PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
Član 1.
U Zakonu o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02 i 80/02), u članu 2. stav 1. tačka 5) reč: „dugoročnog“ briše se, a posle reči: „stanovanje“ dodaju se zapeta i reči: „za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme“.
U tački 6) posle reči: „građevinskog“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog“, a posle reči: „zemljišta“ dodaju se reči: „u državnoj svojini,“.
U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „odnosno njihovi delovi.“.
Član 2.
Član 3. briše se.
Član 3.
U članu 4. stav 4. menja se i glasi:
„Kada je imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona nepoznat ili nije određen, obveznik poreza na imovinu je korisnik nepokretnosti.“.
Član 4.
U članu 5. stav 2. reči: „propisanu nomenklaturom sredstava za amortizaciju“ zamenjuju se rečima: „po stopi od 1,5% primenom proporcionalne metode“.
Član 5.
U članu 7. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „prema poslednjem podatku organizacije nadležne za poslove katastra na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.“.
U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.“.
Član 6.
Član 8. briše se.
Član 7.
U članu 9. reči: „5. do 8.“ zamenjuju se rečima: „5. do 7.“, a reči: „i ekonomije“ brišu se.
Član 8.
U članu 11. tačka 2) procenat: „2%“ zamenjuje se procentom: „3%“.
Tačka 3) briše se.
Član 9.
U članu 12. stav 1. posle reči: „nepokretnosti“ dodaju se reči: „iz člana 2. ovog zakona“.
U tački 1) posle reči: „samouprave“ dodaju se zapeta i reči: „kao i direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno na dobra u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije“.
U tački 3) reči: „verskih organizacija“ zamenjuju se rečima: „tradicionalnih crkava i verskih zajednica (Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v., Jevrejska zajednica, Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva a.v.)“.
U tački 4) posle reči: „spomenicima“ dodaju se reči: „- na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene“.
Tačka 5) briše se.
U tački 8) reči: „građevinsko zemljište“ zamenjuju se rečima: „, odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini,“, a reči: „imaoca prava“ zamenjuju se rečju: „obveznika“.
U tački 11) reč: „zakonom“ zamenjuje se rečima: „propisima neposredno“.
U stavu 2. reči: „imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona“ zamenjuju se rečju: „obveznik“, reči: „imaoca prava“ zamenjuju se rečju: „obveznika“, a broj: „250.000“ zamenjuje se brojem: „400.000“.
U stavu 5. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „ako prognano lice i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne ostvaruju prihode, izuzev prihoda od zemljišta koje je predmet oporezivanja.“.
St. 6. i 7. brišu se.
Član 10.
U članu 14. stav 1. reči: „pravo svojine i druga“ brišu se, a posle reči: „člana 2.“ dodaju se reči: „stav 1. tač. 1) do 5)“.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Porez na nasleđe i poklon iz stava 1. ovog člana plaća se i na nasleđe i poklon prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tačka 6) ovog zakona, nezavisno od površine nasleđene ili na poklon primljene nepokretnosti.“.
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči: „motornom vozilu,“ reč: „odnosno“ briše se, a posle reči: „objektu,“ dodaju se reči: „odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog,“.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5, menja se i glasi:
„Upotrebljavano motorno vozilo, upotrebljavani plovni objekat, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik, odnosno za koje je bilo izdato uverenje ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upotrebu, na teritoriji Srbije i Crne Gore.“.
Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:
„Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 4. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.“.
Dosadašnji st. 6. i 7. brišu se.
Član 11.
U članu 15. stav 1. reči: „stav 1.“ zamenjuju se rečima: „st. 1. i 2.“.
U stavu 2. broj: „2“ zamenjuje se brojem: „3“, a reči: „ove ili druge republike“ zamenjuju se rečima: „Srbije i Crne Gore“.
U stavu 3. broj: „2“ zamenjuje se brojem: „3“.
Član 12.
U članu 17. stav 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „osim kada je naslednik odnosno poklonoprimac lice koje je po odredbama ovog zakona oslobođeno obaveze plaćanja poreza na nasleđe i poklon .“.
U stavu 4. broj: „2.“ zamenjuje se brojem: „3.“.
U stavu 5. reč: „poklon,“ briše se, posle reči: „nasleđivanje“ dodaju se reči: „ili poklon stvari, prava ili novca“, a reči: „svojine ili drugih prava“ brišu se.
Član 13.
U članu 19. stav 1. broj: „200.000“ zamenjuje se brojem: „300.000“ na sva tri mesta, a broj: „6.000“ zamenjuje se brojem: „9.000“.
Član 14.
U članu 20. broj: „2.“ zamenjuje se brojem: „3.“, a broj: „6.000“ zamenjuje se brojem: „9.000“.
Član 15.
U članu 21. stav 1. tačka 2) reči: „pet godina“ zamenjuju se rečima: „jednu godinu“.
Tačka 5) menja se i glasi:
„5) fond i fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani;“.
Tačka 7) briše se.
U tački 8) reč: „zakonski“ briše se, a posle reči: „naslednik“ dodaju se zapeta i reči: „odnosno poklonoprimac“.
U tački 10) posle reči: „po osnovu“ dodaju se reči: „zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno“.
Tačka 11) menja se i glasi:
„11) se na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije.“.
Član 16.
U članu 22. reči: „Poreski obveznik ima pravo da porez“ zamenjuju se rečju: „Porez“, reči: „umanji za iznos prethodno“ zamenjuju se rečima: „umanjuje se za iznos“, a posle reči: „istog“ dodaju se reči: „ostavioca, odnosno“.
Član 17.
U članu 23. tačka 1) posle reči: „člana 2.“ dodaju se reči: „stav 1. tač. 1) do 5)“.
U tački 4) reč: „odnosno“ briše se, a tačka i zapeta na kraju zamenjuju se zapetom i dodaju reči: „odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog;“.
U tački 5) reč: „trajnog“ briše se, posle reči: „gradskog“ dodaju se reči: „odnosno javnog ili ostalog“, a reči: „koji vrši opština fizičkom ili pravnom licu radi izgradnje objekta“ zamenjuju se rečima: „nezavisno od njegove površine;“.
Tačka 6) briše se.
Član 18.
U članu 24. tačka 3) menja se i glasi:
„3) prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.“.
Član 19.
Posle člana 24. dodaje se član 24a, koji glasi:
„Član 24a
Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.“.
Član 20.
U članu 25. stav 2. reč: „gradsko“ briše se.
Član 21.
U članu 27. stav 2. broj: „10“ zamenjuje se brojem: „20“, reč: „ugovora“ zamenjuje se rečima: „poreske prijave podnete u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. ovog zakona, odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos,“.
Stav 3. briše se.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reči: „st. 2. i 3“ zamenjuju se rečima: „stava 2.“.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: „do 6)“ zamenjuju se rečima: „i 5)“.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 6, broj: „6.“ zamenjuje se brojem: „5.“.
Član 22.
U članu 30, posle tačke 1), dodaju se tač. 1a) i 1b), koje glase:
„1a) na prenos prava iz člana 23. tač. 1) i 7) ovog zakona na poljoprivrednom i šumskom zemljištu – 2,5%;
1b) na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu – 2,5%;“.
Član 23.
U članu 31. stav 1. tačka 1) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se zapetom i dodaju reči: „u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;“.
U tački 4) reči: „odnosno stanu“ zamenjuju se rečima: „ili stanu, srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava“.
U tački 6) posle reči: „izdržavanja“ reč: „koji“ zamenjuje se rečima: „- bračnog druga, odnosno lice koje“.
Tačka 9) briše se.
Posle tačke 9) dodaju se tač. 9a) i 9b), koje glase:
„9a) na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. ili 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine;
9b) na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije, u funkciji upravljanja deviznim rezervama za potrebe države;“.
U tački 10) posle reči: „po osnovu“ dodaju se reči: „zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno“.
Tačka 11) menja se i glasi:
„11) na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije;“.
Posle tačke 11) dodaje se tačka 12), koja glasi:
„12) na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika, odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku, u skladu sa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.“.
U stavu 3. reč: „odnosno“ briše se, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu.“.
