Predlog zakona o stečajnom postupku

PREDLOG

ZAKONA O STEČAJNOM POSTUPKU

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka.

Stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.

Nesposobnost plaćanja

Član 2.

Bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje.

Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako:

ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana;

učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću – preteća nesposobnost za plaćanje.

Pretpostavka nesposobnosti plaćanja

Član 3.

Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje, prethodni stečajni postupak se neće sprovoditi, niti će se dokazivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postupak.

Posebni slučajevi pokretanja stečajnog postupka

Član 4.

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se odmah zaključuje kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca.

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obustavlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka.

Izuzetno, sud će stečajni postupak sprovesti i u slučaju iz stava 2. ovog člana, na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadležnog organa položi sredstva za troškove stečajnog postupka.

Shodna primena

Član 5.

U stečajnom postupku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje

Član 6.

Stečajni postupak se ne sprovodi prema: Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora; Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Državna zajednica Srbija i Crna Gora, Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta Državne zajednice Srbija i Crna Gora, republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, osim odredaba kojima se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom.

Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači odnosno članovi.

II. NADLEŽNOST I ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA

Nadležnost

Član 7.

Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje sudska nadležnost.

Mesna nadležnost

Član 8.

Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnog dužnika.

Organi postupka

Vrste organa

Član 9.

Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajno veće i stečajni sudija iz stava 1. ovog člana su organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu.

Organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu

Sastav stečajnog veća

Član 10.

Stečajno veće se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik veća.

Stečajni sudija ne može biti član stečajnog veća.

Delokrug stečajnog veća

Član 11.

Stečajno veće:

odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;

utvrđuje postojanje razloga za pokretanje stečajnog postupka;

odlučuje o pokretanju stečajnog postupka;

imenuje i razrešava stečajnog sudiju;

imenuje i razrešava stečajnog upravnika;

odlučuje o prigovorima protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije;

odlučuje o prigovorima protiv radnji stečajnog upravnika;

daje ovlašćenja stečajnom dužniku-preduzetniku o ličnoj upravi, pod uslovima propisanim zakonom;

obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Član 12.

Stečajni sudija:

odobrava troškove stečajnog postupka pre njihove isplate;

uvodi u dužnost stečajnog upravnika;

određuje preliminarnu naknadu i nagradu stečajnom upravniku;

odobrava nacrt plana reorganizacije stečajnog dužnika;

odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi stečajne mase;

donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu stečajnog veća;

vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika;

obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije, stečajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečajnom veću.

Stečajni ypravnik

Imenovanje

Član 13.

Stečajni upravnik se imenuje rešenjem o pokretanju stečajnog postupka.

Stečajni upravnik može biti imenovan rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, ako je stečajno veće odredilo mere obezbeđenja stečajnom dužniku.

Uslovi za imenovanje

Član 14.

Za stečajnog upravnika može biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca), koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Licencu može da dobije lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit za dobijanje licence.

Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja organizuje i sprovodi stručni ispit iz stava 2. ovog člana, vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Licenca se obnavlja, na zahtev stečajnog upravnika, po isteku roka od tri godine od dana izdavanja, ako je stečajni upravnik savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika može oduzeti licencu pre isteka roka iz stava 4. ovog člana u slučaju da stečajni upravnik ne obavlja poslove u skladu ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

U slučaju neobnavljanja licence i u slučaju oduzimanja licence, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je dužna da po pravnosnažnosti rešenja izbriše stečajnog upravnika iz Imenika stečajnih upravnika.

Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca iz razloga predviđenih u stavu 5. ovog člana ne može da se izda nova licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju licence.

Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, donosi nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike.

U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj odnosno društvenoj svojini, za stečajnog upravnika stečajno veće će imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove privrede bliže propisuje uslove, program i način polaganja stručnog ispita iz stava 2. ovog člana.

Ograničenje u izboru

Član 15.

Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je:

osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za položaj stečajnog upravnika;

srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug nekog od članova stečajnog veća, stečajnog sudije i direktora stečajnog dužnika;

solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom;

bilo član upravnog odbora ili nadzornog odbora stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

bilo zaposleno kod stečajnog dužnika dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

poverilac stečajnog dužnika ili je zaposleno kod poverioca stečajnog dužnika;

dužnik stečajnog dužnika;

konkurent stečajnom dužniku ili je zaposleno kod konkurentskog pravnog subjekta, odnosno koje ima bilo koji sukob interesa u odnosu na stečajnog dužnika;

radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka.

Pravni položaj

Član 16.

Stečajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Delokrug poslova

Član 17.

Stečajni upravnik je dužan naročito da:

preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno;

u saglasnosti sa stečajnim sudijom, u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom;

započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okonča popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;

sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okončanja postupka stečaja, u skladu sa poreskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u propisanim rokovima;

bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih stečajni dužnik posluje, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika bez propisanog odobrenja;

u dogovoru sa stečajnim sudijom, na teret stečajne mase, osigura imovinu u celini ili delimično, ako je to potrebno radi zaštite imovine stečajnog dužnika;

podnosi mesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika;

zapošljava lica uz saglasnost stečajnog sudije i da vrši nadzor nad radom zaposlenih;

u saglasnosti sa stečajnim sudijom, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja;

unovči stvari i prava stečajnog dužnika u skladu sa odredbama ovog zakona;

u saglasnosti sa stečajnim sudijom, sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa;

izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi;

dostavlja završni račun;

po potrebi, saziva sastanke poverilaca;

zastupa stečajnog dužnika u pokretanju i vođenju upravnih i drugih sporova;

podnese predlog odgovarajućim organima uprave ili pravosudnim organima u inostranstvu, kao zvanično ovlašćeni zastupnik stečajne mase stečajnog dužnika, kojim zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu;

obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom;

obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Stečajni upravnik može podizati kredit bez obezbeđenja ili se zadužiti uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca.

Kredit ili dug iz stava 2. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka.

Odnosi sa drugim organima stečajnog postupka

Član 18.

Stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa odrebama ovog zakona.

Stečajni upravnik u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti može da angažuje stručna pravna i fizička domaća ili strana lica.

Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom.

Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje.

Odbor poverilaca ili bilo koji stečajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog člana utiče, ima pravo prigovora stečajnom sudiji koji je dužan da donosi odluku po prigovoru.

Stečajni upravnik može u svako doba da konsultuje odbor poverilaca ili sud o radnjama od izuzetnog značaja i drugim pitanjima vezanim za stečajni postupak.

Ako se stečajni upravnik i stečajni sudija ne mogu saglasiti o pojedinim radnjama i pitanjima dužni su da bez odlaganja o tome obaveste stečajno veće, koje o tim pitanjima i radnjama donosi odluku.

Stečajni upravnik podnosi mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, skupštini poverilaca, stečajnom veću, stečajnom sudiji i Agenciji iz člana 14. stav 3. ovog zakona. Stečajni upravnik podnosi i druge izveštaje na zahtev organa, a u slučaju reorganizacije, pored mesečnog izveštaja, podnosi i finansijske izveštaje, uključujući bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima.

Mesečni izveštaj iz stava 8. ovog člana sadrži:

spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena;

spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodnog meseca;

početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika;

spisak obaveza stečajnog dužnika;

spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni.

Stečajni upravnik, po prestanku dužnosti, podnosi završni račun stečajnom sudiji i odboru poverilaca.

Stečajni sudija će pregledati završni račun stečajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao.

Završni račun iz stava 10. ovog člana stečajni upravnik dostavlja odboru poverilaca. Odbor poverilaca može stečajnom veću da podnese prigovor na završni račun.

Odgovornost za štetu

Član 19.

Kod odgovornosti za štetu stečajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za sve štete nanete svim učesnicima u postupku, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.

Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog veća ili stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Za štetu koju učine lica koje je zaposlio stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom.

Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od tri godine od saznanja oštećenog za štetu, odnosno u roku od tri godine od pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka.

Razrešenje

Član 20.

Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik:

ne ispunjava svoje obaveze;

ne poštuje rokove određene ovim zakonom;

postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;

po proteku jedne godine od ročišta za ispitivanje potraživanja, nije napravio zadovoljavajući napredak u unovčenju imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je unovčenje bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima;

nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca;

nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca.

Pre donošenja odluke o razrešenju, stečajno veće će omogućiti stečajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razrešenje.

Predlog za razrešenje može dati stečajni sudija i odbor poverilaca.

Stečajni upravnik se razrešava i na lični zahtev, ako ne postoje razlozi iz stava 1. ovog člana.

Nagrada za rad i naknada troškova

Član 21.

Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada).

Konačnu visinu nagrade, kao i naknade, određuje stečajno veće u vreme zaključenja stečajnog postupka, uzimajući u obzir obim poslova, vrednost stečajne mase i poslovne rezultate stečajnog upravnika, u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadležan za poslove privrede.

Do određivanja konačne visine nagrade i naknade, stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru poverilaca određuje preliminarnu visinu naknade i nagrade stečajnom upravniku. Protiv rešenja o preliminarnoj visini naknade i nagrade, odbor poverilaca i stečajni poverioci pojedinačno mogu podneti prigovor stečajnom veću u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Stečajni upravnik može u toku stečajnog postupka, a pre konačne isplate nagrade i naknade, tražiti da mu se unapred isplati deo naknade i/ili nagrade. Stečajni sudija može odobriti mesečni iznos nagrade i naknade stečajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dužnostima i rezultatima rada stečajnog upravnika.

Visinu iznosa nagrade odnosno naknade iz stava 4. ovog člana određuje rešenjem stečajni sudija.

Nagrada iz stava 4. ovog člana se može unapred odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok stečajnog postupka, pokaže da je iznos nagrade, koja je unapred određena u procentu od ukupno unovčene stečajne mase, nesrazmerno visok ili nizak, stečajni sudija može na predlog stečajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili povećati unapred određeni procenat.

Naknada iz stava 4. ovog člana se određuje prema stvarnim troškovima koje je stečajni upravnik imao u obavljanju poslova.

Skupština poverilaca

Formiranje i rad skupštine poverilaca

Član 22.

Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom ročištu.

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci.

Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini samo do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci. Procenu osnova i visine potraživanja u tom slučaju može vršiti stečajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu.

Prva sednica skupštine poverilaca zakazuje se na predlog:

stečajnog upravnika;

stečajnih poverilaca čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca.

Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika skupštine i članova odbora poverilaca.

Zakazivanje i vođenje sednica skupštine, kao i obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda, vrši predsednik skupštine na predlog stečajnih poverilaca.

Stečajni poverioci se o održavanju skupštine i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u «Službenom glasniku Republike Srbije», ukoliko se ne dogovore o drugačijem načinu obaveštavanja.

Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja.

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca osim u slučaju iz člana 23. stav 5.

Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca.

Prvo poverilačko ročište

Član 23.

Ako se prva skupština poverilaca održava na prvom poverilačkom ročištu, skupštinu zakazuje stečajni sudija u roku od tri dana od dana prijema početnog stečajnog bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Ako stečajni sudija odbije da zakaže skupštinu u roku iz stava 1. ovog člana, o tome donosi rešenje protiv koga podnosilac predloga ima pravo prigovora stečajnom veću. Ako ima više predlagača pravo prigovora ima svaki od njih.

Na ročištu iz stava 1. ovog člana raspravlja se o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika.

Stečajni poverioci na osnovu dobijenog izveštaja razmatraju da li će se stečajni postupak okončati bankrotstvom stečajnog dužnika ili treba preduzeti mere radi podnošenja plana reorganizacije u stečajnom postupku.

Ako na ročištu stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja odluče da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajno veće donosi odluku o započinjanju postupka prodaje imovine stečajnog dužnika.

Delokrug skupštine

Član 24.

Skupština poverilaca:

donosi odluke da li će se stečajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije stečajnog dužnika ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada stečajnog dužnika i prodajom imovine u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

bira i opoziva odbor poverilaca;

razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

razmatra izveštaje odbora poverilaca;

vrši druge poslove određene ovim zakonom.

Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilaca

Član 25.

Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca.

Broj članova odbora poverilaca određuje skupština, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan.

Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu se birati u odbor poverilaca.

Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora.

Člana odbora razrešava skupština poverilaca ili stečajno veće ukoliko ne izvršava svoje obaveze određene ovim zakonom.

Ako odbor poverilaca razreši člana odbora ili član da ostavku na članstvo u odboru, odbor može da kooptira novog člana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine na kojoj će se izabrati novi član odbora.

Način odlučivanja odbora poverilaca

Član 26.

Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora koji zakazuje sednice odbora.

Predsednik odbora je dužan da zakaže sednicu kada to traži više od polovine članova odbora.

Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika.

Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Stečajni upravnik nema pravo glasa.

Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.

Umesto člana odbora poverilaca sednicama može prisustvovati i učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja.

Delokrug poslova i prava odbora poverilaca

Član 27.

Odbor poverilaca:

daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom;

daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika;

razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;

izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine;

vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom.

Odbor poverilaca ima pravo:

prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog upravnika i pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije;

na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća, kada je žalba dozvoljena;

uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu;

davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja;

predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;

izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku.

Prigovore na zaključke i radnje stečajnog sudije i stečajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca, a stečajno veće je dužno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase.

Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim stečajnim poveriocima namerno ili krajnjom nepažnjom.

Naknada nužnih troškova

Član 28.

Predsednik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nužnih troškova koje određuje stečajni sudija.

