ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme („Službeni list SRJ”, br. 41/96, „Službeni list SCG”, br. 7/05 – dr. zakon i „Službeni glasnik RS”, br. 85/05 – dr. zakon), donet je 1996. godine kada je i počela njegova primena. Predmetni Zakon je uređivao proizvodnju, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme kao delatnost od opšteg interesa, planiranje mera bezbednosti, planiranje proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, kontrolu kvaliteta proizvodnje naoružanja i vojne opreme i druga pitanja od značaja za proizvodnju, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme.
Ustavni osnov za donošenje novog Zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 4, 6. i 9. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
Ključni problemi, mere i cilj ovog zakona
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona u ovoj oblasti su uspostavljanje stabilnog kontrolnog mehanizma u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, stvaranje pretpostavki za unapređenje oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, potpunije definisanje pojmova koji pripadaju kategoriji naoružanje i vojna oprema i njihovo usklađivanje sa propisima EU, rešavanje problema privrednih društava koja su u većinskom državnom kapitalu kroz definisanje uslova i postupaka za formiranje grupacije Odbrambena industrija Srbije, definisanje nivoa i uslova za strana ulaganja, definisanje modaliteta za privatizaciju proizvođača naoružanja i vojne opreme, kao i načina rešavanja društvenog kapitala kod dela privrednih društava koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme.
Mere za rešavanje ključnih problema u ovom zakonu zasnivaju se na potrebi uspostavljanja kontrole i unapređenja oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme sa ciljem ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i razvoj i unapređenje odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije. Cilj je ostvariv kroz jačanje mehanizama kontrole u segmentu planiranja mera bezbednosti, obezbeđenja i zaštite u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, uređenja prava i obaveza proizvođača, utvrđivanje i ocenjivanje usaglašenosti sistema menadžmenta, procesa proizvodnje i proizvoda sa standardima i tehničkim propisima, uređenje načina i postupka izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, obezbeđenje šireg obima ovlašćenja nadležnih organa, stvaranje ambijenta za strana ulaganja i obezbeđenje uslova za unapređenje oblasti proizvodnje sa aspekta razvojnih i investicionih ulaganja.
Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Materija čije se uređivanje predlaže ovim zakonom uticaće na rad i funkcionisanje pravnih lica koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme. Takođe, zakon definiše obaveze i ovlašćenja ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i drugih državnih organa i organizacija čiji delokrug rada je direktno ili indirektno povezan sa oblašću proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme.
Najveći uticaj ovog zakona se očekuje u segmentu uspostavljanja jačih i efikasnijih mehanizama kontrolne i unapređenje oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, što značajno utiče i na njen međunarodni kredibilitet i integritet.
Takođe, zakonom se obezbeđuju pretpostavke za optimistički pristup i stvaranje poslovnog ambijenta orijentisanog u pravcu zapošljavanja kapaciteta pravnih lica koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, kako za potrebe izvoza, tako i za potrebe opremanja Vojske Srbije, Žandarmerije i Policije.
U odnosu na raniji zakon, definicija pojma Proizvodnja naoružanja i vojne opreme je preciznije data pa se uvode pored ranije prisutnih pojmova i: osvajanje odbrambenih tehnologija; ispitivanje i usavršavanje naoružanja i vojne opreme; demilitarizacija i utilizacija naoružanja i vojne opreme i izrada tehničke dokumentacije. Ovo je značajno kako zbog preciznijeg definisanja, tako i zbog obuhvata oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.
Napravljena je jasna granica između proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju kategoriji pravnih lica upisanih u Registar proizvođača naoružanja i vojne opreme, kooperanata proizvođača naoružanja i vojne opreme koji vrše delatnost proizvodnje podsklopova i delova naoružanja i vojne opreme čiji obim i složenost ne zahteva posedovanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i vršioca usluga u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme koji mogu biti i pravna i fizička lica.
Ključna novina u predlogu novog zakona je da se daje mogućnost stranom ulagaču da bude većinski vlasnik kapitala (tj. nivo stranih ulaganja nije ograničen u pravnim licima koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme) uz eksplicitan zahtev da se ne može menjati namena proizvodno-tehnoloških celina koje služe za proizvodnju ili vršenje usluga od posebnog značaja za odbranu zemlje bez saglasnosti nadležnog organa državne uprave i da se u vršenju delatnosti obezbedi prioritetna proizvodnja, snabdevanje proizvodima ili pružanje usluga od značaja za odbranu zemlje. Izuzetak za strana ulaganja je napravljen kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju grupaciji Odbrambena industrija Srbije, što je detaljnije obrazloženo u delu Predloga zakona koji sadrži odredbe o Odbrambenoj industriji Srbije.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi
(naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena ovog zakona neće stvoriti posebne troškove građanima i privredi jer ne uređuje prava i obaveze građana, niti utiče na delatnost pravnih lica, osim u delu koji se odnosi na obavezu privrednih društava koje se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme da usklade interna akta i unutrašnju organizaciju sa zahtevima iz zakona, čime se obezbeđuje ostvarivanje i zaštita odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije.
S druge strane, primena Zakona će stvoriti niz novih pogodnosti jer se kroz investiciona ulaganja u privredna društva, koja su u većinskom državnom vlasništvu, doprinosi stvaranju ambijenta za veće uključivanje malih i srednjih preduzeća u kreiranju finalnog proizvoda, veće učešće u izvozu proizvoda odbrambene industrije Srbije, podizanje nivoa kompetencija kadra i sposobnosti za zadovoljavanje strogih zahteva standarda odbrane, a paralelno s tim dolazi do jačanja tehnološke i odbrambene baze tih privrednih društava.
Procena potencijalnih dodatnih troškova za proizvođače naoružanja i vojne opreme:
Naknada za korišćenje tehničke dokumentacije u svojini Republike Srbije, po osnovu ekonomskog iskorišćavanja u postupku izvoza proizvedenog naoružanja i vojne opreme (Član 9. Predloga zakona).
