PREDLOG ZAKONA
O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, i utvrđuje njena nadležnost.
Član 2.
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Član 3.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
Član 4.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja;
2) Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica;
3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;
4) Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih;
5) Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;
6) Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;
7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada;
8) Sredstvo za rad jeste:
(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),
(2) oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),
(4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada;
9) Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog;
10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih;
11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog;
12) Opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog;
13) Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti;
14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu;
15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;
16) Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;
17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova;
18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti jeste prvno lice kojem je ministar nadležan za rad izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;
19) Služba medicine rada jeste služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih;
20) Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;
21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, kao i za potpisivanje stručnih nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);
22) Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan za rad daje pravnom ili fizičkom licu za obavljanje određenih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.
Član 5.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1) zaposleni;
2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tač. 1), 2) , 4) i 7) ovog člana obezbeđuje poslodavac, licima iz tačke 3) ovog člana obrazovna organizacija, licima iz tačke 5) ovog člana zavodi za izvršenje kazne zatvora, a licima iz tačke 6) ovog člana – organizator radova i takmičenja.
Član 6.
Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida i profesionalno obolelih – uređuju se ovim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.
II. PREVENTIVNE MERE
Član 7.
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i /ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;
2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklađivanja hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i pomoćnim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;
3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zaposlenih;
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih materija, na način i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogućnosti povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;
5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera;
6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.
III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA
1. Opšte obaveze
Član 8.
Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Član 9.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
U slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.
Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Član 10.
Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.
Član 11.
Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.
Član 12.
Preventivne mere obezbeđuje poslodavac polazeći od sledećih načela:
1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;
4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;
5) zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu;
7) odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način.
Član 13.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.
Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.
Član 14.
Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac koji ima do deset zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana može utvrditi ugovorom o radu.
Član 15.
Poslodavac je dužan da:
1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
3) obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;
4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
5) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
6) obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;
7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;
9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih.
Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar nadležan za rad.
Pravno lice iz stava 1. tačka 7) ovog člana dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju radne okoline.
Član 16.
Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.
Poslodavac je dužan da službi medicine rada, koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.
Član 17.
Poslodavac je dužan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.
2. Posebne obaveze
Član 18.
Poslodavac je dužan da, najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o:
1) početku svoga rada;
2) radu odvojene jedinice;
3)svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada.
Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa duže od sedam dana, dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada.
Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta.
Sadržaj elaborata o uređenju gradilišta propisuje ministar nadležan za rad.
Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom, utvrđuje ministarstvo nadležno za rad, na zahtev poslodavca.
Postupak utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.
Visinu troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog člana sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za finansije.
Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.
Član 19.
Kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavci iz stava 1. ovog člana dužni su da, uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja, odnosno oštećenja zdravlja zaposlenih, kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje.
Način ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom.
Sporazumom iz stava 3. ovog člana određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih.
Član 20.
Poslodavac je dužan da preduzme mere za sprečavanje pristupa u krug objekta ili u područje gradilišta licima i sredstvima saobraćaja koja nemaju osnova da se nalaze u njima.
Član 21.
Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova angažuje zaposlene kod drugog poslodavca dužan je da za te zaposlene obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa ovim zakonom.
Član 22.
Poslodavac je dužan da pri svakoj promeni tehnološkog procesa sredstva za rad prilagodi tom tehnološkom procesu pre početka rada.
Član 23.
Poslodavac je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.
Član 24.
Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije, samo:
1) ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje, u kojoj je proizvođač, odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu;
2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.
Izuzetno, kada poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi dokumentaciju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, dužan je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda.
Poslodavac je dužan, kada je to potrebno, da obezbedi prevod dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana na jezik koji zaposleni razume.
Član 25.
Kada zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac, do donošenja odgovarajućih propisa, primenjuje opšte priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Opšte priznatom merom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.
Član 26.
Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi, poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.
3. Osposobljavanje zaposlenih
Član 27.
Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.
Osposobljavanje iz stava 1. ovog člana poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta.
Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.
Član 28.
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktično.
Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.
Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.
Član 29.
Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, dužan je da te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom.
Član 30.
Kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.
U izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.
Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudnoće, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Član 31.
Poslodavac je dužan da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.
Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja kao i o merama za sprečavanje ili otklanjanje rizika.
Poslodavac je dužan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja (trovanja, gušenja, i sl.), imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu.
IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo:
1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.
Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.
Član 33.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede;
2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 43. ovog zakona, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom;
3) ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio;
4) duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;
5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene.
Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.
Kada zaposleni odbije da radi u slučajevima iz stava 1. ovog člana, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je dužan da odmah obavesti inspekciju rada.
Član 34.
Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.
Član 35.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Član 36.
Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
Ako poslodavac posle dobijenog obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne otkloni nepravilnosti, štetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrđenih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, o čemu obaveštava lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni je dužan da sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojim radi.
V. ORGANIZOVANjE POSLOVA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLjA NA RADU
Član 37.
Poslodavac je dužan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa ovim zakonom.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit iz stava 2. ovog člana.
Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za bezbednost i zdravlje na radu).
Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:
1) tehnološkog procesa,
2) organizacije, prirode i obima procesa rada,
3) broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada,
4) broja radnih smena,
5) procenjenih rizika,
6) broja lokacijski odvojenih jedinica,
7) vrste delatnosti.
Član 38.
Poslodavac je dužan da omogući licu za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je dužan da obezbedi usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova.
Član 39.
Poslodavac koji za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice ili preduzetnika dužan je da ih prethodno upozna sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika.
Član 40.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito:
1) učestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
2) vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
3) učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanja opreme za rad;
6) predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;
8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad ;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;
11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog;
12) sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 11) ovog člana.
Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 11) ovog člana, naloži zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada.
Član 41.
Za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada.
Služba medicine rada iz stava 1. ovog člana dužna je da obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito:
1) učestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika;
2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći;
3) utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
4) ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad;
5) vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
6) učestvuje u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija;
7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;
8) savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta;
9) učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
10) neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.
Prethodne i perodične lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2. tačka 5) ovog člana može da vrši služba medicine rada koja ima propisanu opremu, prostorije i stručni kadar.
Član 42.
Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su službe medicine rada, koja vrši te preglede.
Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom dostavljaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom.
Podaci iz stava 2. ovog člana mogu se dostavljati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka.
Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.
Član 43.
Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.
Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu koje sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za zdravlje.
Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.
Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.
VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLjE NA RADU
Član 44.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom.
Član 45.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Član 46.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1) da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3) da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Član 47.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2) sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3) o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Član 48.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
VII. EVIDENCIJA, SARADNjA I IZVEŠTAVANjE
Član 49.
Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:
1) radnim mestima sa povećanim rizikom;
2) zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;
4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
6) izvršenim ispitivanjima radne okoline;
7) izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
8) prijavama iz člana 50. ovog zakona.
Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.
Član 50.
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.
Član 51.
Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavlja zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.
Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.
Poslodavac je dužan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.
Član 52.
Poslodavci, sindikati, osiguravajuća društva, organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužni su da sarađuju i učestvuju u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.
Organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužne su da ministarstvu nadležnom za rad dostave podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, oboljenjima u vezi sa radom i invalidima rada najmanje jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadležnog za rad i u kraćem roku.
Član 53.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete.
Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini.
Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih uređuju se zakonom.
VIII. STRUČNI ISPIT I IZDAVANjE LICENCI
Član 54.
Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslova odgovornog lica polaže se odgovarajući stručni ispit.
Stručni ispit iz stava 1. ovog člana polaže se pred odgovarajućom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za rad.
Program, način i visinu troškova polaganja stručnog ispita iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.
Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za polaganje stručnog ispita iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.
Član 55.
Ministar nadležan za rad rešenjem izdaje licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 40. ovog zakona;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline;
3) odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2) ovog člana.
Član 56.
Licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, iz člana 40. ovog zakona, može da dobije pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima zaposlenog sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke, položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima.
Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline može da dobije pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih stručnih kadrova, tehničke opreme, metodologije vršenja određenih pregleda i ispitivanja i koje ima zaposleno odgovorno lice.
Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica može da dobije lice sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke, položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima.
Uslove i visinu troškova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.
Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.
Član 57.
Ministar nadležan za rad može rešenjem oduzeti licencu:
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, iz člana 55. tačka 1) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, iz člana 55. tačka 2) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;
3) odgovornom licu iz člana 55. tačka 3) ovog zakona ako utvrdi da nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata.
Član 58.
Protiv rešenja iz čl. 55. i 57. ovog zakona nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
IX. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU
Član 59.
U sastavu ministarstva nadležnog za rad obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja poslove državne uprave sa ciljem unapređivanja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom (u daljem tekstu: Uprava).
Član 60.
Uprava obavlja sledeće poslove:
1) priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenja za njihovu primenu;
2) priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarivanje;
3) prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;
4) istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada;
5) pruža stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
6) priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
7) proučava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;
8) organizuje polaganje stručnih ispita iz člana 54. ovog zakona, o čemu vodi evidenciju;
9) vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i priprema predloge rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 55. i 57. ovog zakona, o čemu vodi evidenciju;
10) prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih;
11) obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
12) organizuje savetovanja, vrši edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
13) stara se o primeni međunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
14) podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
15) obavlja druge poslove određene zakonom.
X. NADZOR
Član 61.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlja na radu propisanim opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada.
Član 62.
Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju visoku stručnu spremu, najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit za rad u organima državne uprave.
Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite, u stambeno-komunalnim delatnostima, kao i poslove utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz bezbednosti i zdravlja na radu, mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju višu stručnu spremu odgovarajućeg smera, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Član 63.
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasne materije i dr., kao i da:
1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu zaštitu, predmete i robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspretiza i sl.;
5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija kad poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom.
Član 64.
Poslodavac je dužan da, radi vršenja nadzora, omogući inspektoru rada:
1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na radu;
2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru pružati potrebne informacije i obaveštenja, davati podatke, akte i dokumentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad i u radnoj okolini;
5) uvid u sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
6) uvid u podatke i evidencije o proizvodnji, korišćenju i skladištenju opasnih materija.
Član 65.
Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obaveštenja iz člana 33. st. 3. i 4. ovog zakona.
Član 66.
Inspektor rada dužan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.
Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:
1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;
2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naložio inspektor rada.
Ako primena mera, odnosno potreba za usaglašavanjem sa propisanim merama zaštite bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja nedostatak za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor rada može naložiti poslodavcu da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka sa utvrđenim rokovima za njihovo otklanjanje.
Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlja zaposlenog, u meri u kojoj je to moguće.
Član 67.
Preduzimanje mera i radnji čijom primenom i izvršavanjem se, u skladu sa odredbama ovog zakona, obezbeđuje zaštita bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih – inspektor rada nalaže rešenjem.
Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru nadležnom za rad, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim je naređena zabrana rada.
Rešenje ministra nadležnog za rad, doneto povodom žalbe, konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 68.
Poslodavac je dužan da, u roku koji odredi inspektor rada, preduzme naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke ili nepravilnosti.
Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od isteka roka za otklanjanje utvrđenog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi, nadležnu inspekciju o izvršenju naložene obaveze.
XI. KAZNENE ODREDBE
Član 69.
Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 9. stav 1);
2) ako prilikom organizovanja rada i radnog procesa ne obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, kao i ako za njihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska sredstva (član 11. stav 1);
3) ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (član 13. st. 1. i 2);
4) ako opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 14);
5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu (član 15. stav 1. tačka 1);
6) ako zaposlenom odredi da obavlja poslove na kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 15. stav 1. tačka 2);
7) ako zaposlene i njihovog predstavnika ne obaveštava o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i opasnostima od povreda i opštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno ako u takvim slučajevima ne donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad (član 15. stav 1. tačka 3);
8) ako ne izvrši osposobljavnje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad (član 15. stav 1. tačka 4, čl. 27, 28. i 29);
9) ako zaposlenom ne obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 15. stav 1. tačka 5);
10) ako ne obezbedi održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 15. stav 1. tačka 6);
11) ako ne angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline (član 15. stav 1. tačka 7);
12) ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (član 15. stav 1. tačka 8);
13) ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, kao i ako ne osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti (član 15. stav 1. tačka 9);
14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih (član 15. stav 1. tačka 10);
15) ako na osnovu ocene službe medicine rada aktom o proceni rizika ne odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad (član 16. stav 1);
16) ako službi medicine rada, koju angažuje, ne obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih (član 16. stav 2);
17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (član 17);
18) ako najmanje osam dana pre početka rada ne izvesti nadležnu inspekciju rada o početku svoga rada, radu odvojene jedinice ili svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada (član 18. stav 1);
19) ako za radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta, odnosno promeni tehnološkog procesa, koje izvodi duže od sedam dana, ne izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta i ako isti ne dostavi nadležnoj inspekciji rada uz izveštaj o početku rada (član 18. stav 2);
20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni prostor u obavljanju poslova, ne zaključi sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojim se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih (član 19);
21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa ovim zakonom, za zaposlene koje angažuje od drugog poslodavca (član 21);
22) ako pri promeni tehnološkog procesa rada, pre početka rada, ne prilagodi sredstva za rad novom tehnološkom procesu (član 22);
23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za rad, odnosno sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu ili ako ne obezbedi kontrolu njihove namenske upotrebe (član 23 );
24) ako zaposlenom da na upotrebu opremu za rad, sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije za koje ne raspolaže sa propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu, ili ako nije obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom (član 24. st.1. i 2);
25) ako ne sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka koji su utvrđeni aktom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdi rokove za realizaciju programa (član 26);
26) ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno ako za obavljanje tih poslova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, položen stručni ispit (član 37. st. 1. i 2);
27) ako za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju odgovarajuću licencu (član 37. stav 4);
28) ako zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom ne obezbedi prethodni odnosno periodični lekarski pregled (član 43. stav 1);
29) ako zaposlenog koji obavlja poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom, za koga se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, ne premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima (član 43. stav 3);
30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 50. stav 1);
31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, nadležnoj inspekciji rada ne prijavi profesionalno obolenje, odnosno obolenje zaposlenog u vezi sa radom (član 50. stav 2);
32) ako inspektoru rada ne omogući vršenje nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru rada pružati potrebne informacije i obaveštavanja, ili ako inspektoru rada ne omogući uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte i dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad, opremu za ličnu zaštitu na radu ili u podatke i evidencije o korišćenju i skladištenju opasnih materija (član 64);
33) ako u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke i nepravilnosti čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada (član 68. stav 1).
Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
Član 70.
Novčanom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravanog lica:
1) ako ne preduzme mere da spreči pristup u krug objekta ili u područje gradilišta neovlašćenim licima i sredstvima saobraćaja (član 20);
2) ako zaposlenog, na način utvrđen ovim zakonom, ne upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan način, kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad (član 30. st.1. i 2);
3) ako zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, zaposlenom mlađem od 18 godina života i zaposlenom sa smanjenom radnom sposobnošću ne obezbedi pismeno obaveštenje o rezultatima procene rizika na radnom mestu na koje su određeni, kao i merama kojima se rizici otklanjaju (član 30. stav 3);
4) ako svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, ne upozori na opasna mesta i štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usmeri na bezbedne zone kretanja (član 31. stav 1);
5) ako vidno ne obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih ( član 31. stav 2);
6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj okolini na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja, licima koja nisu osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja nisu dobila posebna uputstva za rad na takvim mestima ili koja nisu snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu (član 31. stav 3);
7) ako ne obavesti nadležanu inspekciju rada kad zaposleni odbije da radi u slučajevima utvrđenim članom 33. stav 1. ovog zakona (član 33. stav 4);
8) ako licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne omogući nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 38. stav 1);
9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno preduzetnika koga angažuje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika (član 39);
10) ako zaposlenima ne omogući da biraju svog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu ili ne imenuje svog predstavnika (član 44);
11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogući uvid u sva akta vezana za bezbednost i zdravlje zaposlenih i da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu (član 45. stav 1);
12) ako ne upozna predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada, ili sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ili sa merama preduzetim za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje (član 47);
13) ako ne vodi i ne čuva propisane evidencije (član 49);
14) ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti (član 51. stav 3);
Novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
Novčanom kaznom od 30.000 do 40.000 kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
Član 71.
Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako u roku od osam dana po isteku utvrđenog roka za otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj formi, ne obavesti nadležnu inspekciju rada o izvršenju naložene obaveze ( član 68. stav 2).
Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.
Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.
Član 72.
Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova koja ima organizovanu službu medicine rada ako ne dostavi propisani izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog (član 41. stav 2. tačka 5).
Novčanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.
Član 73.
Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
1) ako ne izda stručni nalaz o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline (član 15. stav 3);
2) ako obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 40. ovog zakona, a nema odgovarajuću licencu (član 55. tačka 1);
3) ako obavlja poslove pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, a nema odgovarajuću licencu (član 55. tačka 2).
Novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. tačka 2 ovog člana privatni preduzetnik.
Novčanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez odgovarajuće licence (član 55. tačka 3), obavlja poslove odgovornog lica za koje je propisano posedovanje licence.
Član 74.
Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj lice za bezbednost i zdravlje na radu ako ne obavlja poslove određene ovim zakonom (član 40).
Član 75.
Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni:
1) ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu ili ako sa njima pažljivo ne rukuje (član 35);
2) ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (član 36. stav 1).
XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 76.
Pravna lica ovlašćena na osnovu propisa koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, da vrše prethodne i periodične lekarske preglede, periodične preglede i ispitivanje oruđa za rad i radne sredine, kao i osposobljavanje zaposlenih iz zaštite na radu, uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 77.
Do donošenja propisa iz čl. 15. stav 2, 18. st. 4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav 2. i 51. stav 2. ovog zakona primenjivaće se:
1) Pravilnik o uslovima za vršenje pregleda tehničke dokumentacije, pregleda i ispitivanja oruđa za rad, opasnih materija, instalacija i radne sredine, sredstava i opreme lične zaštite i osposobljavanje radnika za bezbedan rad („Službeni glasnik RS“, broj 13/00);
2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih materija, oruđa za rad, instalacija i sredstava i opreme lične zaštite („Službeni glasnik RS“, broj 7/99);
3) Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta („Službeni glasnik RS“, broj 31/92);
4) Pravilnik o vođenju evidencija iz zaštite na radu („Službeni glasnik RS“, broj 2/92);
5) Pravilnik o postupku i uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda radnika („Službeni glasnik RS“, broj 23/92);
6) Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja liste o povredi na radu („Službeni glasnik RS“, broj 2/92);
7) Pravilnik o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz zaštite na radu („Službeni glasnik RS“, broj 7/99);
8) Pravilnik o visini troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz zaštite na radu („Službeni glasnik RS“, br.40/01 i 53/01).
Član 78.
Do donošenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila) sadržana u sledećim propisima:
1) Pravilnik o posebnim merama zaštie na radu na preradi nemetalnih minerala („Službeni glasnik SRS“, broj 2/83);
2) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u železničkom saobraćaju („Službeni glasnik SRS“, broj 19/85);
3) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala („Službeni glasnik SRS“, broj 19/85);
4) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u crnoj metalurgiji („Službeni glasnik SRS“, broj 25/87);
5) Pravilnik o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije („Službeni glasnik SRS“, broj 29/87);
6) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu („Službeni glasnik SRS“, broj 33/88);
7) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala („Službeni glasnik SRS“, broj 51/88);
8) Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima („Službeni glasnik SRS“, broj 21/89);
9) Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova („Službeni glasnik SRS“, broj 53/97).
Član 79.
Do donošenja propisa o opštim i posebnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila), sadržana u sledećim propisima:
1) Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu („Službeni list FNRJ, br. 16/47, 18/47, 36/50), osim čl. 26. – 32, čl. 50. – 75, čl. 78. – 86, čl. 88. – 99, čl. 104. – 151. i čl. 184. – 186;
2) Prvilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kudeljarama („Službeni list FNRJ“, broj 56/47);
3) Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u grafičkim preduzećima („Službeni list FNRJ“, broj 56/47);
4) Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kamenolomima i ciglanama, kao i kod vađenja gline, peska i šljunka („Službeni list FNRJ“, broj 69/48), osim čl. 58. – 61;
5) Pravilnik o tehničkim i zdravstveno – tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko-tehnološkim procesima („Službeni list FNRJ“, broj 55/50) – Prilog broj 9;
6) Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri ronilačkim radovima („Službeni list FNRJ“, broj 36/58);
7) Pravilnik o higijensko-tehničkim zaštitnim merama pri lučko-transportnom radu („Službeni list FNRJ“, broj 14/64);
8) Pravilnik o zaštiti na radu pri termičkom obrađivanju legura lakih metala u kupatilima sa nitratnim solima („Sužbeni .list SFRJ“, broj 48/65);
9) Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima („Službeni list SFRJ“, broj 55/65);
10) Uputstvo o načinu vršenja nadzora nad pridržavanjem propisa o zaštiti na radu u organima unutrašnjih poslova i ustanovama organa unutrašnjih poslova („Službeni list SFRJ“, broj 55/65);
11) Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila („Službeni list SFRJ“, broj 17/66);
12) Uputstvo o načinu vršenja nadzora nad pridržavanjem propisa o zaštiti na radu u preduzećima koja proizvode za određene vojne potrebe („Službeni list SFRJ“, broj 23/66);
13) Pravilnik o zaštiti na radu i o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice („Službeni list SFRJ“, br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);
14) Pravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu („Službeni list SFRJ“, br. 26/88 i 63/88);
15) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmašćivanje, pranje ili čišćenje metalnih delova predmeta od drugog materijala („Službeni list SFRJ“, broj 23/67);
16) Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi („Službeni list SFRJ“, broj 34/68);
17) Pravilnik o obezbeđivanju smeštaja i ishrane radnika, odnosno njihovog prevoza od mesta stanovanja do mesta rada i natrag („Službeni list SFRJ“, broj 41/68);
18) Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi („Službeni list SFRJ“, broj 35/69);
19) Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima („Službeni list SFRJ“, broj 55/69);
20) Pravilnik o posebnim merama i normativima zaštite na radu pri preradi i obradi kože, krzna i otpadaka kože („Službeni list SFRJ“, broj 47/70);
21) Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu („Službeni list SFRJ“, broj 21/71);
22) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad („Službeni list SFRJ“, broj 18/91);
23) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama („Službeni list SFRJ“, broj 21/92).
Član 80.
Akt o proceni rizika iz člana 13. st. 1. i 2. ovog zakona poslodavci su dužni da donesu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu akta iz člana 13. stav 4. ovog zakona.
Član 81.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti na radu („Službeni glasnik RS“, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).
Član 82.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
37004.009/s1/SI
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je član 38. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je zagarantovano pravo zaposlenih na zaštitu na radu u skladu sa zakonom i član 72. stav 1. tačka 4. Ustava po kom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zaštite na radu.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Imajući u vidu Odluku Vlade Republike Srbije da se započne proces harmonizacije naših propisa sa propisima Evropske unije (EU), u cilju pridruživanja EU, a na osnovu člana 18. Sporazuma o uspostavljanju Evropske ekonomske zajednice, za izradu ovog zakona korišćena su osnovna rešenja (smernice) iz Direktive 89/391 EEC o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, kao i druge posebne direktive koje su donete na osnovu ove direktive.