Član 24.
U članu 32. stav 1. reči: „i po postupku određenim“ zamenjuju se rečju: „određen“.
Stav 2. menja se i glasi:
„U pogledu načina utvrđivanja, postupka po pravnim lekovima, načina i rokova plaćanja poreza, kamate, povraćaja poreza, zastarelosti naplate, prinudne naplate, kaznenih odredaba i ostalog što nije posebno uređeno ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.“.
Član 25.
U članu 34. stav 1. posle reči: „prijavu,“ dodaju se reči: „sa tačnim podacima,“.
U stavu 6. posle reči: „nalazi“ zapeta i reči: „a za imovinu iz člana 3. ovog zakona – poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište“ brišu se.
Član 26.
U članu 35. stav 1. posle reči: „prijavu,“ dodaju se reči: „sa tačnim podacima,“.
U stavu 3. broj: „2.“ zamenjuje se brojem: „3.“.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Ako obveznik iz st. 2. i 3. ovog člana nema prebivalište ili sedište u Republici, prijava se podnosi poreskom organu u opštini u kojoj je ostavilac, odnosno poklonodavac imao, odnosno ima prebivalište ili sedište.“.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, broj: „2.“ zamenjuje se brojem: „3.“.
Član 27.
U članu 36. stav 1. posle reči: „prijavu,“ dodaju se reči: „sa tačnim podacima,“, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči:“osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona.“.
U stavu 2. posle reči: „nepokretnosti“ zapeta i reči: „a u slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava – poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište“ brišu se.
Stav 3. menja se i glasi:
„U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava – prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište, a ako obveznik nema prebivalište ili sedište u Republici, prijava se podnosi poreskom organu u opštini u kojoj sticalac prava ima prebivalište, odnosno sedište.“.
Član 28.
U članu 37. stav 2. reč: „opštinski“ briše se.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) dužan je da Poreskoj upravi dostavi podatke o obavljenom prenosu hartija od vrednosti bez naknade, odnosno prenosu za koji se naknada ne isplaćuje u novcu, u roku od deset dana od dana izvršenog prenosa.“.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reč: „Berza,“ briše se.
Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4, dodaje se stav 5, koji glasi:
„Podatke iz stava 3. ovog člana i način njihovog dostavljanja bliže određuje ministar finansija.“.
Član 29.
Posle člana 38. dodaje se novi član 38a, koji glasi:
„Član 38a
Upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.“.
Član 30.
U članu 39. dodaje se novi stav 1, koji glasi:
„Porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem nadležnog poreskog organa, osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona.“.
Dosadašnji stav 1. postaje stav 2.
Posle dosadašnjeg stava 2, koji postaje stav 3, dodaje se stav 4. koji glasi:
„Razliku između poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa i akontaciono uplaćenog poreza za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, obveznik je dužan da uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze.“.
Član 31.
Posle člana 39. dodaje se novi član 39a, koji glasi:
„Član 39a
Kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz naknadu u novcu, u Centralnom registru, istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra, izuzetno od odredbe člana 40. ovog zakona, porez na prenos apsolutnih prava plaća se po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava, bez umanjenja za naknade koje obveznik plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom, kao poreske osnovice.
Centralni registar, za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava, za svakog obveznika poreza na prenos apsolutnih prava, u ime i za račun obveznika, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih prihoda porez iz stava 1. ovog člana, u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na finansijskom tržištu vršili usluge poreskog obveznika.
Za poslove iz st. 1. i 2. ovog člana Centralni registar od obveznika može naplatiti proviziju, u skladu sa aktima Centralnog registra, na koja prethodnu saglasnost daje republička organizacija nadležna za davanje saglasnosti na akte Centralnog registra, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.“.
Član 32.
Član 43. menja se i glasi:
„Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Centralni registar ako ne obračuna, ne obustavi i ne uplati ili pogrešno obračuna porez po odbitku iz člana 39a ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u Centralnom registru, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.“.
Član 33.
U članu 44. broj: „500“ zamenjuje se brojem: „5.000“, a broj: „10.000“ zamenjuje se brojem: „50.000“.
U tački 2) posle reči: „porezu“ dodaju se reči: „na nasleđe i poklon, odnosno“, a reči:“člana 38.“ zamenjuju se rečima:“člana 38a“.
Član 34.
Obveznicima poreza na imovinu, osim poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, koji nadležnom poreskom organu nisu podneli, odnosno nisu na propisani način podneli poresku prijavu, a kojima nije utvrđena poreska obaveza, neće se utvrđivati porez za obaveze nastale po tom osnovu do 31. decembra 2004. godine, niti protiv njih pokretati prekršajni postupak, ako poresku prijavu podnesu nadležnom poreskom organu, na propisanom obrascu, do 31. januara 2005. godine.
Član 35.
Za prenos hartija od vrednosti uz naknadu u novcu, izvršen do 31. decembra 2004. godine, poreska prijava se podnosi i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje i plaća na način i po postupku uređenom propisima koji su bili na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.
Član 36.
Odredbe čl. 1. do 9, člana 10. st. 6. i 7, člana 15. stav 3, čl. 18. i 19, člana 23. stav 4, člana 25. stav 2, člana 27. stav 1, člana 28. st. 2. i 3. i čl. 31. i 32. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2005. godine.
Član 37.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tač. 4. i 10. Ustava Republike Srbije, prema kome se Republika ovlašćuje da uređuje i obezbeđuje, između ostalog, finansijski sistem, odnosno finansiranje ostvarivanja svojih prava i dužnosti utvrđenih Ustavom i zakonom.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona sastoje se, pre svega, u potrebi usaglašavanja oporezivanja nasleđivanja, poklanjanja i prenosa uz naknadu apsolutnih prava koje se uređuje Zakonom o porezima na imovinu, sa oporezivanjem isporuka dobara i pružanja usluga koje se uređuje propisima o porezu na dodatu vrednost. Donošenjem ovog zakona stvara se osnov da se porezom na nasleđe i poklon odnosno porezom na prenos apsolutnih prava ne oporezuje prenos na koji se plaća porez na dodatu vrednost, kako bi se isključila mogućnost dvostrukog oporezivanja.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje poreski postupak za sve poreske oblike, te je odredbe Zakona o porezima na imovinu kojima je uređen postupak potrebno usaglasiti i sa osnovnim poreskim proceduralnim zakonom.
Takođe, vrši se usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji, imajući u vidu građevinsko zemljište kao predmet oporezivanja, odnosno vrste tog zemljišta uređene Zakonom o planiranju i izgradnji.
Radi podsticanja tržišta kapitala i vlasničkog restrukturiranja preduzeća, predlaže se:
ukidanje oporezivanja prava svojine na akcijama izdatim na ime i na udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću porezom na imovinu u tzv. «statici»;
uvođenje poreskog oslobođenja na prenos apsolutnih prava, odnosno na nasleđe i poklon, dužničkih hartija od vrednosti (čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije),
pojednostavljenje postupka utvrđivanja i naplate poreza na prenos apsolutnih prava, po osnovu prenosa hartija od vrednosti uz naknadu u novcu. Naime, predlaže se da se porez po ovom osnovu plaća po odbitku, a obračun, obustavu i uplatu poreza vrši Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, istovremeno sa saldiranjem novca. Na taj način, smanjuje se administriranje Poreske uprave i troškovi koje ono uzrokuje, a povećava finansijska disciplina;
uvođenje poreskog oslobođenja na prenos apsolutnih prava na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, sa tog subjekta na kupca imovine.
