Na osnovu člana 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije, a u vezi sa članom 21. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju („Službeni list SRJ“, br. 46/96, 12/98 i 37/02),
Vlada Republike Srbije donosi
U R E D B U
O UTVRĐIVANjU PROGRAMA IMUNIZACIJE STANOVNIŠTVA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ZA 2004. GODINU
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se Program imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti na teritoriji Republike Srbije za 2004. godinu.
Član 2.
Program iz člana 1. ove uredbe sprovodi se u skladu sa Odlukom o načinu sprovođenja imunizacije i zaštite lekovima protiv određenih zaraznih bolesti („Službeni list SRJ“, broj 69/02).
Član 3.
Program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 4.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
05 Broj: 110-3955/2004
U Beogradu, 17. juna 2004. godine
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Tačnost prepisa overavaZAMENIKGENERALNOG SEKRETARADragan Blešić POTPREDSEDNIK,Miroljub Labus, s.r.
PROGRAM
IMUNIZACIJE STANOVNIŠTVA PROTIV ODREĐENIH ZARAZNIH BOLESTI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ZA 2004. GODINU
Ovim programom određuje se sprovođenje obavezne imunizacije protiv određenih zaraznih bolesti, grupe stanovništva, lica i uzrast koji podležu obaveznoj imunizaciji.
U 2004. godini sprovodi se:
1) Program obavezne sistematske imunizacije lica određenog uzrasta protiv sledećih zaraznih bolesti:
– tuberkuloze
– dečije paralize
– difterije
– tetanusa
– velikog kašlja
– malih boginja
– zaušaka
– crvenke
– hepatitisa B
2) Program obavezne imunizacije lica eksponiranih određenim zaraznim bolestima:
– hepatitisa B
– besnila
– tetanusa
3) Program imunizacije lica po kliničkim indikacijama protiv:
– gripa
– oboljenja izazvanih heamophyllus-om influenzae tipa b
– meningokoknog meningitisa
-oboljenja izazvanihstreptococcusom pneumoniae (pneumococcusom)
– drugih zaraznih bolesti.
4) Program imunizacije putnika u međunarodnom saobraćaju
protiv:
– žute groznice
– meningokoknog meningitisa
– hepatitisa B
– trbušnog tifusa
– kolere
– tetanusa
– difterije
– i drugih zaraznih bolesti.
PROGRAM OBAVEZNE SISTEMATSKE IMUNIZACIJE LICA ODREĐENOG UZRASTA
1) Imunizacija protiv tuberkuloze
Imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi se vakcinisanjem BCG vakcinom.
Vakcinisanjem se obuhvataju:
(1) deca u prvoj godini života (bez tuberkulinskog testiranja);
(2) lica do navršenih 25 godina života koja do tada nisu uspešno vakcinisana, a na tuberkulin reaguju induratom manjim od 10 mm, koja započinje rad u zdravstvenim ustanovama koje se bave dijagnostikom i lečenjem tuberkuloze ili u porodilištima, predškolskim i školskim ustanovama.
Deca u prvoj godini života vakcinišu se prilikom otpuštanja iz porodilišta, a deca rođena izvan porodilišta – do 2 meseca života. Deca koja nisu vakcinisana u porodilištu, odnosno do 2 meseca života moraju se vakcinisati do kraja prve godine života.
Dete iz stava 1. uspešno je vakcinisano, ako je ožiljak na mestu vakcinacije, prečnika najmanje 3 mm koji se kontroliše od četiri meseca do šest meseci posle vakcinacije. Deca koja nemaju ožiljak, ili je prečnik ožiljka manji od 3 mm, moraju se ponovo vakcinisati.
Imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi se vakcinom BCG, koja se daje intradermalno u predeo deltoidnog mišića, na spoju spoljne i zadnje strane leve nadlaktice. Deca uzrasta do 12 meseci života (novorođenčad i odojčad) dobijaju BCG vakcinu u dozi 0.05 ml, a ostali obveznici u dozi od 0,1 ml suspenzije.