Naknada iz stava 1. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka.

Svaki stečajni poverilac pojedinačno snosi svoje troškove u stečajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UČESNICI U POSTUPKU

Osnovne procesne odredbe

Pravila postupka

Član 29.

Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača.

Stečajni postupak je hitan.

Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka.

Činjenice koje su od značaja za vođenje stečajnog postupka sud utvrđuje po službenoj dužnosti.

Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

Akti u stečajnom postupku

Član 30.

U stečajnom postupku donosi se rešenje i zaključak.

Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku.

Zaključkom se izdaje nalog službenom licu ili organu koji sprovodi stečajni postupak za izvršenje pojedinih radnji.

Prigovori

Član 31.

Protiv zaključka se može podneti prigovor u skladu sa ovim zakonom.

Rok za podnošenje prigovora je pet dana od dana objavljivanja zaključka, a ako zaključak nije objavljen, rok za podnošenje prigovora počinje da teče od dana dostavljanja zaključka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Prigovor ne zadržava izvršenje zaključka.

Žalba

Član 32.

Protiv rešenja se može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je ovim zakonom određena apelaciona nadležnost stečajnog veća, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rok za žalbu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rok za žalbu teče od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda ili od dana objavljivanja rešenja u «Službenom glasniku Republike Srbije», ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Kada je ovim zakonom određeno da rešenje mora biti dostavljeno određenim licima, rok za žalbu teče od dana dostavljanja rešenja.

Odluka po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Stranke i drugi učesnici u postupku

Stečajni dužnik i primena zakona

Član 33.

Stečajni dužnik u smislu ovog zakona je pravno lice i preduzetnik.

Stečajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzećem, ako zakonom nije drugačije određeno.

Stečajni poverilac

Član 34.

Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.

Redosled namirenja stečajnih poverilaca

Član 35.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Utvrđuju se sledeći isplatni redovi:

u prvi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu troškova stečajnog postupka u koji ulaze sva potraživanja koja se po ovom zakonu smatraju troškovima stečajnog postupka;

u drugi isplatni red spadaju neisplaćane neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

u treći isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

u četvrti isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.

Sticanje svojstva stranke

Član 36.

Stečajni poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraživanja primljena u stečajnom sudu.

Stečajni poverioci na osnovu svojih nenaplaćenih potraživanja mogu da učestvuju u stečajnom postupku i pre podnošenja prijave potraživanja stečajnom sudu u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izlučni poverilac

Član 37.

Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.

Izlučni poverilac nije stečajni poverilac.

Stvar iz stava 1. ovog člana ne ulazi u stečajnu masu.

Ako je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar iz stava 1. ovog člana, izlučni poverilac ima pravo da, kao stečajni poverilac, traži srazmerno namirenje iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari.

Razlučni poverilac

Član 38.

Poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu.

Razlučni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava. Ostvarivanje tih prava može biti privremeno odloženo u slučajevima iz čl. 47. i 73. ovog zakona.

Poverioci koji imaju državinu i pravo zadržavanja stvari nisu dužni da predaju stvar stečajnom dužniku dok im se ne isplati njihovo razlučno potraživanje.

Poverioci iz st. 1. i 2. ovog člana nisu stečajni poverioci. Ako je visina njihovog potraživanja veća od visine iznosa dobijenog unovčenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.

Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana pokretanja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci.

Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase, kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku.

Treća lica

Član 39.

U stečajnom postupku mogu da učestvuju lica koja su solidarni dužnici, jemci i slično, na način određen ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu kao stečajni poverioci zahtevati da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema stečajnom dužniku.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu tražiti da se u deobnoj masi za njih izdvoji iznos koji će platiti za stečajnog dužnika srazmerno iznosu koji bi im pripao kao stečajnim poveriocima.

IV. POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEČAJNI POSTUPAK

Predlog za pokretanje stečajnog postupka

Ovlašćeni predlagači i isprave

Član 40.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika.

Poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje svog potraživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog potraživanja.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom.

Nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koje zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Nadležni javni tužilac može da pokrene stečajni postupak ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaćanja povezana sa izvršenjem krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom.

Forma i sadržina predloga

Član 41.

Predlog se podnosi nadležnom sudu u pismenom obliku.

Predlog sadrži:

naziv suda kojem se predlog podnosi;

firmu ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača;

ime ili firmu stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi;

činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;

spisak dokumenata priloženih uz predlog.

Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom

Član 42.

Ako predlog ne sadrži sve propisane elemente, stečajni sudija će o tome obavestiti predlagača i odrediti rok, koji ne može biti duži od osam dana, u kom je predlagač dužan da predlog uredi i da nedostatke otkloni.

Ako predlagač ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će predlog odbaciti rešenjem.

U slučaju iz stava 2. ovog člana troškove postupka snosi predlagač.

Povlačenje predloga

Član 43.

Predlog se može povući do isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga.

Ako predlagač povuče predlog, stečajno veće obustavlja postupak, a troškove postupka snosi predlagač.

Naknada troškova

Član 44.

Predlagač je dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja naloga od suda uplati avans na ime troškova stečajnog postupka, koji obuhvataju troškove oglasa i troškove stečajnog upravnika, u visini koju odredi stečajno veće.

Ako predlagač u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će odbaciti predlog.

Ako stečajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za pokretanje stečajnog postupka, nastali troškovi, po nalogu suda, izmiruju se iz uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana.

Ako su nastali troškovi veći od uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana, predlagač čiji je predlog odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati dopunske troškove, stečajni sudija će doneti rešenje da se postupak obustavlja, a troškove postupka snosi predlagač.

Ako stečajni postupak bude pokrenut, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka.

Pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka

Član 45.

Stečajno veće u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka i određuje stečajnog sudiju. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.

Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.

Stečajno veće je dužno da pokrene stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka u sledećim slučajevima:

ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;

ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga;

u slučaju pretpostavke nesposobnosti plaćanja iz člana 3. ovog zakona.

Obaveza stečajnog dužnika da pruži potrebne podatke

Član 46.

Ovlašćena lica stečajnog dužnika i lica koja za stečajnog dužnika vrše finansijske poslove obavezna su da organima stečajnog postupka, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i obaveštenja.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove upravnog i nadzornog odbora stečajnog dužnika kojima je prestala dužnost pokretanjem stečajnog postupka.

Stečajni sudija može rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, narediti stečajnom dužniku, kao i licima iz stava 1. ovog člana da, u određenom roku, predaju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su poveriocima za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavljenim izveštajem o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika ili uskraćivanjem tog izveštaja.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovaraju krivično za davanje netačnih ili nepotpunih podataka i obaveštenja, zbog netačnog prikazivanja podataka u izveštaju o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika, kao i za davanje lažnog iskaza u sudskom postupku.

Mere obezbeđenja

Član 47.

Stečajno veće će rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do pokretanja stečajnog postupka.

Stečajno veće može izreći jednu ili više mera iz stava 1. ovog člana, i to:

postaviti privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika;

zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije;

zabraniti raspolaganje imovinom stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili stečajnog upravnika;

zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca – moratorijum.

U slučaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. tačka 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle pokretanja stečajnog postupka.

Ukidanje i izmena mera obezbeđenja

Član 48.

U slučaju određivanja mera obezbeđenja iz člana 47. stav 2. ovog zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, stečajni upravnik ili stečajni dužnik obezbeđuju adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Stečajno veće, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako:

stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku;

vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita;

je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeđenih potraživanja, ukoliko predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju.

O zahtevu iz stava 2. ovog člana stečajno veće odlučuje u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako stečajno veće u propisanom roku ne odluči po zahtevu, smatra se da je moratorijum privremeno ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlučnog poverioca na imovini koja je predmet obezbeđenja njegove imovine u skladu sa zakonom.

Na predlog razlučnog poverioca, stečajno veće može da donese odluku o preduzimanju mera adekvatne zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja, koje se odnose na:

isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviđene gubitke;

zamenu imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

podelu prihoda dobijenih prodajom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja;

popravku, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;

druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajno veće smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

Javnost mera obezbeđenja

Član 49.

Rešenje kojim se određuju mere obezbeđenja iz člana 47. stav 2. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se sudu ili drugom organu odnosno organizaciji koja vodi registar pravnih lica ili preduzetnika, koji su dužni, bez odlaganja, da upišu izrečene mere u registar.

Ako se rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje mera zabrane isplate sa računa, rešenje se dostavlja i finansijskoj organizaciji ili banci koja vrši platni promet za stečajnog dužnika i sudu koji sprovodi izvršenje.

Pružanje usluga od opšteg interesa

Član 50.

Pravna lica koja stečajnom dužniku pružaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke električne energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opšteg interesa) ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni dužnik ili stečajni upravnik su dužni da redovno vrše plaćanja za tekuće obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog člana, od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da naloži stečajnom dužniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeđenja plaćanja usluga tog pravnog lica za tekuće obaveze nastale posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne može biti veći od jednomesečne uplate za usluge od opšteg interesa koje se dužniku pruže u toku kalendarskog meseca koji prethodi danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni upravnik u prethodnom stečajnom postupku

Član 51.

Za stečajnog upravnika u prethodnom stečajnom postupku može se imenovati lice koje ispunjava uslove za stečajnog upravnika.

Ako je izrečena mera obezbeđenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlašćenje raspolaganja imovinom stečajnog dužnika prelazi na stečajnog upravnika, koji je dužan da zaštiti i održava imovinu i da nastavi sa vođenjem poslova stečajnog dužnika, osim ako stečajno veće ne odredi mirovanje poslova.

Izjava o preuzimanju duga

Član 52.

Ako sud odredi ročište radi izjašnjavanja o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, pre donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, na ročištu se može dati izjava o preuzimanju duga stečajnog dužnika. Stečajno veće oceniće datu izjavu, proveriti je i zatražiti odgovarajuće jemstvo u kom slučaju može da odloži ročište.

Ako se utvrdi da je izjava o preuzimanju duga bez valjanog pokrića ili ako se odgovarajuće jemstvo ne položi u određenom roku, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu štetu i za troškove postupka.

Ako stečajno veće odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, solidarno sa stečajnim dužnikom, odgovaraju za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga.

Protiv rešenja kojim se odobrava preuzimanje duga, predlagač i stečajni dužnik mogu izjaviti žalbu.

Kada rešenje kojim se odobrava preuzimanje duga postane pravnosnažno, stečajno veće će rešenjem obustaviti postupak.

Ako sud ne odredi posebno ročište za izjašnjavanje o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, o izjavi o preuzimanju duga sud će odlučivati na ročištu na kom se raspravlja o razlozima za pokretanje stečajnog postupka, u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Rok prethodnog stečajnog postupka

Član 53.

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka od ovlašćenog predlagača.

Stečajni upravnik koji je imenovan u prethodnom stečajnom postupku podnosi izveštaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku.

V. POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA

Ročišta pre pokretanja stečajnog postupka

Rasprava o pokretanju stečajnog postupka

Član 54.

Ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za pokretanje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako sud nije doneo rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na ročište na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom stečajnom postupku.

Na ročištu se ispituje izjava o preuzimanju duga ukoliko o njoj nije odlučeno u prethodnom stečajnom postupku.

Odlučivanje o pokretanju stečajnog postupka

Član 55.

Odluku o pokretanju odnosno odluku o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka stečajno veće donosi na ročištu o pokretanju stečajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zaključenja tog ročišta.

Odluku iz stava 1. ovog člana stečajno veće donosi u formi rešenja.

U rešenju o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka određuje se ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka

Sadržina rešenja

Član 56.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka sadrži:

naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka;

firmu odnosno ime i sedište odnosno adresu stečajnog dužnika;

postojanje stečajnog razloga;

odluku o imenovanju stečajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;

ime, prezime i sedište stečajnog sudije;

rok za prijavu potraživanja;

poziv poveriocima da prijave svoje obezbeđeno potraživanje;

poziv dužnicima stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi.

Rok iz stava 1. tačka 6. ovog člana ne može biti duži od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka.

Pokretanje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu rešenja o pokretanju stečajnog postupka.

Dostavljanje rešenja i objavljivanje oglasa

Član 57.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka dostavlja se stečajnom dužniku, ovlašćenom predlagaču, poveriocima koji su poznati sudu, finansijskoj organizaciji ili banci kod koje stečajni dužnik ima račun i odgovarajućim registrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija.

Oglas iz stava 2. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u «Službenom glasniku Republike Srbije», a može se objaviti i u domaćim i međunarodnim sredstvima informisanja.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka sadrži:

naziv suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka;

izvod iz rešenja o pokretanju stečajnog postupka;

firmu odnosno ime i sedište odnosno adresu stečajnog dužnika;

postojanje stečajnog razloga;

ime i sedište stečajnog sudije;

ime i adresu stečajnog upravnika;

poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja u određenom roku;

poziv dužnicima stečajnog dužnika da izmire svoje obaveze;

datum, vreme i mesto održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja i razmatranje finansijskog izveštaja;

datum, vreme i mesto održavanja poverilačkog ročišta;

dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Ročišta posle pokretanja stečajnog postupka

Zakazivanje ispitnog i poverilačkog ročišta

Član 58.

Rešenjem o pokretanju stečajnog postupka, stečajno veće određuje ročište za ispitivanje potraživanja i razmatranje finansijskog izveštaja (u daljem tekstu: ispitno ročište) i poverilačko ročište.

Ispitno ročište će se održati u roku koji nije kraći od 45 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje potraživanja.