Radi još doslednijeg pristupa u raspodeli poreskog tereta srazmerno ekonomskoj snazi obveznika, predlaže se da se:
kod poreza na imovinu u tzv. «statici», za obveznike čija je poreska osnovica preko 30.000.000 dinara a porez plaćaju po progresivnoj poreskoj stopi, poreska stopa od 2% zameni poreskom stopom od 3%;
kod poreza na imovinu u tzv. «statici», poveća neoporezivi iznos poreske osnovice za sve nepokretnosti jednog obveznika (sa 250.000 na 400.000 dinara);
kod poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava proširi predmet oporezivanja na upotrebljavane vazduhoplove na sopstveni pogon;
kod poreza na nasleđe i poklon izvrši izmena visine poreske osnovice na koju naslednici odnosno poklonoprimci koji se u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu, plaćaju porez po stopi od 3% odnosno 5%. Izmenom se stvara osnov da ta lica na osnovicu do 300.000 dinara (umesto na sadašnju do 200.000 dinara) porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 3%, dok se na osnovicu preko tog iznosa porez i dalje plaća po stopi od 5%;
poveća neoporezivi iznos poklona sa 6.000 dinara na 9.000 dinara;
stopa poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim: motornim vozilima, plovnim objektima i vazduhoplovima, smanji sa 5% na 2,5%.
Kao podsticajna mera obavljanju i razvoju poljoprivrede, predlaže se da se:
– stopa poreza na prenos apsolutnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu smanji sa 5% na 2,5%;
– dužina trajanja zajednice života između naslednika i ostavioca, odnosno poklonoprimca i poklonodavca (koji se nalaze u drugom naslednom redu), kao uslov za ostvarivanje prava na oslobođenje od poreza na nasleđe i poklon imovine koja služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, smanji sa pet na jednu godinu.
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Sl. glasnik RS“, br. 76/91…33/04), uvode samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod, i izmene i dopune tih elemenata mogu se vršiti samo zakonom. To je razlog što nisu razmatrane druge mogućnosti za rešavanje ovih pitanja.
III SADRŽINA ZAKONA
Uz član 1. Predlaže se usaglašavanje vrsta građevinskog zemljišta kao predmeta oporezivanja porezom na imovinu u tzv. „statici“ sa zakonom kojim su uređeni planiranje i izgradnja, kao i preciziranje predmeta oporezivanja u odnosu na zakup stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje.
Uz čl. 2. i 6. Predlaže se da pravo svojine na akcije na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću prestaje da bude predmet oporezivanja porezom na imovinu u tzv. statici. U tom smislu, predlaže se i brisanje odredbe kojom je uređena osnovica poreza na imovinu na to pravo.
Uz član 3. U vezi sa predloženom izmenom predmeta oporezivanja u članu 2. Zakona, predlaže se da se odredba kojom je uređen obveznik poreza na imovinu za pravo svojine na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću, zameni odredbom kojom se precizira obveznik poreza na prava na nepokretnosti na kojoj je imalac prava nepoznat ili nije određen.
Naime, poreski obveznik principijelno imalac prava svojine. U određenim slučajevima kada se nisu stekli uslovi za sticanje prava svojine, precizira se da je obveznik korisnik nepokretnosti. Ovakva formulacija je i logična posledica odredbe člana 10. Zakona po kojoj obaveza po osnovu poreza na imovinu principijelno nastaje danom sticanja prava, odnosno drugim danom uređenim članom 10. Zakona (danom početka korišćenja, osposobljavanja, izdavanja upotrebne dozvole ili omogućavanjem korišćenja imovine na drugi način).
Uz član 4. Predlaže se da se visina stope amortizacije za koju se umanjuje tržišna vrednost nepokretnosti, kao osnovica poreza na imovinu, uredi ovim zakonom.
Uz član 5. Predlaže se preciziranje poreske osnovice u smislu da je, kada se određuje u odnosu na katastarski prihod – to prihod prema poslednjem podatku organizacije nadležne za poslove katastra na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, a kada je čini vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama obveznika – to vrednost sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.
Uz član 7. Predlaže se pravnotehničko usklađivanje sa članom 6. ovog zakona i sa Zakonom o ministarstvima.
Uz član 8. Za obveznike poreza na imovinu u tzv. statici, koji porez plaćaju primenom progresivne stope a čija je osnovica ovog poreza preko 30.000.000 dinara, predlaže se izmena visine poreske stope od 2% stopom od 3%.
Na ovaj način se poreski teret raspoređuje progresivnije ekonomskoj snazi obveznika.
Ujedno se vrši pravnotehničko usklađivanje sa članom 2. ovog zakona (brisanje poreske stope za pravo svojine na akcijama na ime i udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću).
Uz član 9. Predlažu se izmene i dopune poreskih oslobođenja, pri čemu su osnovni pravci sledeći:
– vrši se usaglašavanje oslobođenja propisanog za građevinsko zemljište sa vrstama tog zemljišta uređenih Zakonom o planiranju i izgradnji;
– predlaže se povećanje neoporezivog iznosa ukupne poreske osnovice za prava na nepokretnostima jednog obveznika (imajući u vidu da od donošenja Zakona taj iznos nije menjan), tako da umesto 250.000 iznosi 400.000 dinara;
– predlaže se da se umesto poreskog oslobođenja na prava na nepokretnosti koje se koriste za prosvetne, kulturne, naučne, socijalne, zdravstvene, humanitarne ili sportske svrhe, nezavisno od obveznika, uvede poresko oslobođenje na prava na nepokretnosti direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava;
– predlaže se i pravnotehničko usklađivanje sa članom 2. ovog zakona (brisanje poreskih oslobođenja propisanih za pravo svojine na akcije izdate na ime i udele u društvu sa ograničenom odgovornošću);
– preciziraju se pojedini osnovi za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja poreza.
Uz član 10. Predlaže se usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon sa:
– oporezivanjem isporuka dobara i pružanja usluga koje se uređuje propisima o porezu na dodatu vrednost, kako bi se isključila mogućnost dvostrukog oporezivanja po istom osnovu. Naime, predlaže se da se poklonom ne smatra prenos bez naknade na koji se plaća porez na dodatu vrednost;
– Zakonom o planiranju i izgradnji, tako što se precizira predmet oporezivanja imajući u vidu vrste zemljišta koje mogu biti predmet prenosa, pa i predmet oporezivanja po tom osnovu.
Predlaže se i proširenje predmeta oporezivanja ovim poreskim oblikom u odnosu na upotrebljavane vazduhoplove na sopstveni pogon (osim državnih), čime se stvara osnov za ravnopravan poreski tretman prenosa bez naknade upotrebljavanih vazduhoplova sa prenosom upotrebljavanih motornih vozila odnosno upotrebljavanih plovnih objekata.
Uz član 11. Predlaže se i pravnotehničko usklađivanje sa nazivom državne zajednice i izmenama i dopunama predloženim članom 10. ovog zakona.
Uz član 12. Predlaže se da se nastanak poreske obaveze na nasleđe i poklon nepokretnosti na kojoj je konstituisano pravo plodouživanja ne vezuje za dan prestanka tog prava za naslednike odnosno poklonoprimce koji su po odredbama Zakona oslobođeni obaveze plaćanja poreza na nasleđe i poklon.
Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje sa izmenama i dopunama u članu 10. ovog zakona.
Uz čl. 13. i 14. Predlaže se izmena iznosa poreske osnovice na koju naslednici odnosno poklonoprimci, koji se u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja, plaćaju porez na nasleđe i poklon, po stopi od 3%. U tom smislu će ova lica po stopi od 3% plaćati porez na nasleđe i poklon na poresku osnovicu do 300.000 dinara (a preko tog iznosa po stopi od 5%). Po sadašnjem zakonskom rešenju porez na nasleđe i poklon po stopi od 5% ova lica plaćaju na osnovicu preko 200.000 dinara.
Takođe, predlaže se visina neoporezivog iznosa nasleđa odnosno poklona od 9.000 dinara (umesto sadašnjih 6.000 dinara), čime se vrši određeno smanjenje poreskog tereta licima manje ekonomske snage.
Uz član 15. Predlaže se smanjivanje (sa pet na jednu godinu) dužine trajanja zajednice života između naslednika i ostavioca, odnosno poklonoprimca i poklonodavca (koji se nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja) – za ostvarivanje prava na oslobođenje od poreza na nasleđe i poklon, koje za predmet ima imovinu koja služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti.
Na ovaj način stvorio bi se osnov za ravnopravniji poreski tretman nasleđa i poklona imovine koja služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, sa nasleđem odnosno poklonom jednog stana, obzirom da je i u tom slučaju zajednica života od najmanje godinu dana (pre smrti ostavioca odnosno pre prijema poklona) jedan od uslova za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje. Ujedno se daje i fiskalni podsticaj obavljanju poljoprivredne delatnosti.