Osim opštih kontraindikacija, za imunizaciju protiv tuberkuloze posebne kontraindikacije su HIV infekcija i drugi poremećaj celularnog imuniteta.
2) Imunizacija protiv dečije paralize
Imunizacija protiv dečije paralize sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem živom oralnom tritipnom vakcinom (OPV), a u slučajevima imunodeficijencije, imunizacija se vrši mrtvom vakcinom (IPV).
Vakcinisanje živom oralnom tritipnom vakcinom sprovodi se davanjem tri doze vakcine u razmacima koji ne smeju biti kraći od 6 nedelja, ukapavanjem dve kapi vakcine u usta.
Vakcinisanje mrtvom vakcinom u slučajevima imunodeficijencije, sprovodi se davanjem tri doze vakcine u razmaku koji ne sme biti kraći od 4 nedelje.
Revakcinisanje protiv dečije paralize sprovodi se uvek davanjem jedne doze žive oralne tritipne vakcine.
Vakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca od navršena dva meseca do navršenih 6 meseci života, a najkasnije do navršenih 12 meseci života;
b) deca od navršenih 12 meseci do navršenih 14 godina života, ako ranije nisu vakcinisana, ili ako nema dokaza o izvršenoj vakcinaciji. Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze IPV vakcine, a nastavlja se sa tri doze OPV vakcine.
Revakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca u drugoj godini života, koja su potpuno vakcinisana sa tri doze OPV vakcine. Ovu decu treba vakcinisati po isteku jedne godine od dana završenog vakcinisanja;
b) deca pri upisu u prvi razred osnovne škole, odnosno 7/8. godini života, koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana;
v) deca u završnom razredu osnovne škole, odnosno u 14/15. godini života, koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana .
Dodatne aktivnosti u postsertifikacionom periodu, sprovodiće se u skladu sa planom aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa.
3) Imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
Imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem DTP vakcinom.
Vakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca od navršena 2 meseca do navršenih 6 meseci, a najkasnije do navršenih 12 meseci života;
b) deca od navršenih 12 meseci do navršenih 5 godina života, ako ranije nisu vakcinisana ili nisu potpuno vakcinisana ili ako nema dokaza o izvršenoj vakcinaciji.
Vakcinisanje se sprovodi davanjem tri doze DTP vakcine, intramuskularno u deltoidni mišić. Razmak između doza ne sme biti kraći od jednog meseca.
Revakcinisanjem se obuhvataju deca u drugoj godini života koja su potpuno vakcinisana sa tri doze DTP vakcine. Ovu decu treba revakcinisati po isteku jedne godine od dana završenog vakcinisanja, a najranije po isteku 6 meseci u slučaju potrebe.
Revakcinisanje se sprovodi davanjem jedne doze DTP vakcine.
4) Imunizacija protiv difterije i tetanusa
Imunizacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem DT i dT (pro adultis) vakcinom.
Vakcinisanje obuhvata:
a) decu od navršenih 5 do navršenih 14 godina života, ako ranije nisu vakcinisana ili nisu potpuno vakcinisana ili ako nema dokaza o izvršenoj vakcinaciji;
b) decu od navršena 2 meseca do navršenih 5 godina života, sa kontraindikacijom na pertusis komponentu DTP vakcine.
Vakcinisanje dece od navršenih 5 do navršenih 7 godina života sprovodi se davanjem dve doze DT vakcine u razmaku od jednog do 5 meseci, a vakcinisanje dece posle navršenih 7 do navršenih 14 godina života sprovodi se davanjem dve doze dT vakcine u razmaku od jednog do pet meseci.
Deca sa kontraindikacijom na pertusis komponentu, od dva meseca do 12 meseci života, vakcinišu se sa tri doze DT vakcine, a od 12 meseci do 5 godina života vakcinišu se sa dve doze DT vakcine u razmaku od jednog do pet meseci.