Obaveza za donošenje ovog zakona sadržana je i u odredbama određenih konvencija Međunarodne organizacije rada (MOR), a koje je naša država ratifikovala, i to:
– član 8. Konvencije br.155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini, doneta 1981. godine,
– član 2. Konvencije br.161 o službama medicine rada, doneta 1985. godine,
– čl. 2. i 4. Konvencije br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini, doneta 1947. godine,
– čl. 2. i 5. Konvencije br. 129 o inspekciji rada u poljoprivredi, doneta 1969. godine,
– član 4. Konvencije br.135 o radničkim predstavnicima, doneta 1971. godine,
– član 4. Konvencije br.121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti, doneta 1964. godine,
– čl. 4.-12. Konvencije br.167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu (1988),
– član 1. Konvencije br.170 o bezbednom korišćenju hemijskih sredstava u procesu rada (1990).
Pored toga, obaveza za donošenje zakona kojim se uređuje bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih na radu, proističe i iz mnogih posebnih konvencija MOR-a koje je naša država ratifikovala.
Objašnjenje naziva zakona
Važeći Zakon o zaštiti na radu («Službeni glasnik RS» 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98), kojim se uređuje oblast zaštite na radu, ne obuhvata problematiku bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih na radu u obimu kako je to utvrđeno navedenim smernicama EU i MOR-a.
Naime, oblast zaštite na radu, uređena navedenim zakonom, predstavlja užu oblast u sistemu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu postavljenom direktivama EU i konvencijama MOR-a.
Naime zahtevi za uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima uključuju i druge važne elemente i oblastima koje utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova, kao na primer: uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja; aktivno uključivanje službe medicine rada neposredno u radne i proizvodne procese; uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje, koji ima ulogu da sarađuje i učestvuje u odlučivanju po svim pitanjima bezbednosti i zdravlja kod poslodavca; uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih, radi naknade štete nastale povodom povreda na radu ili profesionalnih oboljenja i dr.
Uzimajući u obzir sve ovo, razlozi za donošenje ovog zakona su i u činjenici da postojeća regulativa u ovoj oblasti, kojom se uređuje samo zaštita na radu zaposlenih, znatno zaostaje u odnosu na već uspostavljene promene odnosa u društvu, što je prouzrokovano, između ostalog, i promenom određenih zakona, sa kojima je u neposrednoj vezi ovaj Zakon, kao na primer: Zakon o preduzećima, Zakon o privatnim preduzetnicima, Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i niz drugih zakona i podzakonskih propisa koji na direktan ili indirektan način regulišu materiju bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
Cilj ukupne nove politike u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, je pre svega sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u više oblasti delovanja koje se ne postižu samo primenom mera zaštite na radu, već i primenom drugih mera, kao na pr. zdravstvena zaštita na radu (medicina rada), higijena na radu, uvođenje preventivnih mera u svim fazama i oblicima rada (utvrđivanje procene rizika pre početka rada i upravljanje rizicima), uspostavljanje odgovornosti poslodavca, i uspostavljanje osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi naknade štete, što predstavlja ukupnu bezbednost i zaštitu zdravlja na radu.
Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je da u kontinuitetu pokreće sve aktivnosti u smislu preduzimanja preventivnih mera kako ne bi dolazilo do povreda na radu i profesionalnih oboljenja po principu: ići u susret problemima i njihovo rešavanje pre dešavanja povreda, odnosno profesionalnih oboljenja.
Usaglašavanje Zakona i podzakonskih propisa, u ovoj oblasti, sa ratifikovanim konvencijama MOR-a i osnovnom Direktivom 89/391 EEZ, kao i posebnim direktivama koje proističu iz osnovne, obavljeno je tako da su prihvaćene sve smernice koje iz njih proističu u meri i obliku prilagođenim domaćim uslovima.
Pojam bezbednost i zdravlje na radu ima šire značenje u odnosu na pojam zaštita na radu i preuzet je iz novijih konvencija MOR-a i Direktive 89/391 EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Tako je u članu 1. tačka 2. ove Direktive, propisano da ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika, sprovođenja bezbednosti i zdravlja, eliminacije rizika i faktora koji mogu da izazovu nesrećne slučajeve, principe informisanja, konsultovanja, balansiranog učešća, u skladu sa nacionalnim zakonim, i / ili praksom, obuke zaposlenih i njihovih predstavnika za samostalan i bezbedan rad i opšte smernice za primenu pomenutih principa.
Sve ostale direktive, kao pojedinačne koje proističu iz Direktive 89/391 egzistiraju pod definicijom «bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih na radu» što podrazumeva poboljšanje bezbednosti, higijene i zdravlja na radu.
Spisak direktiva EU sa originalnim nazivom i identifikacionim brojem u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjene u ovom zakonu:
EUROPAN DIRECTIVES CONCERNING THE PROTECTION OF WORKERS
Health and safety at work
Zdravlje i bezbednost na radu
1.1. Framework directive.
Council Directive 89/391/EEC of 12 june 1989.on the introduction of measures to enconrage improvements in the safety and health of workers at work.
Opšta direktiva
Direktiva Saveta 89/391/EEC od 12. juna 1989.godine o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.
1.2. Individual directives (within the meaning of Article 16 of Directive 89/391/EEC).
Pojedinačne direktive (donete po osnovu člana 16. Direktive 89/391/EEC)
1.2.01. Council Directive 89/654/EEC of 30. November 1989. concerning the minimum safety and health requirements for the workplace (first individual directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
Direktiva Saveta 89/654/EEC od 30. novembra 1989. godine o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radnom mestu (prva pojedinačna direktiva)
1.2.02. Council Directive 89/655/EEC of 30. November 1989. concerning the minimum safety and health requirement for the use of work equipment by workers at work (second individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
1.2.02.1. Council Directive 95/63/EC of 5. December 1995. amending Directive 89/655/EEC concerning the minimum safety and health requirements for thr use of work equipment by workers at work (second individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
1.2.02.2. Council Directive 2001/45/EC of 27. june 2001. amending Directive 89/655/EEC concerning the minimum safety and health requirements for the use of work equipment by workers at work (second individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
Direktiva Saveta 89/655/EEC od 30. novembra 1989. o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje zaposlenih prilikom korišćenja opreme za rad na radnom mestu (druga pojedinačna direktiva)
Direktiva Saveta 95/63/EC od 5. decembra 1995. godine, dopuna direktive 89/655/EEC o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje zaposlenih prilikom korišćenja opreme za rad na radnom mestu (druga pojedinačna direktiva)
Direktiva Saveta 2001/45/EC od 27. juna 2001. godine, dopuna Direktive 89/655/EEC, o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje zaposlenih prilikom korišćenja opreme za rad na radnom mestu (druga pojedinačna direktiva)
1.2.03. Council Directive 89/656/EEC of 30. November 1989. on the minimum health and safety requirements for the use by workers of personal protective equipment at the workplace (third individual directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
Direktiva Saveta 89/656/EEC od 30. novembara 1989. godine o minimumu zahteva za zdravlje i bezbednost prilikom korišćenja lične zaštitne opreme od strane zaposlenih na radnom mestu (treća pojedinačna direktiva)
1.2.04. Council Directive 90/269/EEC of 29. may 1990. on the minimum health and safety requirements for the manual handling of loads where there is a risk particulary of back injury to workers (fourth individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
Direktiva Saveta 90/269/EEC od 29. maja 1990. godine o minimumu zahteva za zdravlje i bezbednost prilikom ručnog prenošenja tereta tamo gde postoji rizik od povređivanja leđa radnika (četvrta pojedinačna direktiva)
1.2.05. Council Directive 90/270/EEC of 29. may 1990. on the minium safety and health requirements for work with display screen equipment (Fifth individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC).