Takođe, precizira se da se ovaj porez ne plaća na imovinu koja služi za namene za koje se obrazuju fondovi ili fondacije, samo za slučaj kada je sticalac prava fond ili fondacija.
Precizira se da Republika Srbija na prenos prava bez naknade ne plaća porez na nasleđe i poklon, nezavisno od toga da li je osnov prenosa nasleđe ili poklon.
Kao podsticaj razvoju tržišta hartija od vrednosti, predlaže se da se poreska oslobođenja prošire na prenos bez naknade dužničkih hartija od vrednosti čiji je emitent Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
Takođe, predlaže se ukidanje poreskih oslobođenja za upotrebljavana motorna vozila odnosno upotrebljavane plovne objekte koja su se ostvarivala u slučajevima uređenim propisima o porezu na promet (obzirom da se ti propisi primenjuju do 1. januara 2005. godine).
Uz član 16. Predlaže se da se pravo na poreski kredit može ostvariti za iznos plaćenog poreza ne samo na poklonjenu imovinu od istog poklonodavca, već i na nasleđenu imovinu od istog ostavioca (npr. po osnovu dopunskog rešenja o nasleđivanju naknadno pronađene imovine).
Uz čl. 17. – 19. Predloženom dopunom stava 1. tačke 1) ovog člana precizira se predmet oporezivanja kod prenosa uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima.
Dopunom u tački 4) predlaže se proširivanje predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava uz naknadu i na upotrebljavane vaduhoplove na sopstveni pogon, osim državnih. Na taj način stvara se osnov za ravnopravan poreski tretman sa upotrebljavanim motornim vozilima i plovnim objektima kada se prenose uz naknadu. Naime, na prenos uz naknadu upotrebljavanih motornih vozila i plovnih objekata porez na prenos apsolutnih prava se, principijelno, plaća.
Usaglašava se postojeće zakonsko rešenje sa propisima o planiranju i izgradnji, čime je obuhvaćeno i zakonsko rešenje iz tačke 6), što je razlog da se predlaže njeno brisanje.
Predlaže se da se prenosom uz naknadu, ne smatra (što znači i porez na prenos apsolutnih prva ne plaća) prenos apsolutnih prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, čime se otklanja mogućnost dvostrukog oporezivanja (porezom na dodatu vrednost i porezom na prenos apsolutnih prava) po istom osnovu.
Uz član 20. Predlaže se pravnotehničko usaglašavanje sa odredbama čl. 17. i 18. ovog zakona.
Uz član 21. Predlaže se da poreski organ, ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne vrednosti, može poresku osnovicu poreza na prenos apsolutnih prava, utvrditi u roku od 20 dana od dana prijema ugovora (bez donošenja posebnog rešenja za slučaj da nije u mogućnosti da poresku osnovicu utvrdi u roku od 10 dana).
Na taj način se smanjuje suvišno administriranje i troškovi postupka koje ono uzrukuje, a rok za postupanje poreskog organa u smislu ove oredbe čini primerenijim.
Istovremeno, predlaže se preciziranje momenta od koga počinje da teče rok (od 20 dana) za utvrđivanje poreske osnovice u visini tržišne vrednosti.
S tim u vezi, predlažu se pravnotehničke izmene u ovom članu.
Uz član 22. Predlaže se smanjenje stope poreza na prenos apsolutnih prava sa 5% na 2,5%, kada su predmet prenosa poljoprivredno i šumsko zemljište, upotrebljavana motorna vozila, upotrebljavani plovni objekti ili upotrebljavani vazduhoplovi.
Uz član 23. Predlaže se proširenje poreskih oslobođenja na prenos apsolutnih prava u odnosu na:
– prenos dužničkih hartija od vrednosti (obveznice i dr.) i na primarnom i na sekundarnom tržištu, kada je emitent Republika, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, čime se daje fiskalni podsticaj razvoju tržišta hartija od vrednosti;
– prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije, u funkciji upravljanja deviznim rezervama za potrebe države;
– prenos apsolutnih prava na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije, sa subjekta privatizacije na kupca imovine, čime se daje fiskalni podsticaj vlasničkoj transformaciji preduzeća, nezavisno od predmeta privatizacije (kapital ili imovina, odnosno njen deo). Ujedno se stvara osnov za ravnopravan fiskalni tretman svih oblika privatizacije, obzirom da je prenos hartija od vrednosti u postupku privatizacije, sa emitenta na sticaoca, oslobođen plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava;
– uspostavljanje svojine na zemljištu, odnosno prava korišćenja na zemljištu, po propisima o planiranju i izgradnji, ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku, obzirom da je nepravično da restitucija ranijih prava fiskalno optereti lica u čiju se korist vrši;
– prenos imovine bračnom drugu kao davaocu doživotnog izdržavanja, ne samo kada se u odnosu na bračnog druga – primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu (kako je po sadašnjem zakonskom rešenju), već nezavisno od naslednog reda.
Predlaže se ukidanje poreskih oslobođenja za upotrebljavana motorna vozila odnosno upotrebljavane plovne objekte, koja su se ostvarivala u slučajevima uređenim propisima o porezu na promet (koji se primenjuju do 1. januara 2005. godine).
Preciziraju se postojeća oslobođenja po osnovu:
– prenosa imovine radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, samo kada se vrši u skladu sa zakonom kojim je uređen poreski postupak i poreska administracija;
– otkupa stana od strane fizičkog lica, u smislu da se poresko oslobođenje ostvaruje srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava.
Uz član 24. Predlaže se usaglašavanje poreskog postupka sa zakonom kojim su uređeni poreski postupak i poreska administracija.
Uz član 25. Predlaže se usaglašavanje sa članom 2. ovog zakona tj. brisanje norme kojom je uređena mesna nadležnost poreskog organa za utvrđivanje i naplatu poreza na imovinu u tzv. „statici“ na pravo svojine na akcije na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću, obzirom da to pravo prestaje da bude predmet oporezivanja porezom na imovinu.
Uz čl. 26. i 27. Predlaže se dogradnja sadašnjeg zakonskog rešenja uređivanjem mesne nadležnosti poreskog organa za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon, odnosno poreza na prenos apsolutnih prava koji za predmet ima pokretnu stvar, za slučaj da obveznik nema prebivalište odnosno sedište u Republici.
U cilju usaglašavanja sa zakonom kojim je uređen poreski postupak i poreska administracija (prema kome obrazac poreske prijave propisuje ministar), predlaže se brisanje odredbe kojom je uređeno ovlašćenje za uređivanje sadržine poreskih prijava.
Ujedno se vrši pravnotehničko usaglašavanje sa predloženim izmenama predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon iz člana 10. ovog zakona i načinom utvrđivanja i plaćanja poreza predloženim članom 30. ovog zakona, kao i preciziranje zakonskog rešenja u smislu da obveznik podnosi poresku prijavu sa tačnim podacima.
Uz član 28. Imajući u vidu nadležnosti Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom kojim su uređeni tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, predlaže se da umesto Berze, Centralni registar poreskom organu dostavlja podatke o obavljenom prenosu hartija od vrednosti (kada se porez ne plaća po odbitku).
Uz član 29. Predlaže se da se upis prava na nepokretnosti u propisanim javnim evidencijama (zemljišnim, katastarskim knjigama …) vrši uz dokaz o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.
Uz član 30. Precizira se zakonsko rešenje u smislu da se porezi na imovinu utvrđuju rešenjem i uređuje rok u kome je obveznik dužan da uplati razliku između poreza uređenog rešenjem poreskog organa i akontaciono plaćenog poreza.
Uz čl. 31 i 35. U funkciji ekonomičnosti postupka, smanjenja administriranja i troškova koji s tim u vezi proizilaze, kao i povećanja efikasnosti naplate, predlaže se da se od 01. januara 2005. godine porez na prenos apsolutnih prava plaća po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava na hartijama od vrednosti, za koji se naknada isplaćuje u novcu, a prenos vrši u Centralnom registru istovremeno sa saldiranjem novca. Za poreske obaveze nastale do 31. decembra 2004. godine, porez će se utvrđivati na sadašnji način.