Revakcinisanje DT vakcinom obuhvata:
a) decu pri upisu u prvi razred osnovne škole do navršenih 7 godina života, koja su ranije uredno vakcinisana i revakcinisana DTP vakcinom;
b) decu od navršenih 5 do 7 godina života koja su potpuno vakcinisana DT vakcinom u toku 2003. godine i to po isteku jedne godine od dana završenog vakcinisanja.
Revakcinisanje dT vakcinom obuhvata:
a) decu u završnom razredu osnovne škole, odnosno u 14/15. godini života koja su ranije uredno vakcinisana i revakcinisana DTP, DT ili dT vakcinom;
b) decu od navršenih 7 do navršenih 14 godina života koja su potpuno vakcinisana dT vakcinom u toku 2003. godine i to po isteku jedne godine od dana završenog vakcinisanja.
Revakcinacija protiv difterije i tetanusa sprovodi se davanjem jedne doze DT ili dT vakcine, u skladu sa uzrastom.
Vakcina protiv difterije i tetanusa aplikuje se intramuskularno u deltoidni mišić.
5) Imunizacija protiv tetanusa
Imunizacija protiv tetanusa sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem anatoksinskom vakcinom protiv tetanusa (TT).
Vakcinisanjem se obuhvataju deca i omladina od navršenih 14 do navršenih 18 godina, ako nisu ranije potpuno vakcinisana protiv tetanusa DTP, DT ili dT vakcinom i ako nema dokaza o izvršenoj imunizaciji.
Vakcinisanje se sprovodi davanjem dve doze vakcine protiv tetanusa u razmaku od jednog do tri meseca.
Revakcinisanje obuhvata:
a) lica u završnom razredu srednje škole, odnosno 18/19. godini života, koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa DTP, DT, dT vakcinom;
b) lica od navršenih 14 do navršenih 18 godina života koja su prvi put potpuno vakcinisana protiv tetanusa u toku 2003. godine i to godinu dana nakon vakcinisanja.
Revakcinisanje se sprovodi davanjem jedne doze vakcine protiv tetanusa.
Vakcinacija protiv tetanusa aplikuje se intramuskularno u deltoidni mišić.
6) Imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke
Imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem kombinovanom živom atenuiranom vakcinom protiv malih boginja, zaušaka i crvenke (MMR).
Vakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca od navršenih 12 meseci života, a najkasnije do navršenih 18 meseci života;
b) deca od navršenih 18 meseci do navršenih 14 godina života, koja iz bilo kog razloga nisu ranije vakcinisana.
Vakcinisanje se sprovodi subkutanim davanjem jedne doze MMR vakcine.
Revakcinisanjem se obuhvataju deca u šestom razredu osnovne škole, odnosno u 12/13. godini života. Revakcinisanje se sprovodi davanjem jedne doze MMR vakcine.
7) Imunizacija protiv hepatitisa B
Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenom metodom genetskog inženjeringa.
Vakcinisanjem se obuhvataju:
a) deca od navršena 2 meseca do navršenih 15 meseci života;
b) novorođenčad HBsAg pozitivnih majki unutar 2-12 časova, a najkasnije 24 časa po rođenju.
Vakcinisanje dece od navršena 2 do navršenih 15 meseci života sprovodi sa davanjem tri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva i druga doza vakcine daju se istovremeno sa prvom i drugom dozom DTP vakcine u razmaku koji ne sme bitit kraći od jednog niti duži od 3 meseca. Treća doza vakcine daje se istovremeno sa MMR vakcinom (u suprotni ekstremitet), a najranije 6 meseci od davanja prve doze vakcine.