Direktiva Saveta 90/270/EEC od 29. maja 1990. godine o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje pri radu sa opremom sa ekranom (peta pojedinačna direktiva)
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Osnovne odredbe
Osnovnim odredbama uređuju se razlozi i ciljevi za donošenje ovog Zakona kao i način na koji se ostvaruje njegova primena radi ostvarivanja bezbedne i zdrave radne okoline. Odredbe ovog zakona primenjuju se u svim delatnostima osim ako je zakonom uređena primena mera za sprovođenje bezbednosti i zdravlja prilikom obavljanja specifičnih poslova u pojedinim delatnostima (specifični poslovi vojske u ratnim uslovima, policije za vreme intervencije ili civilne zaštite za vreme hitnih intervencija). Pored navedenog, osnovnim odredbama utvrđeno je da se ovaj zakon odnosi na sve zaposlene kada se nalaze na radu ili učestvuju u radnim procesima i na sva lica koja se na bilo koji način zateknu u radnoj okolini. Isto tako, ovim odredbama utvrđuje se obaveza uređivanja prava, obaveza i odgovornosti za sprovođenje bezbednosti i zaštite zdravlja kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, u skladu sa ovim zakonom (čl.1. – 3).
Ovim zakonom uvode se izrazi sa određenim značenjem.Tako, na primer izraz «zaposleni» širi je pojam u odnosu na pojam «zaposleni» po Zakonu o radu, radi obezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja svim licima koja se po bilo kom osnovu nalaze na radu kod poslodavca. Tako, zaposlenim se smatra domaće ili strano fizičko lice koje je po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. Izuzetak su lica koja su u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove imaju sva lica koja se zateknu na radu kod poslodavca, pa čak i lica koja se zateknu na radu po osnovu faktičkog rada, učenici na proizvodnoj praksi i sl.
Na taj način obezbeđuje se pravna zaštita u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu svim licima koja se zateknu u bilo kom proizvodnom ili drugom radnom procesu.
Primena preventivnih mera koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada, podrazumeva ostvarivanje takvih uslova rada kojima se unapred vrši procena rizika i njihovo otklanjanje ili svođenje na najmanju moguću meru kako bi se izbegle sve mogućnosti nastajanja povreda na radu ili profesionalnih oboljenja zaposlenih. Preduzimanjem preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih, pored navedenog, ostvaruju se i uslovi za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih čime se u najvećoj mogućoj meri stvaraju preduslovi za sprečavanje ili eliminisanje rizika od mogućih povređivanja, profesionalnih oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom zaposlenih.
Definicija opasne materije zasnovana je na već usvojenoj i utvrđenoj definiciji u Zakonu o prevozu opasnih materija («Službeni list SFRJ» br. 27/90 i 45/90), a koja je proistekla iz Evropskog sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu roba «ADR». Međutim, navedeni sporazum ne definiše opasne materije u klasičnom smislu već ih svrstava u klase i navodi ih poimenično po usvojenim nazivima.
Konvencijom MOR-a br.170. o bezbednom korišćenju hemijskih sredstava u procesu rada, u članu 2. tačka (b) pod izrazom «opasna hemijska sredstva» podrazumeva se svako hemijsko sredstvo koje je razvrstano kao opasno prema vrsti i stepenu njima svojstvene opasnosti po fizički izgled i zdravlje zaposlenih. Vrstu i stepen opasnosti kao i obezbeđivanja odgovarajućih informacija koje se pišu radi utvrđivanja opasnosti treba da ustanovi nadležni organ u skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima.
Radi toga, u članu 4. tačka 10. ovog zakona utvrđena je definicija opasnih materija u smislu kako je to navedeno u članu 2. Zakona o prevozu opasnih materija i člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti na radu («Službeni glasnik RS» br. 42/91 i 42/98).
Važećim Zakonom o zaštiti na radu, u članu 16. stav data je definicija opasne materije, koja je u potpunosti preuzeta ovim zakonom.
Ostali izrazi sadržani u članu 4. ovog zakona utvrđeni su Konvencijom br.155, Konvencijom br.161 i drugim konvencijama MOR-a, kao i Direktivom 89/391, odnosno pojedinačnim direktivama koje detaljnije razrađuju problematiku bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih (Direktiva 89/654 o minimumu zahteva za bezbednost i zaštitu zdravlja na radnom mestu, Direktiva 89/655 o minimumu zahteva za bezbednost i zaštitu zdravlja prilikom korišćenja opreme za rad, Direktiva 89/656 o minimumu zahteva za bezbednost i zaštitu zdravlja prilikom korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu i dr.).
Zakonom se utvrđuje koja lica (u kom svojstvu) imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu i ko im prema njihovom statusu obezbeđuje to pravo.
Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom, invalida i profesionalno obolelih uređuju se ovim zakonom i drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu (čl. 4. – 6).
Preventivne mere
Preventivne mere imaju izuzetan značaj u sprečavanju nastajanja svih vrsta povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih. Uvođenje principa primene preventivnih mera predstavlja suštinsku promenu u odnosu na važeće propise i podrazumeva aktivno preduzimanje svih mera u cilju otklanjanja rizika od mogućih povređivanja ili nastajanja profesionalnih oboljenja, odnosno oboljenja u vezi sa radom.
Preventivne mere primenjuju se u svim fazama radnih procesa u postupcima projektovanja, proizvodnje, korišćenja i održavanja sredstava za rad, sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija.
Preventivne mere u postupcima projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, tehnoloških procesa, sredstava za rad i dr. uređuje ministar nadležan za rad (član 7).
Odgovornosti i obaveze poslodavca
U skladu sa usvojenim principima, odredbama zakona, kojima se uređuje odgovornost, utvrđena je odgovornost poslodavca koja se odnosi na sprovođenje svih mera u vezi bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Naime, prema odredbama člana 16. Konvencije br.155, člana 5. Konvencije br.161, čl. 6. – 12. Direktive 89/391 i odgovrajućih odredaba posebnih konvencija i direktiva, koje proizlaze iz navedenih, poslodavac je odgovoran za primenu i sprovođenje mera koje se odnose na bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih. Radi toga zakonom je uređeno da je poslodavac odgovoran za bezbednost i zdravlje na radu u svim aspektima vezanim za rad na radnom mestu u radnoj okolini. Takođe, propisano je da sprovođenje mera bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenog kod poslodavca ne može prouzrokovati nikakve finansijske obaveze zaposlenom i predstavniku zaposlenih niti može uticati na smanjenje njihove zarade, odnosno materijalni i socijalni položaj stečen na radu (čl. 8. – 10).
Poslodavac ima obavezu da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Preventivne mere poslodavac obezbeđuje pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kod svake promene tehnološkog procesa izborom radnih i proizvodnih metoda zasnovanih na primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda i dr.
Zakonom se upućuju poslodavci na razne vrste preventivnih mera korišćenjem različitih principa zasnovanim na: izbegavanju rizika kad god je to moguće, korišćenjem različitih metoda i sredstava; proceni rizika na radnom mestu koji se ne mogu izbeći; otklanjanju rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja; prilagođavanju rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjivanja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;zameni opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim; davanju prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu; i odgovarajućem informisanju i osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad na siguran način. Navedeni principi predstavljaju osnovne smernice za preduzimanje preventivnih mera sa ciljem otklanjanja mogućnosti povređivanja i profesionalnih oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom zaposlenih (član 12).
Zakonom se po prvi put uvodi obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika na radnom mestu i da odredi mere koje će preduzeti radi otklanjanja procenjenih rizika, sa ciljem otklanjanja mogućnosti povređivanja, nastanka profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom zaposlenog.
Uvođenje principa procene rizika i preduzimanja mera u smislu njihovog otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru (u zavisnosti od mogućih rešenja), pretstavlja najoptimalniji način preduzimanja preventivnih mera, kako je to predloženo smernicama konvencija MOR-a i direktiva EU.
Radi praćenja ostvarivanja mera za sprečavanje i otklanjanje rizika i utvrđivanja odgovornosti za njihovo otklanjanje uvodi se obaveza poslodavca da donese akt o proceni rizika i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje (član 13).
Zakonom su posebno navedeni poslovi koje je poslodavac dužan da sprovodi u cilju postupne primene propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih, a radi sprečavanja povređivanja zaposlenih (član 15).