Uz čl. 32. i 33. U skladu sa predloženim izmenama i dopunama iz čl. 28. i 31. ovog zakona, predlažu se odgovarajuće izmene i dopune kaznenih odredaba, kao i brisanje odgovarajućih kaznenih odredaba za radnje koje su sankcionisane zakonom kojim su uređeni poreski postupak i poreska administracija.
Uz član 34. Predlaže se da se protiv obveznika koji nisu prijavili svoju imovinu za oporezivanje a to učine do 31. januara 2005. godine, neće pokretati prekršajni postupak niti će im se za obaveze nastale po tom osnovu do 31. decembra 2004. godine utvrđivati porez na imovinu u tzv. statici.
Ova mera predlaže se izuzetno, kao podsticaj obveznicima da prijave svoju imovinu za oporezivanje, ako iz neznanja ili iz drugih razloga to nisu učinili, iako su u skladu sa Zakonom na to obavezni.
Uz čl. 36. i 37. Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Predlaže se da se odredbe Zakona kojima se uređuje porez na imovinu u tzv. statici (koji se utvrđuje na godišnjem nivou), usklađuje oporezivanje poklona i prenosa apsolutnih prava sa porezom na dodatu vrednost (koji propisi se primenjuju od 1.01.2005. godine) i odredbe kojom se uređuje plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava po odbitku primenjuju od 1.01.2005. godine.
IV PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivati posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V FINANSIJSKI EFEKAT PREDLOŽENIH MERA
Očekuje se da će po osnovu ukidanje oporezivanja prava svojine na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću porezom na imovinu u tzv. statici, imati efekat na smanjenje prihoda u 2005. godini oko 430.000.000 dinara.
Međutim, predloženom izmenom obezbeđuje se fiskalno rasterećenje obveznika poreza po ovom osnovu (fizičkih i pravnih lica), što zajedno sa predloženim proširenjem poreskih oslobođenja u odnosu na prenos dužničkih (državnih) hartija od vrednosti, prenos državnih obveznica drugih država koje vrši Narodna banka Srbije, prenos imovine subjekta privatizacije u postupku privatizacije i dr. predstavlja stimulativni efekat u pogledu razvoja prometa hartija od vrednosti, razvoja finansijskih tržišta, podsticaj daljoj privatizaciji, odnosno doprinos održavanju deviznih rezervi države odnosno likvidnosti . U tom smislu, očekuje se da bi efekti smanjenja budžetskih prihoda bili relativno zanemarljivi u odnosu na buduće indirektne efekte kroz oporezivanje po drugim osnovama učesnika u prometu hartija od vrednosti, odnosno učesnika u privatizaciji.
Takođe, očekuje se da će predloženo rešenje po kome oporezivanju porezom na poklon i porezom na prenos apsolutnih prava ne podležu prenosi na koje se plaća porez na dodatu vrednost, imati za posledicu ostvarenje umanjenih prihoda po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na poklon, ali će se ostvariti odgovarajući efekat kroz oporezivanje porezom na dodatu vrednost.
VI RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON
STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA
Naročito opravdan razlog da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, u smislu odredbe člana 120. Ustava Republike Srbije, sadržan je u potrebi donošenja podzakonskog akta na osnovu ovlašćenja iz člana 28. ovog zakona, kao i potrebi da se predložena rešenja u vezi sa oporezivanjem imovine u tzv. statici primene od 1. januara 2005. godine, s obzirom da se porez po ovom osnovu utvrđuje na godišnjem nivou. Obzirom da se izmenama i dopunama zakona vrši usklađivanje oporezivanja nasleđa i poklona i prenosa apsolutnih prava sa zakonom kojim je uređen porez na dodatu vrednost (koji se primenjuje od 1. januara 2005. godine), potrebno je da se i ova zakonska rešenja primene od 1. januara 2005. godine.
ODREDBE ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU
ČIJE SE IZMENE I DOPUNE VRŠE
Član 2.
Porez na imovinu plaća se na sledeća prava na nepokretnosti:
1) pravo svojine;
2) pravo plodouživanja;
3) pravo upotrebe i pravo stanovanja;
4) pravo vremenskog korišćenja (tajm-šering);
5) pravo dugoročnog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, ZA PERIOD DUŽI OD JEDNE GODINE ILI NA NEODREĐENO VREME;
6) pravo korišćenja gradskog građevinskog, ODNOSNO JAVNOG GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA ILI OSTALOG GRAĐEVINSKOG zemljišta U DRŽAVNOJ SVOJINI, površine preko 10 ari.
Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, ODNOSNO NjIHOVI DELOVI.
U slučaju kad na nepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. tač. 2) do 6) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine.
Član 3.
Porez na imovinu plaća se i na pravo svojine:
1) na akcije izdate na ime;
2) na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću.
Član 4.
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 2. ovog zakona je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. ovog zakona na istoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu .
U slučaju kad je nepokretnost, koju je stekla i koristi javna služba (javno preduzeće, ustanova) i druga organizacija čiji je osnivač Republika, odnosno preduzeće i druga organizacija ulaganjem državnog kapitala, u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti.
Obveznik poreza na imovinu na prava iz člana 3. ovog zakona je pravno i fizičko lice – rezident Republike Srbije, koje je imalac tog prava.
KADA JE IMALAC PRAVA NA NEPOKRETNOSTI IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA NEPOZNAT ILI NIJE ODREĐEN, OBVEZNIK POREZA NA IMOVINU JE KORISNIK NEPOKRETNOSTI.
U pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Član 5.
Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti, osim poljoprivrednog i šumskog zemljišta, gde poreski obveznik ne vodi poslovne knjige, je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ, s tim što se ona svake godine umanjuje za amortizaciju propisanu nomenklaturom sredstava za amortizaciju PO STOPI OD 1,5% PRIMENOM PROPORCIONALNE METODE, a najviše do 70%.
Za nepokretnost izgrađenu u toku godine, za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, osnovica poreza je tržišna vrednost odgovarajuće nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.
Član 7.
Osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta, u smislu ovog zakona, je petostruki iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta, PREMA POSLEDNjEM PODATKU ORGANIZACIJE NADLEŽNE ZA POSLOVE KATASTRA NA DAN 31. DECEMBRA GODINE KOJA PRETHODI GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE I PLAĆA POREZ NA IMOVINU.
Osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta i drugih nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama, u skladu sa propisima, SA STANjEM NA DAN 31. DECEMBRA GODINE KOJA PRETHODI GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE I PLAĆA POREZ NA IMOVINU.
Član 8.
Osnovica poreza na imovinu kod akcija izdatih na ime i udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, gde je poreski obveznik pravno lice, je vrednost kapitala iskazana u njegovim poslovnim knjigama, utvrđena u skladu sa propisima, na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.
Osnovica poreza na imovinu iz stava 1. ovog člana, gde je poreski obveznik fizičko lice, je vrednost kapitala koji poseduje na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, prema podacima pravnog lica u kome poseduje kapital, koju na zahtev vlasnika pismeno potvrđuje pravno lice u kome poseduje kapital.
Vrednost kapitala iz st. 1. i 2. ovog člana je njegova ukupna vrednost korigovana za revalorizacije, rezerve koje se uključuju u trajni kapital i iznos gubitka prema podacima pravnog lica – društva u kome poseduje kapital sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.
Član 9.
Način utvrđivanja poreske osnovice iz čl. 5. do 8. 7. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija i ekonomije.
Član 11.
Stope poreza na imovinu iznose:
1) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – 0,40%;
2) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige:
Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza do 6.000.000 dinara 0,40% od 6.000.000 do 15.000.000 dinara 24.000 dinara + 0,80% na iznos preko 6.000.000 dinara od 15.000.000 do 30.000.000 dinara 96.000 dinara + 1,50% na iznos preko 15.000.000 dinara preko 30.000.000 dinara 321.000 dinara + 2% 3% na iznos preko 30.000.000 dinara.