Visina navedene naknade („rojaliti“) se utvrđuje ugovorom između proizvođača naoružanje i vojna oprema i ovlašćene organizacije Republike Srbije, koja je nosilac prava intelektualne svojine nad navedenom dokumentacijom, na način da se odredi procenat od prodajne cene sredstava, koji proizvođač uplaćuje u budžet Republike Srbije, i on se u praksi kreće načelno u rasponu od 1 do 5%, o čemu se pregovara i što zavisi od obima, složenosti i nivoa tehnološke razvijenosti naoružanja i vojne opreme. Ovo nije opterećenje za samog proizvođača, jer navedeni procenat predstavlja intelektualni potencijal Vojnotehničkog instituta ugrađen u toku razvoja sredstva i proizvođač ga ugrađuje u cenu proizvoda prilikom zaključivanja izvoznih ugovora sa kupcem. To faktički znači da ovu naknadu u suštini plaća ino-kupac proizvoda naoružanje i vojna oprema. Osnovna ideja ovog člana Predloga zakona jeste da se finansijska sredstva tako dobijena iz naknade dalje koriste za unapređenje istraživanja i razvoja novih sredstava naoružanja i vojne opreme, što opet ima pozitivan efekat najviše za proizvođače naoružanja i vojne opreme u smislu podizanja konkurentnosti njihovih proizvoda i nivoa sposobnosti za osvajanje proizvodnje novih proizvoda koji su razvijeni od strane Vojnotehničkog instituta. Pri tome, valja naglasiti da proizvođači zbog ograničenih novčanih sredstava i istraživačko-razvojnih kapaciteta nisu sposobni sami da odvoje značajnije finansijske i kadrovske resurse za te namene. U poslednjih nekoliko godina izvoz naoružanja i vojne opreme se kretao na nivou od 250 do 300 miliona dolara, pri čemu je poslednje dve godine prisutan značajniji skok izvoza. Izvoz 2016. godine je dostigao vrednost od preko 480 miliona dolara sa trendom daljeg njegovog rasta. Pri tome ukupan izvoz naoružanja i vojne opreme poreklom iz Republike Srbije je oko 340 miliona dolara. Procena Ministarstva odbrane je da se 10% do 20% sredstava naoružanja i vojne opreme koja se izvoze, proizvodi po tehničkoj dokumentaciji Vojnotehničkog instituta što predstavlja iznos od 34 do 68 miliona dolara. Za ugovorenu naknadu od 2% u proseku, dobija se da bi očekivani prihod od izvoza naoružanja i vojne oprema na godišnjem nivou iznosio između 680.000 i 1.360.000 dolara. Ova procenjena sredstva bi se dalje koristila za unapređenje istraživanja i razvoja naoružanja i vojne opreme u Vojnotehničkom institutu i to predstavlja oko 13 – 25% vrednosti sredstava koja se trenutno izdvajaju iz budžeta Ministarstva odbrane za istraživanje i razvoj.
Na nivou Ministarstva odbrane definisana je Metodologija za određivanje naknade po osnovu korišćenja tehničke, konstrukcione i remontne dokumentacije za naoružanje i vojnu opremu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije kojom se propisuje način na koji se određuje prodajna cena ustupanja na koorišćenje tehničke, konstrukcione i remontne dokumentacije (akt Uprave za odbrambene tehnologije P broj 1382-3 od 06.10.2016. godine).
Troškovi izrade dodatne dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole (Član 19. Predloga zakona).
Procena je da bi troškovi pripreme, izrade i dostavljanja dokumentacije za proizvođača naoružanja i vojne opreme bez uplaćene administrativne takse za izdavanje dozvole i uz inicijalno uvođenje sistema kvaliteta za malo preduzeće bili u visini do maksimalno 500.000 dinara po privrednom subjektu. Ova procena se bazira na osnovu dosadašnjeg iskustva i informacija dobijenih od proizvođača naoružanja i vojne opreme, koji su u prethodnom periodu aplicirali za dobijanje dozvole. Uvođenje sistema kvaliteta obezbeđuje niz dodatnih boniteta privrednom društvu, povećava mogućnost plasmana proizvoda zahtevanog nivoa kvaliteta na domaćem i inotržištu i poboljšava njihovu tržišnu poziciju.
Prema trenutno važećoj Tarifi republičkih administrativnih taksi, administrativna taksa koja bi se uplaćivala u procesu izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme iznosi 160.350,00 dinara (Tarifni broj 214).
Troškovi koji bi nastali kao posledica obaveze posedovanja Elaborata o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine i zaštiti od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme (Član 35. Predloga zakona).
Procena je da bi troškovi pripreme i izrade Elaborata o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine i zaštiti od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme iznosili oko 50.000,00 dinara, pri čemu su dokumenta koja ulaze u sadržaj elaborata definisana kao obaveza iz drugih zakona, odnosno prema ovom predlogu zakona u procesu izdavanja dozvole za proizvodnju utvrđuje se činjenično stanje sa aspekta posedovanja navedenih dokumenata, a što se vrednuje kao jedan od kriterijuma u postupku ocene ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole za proizvodnju.
Troškovi koji bi nastali kao posledica obaveze posedovanja Elaborata o postojećim i planiranim kapacitetima, tehničkoj i tehnološkoj osposobljenosti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme (Član 36. Predloga zakona).
Procena je da bi troškovi pripreme i izrade Elaborata o postojećim i planiranim kapacitetima, tehničkoj i tehnološkoj osposobljenosti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme iznosili oko 50.000,00 dinara. Prema ovom predlogu zakona u procesu izdavanja dozvole za proizvodnju utvrđuje se činjenično stanje posedovanja navedenog dokumenata, i isto se vrednuje tokom postupka ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole za proizvodnju.