Prvo poverilačko ročište će se održati u skladu sa odredbama iz člana 23. ovog zakona.

Vreme nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka

Osnovno pravilo

Član 59.

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Posledice pokretanja stečajnog postupka po stečajnog dužnika

Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika

Član 60.

Danom pokretanja stečajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle pokretanja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju pokretanjem stečajnog postupka.

Podela imovine pravne zajednice

Član 61.

Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i dr. stečajnog dužnika sa trećim licem.

Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajednici, razvrgnuće zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparničnog i izvršnog postupka. Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.

Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnuće zajednice iz stava 1. ovog člana, danom pokretanja stečajnog postupka zabrana prestaje da važi.

Naslednička izjava

Član 62.

Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

Član 63.

Pokretanje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.

Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog člana i o otkazu obaveštava nadležni organ odnosno organizaciju zapošljavanja na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika.

Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase kao trošak stečajnog postupka.

Firma stečajnog dužnika

Član 64.

Uz firmu stečajnog dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka «u stečaju», sa naznačenjem novog računa preko kojeg se vrši poslovanje stečajnog dužnika.

Računi stečajnog dužnika

Član 65.

Danom pokretanja stečajnog postupka gase se računi stečajnog dužnika i prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa računa stečajnog dužnika.

Finansijska organizacija odnosno banka, koja vrši platni promet za stečajnog dužnika, na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika.

Novčana sredstva sa ugašenih računa stečajnog dužnika prenose se na novi račun.

Posledice pokretanja stečajnog postupka na

potraživanja

Potraživanja poverilaca

Član 66.

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.

Pokretanjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku.

Izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim postupcima.

Dospelost potraživanja

Član 67.

Danom pokretanja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Konverzija potraživanja

Član 68.

Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose se u stečajnu masu izraženu u novčanoj vrednosti.

Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokretanja stečajnog postupka.

Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u toj valuti, ali se obračunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan pokretanja stečajnog postupka.

Kamate

Član 69.

Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se kamata, ako je ugovorena, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.

Ako posle izmirenja svih ostalih potraživanja postoje raspoloživa sredstva za isplatu, stečajni sudija može odobriti obračunavanje i plaćanje kamate i posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Kamata iz stava 3. ovog člana obračunava se po propisanim zateznim kamatnim stopama.

Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika, odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavnim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku.

Stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre pokretanja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije.

Zastarelost

Član 70.

Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.

Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima prekida se danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Uslovna potraživanja

Član 71.

Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne mase.

Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraživanja.

Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao.

Procesnopravne posledice pokretanja stečajnog postupka

Preuzimanje parnice

Član 72.

Parnice o imovini koja ulazi u stečajnu masu, koje su postojale na dan pokretanja stečajnog postupka, preuzima stečajni upravnik u ime i za račun stečajnog dužnika.

Zabrana izvršenja i namirenja

Član 73.

Od dana pokretanja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka.

Postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju se.

Upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu se odobriti i sprovesti i posle pokretanja stečajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupili pre dana pokretanja stečajnog postupka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zabrana iz stava 1. ovog člana može biti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na način propisan članom 48. ovog zakona.

Posledice pokretanja stečajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora

Član 74.

Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.

Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.

Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka.

Finansijski lizing

Član 75.

Ako se stečajni postupak pokrene nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga.

Zabrana izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana.

Davalac lizinga može zahtevati ukidanje ili izmenu mera obezbeđenja, odnosno primenu mera zaštite, iz člana 48. st. 3. i 4. ovog zakona.

U slučaju bankrotstva stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, koji može biti upućen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom.

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne preda predmet lizinga u roku iz stava 4. ovog člana, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, pismeno obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem imovine koja je predmet lizinga.

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem predmeta lizinga u roku iz stava 6. ovog člana, odnosno ne plaća u ugovorenom roku, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Na slučajeve pokretanja stečajnog postupka protiv davaoca lizinga, kao i na ugovore o operativnom lizingu, primenjuju se odredbe člana 74. ovog zakona.

Fiksni poslovi

Član 76.

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle pokretanja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja, kao stečajni poverilac.

Naknada zbog neispunjenja određuje se u visini razlike između ugovorene i tržišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan pokretanja stečajnog postupka.

Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom

Član 77.

Odredbe čl. 74 – 76. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su: predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle pokretanja stečajnog postupka.

Nalozi i ponude

Član 78.

Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.

Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik koje nisu prihvaćene do dana pokretanja stečajnog postupka prestaju da važe danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.

Zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem stečajnog postupka.

Prava koja su nastala u vreme pre pokretanja stečajnog postupka prema stečajnom dužniku, saugovarač stečajnog dužnika može ostvarivati samo kao stečajni poverilac.

Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine.

Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog kašnjenja zakupnine ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka.

Ako je stečajni postupak pokrenut pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepokretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odustati od ugovora o zakupu.

Roba u prevozu

Član 80.

Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana pokretanja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika – pravo na potragu.

Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre pokretanja stečajnog postupka samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.

Obim i sastav stečajne mase

Pojam stečajne mase

Član 81.

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

Izlučna prava, naknada za izlučna prava

Član 82.

Ako je izlučno pravo upisano u zemljišnu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu pada na stečajnog dužnika.

Ako je stvar na kojoj postoji izlučno pravo stečajni dužnik neovlašćeno otuđio pre pokretanja stečajnog postupka, izlučni poverilac može zahtevati da se na njega prenese pravo na protivčinidbu ako ona još nije izvršena, a ako je izvršena, može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Troškovi stečajnog postupka

Član 83.

Troškovi stečajnog postupka obuhvataju: sudske troškove, troškove zakupa posle pokretanja stečajnog postupka, nagrade i naknade stečajnom upravniku, privremenom stečajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje stečajne mase

Član 84.

Pokretanjem stečajnog postupka stečajni upravnik uzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja.

Ako se odbije predaja stvari koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika, stečajni upravnik će od stečajnog suda zatražiti da sprovede prinudno izvršenje na osnovu pravnosnažnog rešenja o pokretanju stečajnog postupka. Uz nalog za predaju stvari, stečajni sud može prema stečajnom dužniku ili trećem licu odrediti i mere prinude radi sprovođenja izvršenja.

Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca.

Popis i pečaćenje

Član 85.

Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove procene u visini očekivanog unovčenja. Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti veštaku.

Stečajni upravnik može, pošto je preuzeo stečajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatražiti da službeno lice stečajnog suda zapečati prostorije u kojima se nalaze stvari stečajnog dužnika.

Stečajni dužnik obaveštava stečajnog sudiju i odbor poverilaca o pečaćenju i skidanju pečata.

Lista poverilaca

Član 86.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije stečajnog dužnika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraživanja.

U listi iz stava 1. ovog člana posebno se evidentiraju razlučni i izlučni poverioci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iznose neisplaćenih zarada.

Za svakog poverioca u listi se navode podaci o:

firmi odnosno imenu i sedištu odnosno prebivalištu sa kontakt adresom;

iznosu potraživanja, sa određivanjem glavnog duga i obračunom kamata;

pravnom osnovu potraživanja;

stvarima na kojima postoji razlučno ili izlučno potraživanje.

Popis dužnika stečajnog dužnika

Član 87.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika, sa podacima iz člana 86. stav 3. ovog zakona.

Pripremni pregled imovine i obaveza stečajnog dužnika i izveštaj o ekonomskom položaju

Član 88.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika sastavi početni stečajni bilans u kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika.

Na predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može produžiti iz opravdanih razloga, ali najviše za 10 dana.

Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta.

Poslovne knjige i poreske obaveze

Član 89.

Poslovne knjige stečajnog dužnika posle pokretanja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi.

Pokretanjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna godina.

Stečajno veće može da postavi revizora za ocenu završenog računa odnosno početnog stečajnog bilansa.

VII. UTVRĐIVANjE POTRAŽIVANjA

Prijavljivanje potraživanja

Član 90.

Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti:

firma odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom;

pravni osnov potraživanja;

iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate;

stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno;

određeni zahtev poverioca, shodno odredbama člana 186. zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja.

Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa.

Solidarni sadužnici i jemci stečajnog dužnika mogu, kao stečajni poverioci, tražiti da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako prema stečajnom dužniku imaju pravo regresa.

Izlučno potraživanje

Član 91.

Izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne ulazi u stečajnu masu.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izlučenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu.

Rok iz stava 2. ne može biti duži od 10 dana od dana prihvatanja zahteva izlučnog poverioca, osim u slučaju da stečajni sudija iz opravdanih razloga odobri produženje ovog roka.

Ako stečajni upravnik odbije da izluči stvar iz stečajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo prigovora stečajnom veću u roku od pet dana od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika.

Ako stečajno veće ospori pravo na izlučenje stvari, poverilac svoje pravo može ostvarivati u drugim sudskim postupcima.

Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja

Član 92.

Posle isteka roka za prijavljivanje stečajni sudija istovremeno dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku.

Upravnik utvrđuje valjanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, istakne listu potraživanja na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi.

Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena. Na zahtev poverioca čije je potraživanje osporeno, stečajni upravnik je dužan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje.

Ako stečajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, dužan je da ispravi listu iz stava 2. ovog člana.

Ispitno ročište

Član 93.

Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom ročištu.

Na ispitno ročište se poziva stečajni upravnik, a mogu se pozvati stečajni dužnik i poverioci, kao i lica koja su obavljala poslove kod stečajnog dužnika, a mogu da pruže podatke o postojanju i visini potraživanja, kao i revizori koji su vršili pregled poslovanja stečajnog dužnika.

Ispitno ročište će se održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja.

Poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.

Utvrđena potraživanja

Član 94.

Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane stečajnih poverilaca u roku od 40 dana od prijema poslednje prijave.

Stečajni sudija će usvojiti konačnu tabelu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik, i na osnovu izmena unetih na ročištu. Konačna tabela sadrži podatke o svim prijavljenim potraživanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrđena, odnosno osporena.

Na osnovu ove tabele, stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja i zaključak o osporenim potraživanjima.

Zaključak o listi potraživanja dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana prigovor može podneti stečajni upravnik i stečajni poverilac, s tim što stečajni poverilac može osporavati zaključak samo u delu koji se tiče njegovog potraživanja.

Prigovor iz stava 5. ovog člana podnosi se stečajnom veću.

Pravnosnažna odluka kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.

Zaključak o osporenom potraživanju dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu čije je potraživanje osporeno i koji je upućen na parnicu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja.

Naknadne prijave

Član 95.

Na ispitnom ročištu ispituju se i potraživanja prijavljena posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja, ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu.

Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor, tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu, ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta, stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište.

Na dopunskom ispitnom ročištu ne mogu se osporavati potraživanja utvrđena na ranijim ispitnim ročištima.

U postupku ispitivanja naknadno prijavljenih potraživanja shodno se primenjuju odredbe čl. 90 – 93. ovog zakona.

Osporena potraživanja

Član 96.

Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona.

Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika, upućuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog člana. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku.

Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana obavesti stečajno veće.

Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice, odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem.

Poverilac osporenog potraživanja može, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog člana, da u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar, odnosno arbitražno veće, zavisno od visine spora.

Predlog iz stava 5. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar odnosno arbitražno veće, zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zahtevom.

Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija, stečajni sudija, zavisno od visine spora, odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava stečajni sudija. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac, drugog stečajni dužnik, a predsednik veća je stečajni sudija.

Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća, nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta, predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću.

Postupak o osporenom potraživanju

Član 97.

Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju, stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.

Ako se parnica iz stava 1. ovog člana ne vodi pred stečajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba.

Pravnosnažna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika.

VIII. POBIJANjE PRAVNIH RADNjI STEČAJNOG DUŽNIKA

Opšti uslovi

Član 98.

Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre pokretanja stečajnog postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propuštanje zaključenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja, izjednačava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.

Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima stečajnog dužnika.

Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase.

Uobičajeno namirenje

Član 99.

Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednja tri meseca pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobičajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaćanja.

Pravni posao ili druga pravna radnja uobičajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili je znao da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Smatraće se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Neubičajeno namirenje

Član 100.

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje koje on uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca

Član 101.

Pravni posao stečajnog dužnika kojim se poverioci neposredno oštećuju može se pobijati ako je:

preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, a u vreme zaključenja posla stečajni dužnik je bio nesposoban za plaćanje i ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za njegovu nesposobnost plaćanja;

posao zaključen posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a saugovarač stečajnog dužnika je znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka;

u pitanju preduzimanje ili propuštanje preduzimanja pravne radnje stečajnog dužnika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti.

Namerno oštećenje poverilaca

Član 102.

Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Član 103.

Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zaključeni odnosno preduzeti u poslednje dve godine pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Nemogućnost pobijanja

Član 104.

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zaključeni odnosno pravne radnje preduzete radi:

izvršenja odobrenog plana reorganizacije stečajnog dužnika preduzeta posle pokretanja stečajnog postupka;

nastavljanja poslova preduzetih posle pokretanja stečajnog postupka;

isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika.

Rokovi

Član 105.

Rokovi koji se računaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove stečajnog dužnika koji se mogu pobijati tužbom, računaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa od poslednjeg dana tog meseca.

Smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, a ako je za punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je overena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadležnom organu.

Radnje pobijanja

Član 106.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika pobijaju se tužbom.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika mogu se pobijati i podnošenjem protivtužbe ili prigovora u parnici, u kom slučaju ne važi rok propisan u članu 98. stav 4. ovog zakona.