Vakcinisanje novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki sprovodi se davanjem četiri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva doza daje se u porodilištu unutar 2-24 časa po rođenju. Druga doza daje se nakon mesec dana od prve doze, treća doza nakon mesec dana od druge doze, a četvrta doza kada dete napuni 12 meseci, odnosno istovremeno sa MMR vakcinom. Istovremeno sa prvom dozom vakcine, novorođenče dobija 0,5 ml hepatitis B imunoglobulina
Novorođenčad i odojčad dobijaju pedijatrijsku dozu vakcine (0,5ml) duboko intramuskularno u anterolateralni deo natkolenice. Vakcina se može aplikovati istovremeno ili u bilo kom razmaku sa svim ostalim vakcinama iz Programa obaveznih imunizacija, kao i sa imunoglobulinima.
PROGRAM OBAVEZNE IMUNIZACIJE LICA EKSPONIRANIH ODREĐENIM ZARAZNIM BOLESTIMA
1) Imunizacija protiv hepatitisa B
Imunizacija protiv hepatitisa B se sprovodi vakcinisanjem vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenom metodom genetskog inženjeringa.
Obaveznoj imunizaciji protiv hepatitisa B podležu:
a) sva lica u zdravstvenim i drugim organizacijama koja u vršenju svojih poslova dolaze u neposredan kontakt sa inficiranim licima i infektivnim materijalom (krv, ekskreti, sekreti);
b) ostale rizične grupe:
– hemofiličari,
– bolesnici na hemodijalizi,
– polni partneri HBsAg pozitivnih lica,
– štićenici zavoda za mentalno retardirane,
– intravenski narkomani
– insulin zavisni bolesnici od šećerne bolesti.
Vakcinacija protiv hepatitisa B se sprovodi sa tri doze vakcine protiv hepatitisa B po šemi: 0,1,6 meseci.
Vakcinacija lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom sprovodi se sa četiri doze po šemi: 0, 1, 2, 12 meseci.
Vakcinacija pacijenata pre stupanja na hemodijalizu sprovodi se sa četiri doze po šemi: 0, 1, 2, 6 meseci.
Za vakcinaciju dece mlađe od 10 godina primenjuje se dečija doza (0,5ml), a za vakcinaciju lica starijih od 10 godina doza za odrasle (1ml). Za vakcinaciju pacijenata na hemodijalizi primenjuje se dvostruka doza za određeni uzrast.
Revakcinacija se sprovodi u slučajevima imunodeficijencije i kod bolesnika na hemodijalizi, davanjem jedne doze pomenute vakcine pet godina posle vakcinacije.
Seroprofilaksa – hepatitis B imunoglobulin (HBIG) neophodno je dati licima koja su na radnom mestu doživela akcident sa HBsAg pozitivnom krvlju (odmah po akcidentu, a najkasnije za 24 sata) u količini od 0,06 ml na 1 kg telesne težine, odnosno prema upustvu proizvođača.
Istovremeno sa davanjem hepatitisa B imunoglobulina obavezno treba sprovesti kompletnu vakcinaciju protiv hepatitisa B.
2) Imunizacija protiv besnila
Obavezna imunizacija protiv besnila sprovodi se davanjem vakcine protiv besnila proizvedene na kulturi ćelija.
Postekspoziciona zaštita
Obavezna imunizacija protiv besnila obuhvata svako lice izloženo infekciji virusom besnila, i to:
a) lice koje je ugrizla ili na drugi način ozledila besna ili na besnilo sumnjiva divlja ili domaća životinja;
b) lice koje je ugrizao pas ili mačka nepoznatog vlasnika, koji se ne mogu držati pod desetodnevnom veterinarskom kontrolom;
v) lice koje je ugrizao pas ili mačka, koji u toku 10 dana od dana ozlede lica, pokažu znake besnila, uginu, budu ubijeni ili odlutaju;
g) lice koje se moglo zaraziti virusom besnila preko sluzokože ili oštećene kože.
Imunizacija se sprovodi odmah po utvrđivanju indikacije intramuskularnim davanjem pet doza vakcine u deltoidni mišić, naizmenično u naspramnu ruku, po šemi 0, 3, 7, 14. i 28. dana.