Kao jedna od mera u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu je i obaveza poslodavca da aktom o proceni rizika utvrdi posebne zdravstvene uslove, koje mora da ispunjava zaposleni, za obavljanje poslova sa povećanim rizikom ili za upravljanje određenim sredstvom kod poslodavca. Posebni zdravstveni uslovi zaposlenih utvrđuju se na osnovu ocene službe medicine rada koju angažuje poslodavac (član 16).
Zakonom je utvrđena opšta obaveza poslodavca u primeni preventivnih mera, a odnosi se na obezbeđivanje upotrebe sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (član 17).
Posebne obaveze poslodavca
Radi obezbeđivanja primene preventivnih mera pre početka rada, utvrđena je obaveza poslodavca da osam dana pre početka svoga rada, odvojene jedinice, promenjenog tehnološkog postupka ili izgradnje, odnosno rekonstrukcije građevinskog objekta izvesti nadležnu inspekciju rada.
Poslodavci koji izvode radove na izgradnji ili vrše rekonstrukciju građevinskog objekta, odnosno vrše promenu tehnološkog procesa, a ta rekonstrukcija , odnosno promena traju duže od sedam dana, dužni su da izrade elaborat o uređenju gradilišta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu koji uz izveštaj o početku rada dostavljaju nadležnoj inspekciji rada (član 18).
U cilju sprečavanja povreda na radu koje najčešće nastaju u slučajevima kada dva ili više poslodavaca obavljaju radove u jednom radnom prostoru utvrđena je obaveza tih poslodavaca da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje , da koordiniraju aktivnosti u vezi primene mera za otklanjanje rizika od povređivanja, da takvu saradnju urede sporazumom kao i da za te poslove sporazumno odrede lice zaduženo za koordinaciju aktivnosti u sprečavanju povređivanja zaposlenih (član 19).
Kao mere prevencije uvode se i obaveze poslodavca koji za obavljanje svojih poslova angažuje zaposlene kod drugog poslodavca da za te zaposlene obezbedi primenu svih mera propisanih ovim zakonom. Isto tako poslodavac je dužan da pri svakoj promeni tehnološkog procesa sredstva za rad prilagodi tom tehnološkom procesu (čl. 21. i 22).
Poslodavac ima posebnu obavezu, da zaposlenim može dati na upotrebu sredstvo za rad, odnosno sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu samo ako su na istima primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni može da koristi sredstvo za rad, odnosno sredstvo i opremu za ličnu zaštitu u skladu sa njihovom namenom.
Za navedena sredstva kao i za opasne materije poslodavac je dužan da obezbedi propisanu dokumentaciju sa bezbednosno-tehničkim podacima za ocenjivanje i otklanjanje rizika, koji nastaju njihovom upotrebom.
Ostavljena je obaveza poslodavcu da, ukoliko pribavi sredstvo za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu ili opasnu materiju bez propisane dokumentacije, istu može da pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda u skladu saposebnim propisima (član 24).
Zbog zaostajanja propisanih mera i normativa iz oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih, u odnosu na uvođenje savremenih tehnoloških procesa i postupaka, odnosno načina rada, poslodavac je u obavezi da primenjuje opšte priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravlje na radu (član 25).
Uzimajući u obzir stanje sredstava za rad, kojim raspolažu domaći poslodavci i finansijske mogućnosti poslodavaca za odgovarajuća ulaganja, zakonom je utvrđeno, za slučajeve kada se aktom o proceni rizika utvrde nedostaci, za čije otklanjanje su potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, da poslodavac sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.
Na ovaj način realno se ostavlja poslodavcu mogućnost da postupno obezbeđuje sredstva za otklanjanje nedostataka i sam odredi rok za realizaciju planiranih mera, odnosno otklanjanje onih nedostataka koji ne predstavljaju teže ugrožavanje života i zdravlja zaposlenih (član 26).
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad
Zakonom se uređuje pitanje osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i to kod zasnivanja radnog odnosa, premeštaja na druge poslove ili kod promene tehnološkog procesa rada što može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Obaveza poslodavca je da: osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad bude prilagođeno specifičnostima radnog mesta na kom radi; kada odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta dužan je da ga osposobi za bezebdan rad na svakom od radnih mesta; osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad obavlja u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog; u toku osposobljavanja zaposlenog upozna sa svim rizicima na poslovima na koje ga raspoređuje i o konkretnim merama za njihovo otklanjanje; da osposobljavanje vrši teorijski i praktično, a proveru osposobljenosti zaposlenog vrši na radnom mestu.
Zakonom je utvrđena obaveza poslodavca da zaposlene koje odredi na rad na radnom mestu sa povećanim rizikom osposobljava za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, a naročito da: kada angažuje za rad zaposlene drugog poslodavca da ih osposobi za bezbedan i zdrav rad; kada tehnološki proces zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad sastavi uputstva za rad, instrukcije, obaveštenja i sl.; zaposlenu ženu za vreme trudnoće, zaposlene mlađe od 18 godina života, i zaposlene sa smanjenom radnom sposobnošću, pored osposobljavanja i pismeno obavesti o rizicima na radnom mestu i merama za njihovo otklanjanje.
Radi sprečavanja povređivanja lica koje se po bilo kom drugom osnovu nalazi u radnoj okolini, krugu preduzeća ili gradilišta poslodavac je dužan da ga upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu kao i na mere koje mora da primeni i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.
Jedna od važnih mera koja treba da se primenjuje prilikom hitnih intervencija u opasnim pogonima je obaveza poslodavca da obezbedi pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kom preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenog oštećenja (trovanja, gušenja, i sl.) samo licima koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu (čl. 28. -32).
Prava i obaveze zaposlenih
Radi ostvarivanja prava i obaveza zaposlenih Zakonom se posebno utvrđuju njihova prava i obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na koje su određeni. Osnovno pravo i obaveza zaposlenog da se pre početka rada upozna sa merama za bezbednost i zdravlje na radu na poslovima ili na radnom mestu, na koje je određen da radi kao i da se osposobljava za sprovođenje tih mera. Tako, zaposleni ima pravo: da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu i da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.
Zaposleni koji je određen da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac i dužan je da radi na takvom radnom mestu ako se utvrdi na osnovu izveštaja službe medicine rada kojim se konstatuje da je zdravstveno sposoban za rad na tim poslovima (član 32).
Radi očuvanja sopstvenog zdravlja i života zaposleni ima pravo da odbije da radi: ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim rizicima i merama za njihovo otklanjanje; ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom; ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje na radnom mestu na koje je određen; duže od punog radnog vermena, odnosno noću, ako bi prema oceni službe medicine rada takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje; na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje.
Kada zaposleni odbije da radi njegova prava i obaveze kao i prava i obaveze poslodavca uređeni su ovim zakonom (član 33).
Posebno je istaknuto pravo zaposlenog da, u slučaju neposredne opasnosti po život i zdravlje, ima pravo da preduzme odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima kojim raspolaže i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu, pri čemu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.
Isto tako, propisana je obaveza zaposlenog da primenjuje mere za bezbednost i zdravlje na radu, da namenski koristi sredstva za rad, opasne materije i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Propisana je obaveza međusobne saradnje poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, kao i pravo zaposlenih da se obrate nadležnoj inspekciji rada ako poslodavac odbije saradnju (čl. 34. – 36).
Organizovanje poslova bezbednosti i zaštite zdravlja
Zakonom je propisana obaveza poslodavca da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu tako što ove poslove poslodavac može da obavlja sam, da odredi jedno ili više zaposlenih ili da za obavljanje tih poslova angažuje odgovarajuće spoljne službe tj. pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu. Poslodavac je dužan da licu za bezbednost i zdravlje na radu omogući:
– samostalno obavljanje poslova u skladu sa zakonom;
– pristup svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja i
– usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja.
Polazeći od činjenice da je poslodavac odgovoran za primenu propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa ovim zakonom, ostavljeno je pravo poslodavcu da sam odluči o načinu organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca mora da ima položen stručni ispit u skladu sa programom koji propisuje ministar nadležan za rad.