3) na prava na akcijama izdatim na ime i udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću – 0,25%.
Član 12.
Porez na imovinu ne plaća se na prava na nepokretnosti IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA:
1) u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi, organizacije i službe jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, KAO I DIREKTNI I INDIREKTNI KORISNICI BUDžETSKIH SREDSTAVA PREMA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE BUDžETSKI SISTEM, ODNOSNO NA DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI PREMA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU SREDSTVA U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE;
2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;
3) u svojini TRADICIONALNIH CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA (SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA, ISLAMSKA ZAJEDNICA, KATOLIČKA CRKVA, SLOVAČKA EVANGELIČKA CRKVA A.V., JEVREJSKA ZAJEDNICA, REFORMATSKA HRIŠĆANSKA CRKVA I EVANGELIČKA HRIŠĆANSKA CRKVA A.V.) verskih organizacija, koje su namenjene i koriste se za obavljanje verskih obreda;
4) koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – „- NA NEPOKRETNOSTI U CELINI, ODNOSNO NA POSEBNE DELOVE, KOJI SLUŽE ZA OVE NAMENE;
5) koje se koriste za prosvetne, kulturne, naučne, socijalne, zdravstvene, humanitarne ili sportske svrhe;
6) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina, računajući od početka privođenja nameni;
7) puteve, lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane (vodoustave), objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda, objekte za zaštitu poljoprivrednog i šumskog zemljišta i druge ekološke objekte;
8) gradsko građevinsko zemljište ODNOSNO JAVNO GRAĐEVINSKO ILI OSTALO GRAĐEVINSKO ZEMLjIŠTE U DRŽAVNOJ SVOJINI, kad ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog imaoca prava OBVEZNIKA), ne prelazi 10 ari;
9) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava, osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod;
10) ekonomske zgrade u poljoprivredi;
11) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa zakonom PROPISIMA NEPOSREDNO služe za obavljanje komunalnih delatnosti.
Porez na imovinu ne plaća imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona OBVEZNIK u slučaju kad ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog imaoca prava OBVEZNIKA ne prelazi iznos od 250.000 400.000 dinara.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.
Trajnim davanjem drugim licima, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.
Porez na imovinu ne plaća obveznik – imalac prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona, koju bez naknade ustupi na korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine, AKO PROGNANO LICE I ČLANOVI NjEGOVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA NE OSTVARUJU PRIHODE, IZUZEV PRIHODA OD ZEMLjIŠTA KOJE JE PREDMET OPOREZIVANjA.
Porez na imovinu na pravo svojine na akcije izdate na ime i na udele u društvima sa ograničenom odgovornošću ne plaća obveznik koji je to pravo stekao u postupku svojinske transformacije odnosno privatizacije, u skladu sa zakonom kojima je uređena svojinska transformacija odnosno privatizacija, pet godina od dana kada je stekao to pravo.
Porez na imovinu iz člana 3. ovog zakona ne plaća ni obveznik u slučaju kad mu ukupna osnovica za tu imovinu ne prelazi iznos od 200.000 dinara.
Član 14.
Porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti iz člana 2. STAV 1. TAČ. 1) DO 5) ovog zakona, koje naslednici, odnosno poklonoprimci nasleđuju, odnosno prime na poklon.
POREZ NA NASLEĐE I POKLON IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE I NA NASLEĐE I POKLON PRAVA NA NEPOKRETNOSTI IZ ČLANA 2. STAV 1. TAČKA 6) OVOG ZAKONA, NEZAVISNO OD POVRŠINE NASLEĐENE ILI NA POKLON PRIMLjENE NEPOKRETNOSTI.
Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, odnosno upotrebljavanom plovnom objektu, ODNOSNO UPOTREBLjAVANOM VAZDUHOPLOVU NA SOPSTVENI POGON OSIM DRŽAVNOG, i druge pokretne stvari.
Porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica.
Upotrebljavano motorno vozilo, odnosno upotrebljavani plovni objekat, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, odnosno plovni objekat, koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
UPOTREBLjAVANO MOTORNO VOZILO, UPOTREBLjAVANI PLOVNI OBJEKAT, ODNOSNO UPOTREBLjAVANI VAZDUHOPLOV, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE MOTORNO VOZILO, PLOVNI OBJEKAT, ODNOSNO VAZDUHOPLOV KOJE JE NAJMANjE JEDANPUT, U SKLADU SA PROPISIMA BILO REGISTROVANO, UPISANO U PROPISANI UPISNIK, ODNOSNO ZA KOJE JE BILO IZDATO UVERENjE ILI POTVRDA O PLOVIDBENOSTI, ODNOSNO DOZVOLA ZA UPOTREBU, NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE.
Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava svojine na pokretnim stvarima iz stava 2. ovog člana licu koje nije u srodstvu sa poklonodavcem, ako se taj prenos, prema zakonu kojim se uređuje oporezivanje prometa, smatra prometom i oporezuje porezom na promet, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.
POKLONOM, U SMISLU OVOG ZAKONA, NE SMATRA SE PRENOS BEZ NAKNADE PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM STVARIMA IZ ST. 1. DO 4. OVOG ČLANA NA KOJI SE PLAĆA POREZ NA DODATU VREDNOST, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE POREZ NA DODATU VREDNOST, NEZAVISNO OD POSTOJANjA UGOVORA O POKLONU.
Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se ni prenos bez naknade prava svojine na pokretnim stvarima iz stava 2. ovog člana koje podležu obaveznoj registraciji, koji se, prema zakonu kojim se uređuje oporezivanje prometa, oporezuje porezom na promet.
Odredbe st. 5. i 6. ovog člana ne primenjuju se kod oporezivanja nasleđa, odnosno poklona prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu odnosno upotrebljavanom plovnom objektu.
Član 15.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon je rezident i nerezident Republike koji nasledi ili na poklon primi pravo iz člana 14. stav 1. I 2. ovog zakona na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 2. 3. ovog zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji ove ili druge republike SRBIJE I CRNE GORE, ili u inostranstvu.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 2. 3. ovog zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike.
Član 17.
Poreska obaveza u odnosu na nasleđe nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.
Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona.
Ako je na nepokretnosti koja je predmet nasleđivanja ili poklona konstituisano pravo plodouživanja, poreska obaveza nastaje danom prestanka tog prava, OSIM KADA JE NASLEDNIK ODNOSNO POKLONOPRIMAC LICE KOJE JE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA OSLOBOĐENO OBAVEZE PLAĆANjA POREZA NA NASLEĐE I POKLON .
Ako se prema zakonu, odnosno rešenju o nasleđivanju prodaja nasleđenih, odnosno na poklon primljenih pokretnih stvari iz člana 14. stav 2. 3. ovog zakona može vršiti samo na osnovu odobrenja nadležnog organa ili po proteku određenog roka, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o dozvoli prodaje, odnosno danom prodaje stvari.
Ako ugovor o poklonu, rešenje o nasleđivanju ili odluka suda nisu prijavljeni u smislu čl. 35. i 37. ovog zakona, ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za poklon, nasleđivanje ILI POKLON STVARI, PRAVA ILI NOVCA ili priznavanje prava svojine ili drugih prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. ovog zakona.
Član 19.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja (u daljem tekstu: nasledni red), porez na nasleđe i poklon plaćaju po sledećim stopama:
Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza do 200.000 300.000 dinara 3% preko 200.000 300.000 dinara 6.000 9.000 dinara + 5% na iznos preko 200.000 300.000 dinara
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 5%.
Član 20.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na novac, prava, odnosno stvari iz člana 14. stav 2. 3. ovog zakona, ukoliko je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 6.000 9.000 dinara.