Na troškove izrade predmetnog elaborata utiče niz faktora kao što su: specifičnost i obim proizvodnog programa, oblast proizvodnje naoružanja i vojne opreme kojom privredno društvo ima nameru da se bavi, obim i stanje postojeće proizvodne opreme, planirana investiciona ulaganja, veličina privrednog društva i dr.
Troškovi koji bi nastali kao posledica ispunjenja obaveze čuvanja overene konstrukcione i remontne dokumentacije za proizvodnju (Član 53. Predloga zakona).
Navedena dokumetacija iz člana 53. Predloga zakona predstavlja tajni podatak Republike Srbije i predviđeno je da se ova obaveza definiše kroz primenu mera baziranih na Uredbi o posebnim merama fizičko-tehničke zaštite tajnih podataka („Službeni glasnik RS” br. 097/11). To uključuje obezbeđenje uslova definisanih navedenom uredbom i troškovi sprovođenja će zavisiti od obima i vrste dokumentacije koja se čuva. Procena je da bi osnovni troškovi obuhvatali obezbeđenje metalne kase za odvojeno čuvanje ove dokumetacije, kao i adekvatno obezbeđenje prostora, što najveći broj privrednih društava u većoj meri već poseduje.
Predmetni troškovi su na nivou oko 25.000,00 dinara pa naviše zavisno od veličine privrednog društva i obima tehničke dokumentacije koja je u vlasništvu privrednog društva ili se koristi za potrebe proizvodnje naoružanja i vojne opreme u privrednom društvu. S obzirom da je ova obaveza predviđena drugim propisima ne može se shvatiti kao direktan trošak nastao kao posledica donošenja ovog zakona.
Troškovi koji bi nastali kao posledica ispunjenja obaveze vođenja i trajnog čuvanja evidencije proizvedenog naoružanja i vojne opreme (Član 57. Predloga zakona).
S obzirom da je naoružanje i vojna oprema izuzetno senzitivna kategorija u smislu proizvodnje, proliferacije i moguće zloupotrebe, član 57. Predloga zakona obezbeđuje ključne informacije za nadležne organe u cilju prevencije i utvrđivanja zloupotreba u ovoj oblasti.
Troškovi vođenja evidencije bi bili minimalni, u smislu pravovremenog arhiviranja i sortiranja podataka iz dokumentacije koju privredno društvo koje se bavi proizvodnjom naoružanja i vojne opreme već poseduje. Pored navedenog, ova obaveza je takođe predviđena međunarodnim sporazumima i ugovorima pa se ne bi mogla shvatiti kao direktan trošak nastao kao posledica donošenja ovog zakona.
Troškovi koji bi nastali kao posledica ispunjenja obaveze utvrđivanja i ocenjivanja usaglašenosti sistema menadžmenta i procesa proizvodnje naoružanja i vojne opreme sa standardima i tehničkim propisima od strane nadležnog organa (Član 59. Predloga zakona).
Ovaj proces se u najvećoj meri već sprovodi u privrednim društvima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, od strane nadležnog organa Ministarstva odbrane za obezbeđenje kvaliteta (Vojna kontrola kvaliteta) ili tela za ocenjivanje usaglašenosti akreditovanog od strane Akreditacionog tela Srbije.
Proces utvrđivanja i ocenjivanje usaglašenosti sistema menadžmenta i procesa sa standardima i tehničkim propisima nije obavezna ali je poželjna aktivnost.
Privredna društva koja su sprovela ovu aktivnost svrstavaju se u red onih koji su obezbedili zahtevani nivo kvaliteta sistema menadžmenta i procesa i kod kojih su jasno definisane procedure za postupanje kod konkretnih poslovnih procesa društva i sistema kao celine. Ova činjenica pomaže privrednom društvu da, sa aspekta kriterijuma za ocenu ispunjenosti uslova za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, bude bolje rangirano u pogledu roka važenja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, te da je obezbedilo neophodne preduslove u pogledu kvaliteta na nivou menadžmenta i procesa što stvara dodatno poverenje kod kupaca i poboljšava tržišne pozicije privrednog društva.
Utvrđivanje usaglašenosti konkretnog sredstva naoružanja i vojne opreme (Član 60. Predloga zakona) je obavezna kategorija samo za one proizvođače naoružanja i vojne opreme koji proizvode za potrebe Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, službi bezbednosti i drugih državnih organa i organizacija. Za ostala društva ispunjenje ovog uslova nije obavezno, ali se prilikom izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme posebno vrednuje osvojenost proizvodnje za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Procena je da se trošak utvrđivanja usaglašenosti sistema menadžmenta i proizvodnog procesa u privrednom društvu kreće od 100.000,00 do 600.000,00 dinara zavisno od složenosti organizacije i broja zaposlenih, kao i samog standarda koji je predmet usaglašavanja, a trošak utvrđivanja usaglašenosti konkretnog sredstva naoružanja i vojne opreme u privrednom društvu (izdavanje Potvrde o kontroli usaglašenosti) se kreće oko 0,45% od vrednosti ugovora.
Na nivou Ministarstva odbrane usvojen je dokument pod nazivom Pravila sertifikacije (VKK-3-01-PS-01 izdanje 6) sa pregledom delatnosti za koje Vojna kontrola kvaliteta može da vrši sertifikaciju menadžmenta sistema kvaliteta u skladu sa Sertifikatom o akreditaciji izdatim od Akreditacionog tela Srbije. Predmetnim dokumentom je definisano da cena sertifikacije sadrži dva dela:
fiksni za podnošenje, razmatranje i prihvatanje zahteva za sertifikaciju i
varijabilni što zavisi od veličine organizacije i predmeta sertifikacije.