Propisivanjem obaveze polaganja stručnog ispita, za lica koja se bave poslovima bezbednosti i zaštite zdravlja na radu kao i za lica koja obavljaju pojedina ispitivanja u ovoj oblasti, znatno će se poboljšati kvalitet i odgovornost u radu ovih lica. Posebno, programom će se utvrditi viši nivo potrebnih znanja za obavljanje ovih poslova, što je izuzetno potrebno imajući u vidu neophodnost prilagođavanja uslova rada, neposredno u radnim procesima, savremenim zahtevima, a radi smanjenja povređivanja zaposlenih.
Kada za poslove bezbednosti i zaštite zdravlja na radu angažuje pravno lice ili preduzetnika, poslodavac je u obavezi da ih prethodno upozna sa tehnološkim procesom rada, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika.
Radi neposrednog praćenja primene mera za bezbednost i zdravlje na radu, a u cilju sprečavanja nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, odnosno sprovođenja preventivnih mera zakonom su utvrđeni poslovi koje obavlja lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Zakonom se uvodi značajna novina koja se odnosi na obavezu poslodavca da u cilju zaštite zdravlja zaposlenih na radu angažuje službu medicine rada. U skladu sa smernicama iz Konvencije br.161 o medicini rada, zakonom su utvrđeni poslovi koje obavlja medicina rada.
Radi praćenja stanja zdravlja zaposlenih koji rade na poslovima sa povećanim rizikom, poslodavac je u obavezi da zaposlene, pre raspoređivanja na takve poslove i u određenim vremenskim intervalima u toku rada, upućuje na propisane prethodne, odnosno periodične lekarske preglede. Ujedno propisano je da su prikupljeni podaci o zaposlenom u toku vršenja lekarskog pregleda, povreljive prirode, kao i druge obaveze angažovane službe medicine rada propisane su ovim zakonom (čl. 37. – 43).
Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu
Pravo zaposlenih je da izaberu jednog ili više svojih predstavnika radi omogućavanja saradnje sa poslodavcem po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Kod poslodavca koji ima veći broj zaposlenih bira se Odbor za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu. Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, kao i broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, uređuju se kolektivnim ugovorom uz saglasnost sindikata. Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući nesmetan rad u vršenju njihovih funkcija, u skladu sa ovim zakonom. Na ovaj način utvrđeno je pravo zaposlenih da neposredno raspravljaju i ukazuju poslodavcu na problematiku vezanu za njihovu bezbednost i zdravlje na radu (čl. 44. – 48).
Vođenje evidencije
Radi praćenja svih mera koje se sprovode kod poslodavca u cilju sprečavanja povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih propisana je obaveza vođenja odgovarajuće evidencije (član 49).
U slučaju kada se dogodi teška, smrtna ili kolektivna povreda na radu ili povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, poslodavac je dužan da istu prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova najkasnije u roku od 24 časa, od njenog nastanka. Ista obaveza poslodavca je i kada se dogodi profesionalno oboljenje u vezi sa radom.
Poslodavac je u obavezi da izvesti organizacije nadležne za poslove zdravstvenog i penzijskog osiguranja o svakoj povredi na radu, na propisanom obrascu. Ova obaveza poslodavca propisana je i važećim Zakonom.
Organizacije nadležne za poslove zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja vode evidenciju o povredama na radu za celu teritoriju Republike i izveštaj dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove rada (čl. 50. – 52).
Propisuje se obaveza poslodavca da osigura zaposlene od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi naknade štete. Troškovi osiguranja idu na teret poslodavca, a zavise od nivoa rizika na radnom mestu (član 53).
Stručni ispit i izdavanje licenci
Zakonom se uvodi polaganje stručnog ispita za sva lica koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Navedeni stručni ispit polaže se po programu koji propisuje i pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove rada. Uvođenje polaganja stručnog ispita, posebno ima značaja u vezi stručnog osposobljavanja lica koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu radi podizanja opšte kulture rada i podizanja svesti, svih koji učestvuju u radnim procesima, vezano za bezbednost i zdravlje na radu. Porast broja povreda na radu (naročito teških i smrtnih) koje su se dogodile u toku prošle i ove godine, nameće potrebu da se vrši stalno osposobljavanje za bezbedan rad naročito lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su, prema odredbama člana 40. tačka 9. ovog zakona, zadužena da vrše osposobljavanje zaposlenih kod poslodavca.
Radi praćenja i kontrole rada pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem usluga ili ispitivanjima uslova radne okoline, odnosno pregleda i ispitivanja sredstava za rad, ministar nadležan za poslove rada izdaje licencu. Uslovi za izdavanje i oduzimanje licenci propisuju se ovim zakonom i podzakonskim aktom (čl. 54. – 58).
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu
Ovim zakonom se obrazuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organizacija u sastavu ministarstva nadležnog za poslove rada. Uprava obavlja stručne poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa osnovnim ciljem unapređenja i razvoja ove oblasti, odnosno sprečavanja nastajanja svih vrsta povređivanja i oboljenja zaposlenih na radu. Uzimajući u obzir činjenicu da ova oblast ima izuzetno značajnu ulogu u sprečavanju povređivanja i oboljevanja zaposlenih na radu i stvaranja optimalnih radnih uslova što utiče i na poboljšanje kavliteta proizvodnje, odnosno rada u celini Uprava ima obavezu da izvrši usaglašavanje postojeće regulative sa zakonodavstvom koje se primenjuje u razvijenim državama Evrope, odnosno sa konvencijama MOR-a i direktivama EU (čl. 59. i 60).
Nadzor
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove rada, preko inspektora rada.
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito higijenu i uslove rada, proizvodnju, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasne materije i dr., kao i da:
1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva zaštite, predmete i robu;
4) uzima uzorke radi analize, ekspretiza i sl.;
5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija kad poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom.
Posebna obaveza poslodavca je da radi vršenja nadzora, omogući inspektoru rada:
1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na radu;
2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru pružati potrebne informacije i obaveštenja, davati podatke, akte i dokomentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima rada;
5) uvid u opremu za ličnu zaštitu na radu;
6) uvid u podatke i evidencije o korišćenju i skladištenju opasnih materija.
Utvrđena je obaveza inspektora rada da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.
Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:
1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;
2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naložio inspektor rada.
Inspektor rada ima pravo da, u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih, naredi poslodavcu da sprovede i opšte priznate mere, kada takve mere nisu propisane domaćim zakonodavstvom. Pod opšte priznatom merom podrazumevaju se mere koje nisu propisane ali se primenjuju kao običajno pravo (član 66. stav 1).
Zakonom je dato ovlašćenje inspektoru rada da, kada poslodavac ne postupi u skladu sa članom 26. ovog zakona, može da naloži poslodavcu da sačini program o postupnom usklađivanju utvrđenih nedostataka sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kada se radi o većim investicionim ulaganjima, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi. Ovim programom se utvrđuju i rokovi za otklanjanje pojedinih mera (čl. 61. – 68).
Kada dobije prijavu o povredi na radu, inspektor rada dužan je da odmah ispita stanje na licu mesta i da preduzme mere radi otklanjanja izvora i uzroka koji su doprineli da dođe do povređivanja zaposlenog.
Inspektor rada nakon obavljenog uviđaja sastavlja zapisnik, donosi rešenja o otklanjau izvora i uzroka povređivanja zaposlenog i eventualno preduzima i druge mere iz svoje nadležnosti, utvrđene Zakonom o državnoj upravi.
Uzimajući u obzir značaj preduzimanja mera kojima se utiče na sprečavanje povređivanja i ugrožavanja zdravlja zaposlenih, ovim zakonom utvrđen je kraći rok za ulaganje žalbe na rešenje inspektora rada (osam dana), u odnosu na rok za žalbu utvrđen Zakonom o opštem upravnom postupku (čl. 61. – 68).