Stranke u postupku pobijanja

Član 107.

Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun stečajnog dužnika.

Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.

Tužba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje može se podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja.

Tužba se može podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je:

pravni sledbenik znao za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika;

ono što je stečeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu.

Dejstva pobijanja

Član 108.

Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnažno usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.

Protivnik pobijanja, pošto vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog člana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraživanje kao stečajni poverilac.

IX. UNOVČENjE I DEOBA STEČAJNE MASE, NAMIRENjE I ZAKLjUČENjE STEČAJNOG POSTUPKA

Unovčenje stečajne mase

Odluka o bankrotstvu i unovčenju imovine

Član 109.

Zaključak o unovčenju stečajne mase donosi stečajni sudija ako:

je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili ličnu upravu;

na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća;

nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;

nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta.

Protiv zaključka stečajnog sudije, stečajni upravnik i odbor poverilaca mogu izjaviti prigovor stečajnom veću u roku iz člana 31. ovog zakona.

Po donošenju zaključka o unovčenju imovine, stečajni upravnik će obustaviti poslovanje stečajnog dužnika i bez odlaganja započeti postupak unovčenja.

Način unovčenja

Član 110.

Po donošenju zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti.

Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona.

Ako se prodaja vrši javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri visokotiražna dnevna lista i to u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana određenog za dostavljanje ponuda.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.

Postupak prodaje

Član 111.

Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje.

Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.

Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem, obaveštenje stečajnog upravnika mora da sadrži:

mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;

detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine;

početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje.

U slučaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, obaveštenje mora da sadrži:

mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;

detaljan opis imovine i njene funkcije;

procenu vrednosti imovine;

proceduru i uslove za izbor ponuda;

podatke o svim prikupljenim ponudama;

podatke o kupcu koji se predlaže;

sve uslove prodaje koja se predlaže, uključivši i cenu i način plaćanja.

Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverilac može u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji da predloži povoljniji način unovčenja imovine.

Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odlučuje stečajni sudija. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju, stečajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvršene prodaje.

Poverioci mogu staviti prigovor na izvršenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utiče na izvršenu prodaju, već utiče na eventualnu štetu do koje je došlo radnjama stečajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase. Obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora.

Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.

Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlučnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlučnih

poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu.

Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta.

Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

Prodaja stečajnog dužnika ili delova stečajnog dužnika

Član 112.

Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca.

Pre nego što izloži prodaji stečajnog dužnika kao pravno lice, odnosno njegove delove, stečajni upravnik je dužan da na propisani način izvrši procenu njihove vrednosti.

Posledice prodaje stečajnog dužnika

Član 113.

Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja.

Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu i stečajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem stečajnih poverilaca.

U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo stečajnog dužnika, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu te imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom.

Za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

Prodaja kvarljive robe

Član 114.

Stečajni upravnik će izložiti prodaji stvari podložne lakom kvarenju, uz obaveštavanje stečajnog sudije o nameravanoj prodaji.

Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji.

Stečajni upravnik kod ove prodaje nije dužan da sprovede postupak prodaje iz člana 111. ovog zakona.

Deoba

Opšta pravila

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine: novčana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priticanja gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajno veće odlučuje da li će odobriti održavanje delimične deobe.

Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi stečajni sudija.

Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).

Nacrt iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

konačnu listu svih potraživanja iz člana 93. ovog zakona;

iznos svakog potraživanja;

isplatni red svakog potraživanja;

iznos stečajne mase koji će se raspodeliti stečajnim poveriocima, kao predloženi procenat namirenja stečajnih poverilaca.

Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru poverilaca, a odbor je dužan da obavesti stečajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu nalazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pisarnici u određenoj prostoriji.

Nacrt za glavnu deobu će se učiniti dostupnim učesnicima postupka objavljivanjem na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganjem na uvid u pisarnici suda.

Rešenje o glavnoj deobi

Član 117.

Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinačno.

Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojednačno podnesu prigovore na nacrt za glavnu deobu, stečajno veće će održati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi.

Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio prigovor i stečajnom upravniku.

Stečajni upravnik i poverioci imaju pravo žalbe protiv rešenja o glavnoj deobi.

Žalba iz stava 4. ovog člana izjavljuje se drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Osporena potraživanja

Član 118.

Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tužbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno, izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice.

Potraživanja vezana za uslov

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.

Glavna i naknadna deoba

Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se posle pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.

Naknadnoj deobi pristupa se prema prilivu novčanih sredstava u deobnu masu.

Završna deoba

Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa.

Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Završno ročište

Član 122.

Stečajno veće rešenjem određuje završno ročište na kom se:

raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika;

raspravlja o konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada troškova;

podnose prigovori na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada;

odlučuje o neraspodeljenim delovima deobne mase;

odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog dužnika.

Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u «Službenom glasniku Republike Srbije».

Rok za održavanje završnog ročišta ne može biti kraći od osam dana odnosno duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje.

Posle zaključenja stečajnog postupka, preduzetnik može biti oslobođen obaveze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraživanja u stečajnom postupku nisu namirena.

Polaganje zadržanih iznosa

Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog veća, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

Postupak sa viškom deobne mase

U slučaju da se u postupku završne deobe mogu u punom iznosu namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak deobne stečajne mase preda akcionarima ili vlasnicima.

Ako je preostala imovina u društvenoj ili državnoj svojini, prodaja i raspodela te imovine vršiće se u skladu sa propisima o privatizaciji.

Zaključenje stečajnog postupka

Rešenje o zaključenju stečajnog postupka

Član 125.

Stečajno veće donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu.

Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije», a dostavlja se sudu ili drugom nadležnom organu koji vodi registar pravnih lica ili preduzetnika nad kojima je okončan stečajni postupak.

Deoba po zaključenju stečajnog postupka

Član 126.

Stečajni sudija će, na predlog stečajnog upravnika ili nekog od poverilaca, odrediti postupak deobe po zaključenju stečajnog postupka, ako se po zaključenom postupku:

pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu;

ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu uslovljenih potraživanja.

Protiv rešenja o određivanju deobe po zaključenju stečajnog postupka žalbu stečajnom veću mogu izjaviti stečajni upravnik i bilo koji poverilac.

Rešenje kojim se određuje deoba po zaključenju stečajnog postupka dostavlja se stečajnom upravniku, koji naknadno pronađenu imovinu unovčuje i deli na osnovu rešenja o glavnoj deobi, uključujući i stečajne poverioce kod kojih je nastupio odložni uslov.

O unovčenju i deobi stečajni upravnik dostavlja dopunski završni račun stečajnom sudu.

X. REORGANIZACIJA

Plan reorganizacije

Član 127.

Stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pismenoj formi.

Plan reorganizacije se može podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona.

Plan reorganizacije sadrži:

kratak uvod, ne duži od jedne stranice, u kojem su uopšteno objašnjeni delatnost koju stečajni dužnik obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća;

popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti;

visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema isplatnom redu, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja;

opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se prodavati sa založnim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje;

rokove za izvršenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti;

spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada;

spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad, kao i iznos naknade za rad stečajnog upravnika;

godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina;

finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima za narednih pet godina;

procenu novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u stečaju;

datum početka primene plana reorganizacije.

Član 128.

Mere za realizaciju plana reorganizacije su:

zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela;

prodaja imovine iz stečajne mase, sa založnim pravom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja;

zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti;

raskid ili izmena opterećenih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa;

odlaganje otplate dugova ili obezbeđivanje otplate u ratama;

izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili instrumenata obezbeđenja;

oprost dugova u celini ili delimično;

izvršenje ili izmena založnog prava;

pretvaranje neobezbeđenih zajmova u obezbeđene zajmove;

davanje u zalog neopterećene imovine;

pretvaranje duga u akcijski kapital;

uzimanje novog kredita;

pribavljanje nove investicije;

osporavanje i poništenje potraživanja koja nisu pravno valjana;

namirenje dospelih potraživanja;

otpuštanje zaposlenih;

ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraživanja;

izmene i dopune statuta, opštih akata privrednog društva stečajnog dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju;

spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica;

prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih ili novoformiranih subjekata;

poništavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane stečajnog dužnika, ili bilo kog novoformiranog subjekta;

druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije.

Član 129.

Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik obračunavaju se na teret stečajne mase.

Član 130.

Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da produži najviše za 30 dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca.

Član 131.

Stečajni sudija zakazuje ročište za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije.

Obaveštenje o zakazivanju ročišta dostavlja sud ili predlagač plana, na način koji odobri sud, stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim stečajnim poveriocima i svim drugim oštećenim licima, najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Plan reorganizacije dostavlja se stečajnom upravniku, stečajnom dužniku, svim poveriocima koji su poznati sudu i svim vlasnicima, ili im se omogućava dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta.

Sud izdaje obaveštenje o glasanju za plan reorganizacije koje se objavljuje u «Službenom glasniku Republike Srbije». U ovom obaveštenju se navodi ime stečajnog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja.

Član 132.

Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.

Kada se glasanje obavlja putem pisma (u odsustvu), pravna lica moraju da podnesu sudu glasačke listiće koji su overeni njihovim pečatom, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni sud odnosno ovlašćeni organ ili lice.

Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovima se glasa na istom ročištu.

Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca. Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja. Stečajni sudija može odobriti formiranje jedne ili više dodatnih klasa u sledećim slučajevima:

ako su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase;

ako su sva potraživanja u okviru predložene posebne klase u značajnoj meri slična, izuzimajući klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Posebna klasa potraživanja može biti formirana iz administrativnih razloga, odnosno ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase. Po dobijanju sudskog odobrenja, takva potraživanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri, ako je potrebno umanjiti administrativno opterećenje koje je svojstveno velikom broju malih potraživanja. Ova potraživanja mogu biti plaćena samo ako je očigledno da će biti dovoljno raspoloživih sredstava za isplatu svih prioritetnih i glavnih potraživanja.

Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja putem pisma (u odsustvu).

Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako se izglasa više od jednog plana reorganizacije, stečajni sudija usvaja plan reorganizacije podnet od strane stečajnog dužnika.

Ako predlagač plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji na drugi način ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, stečajni sudija može odobriti predlagaču plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakaže ročište u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo.

Usvojeni plan reorganizacije može se menjati pod istim uslovima i na isti način na koji je i donet.

Član 133.

Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije.

Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije.

Tokom sprovođenja usvojenog plana reorganizacije prava zaposlenih se ostvaruju u skladu sa propisima koji regulišu radne odnose, osim ako je ovim zakonom drugačije uređeno.

Stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije.

Usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka «u stečaju».

Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz niže klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadržati određena prava, samo ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci niže klase.

Član 135.

Planom reorganizacije može se predvideti namirenje u iznosu većem od nominalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao nadoknada za produženje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja.

Poverioci više klase mogu primiti sredstva čiji iznos premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživanja ako su sva potraživanja poverilaca niže klase u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

Član 136.

Na hartije od vrednosti koje se postojećim učesnicima u reorganizaciji izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija javnom ponudom.

Član 137.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stečajnog dužnika ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka.

Posle izvršenja plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vrši se prodaja društvenog odnosno državnog kapitala stečajnog dužnika u skladu sa propisima kojima je uređena privatizacija.

Član 138.

U slučaju da stečajni dužnik ne postupa po odredbama usvojenog plana reorganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može podneti sudu obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud prosleđuje obaveštenje stečajnom dužniku i stečajnom upravniku u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja, i zakazuje raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja.

Ako sud utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po odredbama plana reorganizacije, može naložiti:

stečajnom dužniku da u određenom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu;

stečajnom upravniku da preuzme kontrolu nad stečajnim dužnikom;

nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika;

preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Član 139.

Stečajni sudija donosi rešenje o započinjanju bankrotstva, u skladu sa ovim zakonom, ako sud utvrdi da stečajni dužnik:

primenjuje plan reorganizacije čije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit način;

postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu;

ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima;

ne ispunjava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća.

Stečajni sudija je dužan da pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana zatraži mišljenje odbora poverilaca.

Uslovi za ličnu upravu

Član 140.

Stečajno veće može rešenjem o pokretanju stečajnog postupka ovlastiti stečajnog dužnika – preduzetnika da sam upravlja i raspolaže stečajnom masom ako:

se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak;

stečajni dužnik to sam predloži;

je verovatno da određivanje lične uprave neće dovesti do oštećenja interesa poverilaca ni do produžavanja stečajnog postupka.

Ako je stečajni postupak pokrenuo nadležni javni tužilac, lična uprava se ne može odobriti.

Na zahtev odbora poverilaca lična uprava se zamenjuje upravljanjem od strane stečajnog upravnika.

Položaj stečajnog upravnika

Član 141.

Rešenjem o pokretanju stečajnog postupka kojim je određena lična uprava stečajnog dužnika postavlja se stečajni upravnik.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana stečajno veće određuje poslove za čiju punovažnost je potrebna prethodna saglasnost stečajnog upravnika.

Ograničenje iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na poslove raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige.

U slučaju nepostupanja po odredbi iz stava 2. ovog člana, druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Obaveza podnošenja izveštaja

Član 142.

Stečajni dužnik sastavlja popis imovine koja ulazi u stečajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom.

Stečajni upravnik uvek može pregledati popis i pismeno obavestiti stečajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa stečajni poverioci mogu da izjave prigovor.

Obustava lične uprave

Član 143.