Cena sertifikacije se utvrđuje na osnovu cenovnika Vojne kontrole kvalitera SMR MO, VKK-1-06-IN-01-OB-05.
Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona
takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Pozitivne posledice donošenja ovog zakona su takve da doprinose efikasnijoj organizaciji i funkcionisanju pravnih lica koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i drugih državnih organa i organizacija čiji delokrug rada je direktno ili indirektno povezan sa oblašću proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme i ne zahtevaju dodatna sredstva niti troškove u budžetu Republike Srbije.
Koristi koje pravna lica koja se bave proizvodnjom i prometom naoružanja i vojne opreme imaju od primene novopredloženih rešenja su sledeće:
proizvodnja naoružanja i vojne opreme je svrstana u delatnost od strateškog interesa što daje mogućnost opremanja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme mašinama i opremom u skladu sa odbrambenim potrebama i zaštitu tih kapaciteta od prinudnog izvršenja.
upis privrednog društva koje je dobilo dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u Registar proizvođača koji se vodi u elektronskom obliku i koji je javno dostupan obezbeđuje veću vidljivost društva sa aspekta mogućnosti za plasiranje proizvoda koji se svrstavaju u grupu naoružanja i vojne opreme kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.
razvoj kapaciteta proizvođača naoružanja i vojne opreme koji su svrstani u Grupaciju odbrambena industrija Srbije kroz Program razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i indirektan razvoj kooperanata i ostalih proizvođača naoružanja i vojne opreme. Deo izvora finansiranja Programa razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme obezbeđuje se iz sredstava Republika Srbija.
za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u ratnom i vanrednom stanju obezbeđuju se potrebne ratne materijalne rezerve, pri čemu se sredstva za finansiranje ovih rezervi obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Ova sredstva predstavljaju značajan izvor sirovina i repromaterijala u slučaju prekida lanaca snabdevanja strateških sirovima.
podizanje kvaliteta procesa proizvodnje i proizvoda kroz primenu mera definisanih zakonom, što direktno utiče na povećanje kredibiliteta kako proizvođača naoružanja i vojne opreme, tako i Republike Srbije prema ino-partnerima.
obavljanje proizvodnje naoružanja i vojne opreme uz obezbeđenje odgovarajuće dozvole koju izdaje nadležni državni organ, svrstava privredno društvo u povoljniju poziciju u odnosu na ostala privredna društva, jer je oblast proizvodnje profitabilna grana u svetskim okvirima i najveći broj tehnologija u ovoj oblasti prednjači u odnosu na druge (civilne) tehnologije. Procena je da Republika Srbija kroz proizvodnju sredstava naoružanja i vojne opreme ostvaruje visok nivo deviznog priliva (izvoz/uvoz) koji se kreće u opsegu od 2,2 do čak 10,0 u zavisnosti od vrste i sofisticiranosti sredstava.
mogućnost prodaje udela stranim investitorima koji poslednjih godina iskazuju interes kako za domaću odbrambenu industriju, tako i za uspostavljanje novih kapaciteta te namene u Republici Srbiji.
uvođenjem naoružanja i vojne opreme u naoružanje Vojske Srbije proizvođači naoružanja i vojne opreme obezbeđuju sredstva kroz isporuku naoružanja i vojne opreme Vojsci Srbije i istovremeno dobijaju značajne reference kod potencijalnih ino-kupaca.
Procena je da će svako pravno lice koje želi da se bavi proizvodnjom i prometom naoružanja i vojne opreme u ukupnom ostvariti višestruku korist u odnosu na ukupne troškove u procesu pribavljanja, održanja i produženja dozvole. Ovo je potkrepljeno činjenicom da se broj zahteva za izdavanje/produženje dozvole konstantno povećava, kao i da je vrlo mali broj subjekata koji su odustali od daljeg produženja jednom dobijene dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
S druge strane, sredstva ostvarena kroz naplatu takse za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme predstavljaju potencijal kojim se stvaraju pretpostavke za podizanje administrativnih i tehničkih kapaciteta resornog ministarstva, veći procesni kapacitet i stvaranje pretpostavki za sveobuhvatniji nastup na ino-tržišta.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata
na tržištu i tržišna konkurencija
Ovim zakonom se podstiče stvaranje novih privrednih društava na tržištu u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, privrednih društava koja pružaju kooperantske usluge u predmetnoj oblasti, pravnih i fizičkih lica koji će vršiti usluge u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme i centara tehnološke kompetitivnosti čija uloga će biti jačanje bazičnih tehnologija u saradnji sa tehničkim fakultetima i institutima u cilju ispunjenja zahteva koje definišu odbrambene tehnologije. Istovremeno, razvojem odbrambenih tehnologija i proizvoda iz kategorije naoružanja i vojne opreme podstiče se transfer stečenih znanja i inovativnog potencijala na produkciju novih rešenja u civilnom sektoru.
Iako se na nivou Evropske unije odbrambena tehnološka i industrijska baza, kao oblast od vitalnog nacionalnog značaja, može izuzeti iz primene mnogih ograničenja koja se odnose na ostale industrijske grane, pa tako i po pitanju konkurentnosti, ovim Predlogom Zakona se u određenoj meri neposredno utiče na podizanje konkurentnosti u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme kroz mehanizme uspostavljanja strogih kriterijuma za dobijanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, čime se direktno podiže kvalitet i održivost tehnološke i industrijske baze odbrambene industrije i njen kredibilitet na domaćem i ino-tržištu. Predlogom zakona su proširene mogućnosti za strana ulaganja u ovom industrijskom sektoru i stvoren potencijalni ambijent da se više društava, bez obzira na strukturu kapitala i vlasništvo (domaće ili strano), bave proizvodnjom u istoj ili sličnoj oblasti, što nedvosmisleno podstiče njihovu međusobnu konkurenciju. Novim zakonom se posebno potencira jačanje kapaciteta malih i srednjih preduzeća, čiji inovativni potencijal je u većem procentu zastupljen u kadrovskoj strukturi i koji predstavlja značajan oslonac velikim privrednim društvima koji pripadaju Grupaciji odbrambena industrija Srbije.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Svi pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i sve zainteresovane strane izvan ovih struktura imali su priliku da se izjasne o Predlogu zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme.