Ovim zakonom obuhvaćeni su samo specifični poslovi, koji proističu iz navedenih konvencija, a koje obavlja inspekcija rada. Naime, u okviru nadzora nisu utvrđeni poslovi i obaveze inspektora koje proističu iz čl. 22. – 33. Zakona o državnoj upravi («Službeni glasnik RS» br. 20/92, 6/93, 48/93, 67/93, 48/94 i 49/99).
Ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata
Radi utvrđivanja specifičnih poslova kojima se detaljno uređuju pojedina organizaciona pitanja u smislu funkcionisanja celokupnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu, zakonom se ovlašćuje ministar nadležan za poslove rada da donese određena podzakonska akta i to:
– za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (član 13. stav 4),
– o postupku i rokovima preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja uslova radne sredine i sredstava za rad (član 15. stav 2),
– o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta (član 18. stav 2),
– o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima radnika raspoređenih na radna mesta sa povećanim rizikom (član 43. stav 2),
– o evidenciji iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 49. stav 2),
– o sadržaju izveštaja o povredi na radu (član 51. stav 2),
– program, način i visinu troškova polaganja stručnog ispita (član 54. stav 3),
– uslove i visinu troškova za izdavanje licence (član 56. stav 4).
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa smernicama iz konvencija MOR-a i direktiva EU, a radi usaglašavanja postojeće podzakonske regulative sadržane u čl. 78. i 79. ovog zakona koja se preuzima i primenjuje kao pravna pravila do donošenja novih propisa, propisuje ministar.
Kaznene odredbe
Zakonom su utvrđene novčane kazne kojim će se kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, poslodavac koji je privatni preduzetnik, odnosno odgovorno lice kod poslodavca. Takođe, utvrđeno je da će se novčanom kaznom kazniti za prekršaj lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu kao i pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima licencu ukoliko obavlja poslove suprotno ovom zakonu.
Radi sprečavanja učestale pojave odbijanja nošenja sredstava za ličnu zaštitu na radu od strane zaposlenih, uvedena je novčana kazna za zaposlenog kada dobije na korišćenje propisano srdstvo ili opremu za ličnu zaštitu na radu, a istu ne koristi ili ne nosi za vreme rada na radnom mestu na koje je određen od strane poslodavca.
Visina novčanih kazni usaglašena je sa Zakonom o prekršajima.
Prelazne i završne odredbe
Do donošenja akata iz člana 13. stav 4., člana 15. stav 2., člana 18. stav 4., člana 43. stav 2., člana 49. stav 2., člana 51. stav 2., člana 54. stav 3. i člana 56. stav 4. ovog zakona primenjuju se propisi doneti do njegovog stupanja na snagu, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom (član 78. i 79).
S obzirom na to da se ovim zakonom uvodi novi princip sprovođenja propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, procenom rizika na radnom mestu u radnoj okolini radi preduzimanja mera na otklanjanju tih rizika, ostavljen je rok od godinu dana za donošenje akata o proceni rizika iz člana 13. ovog zakona.
Uporedno pravo
Usaglašavanje nacionalne regulative u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa konvencijama MOR-a, a posebno sa direktivama EU, obavile su sve države članice EU.
Isto tako, još u postupku procesa pridruživanja u EU, države kao što su Slovačka, Bugarska, Slovenija, Estonija, Litvanija, i dr., harmonizovale su svoje nacionalne zakone sa konvencijama MOR-a i direktivama EU, tako da su u momentu pridruživanja već imale uređen sistem bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Usklađivanje nacionalnih zakona u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa smernicama EU, odnosno sa nacionalnim zakonima država članica EU ima poseban značaj sa aspekta podjednakih uslova rada i ravnopravnosti privređivanja.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja se organizuje u okviru ministarstva nadležnog za poslove rada, formiraće se od već postojećih službi koje i sada obavljaju poslove iz člana 61. ovog zakona.
Međutim, za sprovođenje ovog zakona biće potrebno da poslodavci obezbede odgovarajuća finansijska sredstva za sprovođenje propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, u slučajevima gde je to neophodno, sa ciljem smanjivanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Zakonom je utvrđena obaveza poslodavca, da sačini program o postupnom otklanjanju nedostataka, kada aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi. Ovakva mera propisana je sa ciljem postupnog osiguranja primene propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, uzimajući u obzir postojeće uslove rada i stanje sredstava za rad koji u jednom broju preduzeća nisu zadovoljavajući. Primenom mera propisanih zakonom znatno će se smanjiti broj povreda na radu, profesionalnih oboljenja i opasnih pojava koje mogu da ugroze život i zdravlje zaposlenih.
Pored toga, stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, predviđa se da će poslodavci imati primarne troškove vezane za procenu rizika od povreda na radu i profesionalnih oboljenja na radnom mestu u radnoj okolini i primenu preventivnih mera za otklanjanje tih rizika, što će se postupno smanjivati tokom narednih godina ali će se odraziti i na postupno smanjivanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Analiza efekta zakona
Cilj ukupne politike sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu, utvrđene ovim zakonom, je pre svega sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i njihovo svođenje na najmanju moguću meru.
Usklađivanje zakona sa Konvencijama MOR-a i Direktivama EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Health and safety at work) uključuje i uvođenje posebnih procedura kojima se na efikasan način utiče na poboljšanje uslova rada zaposlenih i smanjenje svih vrsta povreda na radu, odnosno profesionalnih oboljenja.
Zakon ima, pre svega, humani efekat koji se odnosi na izbegavanje, odnosno sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Pored toga, zakonom se neposredno utiče na podizanje opšte kulture rada što se odnosi na bezbedno obavljanje svake vrste rada u tehnološkim i drugim radnim procesima. Efekti ovakvog pristupa u zakonu odražavaju se i na čuvanje i održavanje postojećih sredstava rada kod poslodavca.
Smanjenjem povreda na radu i profesionalnih oboljenja znatno se smanjuju troškovi poslodavaca prouzrokovani povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. Na taj način poslodavcima, a naročito malim i srednjim preduzećima, ostaju na raspolaganju određena finansijska sredstva koja se pre svega mogu koristiti u svrhu preduzimanja preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Posebno značajan efekat koji se postiže ovim zakonom odražava se kroz smanjenje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, na smanjenje troškova zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja. Smanjenjem broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja smanjuju se troškovi zdravstvene zaštite po osnovu zdravstvenog osiguranja zaposlenih kao i troškovi penzijskog i invalidskog osiguranja prouzrokovanih manjim brojem invalida rada.
Prema statističkim podacima MOR-a jedna smrtna ili teška povreda na radu (sa trajnim ili potpunim invaliditetom) opterećuje fondove zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja u iznosu koji odgovara prosečnoj zaradi od 7.500 radnih dana.
Uzimajući u obzir činjenicu da je, prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, u Republici Srbiji za prvih devet meseci 2004. godine bilo ukupno 29 smrtnih i 408 teških povreda na radu, može se konstatovati da se donošenjem zakona, sa ciljem smanjenja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, pored humanih efekata smanjuju sve vrste troškova nastalih po osnovu povreda na radu i profesionih oboljenja čime se ostvaruju veoma značajne uštede u fondovima zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja.
Stavovi zainteresovanih strana
U postupku izrade zakona učestvovali su predstavnici reprezentativnih sindikata (SSSS, ASNS, «Nezavisnost»), predstavnici Unije poslodacaca Republike Srbije, naučnih ustanova-Fakultet zaštite na radu-Niš, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu «Dr Dragomir Karajović»-Beograd, i dr. i nevladinih organizacija (Savez za zaštitu na radu Jugoslavije).
Zakon je razmatran na četiri sednice Saveta za zaštitu na radu koji je obrazovala Vlada Republike Srbije 2001.godine sa ciljem poboljšanja stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zakon je prihvaćen bez primedbi i od strane Evropskog centra za pravna i ekonomska pitanja u Beogradu, U izradi zakona korišćena su mišljenja i sugestije predstavnika MOR-a – Kancelarija u Budimpešti, i dr.
37004.009/s3/SI