Stečajno veće može obustaviti ličnu upravu na predlog:

odbora poverilaca;

poverioca koji je pokrenuo stečajni postupak;

stečajnog dužnika;

stečajnog upravnika i

stečajnog sudije.

Pre donošenja odluke o obustavi lične uprave, stečajno veće će saslušati stečajnog dužnika.

Protiv rešenja kojim se odlučuje o obustavi postupka može se izjaviti žalba.

Žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik, odbor poverilaca, poverilac koji je pokrenuo stečajni postupak i stečajni upravnik.

Posle donošenja rešenja o obustavi lične uprave, stečajni upravnik preuzima stečajnu masu i vrši sve radnje propisane ovim zakonom.

Shodna primena odredaba ovog zakona

Član 144.

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom – preduzetnikom kome je odobrena lična uprava sprovodi se po odredbama ovog zakona.

Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na postupak likvidacije preduzeća ako zakonom kojim je uređen pravni položaj preduzeća nije drugačije propisano.

U postupku iz stava 2. ovog člana neće se primenjivati odredbe stečajnog postupka kojim se uređuju reorganizacija, skupština i odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i ročište za glavnu deobu.

XI. STEČAJNI POSTUPAK MALE VREDNOSTI

Posebna pravila postupka

Član 145.

Stečajni postupak male vrednosti sprovodi se kada je knjigovodstvena vrednost imovine stečajnog dužnika manja od 5.000.000 dinara.

U stečajnom postupku male vrednosti postupak vodi i odluke donosi stečajni sudija.

U stečajnom postupku male vrednosti ne obrazuje se odbor poverilaca.

XII. STEČAJNI POSTUPAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

Primena odredaba o stečajnom postupku sa elementom inostranosti

Član 146.

Stečajni postupak sa elementom inostranosti sprovodi se kada:

strani sud ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se vodi u stranoj državi;

strana država zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom;

se postupak u stranoj zemlji vodi istovremeno sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi na osnovu ovog zakona;

poverioci ili druga lica iz strane države koja imaju pravni interes, zahtevaju pokretanje postupka ili učestvuju u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Značenje izraza

Član 147.

Pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

„strani postupak“ označava sudski ili upravni postupak u stranoj državi, uključujući i prethodni postupak, u skladu sa propisom kojim se uređuje stečajni postupak. Predmet ovog postupka su imovina i poslovi stečajnog dužnika nad kojima strani sud vrši kontrolu ili nadzor u svrhu reorganizacije ili bankrotstva;

„glavni strani postupak“ označava postupak koji se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika;

„sporedni strani postupak“ označava postupak koji se vodi u državi u kojoj stečajni dužnik ima sedište;

„strani predstavnik“ označava lice ili organ, uključujući i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlašćeni da vode reorganizaciju ili bankrotstvo nad imovinom ili poslovima stečajnog dužnika ili da deluju kao predstavnici stranog postupka;

„strani sud“ označava organ nadležan za kontrolu ili sprovođenje stranog postupka;

„sedište“ označava mesto u kojem stečajni dužnik kontinuirano obavlja privrednu delatnost.

Merodavno pravo

Član 148.

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je stečajni postupak pokrenut, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Ako se stvari i prava na kojima postoji izlučno ili razlučno pravo nalaze na teritoriji države u kojoj se traži priznanje strane odluke o pokretanju stečajnog postupka, onda se na ta prava primenjuje pravo države priznanja.

Za dejstvo stečajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu.

Međunarodne obaveze Republike Srbije

Član 149.

Ako su odredbe o stečajnom postupku sa elementom inostranosti u suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim međunarodnim multilateralnim sporazumom, primeniće se taj sporazum.

Nadležnost suda

Član 150.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na priznanje stranih postupaka i saradnju sa stranim sudovima primenjuje nadležni sud, u skladu sa zakonom.

Ovlašćenje stečajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj državi

Član 151.

Stečajni upravnik koji je imenovan u skladu sa odredbama ovog zakona ovlašćen je da preduzima radnje u stranoj državi, ako je to dopušteno stranim zakonom.

Izuzetak u slučajevima suprotnim javnom poretku

Član 152.

Sud može da odbije da preduzme radnju propisanu ovim zakonom, ako bi takva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.

Pomoć u skladu sa drugim zakonima

Član 153.

Sud ili stečajni upravnik mogu da pružaju i drugu pomoć stranim predstavnicima u skladu sa ovim i drugim zakonima Republike Srbije.

Tumačenje

Član 154.

Odredbe o stečaju sa elementom inostranosti tumače se u skladu sa međunarodnim standardima, u cilju njegove jednoobrazne primene.

Pravo neposrednog pristupa

Član 155.

Strani predstavnik ima pravo neposrednog obraćanja sudovima u Republici Srbiji.

Nadležnost u slučaju podnošenja zahteva od strane stranog predstavnika

Član 156.

Podnošenjem zahteva sudu u Republici Srbiji od strane stranog predstavnika, u skladu sa ovim zakonom, uspostavlja se nadležnost suda u Republici Srbiji samo za odlučivanje o zahtevu stranog predstavnika.

Obraćanje stranog predstavnika radi pokretanja postupka na osnovu ovog zakona

Član 157.

Strani predstavnik ima pravo da podnese predlog za pokretanje postupka u skladu sa odredbama ovog zakona.

Učestvovanje stranog predstavnika u postupku

Član 158.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da učestvuje u postupku koji se prema dužniku vodi na osnovu ovog zakona.

Učestvovanje stranih poverilaca u postupku

Član 159.

Strani poverioci imaju ista prava kao i poverioci iz Republike Srbije u vezi sa pokretanjem i učestvovanjem u postupku, u skladu sa ovim zakonom.

Obaveštavanje stranih poverilaca o postupku koji se sprovodi na osnovu ovog zakona

Član 160.

U svim slučajevima u kojima ovaj zakon propisuje obaveštavanje poverilaca u Republici Srbiji, takvo obaveštenje se dostavlja i poznatim poveriocima koji nemaju adresu u Republici Srbiji. Sud može naložiti da se i prema poveriocima čija adresa nije poznata preduzmu odgovarajuće radnje radi obaveštavanja.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se pojedinačno, osim ako sud smatra da je, s obzirom na određene okolnosti, potreban drugi način obaveštavanja. Dostavljanje se vrši na uobičajeni način i nije dozvoljeno dostavljanje posredstvom diplomatskog predstavništva ili drugo slično dostavljanje.

Kad se obaveštenje o pokretanju postupka dostavlja stranim poveriocima, obaveštenje sadrži:

razumni rok za podnošenje prijava potraživanja sa naznačenjem mesta na kojem se podnose;

naznačenje da li poverioci čija su potraživanja obezbeđena moraju da prijavljuju svoja potraživanja;

druge podatke koje takvo obaveštenje treba da sadrži, u skladu sa ovim zakonom ili po nalogu suda.

Zahtev za priznanje stranog postupka

Član 161.

Strani predstavnik može sudu da podnese zahtev za priznanje stranog postupka u kojem je imenovan.

Uz zahtev za priznanje prilaže se:

overena kopija odluke o pokretanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika;

potvrda stranog suda o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika;

bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika za koji sud smatra da je prihvatljiv, a u odsustvu dokaza označenih u tač. 1. i 2. ovog stava.

Uz zahtev za priznanje prilaže se i izjava u kojoj se navode svi strani postupci u vezi sa dužnikom koji su poznati stranom predstavniku.

Sud može zahtevati da mu se dokumenta koja se prilažu dostave i na jeziku na kojem se vodi postupak pred tim sudom.

Uslovi za priznanje

Član 162.

Ako odluka ili potvrda iz člana 161. stav 2. ovog zakona pruža dokaz da strani postupak ima obeležja postupka iz člana 147. tačka 1. i da je strani predstavnik lice ili organ sa obeležjima iz člana 147. tačka 4. ovog zakona, sud može te činjenice smatrati utvrđenim.

Sud može da prihvati da su dokumenta koja su podnesena uz zahtev za priznavanje autentična, bez obzira na to da li su overena.

Ako se ne dokaže suprotno, smatra se da je sedište stečajnog dužnika ili njegovo prebivalište ako se radi o fizičkom licu, središte njegovih glavnih interesa.

Odluka o priznanju stranog postupka

Član 163.

U skladu sa članom 162. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako:

ima obeležja postupka iz člana 147. tačka 1. ovog zakona;

je strani predstavnik koji podnese zahtev za priznanje lice ili organ koji ima obeležja iz člana 147. tačka 4. ovog zakona;

zahtev ispunjava uslove iz člana 161. stav 2. ovog zakona;

je zahtev podnet nadležnom sudu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Strani postupak se priznaje kao:

glavni postupak, ako se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika;

sporedni postupak, ako stečajni dužnik ima sedište u stranoj državi, u smislu člana 147. tačka 6. ovog zakona.

O zahtevu za priznanje stranog postupka odlučuje se po hitnom postupku.

Odluka o priznanju stranog postupka može se preinačiti ili ukinuti ako se posle njenog donošenja utvrdi da su osnovi za njeno donošenje pogrešni ili da su prestali da postoje, u skladu sa zakonom.

Obaveza obaveštavanja

Član 164.

Posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je dužan da bez odlaganja obavesti sud o:

svakoj bitnoj promeni statusa priznatog stranog postupka ili statusa imenovanog stranog predstavnika;

svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim stečajnim dužnikom o kojem strani predstavnik ima saznanja.

Pomoć koja se pruža posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka

Član 165.

Sud može, od momenta podnošenja zahteva za priznanje do odlučivanja o tom zahtevu, na zahtev stranog predstavnika pružiti potrebnu pomoć u slučaju da je ta pomoć hitno potrebna radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca.

Pomoć iz stava 1. ovog člana uključuje izricanje i sledećih mera:

obustavljanje postupka izvršenja nad imovinom stečajnog dužnika;

poveravanje upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zaštite i očuvanja vrednosti imovine kojoj, zbog njene prirode ili drugih okolnosti, kvarljivosti ili osetljivosti, preti opasnost od gubljenja vrednosti ili je ugrožena na drugi način;

druge mere u skladu sa zakonom.

Pomoć koja se pruža na način propisan ovim članom prestaje kada sud donese odluku o zahtevu za priznanje, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Sud može odbiti da pruži zatraženu pomoć ako bi takva pomoć ometala vođenje glavnog stranog postupka.

Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka

Član 166.

Posle priznanja glavnog stranog postupka:

obustavljaju se započete ili nastavljene pojedinačne pravne radnje ili pojedinačni postupci u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima stečajnog dužnika;

obustavlja se izvršenje na imovini stečajnog dužnika;

privremeno se zabranjuje pravo prenosa, konstituisanja tereta ili na drugi način raspolaganja imovinom stečajnog dužnika.

Primena, kao i izmena i okončanje prekida i privremene zabrane iz stava 1. ovog člana, uređena je odredbama čl. 47, 48. i 73. ovog zakona.

Odredba iz stava 1. tačka 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za preduzimanje pojedinačnih pravnih radnji ili za pokretanje postupka, ako je to neophodno, radi zaštite potraživanja poverioca prema dužniku.

Odredba iz stava 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za podnošenje zahteva za pokretanje postupka u Republici Srbiji, na osnovu ovog zakona, ili za prijavljivanje potraživanja u takvom postupku.

Pomoć koja se pruža posle priznanja stranog postupka

Član 167.

Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, ako je to neophodno radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca, sud može, na zahtev stranog predstavnika, pružiti odgovarajuću pomoć, uključujući i:

obustavljanje pojedinih pravnih radnji ili pojedinih postupaka, prava, obaveza ili odgovornosti, ako već nisu obustavljene u skladu sa članom 166. stav 1. tačka 1. ovog zakona;

obustavljanje izvršenja na imovini stečajnog dužnika, ako nije obustavljeno na osnovu člana 166. stav 1. tačka 2. ovog zakona;

privremenu zabranu prenosa, opterećenja ili drugog raspolaganja imovinom stečajnog dužnika, ako takva zabrana nije sprovedena u skladu sa zakonom;

izvođenje dokaza, saslušanje svedoka ili pružanje podataka u vezi sa imovinom stečajnog dužnika ili poslovima, pravima, obavezama ili odgovornostima;

poveravanje stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji;

nastavljanje pružanja pomoći iz člana 165. stav 1. ovog zakona;

ukazivanje svake druge pomoći koju sud ili stečajni upravnik može da pruži na osnovu ovog i drugih zakona.

Posle priznanja stranog postupka, bilo da se radi o glavnom ili sporednom postupku, sud može, na zahtev stranog predstavnika, poveriti raspodelu imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi odgovarajuće zaštite interesa poverilaca u Republici Srbiji.

Prilikom pružanja pomoći predstavniku stranog sporednog postupka u skladu sa ovim članom, sud mora da utvrdi da se pomoć koja se ukazuje u skladu sa ovim ili drugim zakonom odnosi na imovinu kojom se upravlja u stranom sporednom postupku ili na podatke koji se zahtevaju u tom postupku.

Zaštita poverilaca i drugih zainteresovanih lica

Član 168.

Prilikom donošenja odluke o pružanju ili odbijanju pomoći, u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, o izmeni načina pružanja pomoći ili o uskraćivanju pomoći u skladu sa stavom 3. ovog člana, sud mora da utvrdi da su interesi poverilaca i drugih zainteresovanih lica, uključujući i stečajnog dužnika, zaštićeni na odgovarajući način.

Sud može usloviti pružanje pomoći u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, kako bi obezbedio zaštitu interesa iz stava 1. ovog člana.