Važno je naglasiti da su u toku izrade Predloga zakona, koji je sačinila Radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, aktivno učešće uzeli i članovi Zajedničkog tela za praćenje i unapređenje propisa iz oblasti proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza kontrolisane robe sastavljenog od predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija – Uprave carina i Bezbednosno-informativne agencije, konstituisanog u cilju pripreme izmena propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, odnosno proizvodnje i prometa kontrolisane robe.
Pored pomenutih, posebno je realizovana aktivnost na usaglašavanju sadržaja teksta Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme sa rukovodstvom i sindikalnim organizacijama iz privrednih društava Odbrambene industrije Srbije.
Prva javna rasprava o Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme sprovedena je u toku 2015. godine. Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije je Zaključkom: 05 Broj: 011-2012/2015 od 25. februara 2015. godine odredio sprovođenje javne rasprave i usvojio Program javne rasprave o Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, u skladu sa kojim je Ministarstvo odbrane u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sprovelo javnu raspravu.
Javna rasprava o Predlogu zakona sprovedena je u periodu od 2. do 23. marta 2015. godine, a u okviru javne rasprave održana je prezentacija i rasprava o Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme 6. marta 2015. godine u prostorijama Privredne komore Srbije.
Tokom javne rasprave sva zainteresovana lica i institucije su imale priliku da se upoznaju sa sadržajem Predloga zakona, na samoj prezentaciji i raspravi u Privrednoj komori Srbije, preko sajta Ministarstva odbrane: www.mod.gov.rs i Portala e-Uprave gde je Predlog zakona bio objavljen i da daju svoje primedbe, sugestije i mišljenja u cilju otklanjanja problema uočenih u praktičnoj primeni postojećeg Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, te sveukupnog unapređenja i usaglašavanja propisa u oblasti proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza kontrolisane robe.
Pored navedenog, Ministarstvo odbrane je održalo više konsultativnih sastanaka sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i tom prilikom je postignut visok nivo usaglašenosti stavova po najvećem broju datih sugestija i predloga.
Posle sprovedene javne rasprave Ministarstvo odbrane je realizovalo sastanak i sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Centra za istraživanje javnih politika. U otvorenom dijalogu sve strane su se složile sa značajem uspostavljanja jakog normativno-pravnog okvira koji uređuje oblast proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme i potrebom stalnog unapređenja kroz uključivanje šireg kruga organizacija i pojedinaca iz civilnog sektora zainteresovanih za ovu problematiku. Angažovanjem Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Centra za istraživanje javnih politika dat je doprinos procesu daljeg unapređenja oblasti proizvodnje, unutrašnjeg prometa i transporta naoružanja i vojne opreme kroz iznalaženje najboljih i za praksu primenjivih rešenja, a niz korisnih sugestija i predloga ugrađen je u tekst Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Zaključeno je takođe da postoji potreba da se nastavi zajednička saradnja u fazi usaglašavanja Predloga zakona sa resornim ministarstvima i kasnijoj pripremi Predloga zakona u toku skupštinske procedure, sve u cilju stvaranja što povoljnijeg ambijenta za njegovu implementaciju nakon usvajanja.
Ministarstvo odbrane je analiziralo sve dobijene primedbe, predloge i sugestije dobijene od učesnika u javnoj raspravi, od nezavisnih institucija, pojedinaca i organizacija iz civilnog sektora i izradilo izmenjeni tekst Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, izmenjeno obrazloženje Predloga zakona i Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
Ministarstvo odbrane je takođe, u direktnom kontaktu sa nadležnim licima iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, izvršilo usaglašavanje stavova po pitanju teksta Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Na osnovu preporuka tog Sekretarijata još jednom su u saradnji sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom privrede preispitane odredbe Predloga zakona koje se odnose na način i postupak privatizacije društvenog kapitala u privrednim društvima iz Grupacije Odbrambena industrija Srbije i odredbe koje se odnose na strana ulaganja i pored činjenice da ova ministarstva nisu imala primedbe u prethodnom međuresornom usaglašavanju. Shodno datim sugestijama, Ministarstvo odbrane je u ponovljenoj proceduri pribavilo pozitivan stav Ministarstva finansija, a sa Ministarstvom privrede (Sektor za privatizaciju i stečaj) obavljene su dodatne konsultacije u delu koji se odnosi na postupak privatizacije proizvođača naoružanja i vojne opreme i način preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu. Nakon konsultacija izrađen je korigovani tekst predmetnog propisa.
Izvršeno je usaglašavanje predloženih rešenja u Predlogu Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme sa usvojenim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakona o ulaganjima.
Izbori na nivou RS i prekid rada Narodne skupštine u prvoj polovini 2016. godine uticali su da se cela procedura usvajanja Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ponovi. Nakon formiranja nove Vlade i usaglašavanja spornih članova Predloga zakona sa Ministarstvom privrede, pokrenuta je aktivnost na ponovljenom postupku javne rasprave.
Shodno tome, u ponovljenom postupku Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije doneo je Zaključak 05 Broj 011-8772/2016-1 od 23.09.2016. godine kojim se određuje sprovođenje javne rasprave o Predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i utvrđuje Program javne rasprave o predlogu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
Programom javne rasprave je previđeno da Ministarstvo odbrane sprovede javnu raspravu na način da se tekst Predloga zakona postavi na interenet prezentaciji Ministarstva odbrane: www.mod.gov.rs i na portalu e-uprave što je i učinjeno.
Javna rasprava o Predlogu zakona sprovedena je u periodu od 26.09.2016. godine do 16.10.2016. godine.
Predlozi, sugestije i primedbe na tekst Predloga zakona dostavljeni su putem pošte i elektronskim putem, a odnosile su se najvećim delom na zahtev da se preciznije i potpunije definišu pojedini pojmovi, da se produži vremenski period važenja dozvole za proizvodnju za privredna društva iz Grupacije Odbrambena industrija Srbije, da se u okviru pojma promet i transport obuhvati promet i transport izvan zemlje, da se u zakonu koristi termin „Bezbednost i zdravlje na radu“, da se preciznije definiše pojam „Posebna organizacija u skladu sa unutrašnjim aktima tih organa i organizacija“, „Gubitak proizvodne sposobnosti“ i „Eksterni faktor“.
Radna grupa za izradu Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme razmotrila je sve pisane primedbe i predloge koji su Ministarstvu odbrane dostavljeni u toku javne rasprave i iste postavila na interenet prezentaciji Ministarstva odbrane: www.mod.gov.rs i na portalu e-uprave.
Nakon toga, u decembru 2016. godine i prvom kvartalu 2017. godine u postupku međuresornog usaglašavanja pribavljeni su stavovi i mišljenje na tekst Predloga zakona sledećih organa državne uprave:
Ministarstvo spoljnih poslova (nema primedbe),
Ministarstvo unutrašnjih poslova (nema primedbe),
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (dalo primedbe),
Ministarstvo privrede (dalo primedbe),
Ministarstvo finansija (dalo primedbe),
Ministarstvo pravde (dalo primedbe),
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (dalo primedbe),
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (dalo primedbe),
Republički sekretarijat za zakonodavstvo (dao usmerenja),
Republički sekretarijat za javne politike (dao sugestije),
Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije (nema primedbe),
U tekst Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ugrađene su dobijene primedbe i sugestije i formiran konačan tekst Predloga zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i Obrazloženja uz isti.
Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava
Radi sprovođenja ovog zakona doneće se odgovarajući propisi za njegovo izvršenje i preduzeće se neophodne organizacione i tehničke mere.
Zakonom je predviđeno donošenje više podzakonskih akata kojima se propisuje:
Način upisa i vođenja Registra pravnih lica ovlašćenih za obavljanje poslova proizvodnje naoružanja i vojne opreme (nadležnost Ministarstva odbrane);
Utvrđivanje kriterijuma za ocenu ispunjenosti uslova za proizvodnju naoružanja i vojne opreme (nadležnost Ministarstva odbrane);
Način izdavanja i izgled obrasca dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i način vođenja Evidencije o izdatim i oduzetim dozvolama za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odbijenim zahtevima za izdavanje dozvole i izvršenom nadzoru (nadležnost Ministarstva odbrane);
Uslove i način formiranja, pripadnost, način upravljanja i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje Grupacije Odbrambene industrije Srbije (Vlada RS na predlog Ministarstva odbrane);
Način utvrđivanja i ocenjivanja usaglašenosti sistema menadžmenta, procesa proizvodnje naoružanja i vojne opreme i izrađenog naoružanja i vojne opreme (nadležnost Ministarstva odbrane);
Način izdavanja odobrenja za transport naoružanja i vojne opreme (nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova).
Vlada i drugi organi državne uprave će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonska akta za njegovo sprovođenje.
Po donošenju akta kojim se uređuje način upisa i vođenja Registra pravnih lica ovlašćenih za obavljanje poslova proizvodnje naoružanja i vojne opreme stvoriće se mogućnost za vođenje Registra u elektronskom obliku, a podaci u njemu će biti javno dostupni preko internet stranice Ministarstva odbrane.
Pravno lice koje poseduju dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme dobijenu po starom zakonu, u obavezi je da uskladi svoja opšta akta sa odredbama novog zakona i u propisanom roku od devet meseci od dana stupanja na snagu zakona podnese zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa članom 19. zakona.
Pravno lice koje poseduju dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme dobijenu po starom zakonu, koje u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne uskladi svoja opšta akta i ne pribavi dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa odredbama novog zakona, prestaju da važe prava iz pojedinačnih akata kojim je odobreno obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.
Za sprovođenje ovog zakona nadležna je Uprava za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, uz pomoć ostalih relevantnih subjekata Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Proces izdavanja dozvole uključuje sledeće subjekte:
Uprava za odbrambene tehnologije – nosilac aktivnosti oko izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme,
Vojnobezbednosna agencija – daje svoje mišljenje o privrednom subjektu sa bezbednosnog aspekta i odgovorna je, u okviru svojih nadležnosti, za adekvatnu bezbednosnu proveru lica,
Vojnotehnički institut – daje predstavnika stručne komisije za vršenje nadzora, koji ceni stanje privrednog društva sa aspekta kapaciteta za istraživanje i razvoj,
Vojska Srbije – daje predstavnika stručne komisije za vršenje nadzora, koji ceni stanje privrednog društva sa aspekta mogućnosti provrednog društva da zadovolji taktičko-tehničke zahteve Vojske Srbije za obezbeđenjem naoružanja i vojne opreme i usaglašenosti proizvedenog naoružanja i vojne opreme sa zahtevima kvaliteta,
Vojna kontrola kvaliteta – daje predstavnika stručne komisije za vršenje nadzora, koji ceni stanje privrednog društva sa aspekta utvrđivanja i ocenjivanja usaglašenosti sa standardima i tehničkim propisima sistema menadžmenta, procesa i proizvedenog naoružanja i vojne opreme,
Ministarstvo unutrašnjih poslova – daje predstavnika stručne komisije za vršenje nadzora, koji ceni stanje privrednog društva sa aspekta ispunjenosti uslova za proizvodnju proizvoda koji spadaju u kategoriju oružja shodno Zakonu o oružju i municiji.
Prema izveštaju komisije i vrednovanju kriterijuma, a nakon pozitivnog stava Vojnobezbednosne agencije, priprema se nacrt dozvole za potpis ministra odbrane. Nakon potpisivanja, dozvola se izdaje pravnom licu koje se evidentira u Registar proizvođača naoružanja i vojne opreme. Sve ove aktivnosti se u većoj meri već vrše u okviru redovnog poslovanja navedenih organizacionih jedinica MO, tako da nema posebnih (novih) finansijskih izdataka po osnovu primene novog zakona u odnosu na postojeće.
Sam Registar proizvođača nije posebno zahtevan u smislu potrebnih dodatnih tehničko-tehnoloških kapaciteta i isti će izraditi nadležna organizaciona jedinica iz sastava Vojske Srbije (Uprava za telekomunikacije i informatiku – Centar za komandne informacione sisteme i podršku) u okviru redovnih planiranih zadataka, a prema zahtevu Uprave za odbrambene tehnologije.
Za sprovođenje ovog zakona planirano je određivanje jednog lica na nivou Uprave za odbrambene tehnologije, koje će se baviti poslom praćenja i izdavanja dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme (što već postoji u formaciji Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane), kao i zapošljavanje dodatnog lica, koje će biti administrator svih baza podataka o proizvođačima naoružanja i vojne opreme prema sledećem:
Evidencija o izdatim i oduzetim dozvolama za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odbijenim zahtevima za izdavanje dozvole i izvršenom nadzoru,
Pregled naoružanja i vojne opreme koje se proizvodi kod proizvođača naoružanja i vojne opreme,
Pregled tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i svojina nad istom,
Predlog proizvodnog programa za period od 5 godina,
Pregled ugovora o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme,
Finansijski pokazatelji o poslovanju proizvođača naoružanja i vojne opreme u periodu prethodne tri godine,
Pregled unutrašnjih organizacionih jedinica, broj i struktura zaposlenih,
Pregled dokumentacije o sposobnosti za obezbeđenje kvaliteta naoružanja i vojne opreme,
Evidencija o kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme,
Pregled planova izgradnje objekata, laboratorija i posebno uređenih prostora namenjenih za istraživanje, razvoj, ispitivanje, izradu i remont naoružanja i vojne opreme,
Pregled planova pribavljanja specijalnih alata i pribora, proizvodne, merne i druge opreme i tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u miru, ratnom i vanrednom stanju,
Pregled planova izgradnje magacina za čuvanje i skladištenje proizvedenog naoružanja i vojne opreme, repromaterijala, sirovina i eksplozivnih i zapaljivih materija.
Međuinstitucionalna saradnja na nivou Ministarstva odbrane po pitanju sprovođenja zakona je već uspostavljena i ista predstavlja ustaljen proces prema postojećem zakonu. Novi zakon neće doneti bitnije izmene u saradnji na nivou Ministarstva odbrane.
Međuinstitucionalna saradnja na nivou Republike Srbije po pitanju sprovođenja zakona u delu koji se odnosi na strana ulaganja uspostaviće se na bazi inicijative i dostavljanja upita od strane Ministarstva odbrane ostalim nadležnim organima i pribavljanje stavova i mišljenja resornih ministarstava u cilju pripreme i donošenje odluke Vlade o prihvatanju ili odbijanju zahteva stranog ulagača (čl. 12. i 13. Predloga zakona).
Međuinstitucionalna saradnja na nivou Republike Srbije po pitanju privatizacije državnog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme se sprovodi preko resornog ministarstva (Ministarstvo privrede), pri čemu se Ministarstvo odbrane pojavljuje kao subjekat koji upućuje predlog Vladi. Vlada inicijativu za pokretanje postupka privatizacije dostavlja Ministarstvu privrede na dalju realizaciju u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Isto tako, Predlogom zakona je predviđena privatizacija društvenog kapitala kod proizvođača koji pripadaju Grupaciji Odbrambena industrija Srbije podržavljenjem (član 44. Predloga zakona), odnosno da Vlada donese akt kojim će Republika Srbija preuzeti vlasnička prava na društvenom kapitalu, uz obavezu da obezbedi sredstva za unapređenje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u privrednim društvima koja pripadaju Grupaciji Odbrambena industrija Srbije, u skladu sa Programom razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, minimalno u visini procenjene vrednosti društvenog kapitala. Tačna ukupna vrednost ovih sredstava se može utvrditi tek nakon izvršenog popisa i procene fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar prethodne poslovne godine, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima. S obzirom da je u toku proces konverzije potraživanja u kapital poverilaca u privrednim društvima iz Grupacije Odbrambena industrija Srbije, očekuje se smanjenje zastupljenosti društvenog kapitala u odnosu na ukupan kapital. Trenutna ukupna vrednost upisanog društvenog kapitala u 7 privrednih društava odbrambene industrije koja posluju sa većinskim državnim/društvenim kapitalom iznosi oko 54,24 miliona evra.
Vlada R. Srbije je dana 04. maja 2017. godine za pet od sedam navedenih društava usvojila pojedinačne zaključke, kojima se odobravaju beskamatne pozajmice u 2017. godini u ukupnom iznosu od oko 23,61 milion EUR za realizaciju investicionih projekata. Realizacijom investicija iz opredeljenih sredstava stvaraju se uslovi za konverziju dela tih sredstava u kapital Republike Srbije u privrednim društvima OIS, shodno članu 44. Predloga zakona. Radi se o delu iznosa pozajmica iz 2017. godine u ukupnoj vrednosti od 20,8 miliona EUR (Milan Blagojević – namenska – 4,41 milion EUR, Prvi partizan Užice – 3.97 miliona EUR, PPT – namenska – 0,69 miliona EUR, Kompanija Sloboda – 2 miliona EUR i Zastava oružje – 9,7 miliona EUR) koja bi se mogla upotrebiti za preuzimanje vlasničkih prava nad društvenim kapitalom. Sredstva iz pozajmice preko iznosa vrednosti društvenog kapitala bi mogla biti predmet dokapitalizacije čime se povećava učešće Republike Srbije u kapitalu. Realizacijom na predloženi način društveni kapital bi ostao zastupljen u pet privrednih društva u ukupnoj vrednosti od 33,3 miliona EUR. Preuzimanje tog dela društvenog kapitala bi se moglo namiriti dodatnim ulaganjima R. Srbije u periodu od 2018. do 2020. godine (dinamikom od oko 11,1 milion EUR godišnje). Pregled strukture društvenog kapitala u privrednim društvima OIS sa dinamikom investicionih ulaganja R. Srbije u narednom trogodišnjem periodu prikazan je sledećom tabelom:
Naziv privrednog društva Vrednost kapitala RSD (CRHOV i APR)na dan 23.04.2017. Vrednost društvenog kapitala na dan 23.04.2017. Ulaganja R. Srbije u 2017. godini prema zaključcima Vlade od 04.05.2017. g. Vrednost društvenog kapitala nakon konverzije investicionih pozajmica iz 2017. godine koji bi se namirio dodatnim investicijama u periodu 2018.-2020. godine % RSD EUR(123,19)
| |% |RSD |EUR(123,19) |RSD |EUR(123,19) |RSD |EUR(123,19) | |HK Krušik |3.009.189.397 |19,58% |589.199.284 |4.782.850 |0 |0 |589.199.284 |4.782.850 | |Milan Blagojević – namenska |3.881.610.018 |28,46% |1.104.706.211 |8.967.499 |543.331.600 |4.410.560 |561.374.611 |4.556.982 | |Prva iskra –
namenska proiz. |1.144.012.944 |34,44% |393.998.058 |3.198.296 |0 |0 |393.998.058 |3.198.296 | |Prvi partizan |2.591.171.930 |22,65% |586.900.442 |4.764.189 |492.755.200 |4.000.000 |94.145.242 |764.228 | |PPT- namenska |148.195.090 |68,73% |101.854.485 |826.808 |431.160.800 |3.500.000 |0 |0 | |Kompanija Sloboda |6.415.112.400 |39,91% |2.560.271.359 |20.783.110 |246.377.600 |2.000.000 |2.313.893.759 |18.783.130 | |Zastava-oružje |10.891.695.274 |24,62% |2.681.535.376 |21.767.476 |1.194.931.400 |9.700.000 |1.486.603.976 |12.067.570 | |UKUPNO |28.080.987.053 |0,00% |8.018.465.216 |65.090.228 |2.908.556.600 |23.610.560 |5.439.214.930 |44.153.056 | |
Kod privrednog društva Zastava-oružje nakon nove procene, konverzije sadašnjih potraživanja i umanjenja osnovnog kapitala za neto-gubitke kumulirane u prethodnom periodu očekivanja su da će vrednost društvenog kapitala biti značajno niža od navedene u tabeli.
Privatizacija društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji se rešava na način da Ministarstvo odbrane dostavlja Ministarstvu privrede inicijativu za privatizaciju društvenog kapitala kod te kategorije proizvođača u roku od 18 meseci.
Na osnovu dobijene inicijative, Ministarstvo privrede sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji.
Ukoliko se inicijativa za privatizaciju društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji ne pokrene u roku od 18 meseci društveni kapital se prenosi na Akcionarski fond.
Nosilac pripreme akta Vlade kojim se formira Grupacija Odbrambena industrija Srbije je Ministarstvo odbrane. Takođe, Ministarstvo odbrane je nosilac pripreme Predloga programa razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koji pripadaju Grupaciji Odbrambena industrija Srbije i Programa razvoja odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije. U pripremi akta Vlade i predloga programa Ministarstvo odbrane pribavlja mišljenja Ministarstva privrede i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U inicijalnom periodu Grupacija Odbrambene industrije Srbije neće imati status pravnog lica. Intencija je da se, u početnoj fazi, za privredna društa koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, obezbedi manjinsko strano ulaganje, dugoročna konsolidacija uz postepenu dokapitalizaciju, jačanje tehnološke i materijalne baze i smanjenje državnog kapitala u skladu sa zrelošću organizacije. U kasnijim fazama težiće se postepenom formiranju čvršće upravne strukture i udruživanju kapaciteta na interesnoj osnovi kako bi se kroz korporativno delovanje stvorili kapaciteti sposobni da proizvode i finalizuju složene sisteme što će omogućiti uključivanje velikog broja domaćih kooperanata i smanjenje tehnološke zavisnosti od uvoza.
Programom razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koji pripadaju Grupaciji Odbrambena industrija Srbije definisali bi se investicioni projekti koji treba da obezbede razvoj i proizvodnju finalnih proizvoda od strateškog interesa za sistem odbrane, povećaju izvozni potencijal Republike Srbije i spreče dupliranje proizvodnih kapaciteta proizvođača naoružanja i vojne opreme u većinskom državnom vlasništvu.
Programom razvoja odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije treba da se izrade tehnološke mape posedujućih i nedostajućih odbrambenih tehnologija, kao i potrebe za bazičnim tehnologijama neophodnim za uspostavljanje i dalji razvoj odbrambenih tehnologija.
Mere za praćenje ostvarivanja zacrtanih ciljeva će sprovoditi Ministarstvo odbrane kroz analize baza podataka o kapacitetima i podataka o poslovanju, vrednosti proizvodnje i vrednosti izvoza naoružanja i vojne opreme, a radi utvrđivanja stepena dostizanja zacrtanog cilja unapređenja industrijske i tehnološke baze odbrambene industrije kao visokoprofitabilnog segmenta u Republici Srbiji.