Istovremeno sa davanjem prve doze vakcine protiv besnila, obavezno se sprovodi seropofilaksa protiv besnila, davanjem ozleđenom licu odgovarajuće doze humanog antirabičnog imunoglobulina (20 i.j. na 1 kg telesne težine).
Za vreme imunizacije protiv besnila (postekspoziciono) lica se ne smeju imunizovati protiv drugih zaraznih bolesti, osim protiv tetanusa.
Preekspoziciona zaštita
Preekspozicionoj imunizaciji protiv besnila podležu lica koja su profesionalno ugrožena infekcijom virusom besnila, kao što su: laboratorijski radnici, veterinarski higijeničari, veterinari, lovočuvari i preparatori. Imunizacija se sprovodi davanjem tri doze vakcine, i to: nultog, 7. i 21. dana. Imunitet se održava davanjem jedne doze vakcine svake tri godine.
3) Imunizacija protiv tetanusa povređenih lica
Imunizacija protiv tetanusa povređenih lica sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem TT vakcinom u sledećem postupku:
a) lica koja su revakcinisana a od revakcinacije do povrede je prošlo manje od 5 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni TIg;
b) povređena lica koja su revakcinisana protiv tetanusa pre više od 5 godina a manje od 10 godina od povrede, dobijaju samo jednu dozu vakcine (booster);
v) povređena lica kod kojih je od revakcinacije do povrede prošlo više od 10, godina dobijaju jednu dozu TT vakcine (booster) i TIg u dozi od 250 i.j.
g) povređena lica koja nisu vakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nemaju dokaza o imunizaciji protiv tetanusa, dobijaju dve doze TT vakcine u razmaku od 1 do 5 meseci i jednu dozu (booster) godinu dana posle druge doze TT vakcine. Ova lica dobijaju i TIg sa prvom dozom vakcine.
Vakcina protiv tetanusa i antitetanusni imunoglobulin (TIg) aplikuje se intramuskularno u deltoidni mišić.
PROGRAM IMUNIZACIJE PO KLINIČKIM INDIKACIJAMA
1) Imunizacija protiv gripa
Imunizacija protiv gripa se sprovodi sa inaktivisanom vakcinom protiv gripa spravljenom od celih virusa ili SPLIT vakcinom koja sadrži delove virusa odgovorne za imunitet.
Prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama, imunizacija se sprovodi:
a) kod svih lica starijih od 6 meseci sa hroničnim poremećajima plućnog (posebno kod astme) i kardiovaskularnog sistema i sa metaboličkim poremećajima (šećerna bolest, bubrežne disfunkcije, hemoglobinopatije i dr);
b) kod hronično obolelih lica u stacionarima;
v) kod osoba starijih od 65 godina u kolektivnom smeštaju;
g) kod zdravstvenog osoblja, a naročito u odeljenjima intezivne nege, neonatalne nege, stacionarima za hronično obolela lica i dr.
Za zaštitu dece uzrasta od 6 meseci do navršenh 8 godina koristi se isključivo SPLIT vakcina. Ako se prvi put vakcinišu, dobijaju dve doze vakcine u razmaku od 30 dana, a narednih godina samo po jednu dozu vakcine.
Deca od 6 meseci do 3 godine dobijaju 0,25 ml SPLIT vakcine, a deca uzasta 3 do 8 godina dobijaju dozu za odrasle (0,5ml).
Sva lica starija od 8 godina vakcinišu se samo jednom dozom celovirusne ili SPLIT vakcine (0,5ml).
Vakcina se aplikuje intramuskularno ili duboko supkutano u deltoidnu regiju.
2) Imunizacija protiv oboljenja izazvanih
heamophyllus-om influenzae tipa b
Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih heamophyllus-om influenzae tip b sprovodi se konjugovanom Hib vakcinom, prema kliničkim indikacijama, kod dece uzrasta do 5 godina po sledećoj šemi:
a) vakcinacija dece uzrasta od 2-6 meseci vrši se davanjem tri doze vakcine sa razmakom od jednog do dva meseca.
b) vakcinacija dece uzrasta od 7-12 meseci vrši se davanjem dve doze vakcine sa razmakom od jednog do dva meseca.
v) vakcinacija dece od jedne do navršenih 5 godina života vrši se davanjem jedne doze vakcine.