Sud može, na zahtev stranog predstavnika, lica čiji bi interesi bili ugroženi pružanjem pomoći na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona ili po službenoj dužnosti, izmeniti način pružanja pomoći ili uskratiti pomoć.

Tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Član 169.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji, u skladu sa članom 98. ovog zakona.

Kada se radi o sporednom stranom postupku, sud mora utvrditi da se podnesena tužba odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom postupku.

Učešće stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji

Član 170.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik može, u skladu sa zakonom Republike Srbije, biti učesnik u svakom postupku u kojem je stečajni dužnik stranka.

Saradnja između sudova u Republici Srbiji i stranih sudova ili stranih predstavnika

Član 171.

U slučajevima iz člana 146. ovog zakona, sud je dužan da u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko stečajnog upravnika.

Sud ima pravo da neposredno sarađuje, odnosno da neposredno zatraži podatke ili pomoć od stranih sudova ili stranih predstavnika.

Saradnja između stečajnog upravnika i stranih sudova ili stranih predstavnika

Član 172.

U slučajevima iz člana 146. ovog zakona, stečajni upravnik, u izvršavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima.

Stečajni upravnik ima pravo da, u izvršavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, neposredno sarađuje sa stranim sudovima i stranim predstavnicima.

Oblici saradnje

Član 173.

Saradnja iz čl. 171. i 172. ovog zakona uključuje sve oblike saradnje u skladu sa zakonom, a naročito:

imenovanje lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda;

razmenu podataka na način za koji sud smatra da je odgovarajući;

koordinaciju upravljanja i nadzora nad imovinom i poslovima stečajnog dužnika;

odobravanje i primenu sporazuma o saradnji postupaka od strane sudova;

ostvarivanje saradnje u postupcima koji se istovremeno vode prema istom stečajnom dužniku.

Pokretanje postupka na osnovu ovog zakona posle priznanja glavnog stranog postupka

Član 174.

Posle priznanja glavnog stranog postupka, postupak u skladu sa ovim zakonom može se pokrenuti samo ako stečajni dužnik ima imovinu u Republici Srbiji.

Postupak iz stava 1. proizvodi pravno dejstvo samo u odnosu na imovinu stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji, u meri koja je neophodna za ostvarivanje saradnje u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, kao i na drugu imovinu stečajnog dužnika kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u tom postupku.

Koordinacija postupka koji se vodi na osnovu ovog zakona i stranog postupka

Član 175.

Kada se strani postupak i postupak koji se vodi na osnovu ovog zakona vode istovremeno prema istom stečajnom dužniku, sud će tražiti saradnju i koordinaciju u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, na sledeći način:

kada se postupak u Republici Srbiji vodi u vreme kada je već podnet zahtev za priznanje stranog postupka:

a) svaka pomoć koja se pruža u skladu sa članom 165. ili 167. ovog zakona mora biti u skladu sa postupkom koji se vodi u Republici Srbiji;

b) član 166. ovog zakona se ne primenjuje ako je strani postupak priznat u Republici Srbiji kao glavni strani postupak;

kada je postupak koji se vodi u Republici Srbiji započet posle priznanja ili posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka:

a) svaku pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona ispitaće sud i izmeniti način njenog pružanja, odnosno uskratiće dalju pomoć, ako njeno pružanje nije skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen;

b) ako se radi o glavnom stranom postupku, prekid i privremena zabrana shodno članu 166. stav 1. ovog zakona izmeniće se ili ukinuti na osnovu člana 166. stav 2, ako nije u skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen;

Kod pružanja, dopune ili izmene načina pružanja pomoći predstavnicima sporednog stranog postupka, sud mora da utvrdi da se pomoć odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom postupku ili da preispita podatke koji se zahtevaju u tom postupku.

Postupanje u slučaju postojanja više stranih postupaka

Član 176.

Kada se u odnosu na istog stečajnog dužnika vodi više stranih postupaka, sud će zatražiti pomoć i saradnju, koja se u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, ostvaruje na sledeći način:

pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, predstavniku stranog sporednog postupka, posle priznanja glavnog stranog postupka, mora biti u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom;

ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog postupka ili posle podnošenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud ispituje pomoć koja se pruža na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona, a ovlašćen je i da donese odluku o izmeni ili uskraćivanju pružanja pomoći, ako takva pomoć nije u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom;

ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta odluka o priznanju drugog sporednog stranog postupka, sud je ovlašćen da pruži, izmeni ili uskrati pomoć, u cilju obezbeđivanja koordinacije postupaka.

Pretpostavka nesposobnosti za plaćanje koja se zasniva na priznanju glavnog stranog postupka

Član 177.

Ako se ne dokaže suprotno, priznanjem glavnog stranog postupka smatra se da je dokazana nesposobnost za plaćanje stečajnog dužnika, što je uslov za pokretanje postupka koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno

Član 178.

Stečajni poverilac koji je delimično isplaćen u postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak u stranoj državi, ne može da primi od istog stečajnog dužnika isplatu na ime istog potraživanja u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom, sve dok su isplate ostalim stečajnim poveriocima iste klase proporcionalno manje od iznosa koji je poverilac već primio.

XIII. KAZNENE ODREDBE

Krivična dela

Podnošenje falsifikovane dokumentacije

Član 179.

Ko podnese dokumentaciju u postupku koji se vodi na osnovu ovog zakona u koju su uneti podaci sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Prijavljivanje lažnog potraživanja

Član 180.

Ko sudu u stečajnom postupku koji se vodi po ovom zakonu prijavi lažno potraživanje podnošenjem lažnih dokumenata ili na drugi način, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Umanjenje stečajne mase

Član 181.

Ko u smislu odredaba ovog zakona umanji stečajnu masu time što stečajnom upravniku ili licu u svojstvu stečajnog upravnika ne preda celokupnu imovinu stečajnog dužnika kako bi izbegao postupanje po ovom zakonu, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Nesavestan rad u stečajnom postupku

Član 182.

Odgovorno lice u stečajnom postupku koje svesnim kršenjem ovog zakona ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u poslovanju, vođenju stečajnog postupka ili u pogledu korišćenja imovine iz stečajne mase i ako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga za poverioca može nastupiti šteta, pa takva šteta i nastupi u iznosu većem od 50.000 dinara, kazniće se novčanom kaznom do 200.000 dinara ili zatvorom do tri godine.

Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka

Član 183.

Ko posle pokretanja prethodnog stečajnog postupka, dok stečajni upravnik ne stupi na dužnost, raspolaže stvarima i pravima iz stečajne mase, kazniće se zatvorom do pet godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

P r e k r š a j i

Član 184.

Ako je predlog za pokretanje stečajnog postupka podnet iz neopravdanih razloga ili u nameri da se obmane sud ili poverilac, sud može podnosiocu predloga izreći novčanu kaznu, i to:

– do 1.000.000 dinara ako je podnosilac predloga pravno lice;

– do 500.000 dinara ako je podnosilac predloga preduzetnik;

– do 50.000 dinara ako je podnosilac predloga fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu.

.

IV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 185.

Stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji («Službeni list SFRJ» br. 84/89 i «Službeni list SRJ» br. 37/93 i 28/96) u kojima, do dana stupanja na snagu ovog zakona, sud nije doneo odluku o unovčenju imovine ili u kojima nije zaključeno prinudno poravnanje, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji («Službeni list SFRJ» br. 84/89 i «Službeni list SRJ» br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odluka o unovčenju imovine ali u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato više od 50% od knjigovodstvene vrednosti imovine, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Ostali stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji («Službeni list SFRJ» br. 84/89 i «Službeni list SRJ» br. 37/93 i 28/96) do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama zakona po kom su i započeti.

Član 186.

Stečajni upravnici mogu obavljati tu dužnost bez licence najduže tri meseca od dana početka izdavanja licenci iz člana 14. stav 2. ovog zakona.

Član 187.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji («Službeni list SFRJ» br. 84/89 i «Službeni list SRJ» br. 37/93 i 28/96).

Član 188.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku RS», a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.

O b r a z l o ž e nj e

I. Ustavni osnov za donošenje zakona

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje pravni položaj preduzeća i drugih organizacija i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.

Reforma privrednog zakonodavstva započeta donošenjem Zakona o preduzećima 1988. godine sa izmenama i dopunama iz 1989. godine, zahtevala je i reformu stečajnog zakonodavstva, odnosno donošenje novog zakona. U tom cilju donet je Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji je trebalo da obezbedi pravne pretpostavke za delovanje ekonomskih i tržišnih zakonitosti. Međutim, navedeni zakon, koji se i sada primenjuje, u suštini je predstavljao samo terminološko usaglašavanje postojećeg stečajnog zakonodavstva, tako da ni u vreme donošenja, te ni nakon izmena i dopuna iz 1996. godine, nije ispunio svoju svrhu. Na žalost, u praksi su stečajni postupci sprovođeni neefikasno, a često i kroz institute koje je ustanovila sudska praksa, bez stvarnog oslonca u zakonskom tekstu – na primer “radni stečajevi”. Ekonomska i pravna reforma koja je u toku, nametnula je potrebu donošenja savremenog stečajnog zakona koji omogućava efikasan postupak, zaštitu prava poverilaca i usklađenost našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima. Efikasan stečajni sistem zasnovan na savremenim međunarodnim standardima neophodan je deo tržišne ekonomije jer obezbeđuje sigurnost poveriocima, oporavak preduzeća sa finansijskim poteškoćama i bržu i izvesnu «reciklažu» sredstava u privredi.

Cilj ovog zakona je da obezbedi delotvorno, jednostavno i fleksibilno upravljanje postupkom, sa precizno određenim rokovima i jasnim posledicama preduzetih radnji.

Ovaj zakona je zasnovan na principu obezbeđivanja najpovoljnijeg namirenja poverilaca, predviđajući dva moguća pravca ka tom cilju: reorganizaciju, u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć i bankrotstvo, odnosno prodaju imovine onda kada je preduzeće već neoperativno i prezaduženo.

Prednosti ovog zakona u odnosu na važeći Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji se ogledaju u sledećem: određeni su precizni kriterijumi za pokretanje postupka; uloga suda je donošenje sudskih odluka, pre nego operativno upravljanje postupkom i donošenje poslovnih odluka; stečajni upravnik je operativni organ koji upravlja postupkom i samostalniji je u svom radu; određeni su strožiji kriterijumi za procenu stručnosti stečajnih upravnika (polaganje ispita, dobijanje licence, periodično obnavljanje licence); pojačana je odgovornost stečajnog upravnika; za većinska društvena i državna preduzeća ulogu stečajnog upravnika vrši Agencija za privatizaciju; obezbeđena je bitno značajnija uloga poverioca u postupku, kao i sveobuhvatnija zaštita prava poverilaca; precizno su određeni rokovi za postupanja svih učesnika u postupku; uveden je nov institut reorganizacije dužnika koji bitno povećava fleksibilnost i proširuje listu mogućih načina za potencijalno „ozdravljenje“ preduzeća sa finansijskim teškoćama; izmenjen je položaj zaposlenih na taj način što pokretanjem stečajnog postupka ne dolazi do automatskog prestanka radnog odnosa, već je to samo razlog za otkaz; precizirana su pravila postupka unovčenja imovine; izvršeno je usklađivanje sa savremenim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Osnovne odredbe – terminologija, insolventnost, sukob zakona (čl. 1. – 6.)

Članom 1. definiše se predmet ovog zakona, kao i bankrotstvo i reorganizaciju kao dva moguća pravca u sprovođenju stečajnog postupaka, što predstavlja novinu u odnosu na postojeći zakon kojim se uređuje prinudno poravnanje, stečaj i likvidacija. Bankrotstvo podrazumeva one radnje koje vode ka okončanju postupka prodajom dužnika ili njegove imovine, dok reorganizacija podrazumeva „ozdravljenje“ dužnika u cilju nastavka njegovog poslovanja, a na osnovu plana reorganizacije koji usvajaju poverioci. Oba pravca sprovode se u okviru opštih pravila stečajnog postupka koji je u sudskoj nadležnosti i čija su pravila utvrđena ovim zakonom.

Posredno se naglašava supremacija ovog zakona u odnosu na druge propise. Da bi primena ovog zakona bila svrsishodna, posebno u kontekstu reorganizacije, mora se sprovesti ograničena modifikacija ranije stečenih prava, na primer privremeno obustavljanje radnji i postupaka u cilju izmirenja potraživanja prema dužniku. Drugi primer je modifikacija ugovornih prava koja se sprovodi prilikom potvrđivanja plana reorganizacije o kome glasaju poverioci. Primena drugih zakona kojima se uređuju prava poverilaca može dovesti do protivrečnih rešenja kada dođe do dokazivanja prilikom namirenja potraživanja u kolektivnoj proceduri, kao što su prioriteti namirenja u stečajnom postupku. Da bi se ti konflikti razrešili neophodno je, ovom zakonom dati svojstvo lex specialis zakona u odnosu na ostale propise. Shodna primena odredaba Zakona o parničnom postupku je tradicionalno pravilo koje je zadržano i u ovom stečajnom zakonu.