Član 21.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća:
1) naslednik prvog naslednog reda, bračni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bračni drug poklonodavca;
2) naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda koji nasleđuje, odnosno prima na poklon imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje pet godina JEDNU GODINU pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;
3) naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni, odnosno na poklon primljeni stan, ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona;
4) poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa;
5) pravno lice – na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje se obrazuju fondovi ili fondacije;
5) FOND I FONDACIJA, NA NASLEĐENU ILI NA POKLON PRIMLjENU IMOVINU KOJA SLUŽI ISKLjUČIVO ZA NAMENE ZA KOJE SU FOND I FONDACIJA OSNOVANI;
6) naslednik, odnosno poklonoprimac specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i putničkih automobila za taksi i «rent a kar» koji su posebno označeni;
7) naslednik, odnosno poklonoprimac upotrebljavanih motornih vozila, odnosno upotrebljavanih plovnih objekata, u slučajevima kada se, prema propisima kojima je uređen porez na promet, ne plaća porez na promet novih motornih vozila, odnosno novih plovnih objekata;
8) Republika Srbija kao zakonski naslednik, ODNOSNO POKLONOPRIMAC;
9) se na prenos akcija bez naknade u postupku privatizacije, u skladu sa propisima kojima je uređena privatizacija, sa subjekta privatizacije na sticaoca akcija;
10) se na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu ZAJMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO devizne štednje građana;
11) se na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije.
11) SE NA PRENOS DUŽNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM, ČIJI JE IZDAVALAC REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO NARODNA BANKA SRBIJE.
Ako naslednik, odnosno poklonoprimac iz stava 1. tačka 2) ovog člana promeni zanimanje pre isteka pet godina od dana kada je nasledio, odnosno primio na poklon imovinu, dužan je da o promeni zanimanja podnese prijavu nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana nastanka promene.
U slučaju prestanka obavljanja taksi ili «rent a kar» delatnosti, kao i u slučaju poklona ili otuđenja na drugi način bez naknade putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, poklona odnosno otuđenja, da plati porez na nasleđe i poklon koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.
U slučaju iz stava 2. ovog člana naslednik, odnosno poklonoprimac plaća porez na nasleđe i poklon po stopama iz člana 19. stav 1. ovog zakona.
Član 22.
Poreski obveznik ima pravo da porez POREZ na nasleđe, odnosno na poklon, obračunat na poresku osnovicu iz člana 16. stav 3. ovog zakona, umanji za iznos prethodno UMANjUJE SE ZA IZNOS plaćenog poreza na nasleđe, odnosno na poklon, obračunatog na osnovicu koju čini zbir tržišnih vrednosti prethodno nasleđenih nepokretnosti, prava ili stvari, odnosno primljenih poklona od istog OSTAVIOCA, ODNOSNO poklonodavca.
Član 23.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu:
1) stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. STAV 1. TAČ. 1) DO 5) ovog zakona;
2) prava intelektualne svojine;
3) udela u pravnom licu i hartija od vrednosti;
4) prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, odnosno upotrebljavanom plovnom objektu, ODNOSNO UPOTREBLjAVANOM VAZDUHOPLOVU NA SOPSTVENI POGON OSIM DRŽAVNOG;
5) trajnog prava korišćenja gradskog ODNOSNO JAVNOG ILI OSTALOG građevinskog zemljišta, koji vrši opština fizičkom ili pravnom licu radi izgradnje objekta NEZAVISNO OD NjEGOVE POVRŠINE;
6) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu, koji se obavlja između fizičkih, odnosno pravnih lica, odnosno fizičkih i pravnih lica;
7) prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata.
Član 24.
Prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. ovog zakona, smatra se i:
1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa;
2) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja;
3) prenos celokupne imovine pravnog lica u slučaju pripajanja, spajanja ili podele, ako je pravni prethodnik, uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobio novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti dobijenih akcija, odnosno udela; .
3) PRENOS CELOKUPNE IMOVINE PRAVNOG LICA NA KOJI SE NE PLAĆA POREZ NA DODATU VREDNOST, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DODATU VREDNOST.
4) prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.
Član 25.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona.
U slučaju iz člana 23. tačka 5) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice kome se daje na korišćenje gradsko građevinsko zemljište.
U slučaju iz člana 23. tačka 7) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja.
U slučaju iz člana 24. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnog prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica, obveznik poreza je prenosilac prava veće tržišne vrednosti.
Član 27.
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.
Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u roku od 10 20 dana od dana prijema ugovora PORESKE PRIJAVE PODNETE U SKLADU SA ODREDBOM ČLANA 36. STAV 1. OVOG ZAKONA, ODNOSNO OD DANA SAZNANjA NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA ZA PRENOS, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.
Ako nije moguće utvrditi tržišnu vrednost u roku iz stava 2. ovog člana, poreski organ može rešenjem produžiti rok, a najduže do 20 dana od dana prijema ugovora.
Ako poreski organ u roku iz st. 2. i 3. STAVA 2. ovog člana ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.
U slučaju iz člana 23. tač. 4) do 6) I 5) ovog zakona, poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.
U slučaju iz člana 23. tačka 7) ovog zakona, poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokretnost.
U slučaju prenosa apsolutnog prava koji nije obuhvaćen odredbama st. 1. do 6. 5 ovog člana, poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Član 30.
Stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne i iznose:
1) na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti iz člana 23. tačka 3) ovog zakona – 0,3%,
1A) NA PRENOS PRAVA IZ ČLANA 23. TAČ. 1) I 7) OVOG ZAKONA NA POLjOPRIVREDNOM I ŠUMSKOM ZEMLjIŠTU – 2,5%;
1B) NA PRENOS PRAVA SVOJINE NA UPOTREBLjAVANOM MOTORNOM VOZILU, UPOTREBLjAVANOM PLOVNOM OBJEKTU, ODNOSNO UPOTREBLjAVANOM VAZDUHOPLOVU- 2,5%;
2) na prenos ostalih apsolutnih prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona – 5%.
Član 31.
Porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se:
1) kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PORESKI POSTUPAK I PORESKA ADMINISTRACIJA;
2) kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovom reciprociteta;
3) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom odgovornošću;
4) kad fizičko lice, otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sa stanarskim pravom, odnosno pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi, odnosno stanu ILI STANU, SRAZMERNO UČEŠĆU DRUŠTVENOG, ODNOSNO DRŽAVNOG KAPITALA U UKUPNOM KAPITALU PRENOSIOCA PRAVA;
5) kad pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost, odnosno zanimanje pribavlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja;
6) kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja koji – BRAČNOG DRUGA, ODNOSNO LICE KOJE se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora;
7) kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se uređuje svojinska transformacija, odnosno privatizacija, sa emitenta na sticaoca akcija;
8) na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike, specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i putničkih automobila za taksi i «rent a kar» koji su posebno označeni;
9) na prenos uz naknadu upotrebljavanih motornih vozila, odnosno upotrebljavanih plovnih objekata u slučajevima kada se, prema propisima kojima je uređen porez na promet, ne plaća porez na promet novih motornih vozila odnosno novih plovnih objekata;
9A) NA PRENOS APSOLUTNOG PRAVA IZ ČL. 23. ILI 24. OVOG ZAKONA NA IMOVINI ILI DELU IMOVINE SUBJEKTA PRIVATIZACIJE, PO PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PRIVATIZACIJA, SA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE NA KUPCA IMOVINE;
9B) NA PRENOS DRŽAVNIH OBVEZNICA DRUGIH ZEMALjA KOJI VRŠI NARODNA BANKA SRBIJE, U FUNKCIJI UPRAVLjANjA DEVIZNIM REZERVAMA ZA POTREBE DRŽAVE;
10) na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu ZAJMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO devizne štednje građana;
11) na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije;
11) NA PRENOS DUŽNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM, ČIJI JE IZDAVALAC REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO NARODNA BANKA SRBIJE;
12) NA USPOSTAVLjANjE REŽIMA SVOJINE NA ZEMLjIŠTU KOJI JE BIO PRE STUPANjA NA SNAGU ODLUKE O ODREĐIVANjU TOG ZEMLjIŠTA KAO GRADSKOG GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA NA ZAHTEV RANIJEG SOPSTVENIKA ILI NjEGOVOG ZAKONSKOG NASLEDNIKA, ODNOSNO NA UTVRĐIVANjE PRAVA KORIŠĆENjA NEIZGRAĐENOG OSTALOG GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI RANIJEM SOPSTVENIKU ILI NjEGOVOM ZAKONSKOM NASLEDNIKU, U SKLADU SA USLOVIMA I PO POSTUPKU PROPISANIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PLANIRANjE I IZGRADNjA.