Revakcinisanjem se obuhvataju:
Deca koja su do navršene prve godine života potpuno vakcinisana.
Revakcinisanje se vrši davanjem jedne doze Hib vakcine, godinu dana posle potpuno završene vakcinacije.
Kliničke indikacije za primenu Hib vakcine su:
1) transplantacija organa i tkiva;
2) splenektomija i srpasta anemija;
3) hemioterapija i terapija zračenjem kod malignih tumora;
4) imunodeficijencija;
5) simptomatska i asimptomatska HIV infekcija.
Konjugovana Hib vakcina daje se intramuskularno istovremeno ili u bilo kom razmaku sa vakcinama iz Programa obaveznih imunizacija .
3) Imunizacija protiv oboljenja izazvanih
streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om)
Imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptococcus-ompneumoniae (pneumococcus-om) vrši se polisaharidnom vakcinom po kliničkim indikacijama. Vakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine licima starijim od dve godine života.
Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine posle 3-5 godina nakon vakcinacije za decu do 10 godina starosti, a za starija lica posle 5 godina.
Kliničke indikacije za primenu pneumokokne vakcine su:
1) osobe sa hroničnim kardiovaskularnim i plućnim bolestima, dijabetičari, osobe sa hroničnim oboljenjem jetre i bubrega, alkoholičari;
2) osobe sa izvršenom splenektomijom i sa srpastom anemijom;
3) imunodeficijencije zbog malignih oboljenja, nefrotskog sindroma i transplantacije organa i tkiva;
4) simptomska i asimptomska HIV infekcija;
5) osobe starije od 65 godina u kolektivnom smeštaju (domovi za stara lica, lečilišta i dr).
Ova vakcina se daje intramuskularno ili supkutano u dozi od 0,5ml.
4) Imunizacija protiv meningokoknog meningitisa
Imunizacija protiv meningokoknog meningitisa, sprovodi se polisaharidnom vakcinom po kliničkim indikacijama, kod dece starije od dve godine.
Kliničke indikacije za primenu vakcine protiv meningokoknog meningitisa su:
1) anatomska i funkcionalna asplenija ( splenektomija, srpasta anemija);
2) imunodeficijencija komplementa (C5-C9).
Imunizacija se sprovodi davanjem jedne doze vakcine protiv meningokoknog meningitisa odmah po utvrđivanju indikacije.
Revakcinacija se sprovodi posle tri godine od izvršene vakcinacije.
Vakcina protiv meningokoknog meningitisa daje se supkutano u dozi od 0,5ml.
5) Imunizacija protiv velikog kašlja acelularnom vakcinom
Vakcinacija dece od 2 meseca do 5 godina života acelularnom vakcinom protiv velikog kašlja (DTaP), sprovodi se na osnovu kliničkih indikacija.
Kliničke indikacije za davanje acelularne vakcine (DTaP) protiv velikog kašlja su:
– temperatura (rektalna) 40º C i veća od 40º C unutar 48 časova od prethodne doze korpuskularne (DTP) vakcine, a koja nije u vezi sa drugim mogućim uzrokom;
– uporan neutešan plač koji traje tri sata i duže, a javlja se unutar 48 časova od prethodne doze DTP vakcine;
– kolaps ili stanje slično šoku (hipotonične epizode) unutar 48 časova od prethodne doze DTP vakcine;
– konvulzije, febrilne ili afebrilne, koje se javljaju unutar tri dana od prethodne doze DTP vakcine.
Pre aplikacije DTaP, pribaviti mišljenje dečijeg neurologa o neurološkom stanju deteta.
Acelularna vakcina aplikuje se na način koji je predviđen aktuelnim programom imunizacije za korpuskularnu vakcinu.
