i to ukazivanjem na komparativne prednosti Republike Srbije, pružanjem stručne pomoći pojedinim preduzećima u razvoju o njihovim izvoznim mogućnostima, obaveštavanjem izvoznika iz Republike Srbije o potrebama potencijalnih stranih korisnika domaćih proizvoda i obaveštavanjem stranih korisnika o mogućnostima domaćih izvoznika, iz čega nedvosmisleno proizlazi da Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza ima isključivo savetodavnu i promotivnu, odnosno marketinšku funkciju.
Osnovni argumenti za donošenje ovog zakona proističu iz neophodnosti iznalaženja dugoročnog rešenja za podsticanje izvoza uz istovremeno poboljšanje njegove strukture i konkurentnosti, kao jedan od najvažnijih zadataka privrede Srbije.
Sledeći pokazatelji ukazuju da je potrebno jačanje podrške izvozu u većoj meri i na široj osnovi. Tekući ostvareni obim izvoza je i dalje relativno nizak i znatno zaostaje za potrebama domaće privrede. Istovremeno uvoz robe rastao je znatno brže, što je uticalo na permanentno smanjivanje pokrivenosti uvoza izvozom i višegodišnjim značajnim povećanjem trgovinskog deficita.
Iako u periodu posle 2000. godine, izvoz posmatrano u dolarskom iskazu, ima tendenciju permanentnog rasta, dinamika rasta je bila neujednačena. U ovom periodu vrednost izvoza je više nego udvostručena. Sa 1.588 miliona dolara u 2000. godini izvoz je povećan na 3.239 miliona dolara u periodu I-XI 2004. godine. Međutim, struktura izvoza je i dalje izuzetno nepovoljna. U strukturi izvoza od 1990. godine dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi, što odgovara strukturi izvoza nisko razvijenih zemalja. U periodu od 2000. godine do danas, struktura izvoza se nije bitno promenila. Učešće repromaterijala u izvozu, po pojedinim godinama, kretalo se od 53,1% do 65,6%, učešće roba za široku potrošnju od 27,1% do 38,6%, dok se učešće opreme kretalo svega od 4,8% do 9,1%.
Pored potrebe za uravnoteženjem spoljnotrgovinskog i platnog bilansa i promene strukture izvoza, jedan od dugoročnih razloga za povećanje izvoza je i neophodnost smanjenja stope servisiranja spoljnog duga u uslovima predstojećeg povećanja dospelih obaveza prema stranim poveriocima.
Svi gore navedeni osnovni pokazatelji ukazuju na potrebu zaokruživanja institucionalne podrške za podsticanje izvoza, što bi uticalo na kvalitativno poboljšanje i promenu izvozne strukture domaće privrede, ali i aktiviranje postojećih potencijala i novih kapaciteta naše izvozne privrede.
Pored neophodne znatno šire podrške izvozu, jedino agencija sa državnim učešćem u finansiranju poslovanja može omogućiti podršku izvozu koji je od nacionalnog interesa, a ovaj model i uslovi osnivanja agencija su u najvećoj meri preuzele države u tranziciji i to po ugledu na razvijene zemlje. U većini zemalja u okruženju, kao na primer u Hrvatskoj-Hrvatska banka za obnovu i razvitak, Sloveniji-Sloven Export Corporation-SEC, te Slovačkoj-Eximbank RS, su osnovane agencije sa većinskim državnim učešćem koje obavljaju poslove finansiranja i osiguranja izvoza i investicija, uz garanciju države po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika.
Agencije za podršku izvozu iza kojih stoje njihove države u znatno većoj meri i na široj osnovi sarađuju međusobno putem saosiguranja, reosiguranja, kofinansiranja i sl. iz razloga što je njihovo poslovanje gotovo u potpunosti kompatibilno sa stanovišta uslova i načina poslovanja u odnosu na agencije ili institucije koje delimično ostvaruju funkciju agencija sa nedovoljnom ili bez ikakve državne podrške. Pri tome, još jednom se navodi da je zajednička karakteristika i uslov bez kojeg nema nacionalne agencije za podršku izvozu, osiguranje izvoza od nekomercijalnog rizika i garantovanje države za obaveze ove specifične vrste osiguranja potraživanja svojih izvoznika. Iz navedenog upravo i proizlazi osnovna razlika između već postojećeg Fonda i Agencije čije se osnivanje predlaže ovim zakonom.
Agencija sa državnom podrškom u potpunosti ispunjava uslov za realizaciju regionalnih, strukturnih i globalnih programa i inicijativa za poboljšanje spoljnotrgovinske i ekonomske saradnje sa određenim državama ili grupacijama država u kojima do sada Republika Srbija nije mogla na najadekvatniji način da učestvuje.