U slučaju prestanka obavljanja taksi ili «rent a kar» delatnosti, kao i u slučaju prodaje ili otuđenja uz naknadu na drugi način putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje odnosno otuđenja, da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana prijavljivanja.
Odredba stava 1. tačka 3) ovog člana ne primenjuje se na prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, odnosno upotrebljavanom plovnom objektu, ODNOSNO UPOTREBLjAVANOM VAZDUHOPLOVU.
Član 32.
Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na način i po postupku određenim ODREĐEN ovim zakonom.
U pogledu načina utvrđivanja, načina i rokova plaćanja poreza, kamate, povraćaja poreza, zastarelosti naplate, prinudne naplate, i ostalog što nije posebno uređeno ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana – za obveznike fizička lica, odnosno zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća – za obveznike pravna lica.
U POGLEDU NAČINA UTVRĐIVANjA, POSTUPKA PO PRAVNIM LEKOVIMA, NAČINA I ROKOVA PLAĆANjA POREZA, KAMATE, POVRAĆAJA POREZA, ZASTARELOSTI NAPLATE, PRINUDNE NAPLATE, KAZNENIH ODREDABA I OSTALOG ŠTO NIJE POSEBNO UREĐENO OVIM ZAKONOM, PRIMENjUJE SE ZAKON KOJIM SE UREĐUJE PORESKI POSTUPAK I PORESKA ADMINISTRACIJA.
Član 34.
Obveznik poreza na imovinu dužan je da podnese poresku prijavu, SA TAČNIM PODACIMA, do 31. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza.
Obaveza iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na obveznika koji porez na dohodak građana za prihode od poljoprivrede i šumarstva plaća prema katastarskom prihodu.
Na imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene.
Obveznik poreza na imovinu koji je podneo poresku prijavu nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu, osim u slučaju promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.
U slučaju iz stava 4. ovog člana prijava se podnosi u roku od 10 dana od dana nastanka promene.
Prijava iz ovog člana podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi,. a za imovinu iz člana 3. ovog zakona – poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište.
Član 35.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da podnese poresku prijavu, SA TAČNIM PODACIMA, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze.
Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon, a ako se nasleđuje ili prima na poklon nepokretnost iz inostranstva, prijava sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište.
Ako obveznik nasleđuje ili na poklon prima samo pokretne stvari, odnosno prava iz člana 14. stav 2. 3. ovog zakona, prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište.
AKO OBVEZNIK IZ ST. 2. I 3. OVOG ČLANA NEMA PREBIVALIŠTE ILI SEDIŠTE U REPUBLICI, PRIJAVA SE PODNOSI PORESKOM ORGANU U OPŠTINI U KOJOJ JE OSTAVILAC ODNOSNO POKLONODAVAC IMAO ODNOSNO IMA PREBIVALIŠTE ILI SEDIŠTE.
Ako obveznik nasleđuje ili na poklon prima istovremeno nepokretnosti i pokretne stvari, odnosno prava iz člana 14. stav 2. 3. ovog zakona, poresku prijavu podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju poreski obveznik nasleđuje ili prima na poklon.
Član 36.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu, SA TAČNIM PODACIMA, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 39A OVOG ZAKONA.
Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost – u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti, a u slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište, odnosno sedište.
Sadržaj poreskih prijava iz ovog člana, čl. 34. i 35. ovog zakona propisuje funkcioner koji rukovodi republičkim organom nadležnim za utvrđivanje javnih prihoda.
U SLUČAJU PRENOSA OSTALIH APSOLUTNIH PRAVA – PRIJAVA SE PODNOSI PORESKOM ORGANU U OPŠTINI NA ČIJOJ TERITORIJI OBVEZNIK IMA PREBIVALIŠTE, ODNOSNO SEDIŠTE, A AKO OBVEZNIK NEMA PREBIVALIŠTE ILI SEDIŠTE U REPUBLICI, PRIJAVA SE PODNOSI PORESKOM ORGANU U OPŠTINI U KOJOJ STICALAC PRAVA IMA PREBIVALIŠTE, ODNOSNO SEDIŠTE.
Član 37.
Sud je dužan da nadležnom poreskom organu nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru kojim se vrši prenos prava svojine, odnosno drugog prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača.
Pravosnažno rešenje o nasleđivanju, odnosno odluku suda o utvrđivanju prava svojine i drugih prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, opštinski sud je dužan da dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana pravosnažnosti rešenja, odnosno odluke.
CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI (U DALjEM TEKSTU: CENTRALNI REGISTAR) DUŽAN JE DA PORESKOJ UPRAVI DOSTAVI PODATKE O OBAVLjENOM PRENOSU HARTIJA OD VREDNOSTI BEZ NAKNADE, ODNOSNO PRENOSU ZA KOJI SE NAKNADA NE ISPLAĆUJE U NOVCU, U ROKU OD DESET DANA OD DANA IZVRŠENOG PRENOSA.
Berza, Zavod za patente i Zavod za zaštitu autorskih prava dužni su da nadležnom poreskom organu dostave podatke o obavljenom prenosu prava iz čl. 14, 23. i 24. ovog zakona, ili o izvršenim uslugama u posredovanju u prenosu prava, u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora.
PODATKE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA I NAČIN NjIHOVOG DOSTAVLjANjA BLIŽE ODREĐUJE MINISTAR FINANSIJA.
Član 39.
POREZ NA IMOVINU, POREZ NA NASLEĐE I POKLON I POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA UTVRĐUJU SE REŠENjEM NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 39A OVOG ZAKONA.
Godišnji porez na imovinu plaća se, tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez.
RAZLIKU IZMEĐU POREZA UTVRĐENOG REŠENjEM PORESKOG ORGANA I AKONTACIONO UPLAĆENOG POREZA ZA TROMESEČJE ZA KOJE JE PORESKA OBAVEZA DOSPELA, OBVEZNIK JE DUŽAN DA UPLATI U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLjANjA PRVOSTEPENOG REŠENjA O UTVRĐIVANjU PORESKE OBAVEZE.
Član 43.
Novčanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik – pravno lice koje ne podnese prijavu u propisanom roku (član 21. stav 3, član 31. stav 2, član 34. st. 1, 3. i 5. i čl. 35. i 36.).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 do 10.000 dinara.
Novčanom kaznom od 500 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik – fizičko lice koje ne podnese prijavu u propisanom roku (član 21. st. 2. i 3, član 31. stav 2, član 34. st. 1, 3. i 5. i čl. 35. i 36.).
Novčanom kaznom od dvostrukog do DVAdesetostrukog iznosa dugovanog poreza, a najmanje 250.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik – pravno lice koje prekršajnom radnjom iz stava 1. ovog člana NEPODNOŠENjEM PORESKE PRIJAVE izbegne plaćanje poreza.
Novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa dugovanog poreza, a najmanje od 1.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik – fizičko lice koje prekršajnom radnjom iz stava 3. ovog člana NEPODNOŠENjEM PORESKE PRIJAVE izbegne plaćanje poreza.
NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ CENTRALNI REGISTAR AKO NE OBRAČUNA, NE OBUSTAVI I NE UPLATI ILI POGREŠNO OBRAČUNA POREZ PO ODBITKU IZ ČLANA 39A OVOG ZAKONA.
ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ I ODGOVORNO LICE U CENTRALNOM REGISTRU , NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 50.000 DINARA.
Član 44.
Novčanom kaznom od 500 5.000 do 10.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, odnosno pravnom licu iz člana 37. ovog zakona, ako:
1) nadležnom poreskom organu ne dostavi u roku pravosnažno rešenje, odluku, ugovor ili podatke iz člana 37. ovog zakona,
2) upis prava na nepokretnosti izvrši bez dokaza nadležnog poreskog organa o plaćenom porezu NA NASLEĐE I POKLON ODNOSNO na prenos apsolutnih prava iz člana 38. ČLANA 38A ovog zakona.