Acelularna (DTaP) vakcina kontraindikovana je kod evolutivnih oboljenja CNS-a kao i korpuskularna (DTP).
PROGRAM IMUNIZACIJE PUTNIKA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU
Putnici u međunarodnom saobraćaju imunizuju se i protiv sledećih zaraznih bolesti, ako putuju u zamlje koje zahtvaju imunizaciju ili prema epidemiološkim indikacijama od sledećih bolesti:
– žute groznice;
– meningokoknog meningitisa;
– hepatitisa B;
– trbušnog tifusa;
– kolere;
– tetanusa;
– difterije;
– drugih zaraznih bolesti.
1) Imunizacija protiv žute groznice
Obaveznoj imunizacijiprotiv žute groznice podležu lica koja putuju u zemlju u kojoj postoji bolest ili u zemlju koja zahteva imunizaciju protiv te bolesti, a sprovodi se davanjem jedne doze vakcine najkasnije 10 dana pre polaska na putovanje. Revakcinacija se sprovodi posle 10 godina.
2) Imunizacija protiv meningokoknog meningitisa
Imunizacija protiv meningokoknog meningitisa sprovodi se kod lica koja putuju u zemlje sa epidemijskim javljanjem meningitisa grupe A i C i kod lica koja idu na hadžiluk u Meku, najkasnije 15 dana pre puta.
Revakcinacija se vrši posle tri godine. Kod osoba koje idu na hadžiluk sprovodi se imunuzacija vakcinom protiv meningokoknog meningitisa prema prporukama SZO.
3) Imunizacija protiv trbušnog tifusa
Imunizacija protiv trbušnog tifusa sprovodi se vakcinisanjem i revakcinisanjem vakcinom protiv trbušnog tifusa, oralnom živom ili Vi polisaharaidnom vakcinom. Oralna živa vakcina se daje u tri doze sa dva dana razmaka. Vi polisaharidna vakcina se daje u jednoj dozi intramuskularno, kod dece starije od dve godine.
4) Imunizacija protiv kolere
Imunizacija protiv kolere sprovodi se kod lica koja putuju u zemlju koja zahteva vakcinu protiv te bolesti, davanjem dve doze oralne vakcine u razmaku od nedelju dana. Ponovna vakcinacija sprovodi se posle šest meseci.
5) Imunizacija protiv difterije
Obaveznoj imunizaciji protiv difterije podležu lica starija od 25 godina koja putuju u zemlju u kojoj postoji ta bolest u epidemijskom obliku, ili prema zahtevu zemlje u koju putuju. Za lica od 25-45 godina imunizacija se sprovodi davanjem jedne doze dT vakcine. Za lica starija od 45 godina imunizacija se sprovodi davanjem dve doze vakcine u razmaku od 1-3 meseca i davanjem treće doze 6-12 meseci nakon aplikovanja druge doze vakcine.
Imunizacija protiv hepatitisa B i tetanusa sprovodi se na način naveden u prethodnim poglavljima.
KALENDAR PROGRAMA OBAVEZNE SISTEMATSKE IMUNIZACIJE LICA ODREĐENOG UZRASTA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2004. GODINU
DOBNE GRUPE VAKCINE
Na rođenju |BCG | | | | |Hep.B*
HBsAg
+ | |1 mesec | | | | | |Hep.B*
HBsAg
+ | |2 meseca | |DTP |Polio | |Hep.B |Hep.B*
HBsAg
+ | |3,5 meseca | |DTP |Polio | |Hep.B | | |5 meseci | |DTP |Polio | | | | |2. godina | |DTP |Polio |MMR |Hep.B |Hep.B*
HBsAg
+ | |7. godina | |DT |Polio | | | | |12. godina | | | |MMR | | | |14. godina | |dT |Polio | | | | |18. godina | |TT | | | | | |
Hepatitis B vakcina kod novorođenčadi čije su majke HBs antigen pozitivne.
4351204.036/30