Zadatak Agencije je da u cilju strateškog poboljšanja uslova poslovanja izvozne privrede i promene strukture izvoza Republike Srbije, zajednički deluje sa svim razvojnim finansijskim i ostalim institucijama, ali i sa privatnim stranim kompanijama i institucijama, kada za to postoji zajednički interes.
Osnovni ekonomski cilj osnivanja Agencije je smanjenje deficita platnog bilansa zemlje i povećanje zaposlenosti dugoročnim povećanjem izvoza robe, usluga, investicionih radova i investicija u inostranstvu.
U smislu ostvarenja ovako postavljenog dugoročnog cilja Agencija bi obavljala u skladu sa članom 3. Predloga predmetnog Zakona, aktivnosti koje obuhvataju širok spektar poslova osiguranja i finansiranja izvoza. Samo preciziranje uslova, načina sprovođenja i procedure realizacije poslova osiguranja i finansiranja izvoza biće regulisano i precizirano posebnim aktima ili programima i to odvojeno za osiguranje i finansiranje izvoza.
U domenu osiguranja izvoza, pored navedenih uslova, biće posebno doneta i Odluka o kategorizaciji zemalja po stepenu rizičnosti naplate, Tarifi premija koje će zavisiti od trajanja izvoznog posla, stepena rizičnosti zemlje u koju se izvozi, boniteta inostranog dužnika, sredstava ugovorenog obezbeđenja plaćanja i dr.
Prema predloženim rešenjima iz Predloga zakona Agencija će prvenstveno obavljati sledeće delatnosti:
I Poslovi osiguranja izvoza-investicija domaćih lica u inostranstvu
Agencija će osiguravati predmetne izvozne poslove od nekomercijalnih rizika i osiguravati iste od komercijalnih rizika. Agencija će vršiti ove poslove samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajućim društvima, odnosno agencijama (saosiguranje ili reosiguranje). Agencija će osiguravati kratkoročne, srednjoročne i dugoročne izvozne poslove od nekomercijalnih rizika koji uključuju: političke rizike i katastrofalne rizike.
(1)Politički rizici u najširem smislu podrazumevaju one rizike kojima su izloženi izvoznici zbog neplaćanja obaveza inodužnika usled nastupanja događaja na čije ostvarenje nisu mogli da utiču ni izvoznik, ni inodužnik.
Politički rizici obuhvataju sledeće dve podgrupe:
a) Direktni politički rizici:
-nemogućnost naplate usled ratnih i političkih događaja u zemlji dužnika
b) Indirektni politički rizici:
-nemogućnost naplate usled donošenja i primene opštih, političkih i privrednih mera zemlje dužnika, kao što je opšti moratorijum plaćanja, zabrana transfera deviza, zabrana uvoza robe, zaplena, oštećenje, uništenja robe od države, bez obzira da li je u pitanju kupac država ili državna organizacija, ili privatni kupac;
– nemogućnost naplate usled jednostranog raskida ugovora od strane države ili državne organizacije kao kupca;
– neplaćanje duga u roku od 6 meseci od datuma dospelosti ako je dužnik država ili državna organizacija ili lice za koje garantuje država ili državna organizacija (potraživanja koja se ne mogu naplatiti prinudnim putem kao što je to slučaj sa privatno-pravnim kupcima ).
(2) Katastrofalni rizici :
– nemogućnost naplate potraživanja od inopartnera, bez obzira da li je u pitanju kupac javno-pravnog ili privatno-pravnog karaktera usled stihijskih događaja velikih razmera na jednom području (zemljotres, poplave, vulkanske erupcije i sl.).
Pod nekomercijalnim rizicima podrazumevaju se takođe i štete nastale u vezi sa imovinom uloženom u sopstvena, mešovita preduzeća i poslovne jedinice u inostranstvu usled:
a) nacionalizacije, eksproprijacije i drugih mera države u koju se ulaže, koje se mogu izjednačiti sa navedenim,
b) nemogućnost raspolaganja imovinom u trajanju od najmanje 12 meseci zbog drugih mera preduzetih od strane države u koju se ulaže,
c) kao i uništenja ili oštećenja imovine tokom rata koji vodi država u koju se ulaže odnosno političkih događaja u istoj.
Još jednom se ističe da Republika Srbija odgovara za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika.
S obzirom da je prema predloženom rešenju iz Predloga zakona utvrđeno da će Republika Srbija odgovarati za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, i to do iznosa koji na predlog Vlade Republike Srbije za svaku budžetsku godinu utvrđuje Narodna skupština Republike Srbije Zakonom o budžetu, posebno se naglašava da će aspekt saosiguranja i reosiguranja sa stranim agencijama i osiguravajućim društvima biti od naročitog značaja. Naime, saosiguranje sa stranim osiguravačima nekomercijalnih rizika predstavljaće pogodnost za povećanje ukupnog opsega ove vrste osiguranja od strane Agencije, jer će u tom slučaju Republika Srbija garantovati samo za deo obaveze koju je po osnovu saosiguranja preuzela Agencija. Koristeći mehanizme saosiguranja i reosiguranja u zaštiti od nekomercijalnih rizika, Agencija će moći u većem obimu da preuzima obaveze, odnosno da vrši osiguranje, i to sve uz maksimalno moguće zajedničko snošenje i raspodelu rizika sa stranim agencijama i osiguravajućim društvima. Ovim se takođe doprinosi i neophodnoj disperziji rizika.
Agencija će osiguravati izvozne poslove od komercijalnih rizika za koje za razliku od nekomercijalnih rizika nema garancije države po preuzetim obavezama Agencije. Takođe, Agencija će moći da u saradnji sa drugim osiguravačima, saosigurava ili reosigurava komercijalne rizike po izvoznim poslovima. U pogledu određenja komercijalnih rizika, Predlog Zakona ne definiše ovu vrstu rizika. Kod većine domaćih osiguravajućih društava, odnosno stranih agencija koje osiguravaju potraživanja od komercijalnih rizika u pitanju su rizici nemogućnosti naplate potraživanja zbog insolvetnosti privatno-pravnog inodužnika ili neplaćanja dužnika u određenom roku, kao i slučajevi kada sudski postupak ili prinudno izvršenje nisu rezultirali naplatom od inodužnika. Navedena materija u važećem Zakonu o osiguranju Republike Srbije je pomenuta u sklopu jedne od vrsta osiguranja-osiguranje kredita, podvrsta–izvozni krediti i ostali rizici povezani sa izvozom, trgovinom i ulaganjem na domaćem i stranom tržištu. Ovaj zakon takođe ne definiše komercijalne rizike u okviru osiguranja izvoznih kredita, već ostavlja osiguravajućim društvima da bliže odrede ove vrste rizika svojim posebnim aktima, što će biti slučaj i sa Agencijom.
II Finansijska podrška izvoznim poslovima
Procenjuje se da će Agencija u značajnom delu odobravati direktno finansiranje izvoznih poslova i refinansiranje srednjoročnih i dugoročnih izvoznih kredita komercijalnih banaka (rok otplate duži od 1 godinu dana).
Takođe, ostavljena je mogućnost u Zakonu da Agencija kofinansira izvozne poslove zajedno sa izvoznikovom poslovnom bankom, odnosno drugim (stranim ili domaćim) finansijskim organizacijama.
Shodno praksi funkcionisanja izvoznih agencija, navedenom će prethoditi odobrenje osiguranja izvoza-investicija od nekomercijalnih rizika i u najvećem broju slučajeva i od komercijalnih rizika (kad je inostrani dužnik privatno pravno-lice).
Značajniji poslovi finansiranja izvoza- investicija u inostranstvu bi obuhvatali:
– Odobravanje direktnih kredita isporučiocu-Direct Suplliers Sredit na osnovu zahteva za odobrenje kredita koji podnosi domaći izvoznik-investitor, koji je sa stranim partnerima zaključio ugovore o isporuci robe, opreme i dr. i koji raspolaže drugim izvoznim dokumentima. Uslovi finansiranja zavisiće od predmeta izvoza, visine ugovorenog posla, ugovorenog sredstva obezbeđenja plaćanja, kupca, ocene rizika zemlje i dr.
– Odobravanje direktnih kredita kupcu-Direct Buyers Credit čime bi se obezbedila gotovinska naplata domaćeg izvoznika na ime realizovanog ugovora o izvozu. Agencija bi odobravala kredite stranom kupcu, ukoliko je ugovorena isporuka kapitalne opreme, proizvoda mašinogradnje i dr, pod uslovom da je u pitanju prihvatljiv bonitet stranog kupca i rizik zemlje.
– Refinansiranje izvoznih kredita koji se odobravaju izvoznikovoj poslovnoj banci. Ovakvim modelom omogućiće se povoljniji uslovi finansiranja, dok bi učešće Agencije u refinansiranju izvoznih kredita komercijalnih banaka zavisilo od predmeta izvoznog posla odnosno investicije i drugih pomenutih kriterijuma.
– Finansiranje pripreme izvoza pri čemu bi korisnici ovih kredita bili domaća pravna lica i preduzetnici po zaključenom ugovoru o izvozu i to sa rokom otplate dužim od godinu dana.
– Finansiranje investicija konzorcijuma domaćih pravnih lica i preduzetnika na inostranim tržištima radi pospešivanja izvoza.
– Procenjuje se da bi u okviru drugih usluga u vezi sa finasiranjem izvoza, Agencija odobravala i okvirne sporazume o kreditu za određene oblasti ili zemlje koje su od primarnog interesa za domaće izvoznike. Agencija bi odobravala okvirne sporazume u koje se uključuju i vodeće domaće poslovne banke. Sredstva iz Okvirnog sporazuma o kreditu mogu biti iskorišćena za odobravanje direktnih kredita isporučiocu i/ili refinanansiranje predmetnih kredita.
Predloženo zakonsko rešenje vezano za osnivanje i status Agencije kao zatvorenog akcionarskog društva, značajno je jer ostavlja mogućnost povećanja osnivačkog kapitala Agencije izdavanjem novih akcija, što bi za posledicu imalo i povećanje obima osiguranja i finansiranja izvoznih poslova.
Imajući u vidu sve prethodno navedeno u vezi sa osnivanjem Agencije, a posebno garantovanje države za obaveze Agencije po poslovima osiguranja od nekomercijalnih rizika, ostvareni su neophodni uslovi da Agencija shodno ovom posebnom zakonu vrši delatnost i obavlja širok spektar poslova osiguranja i finansiranja izvoza i investicija u inostranstvu.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Predloga zakona predviđeno je osnivanje Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije ( u daljem tekstu: Agencija), a radi podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom.
U članu 2. Predloga zakona uređeno je sedište Agencije i njeno poslovno ime.
U članu 3. Predloga zakona propisana je delatnost Agencije koja obavlja širok spektar poslova osiguranja i finansiranja izvoza i investicija u inostranstvu. Pri tome se posebno naglašava da bi Agencija trebalo primarno da se profiliše za podršku izvoznim poslovima kroz različite mehanizme osiguranja od komercijalnih i nekomercijalnih osiguranja i finansiranja istih samostalno ili u saradnji sa domaćim i stranim institucijama.
U članu 4. Predloga zakona definisan je pojam nekomercijalnih rizika i taksativno su nabrojani razlozi usled kojih je nemoguće naplatiti potraživanja domaćih pravnih lica i preduzetnika od inostranog partnera, kao što je neplaćanja duga u roku od 6 meseci od ugovorenog roka dospelosti, ako je dužnik država, državna organizacija, ili lice za koje garantuje država ili državna organizacija, zbog političkih događaja u zemlji dužnika ili rata države čiji je državljanin dužnik-sa drugom državom, opšteg moratorijuma plaćanja, nemogućnosti konverzije valute zemlje dužnika u konvertibilne valute ili zabrane transfera – do isteka ovih zabrana, kao i drugim slučajevima.
U članu 5. Predloga zakona predviđeno je da se Agencija organizuje i posluje kao zatvoreno akcionarsko društva u skladu sa članom 194. Zakonom o privrednim društvima.
Takođe, u ovom članu zakona regulisana je delatnost Agencije, a to je osiguranje izvoza od nekomercijalnih i komercijalnih rizika i finansiranje izvoza, te obavljanje drugih poslova u vezi sa tim.
U članu 6. Predloga zakona utvrđeno je da Agencija za svoje obaveze u pravnom prometu odgovara celokupnom svojom imovinom, a da za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika odgovara Republika Srbija, i to do iznosa koji na predlog Vlade Republike Srbije utvrđuje Narodna skupština Republike Srbije Zakonom o budžetu.
U članu 7. Predloga zakona predviđeno je da osnivački kapital u iznosu od 25 miliona EUR-a, obezbeđuje Republika Srbija, te se reguliše način uplate istog.
U članu 8. Predloga zakona predviđeno je da se sredstva za poslovanje Agencije obezbeđuju iz namenskih kredita međunarodnih finansijskih organizacija, donacija domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica i drugih izvora.
U članu 9. Predloga zakona predviđeno je da u slučaju povećanja osnovnog kapitala Agencije izdavanjem novih akcija učešće Republike Srbije ne može biti manje od 51% od ukupnog iznosa akcionarskog kapitala.
U članu 10. Predloga zakona utvrđeno je iz kojih sredstava se formiraju rezerve sigurnosti za poslove osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, kao i za poslove osiguranja izvoza od komercijalnih rizika, koja je njihova namena, te da se početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti Agencije za poslove osiguranja od nekomercijalnih i komercijalnih rizika obezbeđuju iz osnivačkog kapitala.
U članu 11. Predloga zakona propisano je da će Agencija poslovati prema načelima likvidnosti, sigurnosti i rentabilnosti, te da će svojim aktima određivati uslove i način očuvanja realne vrednosti sredstava, kao i druge mere za zaštitu od rizika njegovog poslovanja.
U čl. 12. 13. i 14. Predloga zakona propisana je obaveza Agencije da vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi računovodstvene izveštaje i izveštaje o poslovanju, te vrši redovnu i vanrednu reviziju o kojoj izveštaj dostavlja Vladi Republike Srbije.
U članu 15. Predloga zakona utvrđeni su organi Agencije: Skupština, Upravni odbor i Izvršni odbor.
U čl. 16. i 17. Predloga zakona regulisana je Skuština Agencije koju čine akcionari sa pravom upravljanja, kao i osnovna nadležnost Skuštine. Takođe, predviđeno je da u ime Republike Srbije kao akcionara, pravo upravljanja vrši Vlada Republike Srbije.
U čl. 18. i 19. Predloga zakona regulisan je Upravni odbor Agencije, sastav, način izbora i mandat članova Upravnog odbora, kao i njegova osnovna nadležnost.
U čl. 20. i 21. Predloga zakona regulisan je, sastav i mandat članova Izvršnog odbora, kao i njegov delokrug rada.
U čl. 22. i 23. Predloga zakona propisani su opšti akti Agencije i obavezna sadržina Statuta.
U članu 24. Predloga zakona, u završnim odredbama, utvrđeno je da će ovaj zakon stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE
ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona predviđena su sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
– Osnivanje i poslovanje Agencije će omogućiti pružanje zaokružene podrške domaćem izvozu i investicijama u inostranstvu kroz različite povoljne mehanizme finansiranja i osiguranja izvoza. U odnosu na komercijalne banke koje u okviru svojih usluga vrše i poslove finanisiranja izvoza, ali pod komercijlanim uslovima, Agencija će pružati podršku izvozu po povoljnijim uslovima jer se na taj način opravdava svrha njenog delovanja kao nacionalne izvozno-kreditne agencije. Povoljniji uslovi podrške izvozu postižu se zbog veze između osiguranja i finansiranja izvoza. Izvozni posao koji je predmet finanisiranja je istovremeno i osiguran od odgovarajućih mogućih rizika nenaplate. Ovim se deluje i preventivno s jedne strane, a s druge strane, u slučaju nastupanja osiguranih rizika nenaplate, putem isplate naknade iz osiguranja, smanjuju se gubici proistekli iz izvozne transakcije za finansijera i izvoznika.
– Imajući u vidu prethodno, Agencija će podržavati izvozne poslove domaćih potvrđenih i konkurentnih izvoznika po povoljnim kamatnim stopama i pružati druge usluge koje ne pružaju druge komercijalne banke na domaćem tržištu.
– Usmeravajuća uloga Agencije bi trebalo u početnom periodu da omogući visok koeficijent obrta kapitala Agencije. Procenjuju se da će ovo omogućiti aktiviranje izvoznih kapaciteta domaće privrede, poboljšanje izvozne strukture i proširenje vrste finansijskih proizvoda koji će biti ponuđeni izvoznicima, izvođačima investicionih radova i domaćim investitorima u inostranstvu.
– Agencija će svojim poslovanjem omogućiti ne samo ekspanziju nacionalnog izvoza i povećanje stepena naplativosti istog, već će doprineti i regionalnom povezivanju domaće privrede sa privredama u okruženju. Agencija će razvijati razne oblike saradnje sa agencijama koje se bave osiguranjem i finansiranjem izvoza, što omogućuje regionalno jačanje finansijskog sektora, a time i približavanje evropskim integracionim procesima.
– Takođe se preko aktivnog funkcionisanja Agencije i saradnje sa drugim nacionalnim agencijama ostvaruju preduslovi za zajednički, sigurniji i širi nastup dve ili više država na trećim tržištima, kroz modele zajedničkog finansiranja i osiguranja izvoznih poslova i investicija.
– Kao posredan efekat naglašava se da sa osnivanjem i efikasnim poslovanjem Agencije, kroz uspostavljanje zaokružene nacionalne šeme podrške izvozu, naša zemlja će steći bolji kreditni rejting, povoljniju ocenu rizika zemlje kao uređenije tržište za strane kompanije, strane investitore i njihove banke.