Stečajni postupak sprovodi se nad dužnikom koji je nesposoban za plaćanje-insolventan, za šta su propisana četiri uslova: kada dužnik ne može ispuniti obaveze u roku 45 dana od dospelosti, kada je obustavio sva plaćanja u roku od 30 dana, kada dužnik učini verovatnim da neće moći da ispunjava svoje obaveze u budućnosti i kada je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom izvršnom postupku nije uspeo da namiri svoje potraživanje. U poslednjem slučaju ne sprovodi se prethodni postupak već se odmah pokreće stečajni postupak, pod pretpostavkom insolvenstnosti. Pretpostvakom nesposobnosti plaćanja svoj ratione legis eliminiše se prethodni postupak kad god je to moguće, odnosno kada je suvišno dokazivati postojanje stečajnog razloga. Na ovaj način, otklanja se razlog nepotrebnog odugovlačenja stečajnog postupka, koji kod nas traje neopravdano dugo. U slučaju kada dužnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka, dovoljno je da učini verovatnim da neće moći da odgovori svojim dospelim obavezama u skorijoj budućnosti (preteća nesposobnost plaćanja), dakle nije potrebno da u momentu podnošenja predloga bude nesposoban za plaćanje, niti da to dokazuje. Razlog za propisivanje ove mogućnosti jeste da se pravnom subjektu koji je zapao u finansijske poteškoće pruži mogućnost da blagovremeno pokrene stečajni postupak i uđe u pregovore sa poveriocima u postupku reorganizacije.

Stečajni postupak ne može se voditi prema Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, Republici Srbiji, jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, pravnim licima čiji je osnivač država ili koje se pretežno finansiraju iz državnog budžeta, Narodnoj banci Srbije, itd. U odnosu na banke odnosno osiguravajuće organizacije, primenjuju se posebni propisi koji uređuju stečajni postupak ovih pravnih lica, s tim što se ovaj zakon primenjuje i u odnosu na njih u delu koji nije u suprotnosti sa posebnim propisima.

2. Nadležnost i organi stečajnog postupka (čl. 7. – 28.)

Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Ovaj zakon zadržava dva sudska organa stečajno veće i stečajnog sudiju, uz određenu preraspodelu njihovih nadležnosti. Stečajno veće, sastavljeno je od trojice sudija, odlučuje u drugoj instanci i donosi ključne odluke u postupku (imenuje stečajnog upravnika, određuje konačan iznos naknada i nagrada, pokreće postupak, itd.), dok stečajni sudija ima aktivniju dnevnu ulogu u upravljanju stečajnim postupkom. Zadržavano je rešenje kojim se u stečajnom postupku predviđaju dva odvojena sudska organa kako bi obezbedio podelu nadležnosti naspram koncentracije ovlašćenja u jednom organu (npr. stečajnom sudiji). Za sprovođenje stečajnog postupka u prvom stepenu stvarno su nadležni trgovinski sudovi, a u drugom stepenu Viši trgovinski sud.

Značaj i uloga poverilaca su ojačani u odnosu na dosadašnju praksu. Formiranje Skupštine i odbora poverilaca je obavezno i njihovo dalje učešće u postupku značajno utiče na sam tok postupka. Poverioci glasaju o tome da li će postupak ići u pravcu bankrotstva ili reorganizacije, usvajaju ili odbacuju plan reorganizacije, sve značajnije radnje u postupku koje utiču na stečajnu masu sprovode se samo uz saglasnost odbora poverilaca, način unovčenja imovine zahteva saglasnost poverilaca, itd. Na predloženi način se dosledno ostvaruje stanovište, da je svrha stečajnog postupka najbolje moguće namirenje poverilaca.

Uloga stečajnog upravnika je takođe izmenjena. Poslovne, operativne odluke delegiraju se stečajnom upravniku, dok se sudu prepušta donošenje sudskih odluka i nadzor nad radom stečajnog upravnika. Predviđeni su strožiji uslovi za postavljanje stečajnog upravnika. Stečajni upravnik može biti lice koje je steklo licencu za bavljenje ovom profesijom, koje je registrovano kao preduzetnik i ima najmanje tri godine radnog iskustva. Licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika može da stekne lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit. Takođe, licenca se može oduzeti pod propisanim uslovima. Detaljnije regulisanje uslova i načina piolaganja stručnog ispita, koji je osim visoke stručne spreme uslov za dobijanje licence, izvršiće ministar nadležan za poslove privatizacije. Pojačana je i odgovornost upravnika za štetu učinjenu namerno ili krajnjom nepažnjom, na taj način što upravnik odgovara celokupnom ličnom imovinom. Povećavajući obaveze i odgovornost stečajnog upravnika, definiše se da za njegov rad mora postojati adekvatna nagrada koja može zavisiti od ukupne vrednosti stečajne mase. Ministar nadležan za poslove privrede detaljnije će pravilnikom utvrditi osnove i merila za utvrđivanje naknade.

Bitnu novinu predstavlja odredba kojom se propisuje da će za stečajnog upravnika u stečajnom postupku nad pravnim licem u većinskoj državnoj, odnosno društvenoj svojini, sud imenovati specijalizovanu instituciju koja će biti osnovana zakonom. Ovo rešenje potrebno je zbog niza specifičnosti većinskih društvenih i državnih preduzeća koja zahtevaju strožiji nadzor i ujednačenu praksu što se lakše postiže ustanovljenjem posebne ustanove nego angažovanjem pojedinačnih stečajnih upravnika.

Kao novo rešenje propisuje se, da na prvom poverilačkom ročištu poverioci sa određenim procentom od ukupnih potraživanja mogu odlučiti da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika, odnosno unovčenjem njegove imovine u relativno ranoj fazi stečajnog postupka. Na ovaj način se pospešuje efikasnost stečajnog postupka, s obzirom da već u ovoj fazi postupka većinski poverioci mogu izraziti apsolutnu nezainteresovanost za pregovore o reorganizaciji i na taj način odmah započeti postupak bankrotstva dužnika. Poverioci imaju pravo da učestvuju u postupku od samog početka, kao i tokom čitavog postupka, nezavisno od momenta u kome njihova prava bivaju konačno i precizno utvrđena u propisanom postupku prijave i utvđivanja potraživanja pred sudom.

Osnovne procesne odredbe, stranke i učesnici postupka (čl. 29. – 39.)

Stečajni postupak se i po odredbama ovog zakona, smatra «hitnim» postupkom. Razlika je u tome što se propisuju precizni rokovi za sve učesnike u postupku, uključujući i sud (npr, sud u roku od 3 dana mora da odluči o odbacivanju predloga za pokretanje postupka, odnosno pokretanju prethodnog stečajnog postupka, dok ukoliko proceni da nema potrebe za prethodnim postupkom ima 10 dana za pokretanje stečajnog postupka; po prigovorima, sud mora odlučivati u roku od 5 dana, a o žalbama u roku od 30 dana; stečajnom upravniku ostavljen je rok od 30 dana za izradu nacrta plana razvoja stečajnog postupka, itd.). Načelo hitnosti se ogleda i u strogom režimu rokova za preduzimanje radnji u postupku (rokovi su uglavnom prekluzivni; propuštanjem ročišta se, po pravilu, gubi pravo na preduzimanje radnji koje su vezane za to ročište). Ušteda u vremenu odvijanja i okončanja postupka ogledaju se i u zabrani povraćaja u pređašnje stanje, kao i nedozvoljavanje ponavljanja postupka.

Svojstvo dužnika imaju pravna lica, odnosno preduzetnici.

Poverioci koji učestvuju u postupku jesu stečajni poverioci, razlučni poverioci i izlučni poverioci. Stečajni poverioci imaju neobezbeđena potraživanja i svrstavaju se u isplatne redove. Ustanovljen je sledeći redosled isplatnih redova: u prvi red spadaju potraživanja po osnovu troškova stečajnog postupka; u drugi, neisplaćene neto zarade zaposlenih za period od godinu dana pre pokretanja stečaja a u iznosu minimalnih ličnih dohodaka, kao i obaveze za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih u periodu od dve godine; u treći, potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja postupka, izuzev doprinosa za penzijski i invalidsko osiguranje zaposlenih; i u četvrti, potraživanja svih ostalih poverilaca. Namirenje stečajnih poverilaca vrši se srazmerno visini njihovih potraživanja. U formulisanju isplatnih redova vodilo se računa da se obezbedi ravnoteža između potrebe prioritetnog namirenja određenih kategorija potraživanja i potrebe da se ograniči iznos prioritetnih isplata, kako se ne bi ugrozilo pravo namirenja ostalih poverilaca. Ostatak neizmirenih potraživanja poverioci mogu potraživati kao stečajni poverioci u postupku.

Izlučni poverioci imaju pravo na namirenje kroz sve postupke, dok stečajni i razlučni, danom pokretanja postupka imaju pravo na namirenje samo kroz stečajni postupak. Pod izlučnim pravima podrazumevaju se prava trećih lica na izdvajanje stvari koje ne pripadaju dužniku. Stvari na kojima postoji izlučno pravo moraju biti individualno određene. Izuzetno, to mogu biti i generično određene stvari, uključujući i novac, pod uslovom da su individualizovane, tj. posebno označene i izdvojene.

Izlučna i razlučna prava ostaju na snazi kad god je stečaj otvoren, dakle i ako se stečajni postupak ne sprovede zbog toga što je utvrđeno da se imovinom dužnika ne bi mogli pokriti ni troškovi stečajnog postupka ili zato što je njegova imovina neznatne vrednosti ili zato što je stečajno veće odlučilo da se stečaj ne sprovodi jer bi izazvao nesrazmerne troškove. Takođe, kad se dužnik proda kao pravno lice i zbog toga dođe do obustave stečaja, razlučna i izlučna prava koja su bila punovažna u trenutku pokretanja stečaja, ostaju na snazi.

Razlučni poverioci zadržavaju svoje pravo prioriteta i u stečajnom postupku, na način na koji je ono ustanovljeno drugim propisima (npr. o založnom pravu, hipoteci, itd.). Samim tim, razlučni poverioci imaju pravo prioritetnog namirenja iz sredstava stečenih prodajom imovine koja je predmet njihovog obazbeđenja. Međutim, ostvarenje njihovih prava delimično se ograničava u stečajnom postupku.

Ustanovljava se moratorijum – privremeno onemogućavanje ostvarenja prava razlučnih poverilaca i izvršenja na obezbeđenoj imovini, kako bi omogućio predlaganje i sprovođenje reorganizacije za koju obezbeđena imovina ima ključni značaj.

Pokretanje stečajnog postupka i prethodni stečajni postupak (čl. 40. – 53.)

Stečajni postupak se pokreće predlogom stečajnog poverioca, stečajnog dužnika, a izuzetno i predlogom nadležnog javnog pravobranilašatva, nadležnog javnog tužioca i poreske uprave.

Na osnovu predloga stečajno veće donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečaja, pokreće stečajni postupak ili predlog odbacuje, odnosno odbija.

Prethodni postupak ne može trajati duže od 30 dana.

Bitna novina je uvođenje moratorijuma, odnosno mera obezbeđenja koje stečajno veće može izreći u slučaju pokretanja prethodnog stečajnog postupka. Osim postavljanja privremenog stečajnog upravnika, stečajno veće može zabraniti isplate sa računa, raspolaganje imovinom dužnika, kao i zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema dužniku uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje ostvarenje prava razlučnih poverilaca – ustanovljenje moratorijuma. Tokom trajanja moratorijuma razlučni poverioci ipak mogu da se zaštite od nemarnog ili zlonamernog korišćenja imovine, kao i od smanjenja vrednosti imovine. Takođe, propisuje se postupak i uslovi pod kojima stečajno veće može ukinuti moratorijum ili obezbediti dodatnu zaštitu razlučnom poveriocu na njegov zahtev. Ove zaštitne odredbe su u skladu sa savremenim međunarodnim standardima i praksom u odnosu na tretman razlučnih poverilaca i imovine na kojoj postoji obezbeđenje, a u cilju omogućavanja reorganizacije dužnika. Ove zaštitne mere suspendovanja ili modifikovanja moratorijuma primenjuju se i u kasnijem toku postupka, odnosno onda kada je nakon pokretanja stečajnog postupka ex lege došlo do zabrane izvršenja u cilju namirenja potraživanja svih, pa i razlučnih poverilaca. I u ovom slučaju, razlučni poverioci mogu pod zakonom utvrđenim uslovima tražiti suspenziju zabrane ili dodatnu zaštitu za imovinu koja je predmet razlučnih prava.

Tretman sličan tretmanu prava razlučnih poverilaca propisan je i za davaoca finansijskog lizinga u slučaju pokretanja postupka stečaja nad primaocem lizinga.

Pokretanje stečajnog postupka (čl. 54. – 80.)

Stečajni postupak pokreće se rešenjem koje donosi stečajno veće pošto utvrdi da postoji stečajni razlog. Ovim rešenjem određuje se ročište za ispitivanje potraživanja (ispitno ročište) i prvo poverilačko ročište. U slučaju da utvrdi da postojanje stečajnog razloga nije dokazano, stečajno veće će rešenjem odbiti predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Po pokretanju stečajnog postupka, stečajni upravnik ulazi u posed celokupne imovine dužnika. Istovremeno, on je ovlašćen da ovom imovinom i upravlja. Obaveza stečajnog upravnika, u ovoj fazi postupka, je da sačini listu poverilaca, da uspostavi kontakt sa poveriocima kako bi se i pre održavanja ispitnog ročišta što veći broj potraživanja učinio nespornim. Takođe, stečajni upravnik je dužan da sastavi početni bilans stanja, kao i da izvrši procenu mogućnosti sprovođenja reorganizacije.

Danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda nastupaju pravne posledice u odnosu na dužnika, njegovo poslovanje, potraživanje poverioca i pravne poslove dužnika. Najvažnija pravna posledica pokretanja stečajnog postupka je da danom njegovog pokretanja prestaju prava organa uprave i nadzornih organa dužnika, a ova prava prelaze na stečajnog upravnika. Takođe, danom pokretanja stečajnog postupka, stečajni dužnik gubi parničnu sposobnost, kao i ovlašćenja za zastupanje dužnika prelaze na stečajng upravnika. Pokretanje stečajnog postupka ima za posledicu i razvrgavanje pravne zajednice, u kom slučaju zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje. Bitna novima sadržana je u odredbi koja propisuje da je pokretanje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu. Time je učinjen kvalitativan pomak o odnosu na rešenje koje predviđa postojeći zakon i prema kome je radni odnos prestajao po sili zakona.

Pokretanje stečaja ima za posledicu dospelost svih potraživanja i konverziju potraživanja po sili zakona, prekid zastarelosti itd. U odnosu na dvostrano-teretne ugovore stečajni upravnik ima pravo izbora da li će ugovor raskinuti ili održati na snazi i zahtevati ispunjenje i od druge strane.

Stečajna masa (čl. 81. – 89.)

Danom pokretanja stečaja obrazuje se stečajna masa koju čini sva imovina dužnika. Stečajna masa se obrazuje po principu univerzalnosti budući da sva imovina stečajnog dužnika služi namirenju stečajnih poverilaa. Sva novčana i nenovčana potrživanja dužnika, pri čemu se nenovčana potraživanja obračunavaju kao novčana, pokretne i nepokretne stvari, osnovna sredstva i intelektualna svojina čine stečajnu masu. U stečajnu masu ulazi i imovina dužnika koja se nalazi u inostranstvu. U stečajnu masu ne ulaze stvari na kojima je stečeno izlučno pravo. Razlučna prava takođe, ne ulaze u stečajnu masu budući da se upravo u ovome ogleda privilegija razlučnog poverioca.

7. Utvrđivanje potraživanja i pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika(čl. 90. – 108.)

Postupak prijave i utvrđivanja potraživanja je pojednostavljen u cilju fokusiranja na ona potraživanja koja su sporna. Prijave potraživanja se dostavljaju najkasnije u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka. Upravniku stoji na raspolaganju dodatnih 40 dana da ospori ili potvrdi potraživanja kao i da sačini listu poverilaca. U slučaju da potraživanja nekih od poverilaca budu osporena od strane stečajnog upravnika, dužnika ili drugih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da ih o ovome lično obavesti kao i da zatraži dodatne podatke / dokaze o postojanju i iznosu njihovih potraživanja. Neosporena potraživanja smatraju se utvrđenim.

Na ispitnom ročištu se vrši se konačno utvrđivanje liste poverilaca, te u zavisnosti od toga dalje upućivanje na parnicu ili arbitražni postupak poverioca čija su potraživanja osporena. Održavanje ispitnog ročišta nije uslovljeno prisutvom svih poverilaca, jer je logično očekivati da poverioci čija potraživanja u prethodnom postupku nisu osporena, odnosno čija su potraživanja utvrđena, neće ni biti zainteresovani da prisustvuju. Savremeni stečajni sistemi razvili su ovakav postupak kako bi se izbegli ili umanjili problemi vezani za okupljanje velikog broja poverilaca na istom mestu i u isto vreme. Na ovaj način, broj poverilaca se svodi samo na one poverioce čija su potraživanja zaista sporna. Time se vreme i pažnja suda i stečajnog upravnika usmeravaju na sporne slučajeve umesto da se rasipaju i na druge slučajeve u kojima nema spornih elemenata.

Koncentracija suđenja u sudu koji je nadležan za vođenje stečajnog postupka omogućava da taj sud preuzima nadležnost i za druge postupke koji su u toku ili će biti pokrenuti, a vezani su za stečajni postupak. Ovaj zakon uvodi mogućnosti za odlučivanje o osporenom potraživanju. Naime, poverilac može da, umesto pokretanja postupka, predloži stečajnom sudiji, odnosno stečajnom veću, da kao arbitar, odnosno arbitražno veće, odluče o spornom potraživanju. Propisivanje mogućnosti arbitražnog postupka ima za cilj uvećanje efikasnosti i ubrzanje samog postupka, u onim slučajevima u kojima se obe strane – poverilac i stečajni upravnik, odnosno dužnik, saglase sa takvom solucijom.

U postupaku kojim izlučni poverilac ostvaruje pravo na izlučenje stvari koje ne ulaze u stečajnu masu, stečajni upravnik je dužan da u propisanom roku obavesti izlučnog poverioca da li prihvata njegov zahtev za izlučenjem ili ne, kao i da omogući povraćaj stvari izlučnom poveriocu ukoliko je zahtev prihvatio, takođe u propisanom roku.

8. Unovčenje i deoba stečajne mase i zaključenje stečajnog postupka

(čl. 109. –126.)

Unovčenje imovine započinje nakon odluke o okončanju stečajnog postupka bankrotstvom i po donošenju zaključka stečajnog sudije o unovčenju stečajne mase. Ova odluka može se doneti u različitim fazama postupka odnosno, pre ili nakon usvajanja plana reorganizacije. Shodno tome, odluka se može doneti u sledećim slučajevima: ukoliko dužnik ne pokaže zainteresovanost za reorganizaciju ili ličnu upravu, ako na prvom poverilačkom ročištu poverioci sa propisanim procentom potraživanja odluče da se stečajni postupak okonča bankrotstvom, ako dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom ili ne ispunjava naloge suda, ali i u slučaju da nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku ili kada nijedan plan nije usvojen u vreme održavanja ročišta. Takođe, postupak može, odlukom suda, preći iz reorganizacije u bankrotstvo u slučaju da dužnik ne ispunjava odredbe usvojenog plan reorganizacije. Mogućnost izbora toka postupka i postupanje u skladu sa učinjenim izborom dovede se u prihvatljive vremenske okvire, kako bi se istovremeno omogućilo kumulativno ostvarenje principa hitnosti i ekonomičnosti stečajnog postupka. Upravo u kumulativnom ostvarenju ova dva postavljena cilja ogleda se prednost u odnosu na postojeći zakon.

Unovčenja stečajne mase moguće je izvršiti na četiri načina i to: prodajom imovine javnim nadmetanjem; javnim prikupljanjem ponuda; prodajom imovine neposrednom pogodbom bez prikupljanja ponuda, ali uz saglasnost odbora poverilaca; prodajom na odgovarajućoj berzi odnosno tržištu, u slučaju da imovinu čine dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno tržišnu cenu.

Prednost ovog zakona u odnosu na važeći zakon ogleda se i u obavezi blagovremenog obaveštavanja poverilaca o uslovima nameravane prodaje, kako bi im se pružila mogućnosti da se o tome izjasne, odnosno da ulože prigovor. Time je poveriocima poverena aktivna uloga u odlučivanju o unovčenju stečajne mase. Međutim, ovo ne treba shvatiti kao obavezu traženja i dobijanja saglasnosti poverilaca. Naprotiv, ukoliko su oni neaktivni i ne ulože prigovor smatraće se da su saglasni sa unovčenjem.

Ukoliko je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca, iz ostvarene cene najpre se namiruju troškovi prodaje, a iz preostalog iznosa se isplaćuju razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom pri čemu se oni isplaćuju u skladu sa prioritetom zasnovanim drugim zakonom (zaloga, hipoteka itd.). Novinu predstavlja i norma koja uređuje da se razlučni poverioci moraju namiriti u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva na osnovu prodaje, čime se obezbeđuje se zaštita ove kategorije poverilaca. Celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima, u skladu sa uređenim pravilima.

Značajna je i odredba kojom se uređuje da se na kupca, po isplati kupovne cene, prenosi imovina oslobođena tereta. Ova odredba je od posebne važnosti u kontekstu obezbeđivanja sigurnosti pravnog prometa.

Važno je pomenuti i odredbu koja dozvoljava prodaju dužnika kao pravnog lica, kao i prodaju pogona i delova dužnika. Prodaja kvarljive robe podleže posebnom režimu prodaje u kome stečajni upravnik može pristupiti prodaji robe po hitnom postupku, ukoliko stečajni sudija u roku od 24 časa od prijema obaveštenja ne donese zaključak o unovčenju kvarljive robe.

Nakon unovčenja imovine pristupa se podeli imovine u skladu sa rešenjem o glavnoj deobi.

Reorganizacija (čl. 127.-144.)

Reorganizacija kao mogući pravac stečajnog postupka je ključna novina pre svega zbog visokog nivoa fleksibilnosti koja se obezbeđuje u pregovorima između dužnika i poverilaca. Predviđa se čitav niz mogućih metoda (npr: zatvaranje neprofitabilnih delova, promena delatnosti, raskid i izmena opterećujućih ugovora, odlaganje otplate dugova, oprost dugova, konverzija dugova, uzimanje novog kredita, pribavljanje nove investicije…), ali i sve ostale mere, pojedinačno ili kombinovano, koje nisu zabranjene zakonom i koje su u skladu sa samim planom i postupkom njegovog odobravanja. Suštinski, reorganizacija se zasniva na planu u pismenoj formi kojim se detaljno određuje na koji način i pod kojim uslovima će poverioci biti namireni. Propisana je sadržina i način na koji plan mora biti napisan kako bi poverioci zaista dobili sve informacije neophodne za usvajanje ili odbacivanje plana.

Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka (ovaj rok može se produžiti najviše za dodatnih 30 dana, a svako dalje preduženje uslovljeno je jednoglasnom odlukom odbora poverilaca). Mogu ga podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci sa najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci sa najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja i vlasnici najmanje 30% kapitala dužnika. Pravo glasa imaju svi poverioci u skladu sa visinom njihovih potraživanja. Poverioci čija su potraživanja neutvrđena, odnosno osporena mogu glasati u skladu sa procenjenim iznosom svojih potraživanja, a ovu procenu vrši sud. Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovog prava prioriteta i njihovih razlučnih prava. Klase su širi pojam od isplatnih redova kojima se utvrđuje prioritet namirenja stečajnih poverilaca (npr. isplatni red može biti jedna klasa, ali on može biti i podeljen na više klasa ukoliko za tim postoji potreba). Sud, pod uslovima propisanim zakonom, može po potrebi formirati i nove klase. Plan je usvojen ako ga prihvate sve klase, dok se u okviru jedne klase plan smatra usvojenim ako za njega glasaju poverioci koji poseduju prostu većinu potraživanja u pripadajućoj klasi. Poverioci koji su nadglasani imaju pravo minimalno na isplatu onog iznosa koji bi dobili da se postupak okončao unovčenjem imovine.

Usvojeni plan ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja U slučaju da dužnik ne poštuje plan, sud može da pokuša da spreči kršenje plana ili pak da izda nalog o nastavku postupka bankrotstvom i unovčenjem imovine.

Dozvoljava se i mogućnost istovremenog podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka i plana reorganizacije, takozvani «prethodni paket-plan». Ova mogućnost odražava moderne tendencije u stečajnim sistemima koje su usmerene na maksimiziranje efikasnosti i uštedu vremena u postupcima reorganizacije.

Stečajni postupak male vrednosti (član 145.)

Stečajni postupak male vrednosti sprovodi se kada je knjigovodstvena vrednost imovine dužnika manja od 5.000.000 dinara i u njemu se ne formira odbor poverilaca, a ceo postupak vodi i sve odluke donosi stečajni sudija.

11. Stečaj sa elementom inostranosti (čl. 146. – 178. )

Stečajni postupak sa elementom inostranosti sprovodi se u cilju obezbeđivanja saradnje između sudova i drugih nadležnih organa Republike Srbije i strane države koja učestvuje u stečajnom postupku, ostvarivanja veće pravne sigurnosti u trgovini i investiranju, zaštite interesa svih poverilaca i drugih zainteresovanih lica, očuvanja odnosno uvećanja vrednosti stečajnog dužnika, i zaštite stranih investicija.

Odredbe o stečaju sa elementom inostranosti preuzete su po uzoru na UNCITRAL model zakona čija se primena preporučuje i koji je već sastvani deo nacionalnih zakonodavstava velikog broja država, uključujući i države u regionu. Budući da je reč o model zakonu a ne o konevenciji ilie nekom drugom međunarodnom sporazumu, njegova primena ne zahteva posebno predviđene procedure. Priprema ovog poglavlja rukovođena je uputstvima i preporukama sadržanim u Uputstvu za implementaciju UNCITRAL model zakona ostečaju sa elementom inostranosti koji je donela Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Primena ovog poglavlja ne predstavlja smetnju za primenu odredbi druhih odgovarajućih zakona.

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u kojoj je stečajni postupak pokrenut.

12. Kaznene odredbe (čl. 179. – 184.)

Propisuje se niz kaznenih odredbi koje zaprećenim novčanim i/ili zatvorskim kaznama imaju za svrhu obezbeđenje poštovanja cilja ovog zakona, kao i generalnu i specijalnu prevenciju.

13. Prelazne i završne odredbe (185. – 188.)

Prelaznim i završnim odredbama regulisan je tretman stečajnih postupaka pokrenutih po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji («Službeni list SFRJ» br. 84/89 i «Službeni list SRJ», br. 37/93 i 28/96). Kako bi se pospešila efikasnost okončanja ovih postupaka predviđeno je da se u slučajevima u kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona sud nije doneo odluku o unovčenju imovine ili nije zaključeno prinudno poravnanje primenjuje se ovaj zakon.

Dodatno, na slučajeve u kojima je doneta odluka o unovčenju imovine ali u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato više od 50% od knjigovodstvene vrednosti imovine takođe se primenjuju se odredbe ovog zakona, dok se za ostale postupke primenjuju odredbe važećeg zakona.

IV. Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva.