O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 2) Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U demokratskim društvima mogućnost efikasne zaštite povređenih i ugroženih prava jedan je od osnovnih uslova za ostvarivanje pravnog poretka i principa vladavine prava. Pravna zaštita koja se pruža mora zadovoljiti određene standarde, koji izviru iz prava na pravično suđenje, jednog od ljudskih prava garantovanom međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima i Ustavom Republike Srbije. Pravično suđenje podrazumeva da su pojedinci ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije, da štite i ostvaruju svoja prava. Da bi se to ostvarilo, svakom pojedincu mora biti dostupna pravna pomoć, što podrazumeva dužnost države da obezbedi pružanje pravne pomoći zadovoljavajućeg kvaliteta, besplatne ili sa smanjenim troškovima, kada lice kome je pravna pomoć potrebna nije u stanju da je plati ili kada pružanje pravne pomoći nameću razlozi pravičnosti.
Ustav Republike Srbije, po ugledu na rešenja u savremenom uporednom pravu, garantuje svakom pojedincu pravo na pravnu pomoć (član 67), čime je ovo pravo po prvi put u našem pravnom sistemu steklo status Ustavom zajamčenog ljudskog prava. Ustavno jemstvo prava na pravnu pomoć nameće državi obavezu da obezbedi uslove za uživanje i zaštitu ovog prava. Saglasno tome, neophodno je da se zakonom uredi pružanje pravne pomoći, što uključuje i obavezu da se obezbedi pružanje besplatne pravne pomoći. Pored toga, Ustav Republike Srbije predviđa i zabranu svakog oblika diskriminacije (član 21. stav 3. Ustava) i garanciju da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati (član 20. stav 2. Ustava).
Vlada je usvojila Strategiju razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 74/10), kojom su utvrđene smernice i ključni principi budućeg zakonskog i institucionalnog okvira sistema besplatne pravne pomoći, strateški pravci njegovog razvoja i opšti i posebni ciljevi i mere za njegovo ostvarivanje.
Takođe, Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13) i pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje, u cilju sprovođenja planiranih aktivnosti, u normativnom delu, predviđeno je i usvajanje zakona koji će celovito urediti besplatnu pravnu pomoć.
Obaveza Republike Srbije da stvori uslove za uživanje i zaštitu prava na pravnu pomoć izvire iz univerzalnih međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, koji garantuju pravo na pristup pravdi i pravično suđenje.
Članom 10. Opšte deklaracije o pravima čoveka predviđeno je da: „svako ima potpuno jednako pravo na pravično i javno suđenje pred nezavisnim i nepristranim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega”. Pravo na delotvoran pristup pravdi i pravično suđenje garantuje i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ”, broj 7/71) kojim je predviđeno da su svi jednaki pred sudovima i da svako ima pravo da zakonom određeni nadležni, nezavisni i nepristrasni sud nepristrasno i javno ispita njegov predmet i odluči o opravdanosti svake krivične optužbe koja je protiv njega podignuta ili spora o građanskopravnim pravima i obavezama (14. stav 1). Jemstvo delotvornog pristupa pravdi, koje izričito uključuje i pravo na pravnu pomoć, sadržano je i u Zakonu o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97) kojom je, pored ostalog predviđeno da: „svako dete lišeno slobode ima pravo na hitnu pravnu i drugu odgovarajuću pomoć, pravo da pred sudom ili drugim nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim organom postavi pitanje zakonitosti lišavanja slobode, kao i pravo na hitnu odluku o tom pitanju” (član 37. tačka d).
Obaveza razvijanja sistema pravne pomoći proizlazi i iz Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispravka) čijom je ratifikacijom Republika Srbija prihvatila jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava.
Članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano je pravo na pravično suđenje, kao posebno ljudsko pravo bazirano na idejama prirodne pravde, čije je ostvarivanje od suštinske važnosti za razvoj demokratije i principa vladavine prava. Konvencijski standard pravičnog suđenja uključuje čitav niz posebnih prava, kao što su pravo na delotvoran pristup sudu, pravo na saslušanje, jednakost u korišćenju procesnih ovlašćenja, pravo na nepristrasan i nezavisan sud ustanovljen zakonom, pravo na javnost u postupku i dr. Jedan od instrumenata za ostvarivanje prava na pristup pravdi i zadovoljenja standarda pravičnog suđenja jeste pravo na pravnu pomoć. Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na pravnu pomoć izričito je priznato samo pojedincima optuženim za krivično delo, tako što je u članu 6. stav 3. tačka (c) predviđeno da svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se brani lično ili putem branica koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno, kada interesi pravde to zahtevaju. Međutim, s obzirom da standard delotvornog pristupa pravdi i pravičnog suđenja važi i za oblast građanskopravne zaštite, pravo na pravnu pomoć zajemčeno je i u postupcima u kojima se odlučuje o građanskim pravima i obavezama.
Prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dužnost pružanja besplatne pravne pomoći postoji kada „interes pravde” to nalaže. Kriterijumi na osnovu kojih se „interes pravde” procenjuje razvijeni su u dugogodišnjoj praksi Evropskog suda za ljudska prava i izraženi u njegovim brojnim odlukama. Među ovim kriterijumima ključnu ulogu imaju: pravna i činjenična složenost slučaja, težina zaprećene kazne, priroda supstancijalnog prava radi čije se zaštite postupak vodi, kao i njegov značaj za pojedinca, postulaciona nesposobnost pojedinca prema odredbama domaćeg prava, stvarna sposobnost postulaciono sposobnog pojedinca da se sam brani, odnosno da sam preduzima procesne radnje, pri čemu se sagledavaju sve okolnosti koje se tiču pojedinca, kao što su uzrast, stepen pismenosti, pripadnost socijalno ugroženoj, odnosno marginalizovanoj društvenoj grupi i dr.
Obaveza Republike Srbije da zakonom uredi i operacionalizuje pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, proističe i iz njenog članstva u Savetu Evrope, čiji je veći broj preporuka, koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć, obavezna da ispuni.
Iako Ustav Republike Srbije jemči pravo na pravnu pomoć, pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti postoji celovito uređen sistem pružanja pravne pomoći. Ovakvo stanje nije održivo, posebno ako se imaju u vidu sve veće potrebe za pružanjem pravne pomoći.
Odredbe o pravnoj pomoći sadržane su u više zakona, koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. U Republici Srbiji je potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći velika. Na ovakav zaključak upućuju podaci o broju, strukturi i socio-ekonomskom položaju stanovništva i trend porasta potrebe za sudskom zaštitom, a posebno stanovništa tzv. „ranjivih grupa”.
U Republici Srbiji dostupnost pravne pomoći ne zadovoljava. U sudskoj statistici ne postoje objedinjeni podaci o broju okrivljenih kojima je po službenoj dužnosti postavljen branilac. Postojeći mehanizmi pružanja besplatne pravne pomoći imaju nedostataka, od kojih su ključni: besplatna pravna pomoć nije dostupna velikom broju građana, ne postoji mogućnost prikupljanja verodostojnih statističkih podataka na nivou države, koji su neophodni za uspešno planiranje i upravljanje sistemom besplatne pravne pomoći, ne postoji mogućnost prikupljanja potpunih i tačnih podataka koji bi omogućili uvid u stepen efikasnosti postojećih mehanizama, analizu rashoda i izradu validnih finansijskih planova, ne postoji kontrola kvaliteta usluga pravne pomoći, a pružaoci besplatne pravne pomoći nisu dovoljno motivisani za pružanje valjanih usluga pravne pomoći. Dostupnost pravde spada među ključne faktore humanizacije i demokratizacije društva i ostvarivanja principa vladavine prava. Dostupnost pravde je, istovremeno, i jedan od instrumenata za smanjenje siromaštva i od snažnog je uticaja na zadovoljstvo građana i njihovo identifikovanje sa pravnim sistemom. Dugogodišnje nepovoljno stanje u oblasti pravosuđa, u celini posmatrano, izazvalo je gubitak poverenja građana i opadanje pravne svesti građana. Građani danas slabo poznaju pravna načela i procedure i svoja prava, kao i načine njihovog ostvarivanja i zaštite.
Negativne posledice postojećeg stanja u oblasti pružanja pravne pomoći nameću potrebu da se što pre izgradi moderan normativno-pravni okvir pravne pomoći i uspostavi efikasan sistem besplatne pravne pomoći.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
U glavi prvoj (Osnovne odredbe) Zakona, u čl. 1. do 15. uređuje se predmet i cilj zakona, osnovni pojmovi o besplatnoj pravnoj pomoći i uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći, definiše se organ javne vlasti (u kontekstu ovog zakona), kao i oblici besplatne pravne pomoći. Date su i osnovne odredbe o postupcima u kojima nije dozvoljena besplatna pravna pomoć (član 7.), utvrđuju se pojmovi pružaoca, tražioca i korisnika besplatne pravne pomoći (član 8), pružaoci besplatne pravne pomoći (član 9), kao i osnovna načela besplatne pravne pomoći (član 10.). Uvodi se pojam besplatne pravne podrške i utvrđuju se oblici (član 11.) i pružaoci (član 12.) besplatne pravne podrške. U okviru osnovnih odredaba, definiše se i dostupnost besplatne pravne pomoći i podrške (član 13.), slučajevi u kojima se besplatna pravna pomoć i podrška odobravaju (član 14.) i shodna primena odredaba ovog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na besplatnu pravnu podršku (član 15.).
Članom 1. Zakona utvrđuje se predmet Zakona. Propisano je da se ovim zakonom uređuje besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike, kao i načini njenog ostvarivanja i pružanja. Zatim, ovim članom se propisuje i da se odredbe ovog zakona primenjuju samo u slučajevima u kojima korisnik nije ostvario pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa odredbama drugih zakona.
Članom 2. Zakona utvrđen je cilj zakona: da se svakom licu obezbedi pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi. Dakle, svakom licu se obezbeđuje jednak pristup pravdi u skladu sa načelima vladavine prava i ravnopravnosti pojedinaca u postupku pred sudom, organom uprave ili drugom organu javne vlasti i Ustavnim sudom pred kojima se ostvaruju ili štite pojedinačna prava, obaveze i interesi.
Članom 3. Zakona definisan je pojam besplatne pravne pomoći, koji obuhvata pravnu pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade, tj. koju on nije dužan da plati onom ko pravnu pomoć pruža. Besplatna pravna pomoć je besplatna samo na liniji odnosa između pružaoca i korisnika. No, njene troškove snosi društvena zajednica, tačnije budzet države ili jedinice lokalne samouprave. I upravo po tome, ona je pomoć i podrška koju društvo pruža svojim siromašnijim građanima i tzv. ranjivim grupama. Utvrđuje se ostvarivanje besplatne pravne pomoći, putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.
Članom 4. Zakona definišu se uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći. Besplatna pravna pomoć može se pružiti državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako: 1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva, čiji je krug određen ovim zakonima; 2) ili ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak. Na ovaj način, utvrđivanje ekonomskog položaja tražioca besplatne pravne pomoći nije previše statično, već omogućava sagledavanje svih relevantnih okolnosti u konkretnom slučaju. Ovom odredbom se omogućava mnogo širem krugu korisnika da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, naročito onim licima koja bi doživela ozbiljne finansijske poteškoće u slučaju snošenja troškova pravne pomoći. Dalje preciziranje podataka koje tražilac u ovom slučaju dostavlja (uključujući podatke o prihodima, imovini, broju članova domaćinstva, itd.) radi sticanja statusa korisnika regulisano je relevantnim podzakonskim propisima koji donosi ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu i koji se redovno ažuriraju.
Stavom 2. ovog člana propisuje se da se članom porodice odnosno zajedničkog domaćinstva lica iz stava 1. ovog člana ne smatra lice protiv kojeg tražilac besplatne pravne pomoći pokreće postupak, odnosno njegovi prihodi i imovina ne utiču na pravo tražilaca da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove propisane ovim zakonom.
Zatim, troškovi za pružanje besplatne pravne pomoći nadoknađuju se iz budzeta i u slučajevima kada besplatnu pravnu pomoć koriste ranjive grupe, odnosno dete o čijem se pravu, obavezi, odnosno interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, organom javne vlasti; licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi (izrečena u krivičnom postupku) ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja (izrečena u prekršajnom postupku); lice prema kome se sprovodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti; lice koje ostvaruje pravo na pravnu zaštitu od porodičnog nasilja; lice koje ostvaruje pravo na pravnu zaštitu od torture nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja odnosno trgovine ljudima; lica koja traže azil u Republici Srbiji; izbeglica, lice pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice; osobe sa invaliditetom; dete zaštićeno kroz uslugu smeštaja u sistemu socijalne zaštite; deca i mladi kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života; odrasla i stara lica koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite; lice koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak; i lice koje je pogođeno postupkom iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje.
Članom 5. Zakona definisan je pojam organa javne vlasti, u smislu ovog zakona, koji obuhvata državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i organizaciju kojoj su poverena javna ovlašćenja.
Članom 6. Zakona uređeni su oblici besplatne pravne pomoći, koja se sastoji od pružanja pravnog saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja, i odbrane. Svaki od ovih pojmova je dalje preciziran u okviru ove odredbe i određeno je njegovo značenje. Kao što se vidi, besplatna pravna pomoć se pre svega ogleda u pomoći koja se pruža u postupku pred sudom (krivično, građansko, u upravnom sporu itd.), manje je savetodavne prirode (samo jedan slučaj, koji se takođe odnosi na postupak pred sudom).
U članu 7. Zakona, precizirani su slučajevi u kojima nije dozvoljena besplatna pravna pomoć, iako lice ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći, koji obuhvataju privredne sporove; postupak registracije pravnih lica; postupak naknade štete za povredu časti i ugleda; postupak pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora; postupak u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri sa troškovima postupka; postupku u kome je očigledno da tražilac pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicima i dokazima koje je predočio ili ako su suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima; kada postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.
Članom 8. Zakona definisani su pojmovi pružaoca, tražioca i korisnika besplatne pravne pomoći.
Članom 9. Zakona navedeni su pružaoci besplatne pravne pomoći. Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, u okviru ovlašćenja koja su advokatima i drugim diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak (u kome se besplatna pravna pomoć i podrška pruža). U skladu sa stavom 2, udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.
Stavom 3. navodi se da besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati, što se odnosi na situacije kada je procesnim zakonima predviđeno da zastupnik mora biti advokat. To znači da stav 3. dopušta da u slučajevima koji nisu obuhvaćeni stavom 2, udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana tako što će po svom izboru angažovati advokate da u ime tih organizacija pružaju besplatnu pravnu pomoć. Ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat, onda stav 4. dozvoljava da besplatnu pravnu pomoć u udruženju pruža diplomirani pravnik. Ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (ženama žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom i drugo). Takođe, u skladu sa istim stavom 4, besplatnu pravnu pomoć u jedinici lokalne samouprave pruža diplomirani pravnik.
Pored ovih uslova, dodatni uslov da se pruža besplatna pravna pomoć jeste i da je pružalac upisan u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Propisano je i da pružaoci besplatne pravne pomoći mogu da pružaju i besplatnu pravnu podršku, saglasno svojim ovlašćenjima propisanim zakonom, odnosno u okviru ciljeva zbog kojih su osnovani. Takođe, propisano je da jedinica lokalne samouprave može organizovati zajedničku službu pravne pomoći sa drugim pružaocem, u okviru ovlašćenja koja su tim pružaocima poverena ovim zakonom, ali ne može u potpunosti preneti svoje obaveze na drugog pružaoca
Članom 10. Zakona data su osnovna načela besplatne pravne pomoći, koja se zasniva na: 1) jednakoj dostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć, bez diskriminacije pružaoca, tražioca i korisnika, i omogućavanju pristupa objektima u kojima se pruža besplatna pravna pomoć; 2) očuvanju integriteta postupka u okviru kojeg se pruža besplatna pravna pomoć; 3) savesnom, profesionalnom i nezavisnom postupanju pružaoca besplatne pravne pomoći i poštovanju dostojanstva tražioca i korisnika besplatne pravne pomoći; 4) usmerenosti na stvarne potrebe korisnika i praćenje njegovih potreba; 5) podsticanju razvoja opšteg pravnog informisanja i savetovanja o korišćenju prava na besplatnu pravnu pomoć; 6) podsticanju na mirno rešavanje sporova; 7) delotvornosti, ekonomičnosti i održivosti pružanja besplatne pravne pomoći; 8) korišćenju i poboljšanju postojećih profesionalnih potencijala za pružanje besplatne pravne pomoći; 9) podsticanju saradnje između pružalaca; 10) zaštiti podataka o ličnosti, 11) javnosti rada (upravljanja, rukovođenja, odlučivanja) na pružanju besplatne pravne pomoći; i 12) kontroli i poboljšanju kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći i praćenju načina i ishoda pružanja besplatne pravne pomoći.
Članom 11. Zakona utvrđeni su oblici besplatne pravne podrške, koja se sastoji od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova. Svaki od ovih pojmova je dalje preciziran u okviru ove odredbe i određeno je njegovo značenje.
Članom 12. Zakona definisani su pružaoci besplatne pravne podrške i precizirana je vrsta besplatne pravne podrške koju su ovlašćeni da pružaju. Pružaoci besplatne pravne podrške su javni beležnici, posrednici u rešavanju sporova i pravni fakulteti. Javni beležnici, u okviru svojih ovlašćenja određenih zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, sastavljaju javnobeležničke isprave. Posrednici posreduju u rešavanju sporova u okviru svojih ovlašćenja određenih zakonom. Pravni fakulteti pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare. Propisuje se i da pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.
Članom 13. Zakona uređuje se dostupnost besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Propisano je da se opšta pravna informacija, popunjavanje formulara, kao i besplatna pravna pomoć koju saglasno ovom zakonu pružaju udruženja, mogu pružati i licima koja ne ispunjavaju uslove određene ovim zakonom. Na ovaj način, omogućava se širem krugu korisnika da ostvari pravo na besplatnu pravnu pomoć, s obzirom da udruženja mogu dobiti i projektno finansiranje koje ne potiče iz javnih prihoda Republike Srbije. Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova pružaju se samo licima koja ispunjavaju uslove određene ovim zakonom.
Članom 14. Zakona propisano je odobravanje, tako što se utvrđuje da se besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, izuzev pravnog saveta, kao i sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova pružaju samo tražiocima kojima se to odobri. Prema tome, sastavljanje podnesaka, zastupanje i odbrana kao oblici besplatne pravne pomoći podležu odobrenju, kao i dva oblika besplatne pravne podrške (sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova). Razlog za to je što su posredi jedini oblici pružanja pravne pomoći i podrške koji se pružaocu nadoknađuju iz javnih sredstava (buceta Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave). Otuda je neophodno i jemstvo da je besplatna pravna pomoć (kao i sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova) potrebna, što se utvrđuje odobrenjem. Odobrenje daje (ili odbija) organ uprave u jedinici lokalne samouprave.
Članom 15. propisana je primena odredaba zakona na besplatnu pravnu podršku. Praktično, izričito su navedene odredbe koje uređuju besplatnu pravnu pomoć, a koje se primenjuju i na sve oblike besplatne pravne podrške. Potom su izričito navedene i odredbe koje se primenjuju na dva oblika besplatne pravne podrške koje podležu odobravanju, tj. na sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova. U ostalim odredbama, kada pozivanje nije bilo moguće, precizno se navodi sintagma „sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova” ili „besplatna pravna podrška”. Ovo poslednje je neophodno radi propisivanja različitih obaveza.
U glavi drugoj Zakona (Registar pružalaca), u čl. 16. do 19., uređen je jedinstveni Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, predmet registrovanja, promena podataka, kao i brisanje iz Registra. Članom 16. Zakona uvodi se obaveza upisa svih pružalaca u Registar. Predviđeno je da se pružaoci besplatne pravne pomoći i podrške upisuju u Registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka o pružaocima besplatne pravne pomoći ili podrške. Kao što je navedeno, u Registar se upisuju i pružaoci besplatne pravne podrške. Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa vodi evidenciju advokata koji pružaju besplatnu pravnu pomoć, na osnovu liste advokata koju dostavlja Advokatska Komora Srbije, a koja neposredno čini sastavni deo Registra. Način upisa i vođenje Registra bliže će se urediti aktom ministra.
Članom 17. Zakona navedeni su obavezni podaci koji se unose u Registar. U Registar se takođe upisuju i podaci o obliku besplatne pravne pomoći i obliku besplatne pravne podrške koju je pružalac ovlašćen da pruža, zatim podaci o posebnoj stručnoj kvalifikaciji pružaoca ili lica koje pruža besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku kod pružaoca. Na zahtev pružaoca, u Registar se upisuju i podaci o posebnostima pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške (telefonom, elektronskom poštom i sl). U slučaju da je jedinica lokalne samouprave organizovala zajedničku službu besplatne pravne pomoći sa drugim pružaocem, podaci o zajedničkoj službi upisuju se uz podatke o svakom pružaocu.
Članom 18. Zakona predviđena je obaveza obaveštavanja o promeni podataka iz Registra, dok su članom 19. Zakona predviđeni razlozi za brisanje iz Registra. Svrha Registra je da omogući prikupljanje podataka o broju korisnika, broju pružalaca, oblicima pružene besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, kao i statističku analizu ovih podataka. Ovi podaci će se koristiti u cilju praćenja i procene funkcionisanja sistema besplatne pravne pomoći i podrške, kao i ostvarenih rezultata, odnosno potencijalnih prepreka koje zahtevaju poboljšanje zakonskog okvira. Obaveza registracije pružalaca je uvedena i radi uvođenja odgovornosti za pružanje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Takođe, Registar će biti javna baza podataka, pa će i sami korisnici moći da imaju uvid u liste pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Registar se vodi u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, dakle javnosti će biti dostupni samo oni podaci koji su neophodni da bi se ostvarila svrha Registra.
U glavi trećoj Zakona (Obaveze pružalaca), u čl. 20. do 26. propisane su obaveze pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Članom 20. Zakona propisano je da savesno i profesionalno postupanje podrazumeva da se besplatna pravna pomoć pruža samostalno, savesno i profesionalno i saglasno osnovanim interesima korisnika, kao i da pružalac obezbeđuje blagovremeno i delotvorno pružanje besplatne pravne pomoći. Odredbama ovog člana, pružaocu je zabranjeno da traži i da primi naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći od korisnika.
Članom 21. Zakona je predviđeno da pružalac može odbiti pružanje besplatne pravne pomoći u taksativno navedenim slučajevima, koji su istovremeno i razlozi za odbijanje zahteva za besplatnu pravnu pomoć prilikom podnošenja zahteva. Pružanje besplatne pravne pomoći se može odbiti: a) ako korisnik uslovljava korišćenje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom, odnosno uspehom u postupku, 2) ako se korisnik prema pružaocu ne ponaša u granicama zakona, 3) ako postoji sukob interesa između korisnika i pružaoca, odnosno lica koje pruža besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa zakonskim propisima, 4) ako je besplatna pravna pomoć odobrena suprotno ovom zakonu. U slučaju da pružalac besplatne pravne pomoći odbije zahtev, o tome odmah obaveštava korisnika, kao i organ koji odobrava besplatnu pravnu pomoć (organ uprave u jedinici lokalne samouprve).
Članom 22. Zakona propisana je obaveza pružaoca da vodi odgovarajuću evidenciju, koja sadrži lično ime svakog korisnika kome je pružio besplatnu pravnu pomoć ili besplatnu pravnu podršku i oblik pružene besplatne pravne pomoći, odnosno besplatne pravne podrške, kao i da dostavlja redovan godišnji izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa. Članom 23. Zakona propisuje se da pružalac čuva kao poverljive podatke do kojih je došao u toku pružanja besplatne pravne pomoći, a posebno one koji se odnose na korisnika, predmet i postupak. Smatra se da pružalac nesavesno i neprofesionalno postupa ako koristi poverljive podatake na sopstvenu ili tuđu korist ili na štetu korisnika. Zaštita ovih podataka obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
U članu 24. Zakona je predviđeno da pružalac samostalno organizuje rad na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći, kao i da je pružalac dužan da korisnicima obezbedi pristup informacijama koje se odnose na organizaciju rada na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći.
Članom 25. Zakona uvodi se obaveza pružalaca besplatne pravne pomoći, izuzev akdvokata, i pružalaca besplatne pravne podrške, da usvoje kodeks profesinalne etike o pružanju besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Advokati se izuzimaju jer već imaju svoj kodeks.
Članom 26. Zakona propisane su posebne obaveze državnih organa, organa javne vlasti i jedinice lokalne samuprave kao pružalaca besplatne pravne pomoći odnosno besplatne pravne podrške. Ovom odredbom se predviđa da su državni organ i organ javne vlasti koji odlučuju o pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu, dužni da organizuju službu besplatne pravne podrške, koja besplatno pruža opšte pravne informacije u okviru njihove nadležnosti. Podaci o licima koji pružaju opšte pravne informacije u državnim organima i organima javne vlasti se ne upisuju u Registar, a besplatna pravna pomoć koju pružaju finansira se iz budzeta Republike Srbije ili jedinice lokalne samuprave (iz sredstava za redovne delatnosti). Takođe, predviđeno je da jedinica lokalne samouprave organizuje službu pravne pomoći i pruža besplatnu pravnu pomoć (prema odredbama zakona kojima se uređuju postupci pred sudom i drugim državnim organima).
U četvrtoj glavi Zakona (Postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć), u čl. 27. do 38. detaljno je uređen postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć. Ove odredbe primenjuju se i na ostvarivanje prava na sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova. Članom 27. Zakona predviđeno je da se zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi organu opštinske uprave ili uprave grada Beograda (u daljem tekstu: organ uprave) – dakle organu uprave jedinice lokalne samouprave, prema mestu prebivališta ili boravišta tražioca, ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći. Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem u skladu sa zakonom, a može se podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili drugog lica koje podnosilac odredi. Na zahtev se ne plaća taksa. Ovim članom se propisuje i da se na postupanje organa u postupku ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
U članu 28. Zakona utvrđena je sadržina zahteva koja obuhvata: 1) lično ime i adresu prebivališta, odnosno boravišta tražioca i broj telefona ako postoji i 2) opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć i dokumenta o opisanom problemu ako podnosilac zahteva njima raspolaže. Obrazac zahteva propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Status zaposlenog diplomiranog pravnika u organu uprave nije dovoljan da bi zaposleni mogao da odlučuje o zahtevima za pružanje besplatne pravne pomoći. Neophodna su dodatna znanja. Ona se materijalizuju kroz dozvolu koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Članom 29. Zakona propisana je dozvola za odlučivanje o zahtevima. Dozvola se izdaje diplomiranom pravniku koji ima preko tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke i potvrdu o uspešno završenoj obuci za primenu ovog zakona. Dozvolu izdaje ministar, na tri godine. Organizaciju i način sprovođenja obuke za primenu ovog zakona propisuje ministar.
U članu 30. Zakona utvrđuju se razlozi za oduzimanje dozvole. Oduzima se ako lice: 1) ne rešava o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći u roku određenom ovim zakonom; 2) neopravdano uskraćuje tražiocima pravo na besplatnu pravnu pomoć; ili 3) odobrava besplatnu pravnu pomoć uprkos tome što tražilac zloupotrebljava pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo. Rešenje o oduzimanju dozvole je konačno u upravnom postupku, što znači da može da se pobija u upravnom sporu.
Članom 31. Zakona propisan je način na koji se utvrđuju činjenice i pribavljaju dokazi potrebni za odlučivanje, koje sprovodi organ uprave pri odlučivanja o pravu na besplatnu pravnu pomoć. Organ uprave utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći (član 4.) uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena. Organ uprave utvrđuje status korisnika, odnosno ekonomsko stanje tražioca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita odnosno zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Imajući u vidu da se ekonomski pokazatelji o stanju određenog domaćinstva menjaju, odlučeno je da se Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći ne uvode novi ekonomski kriterijumi, već da se u postupku utvrđivanja statusa korisnika prava na besplatnu pravnu pomoć primenjuju već važeći propisi nadležnog ministarstva, koji se redovno ažuriruju. U okviru obuke koju organizuje ministarstvo, a radi adekvatne pripreme lica koje radi pitanju odobravanja statusa korisnika, posebna pažnja biće posvećena pravilima utvrđivanja statusa korisnika iz člana 4. stav 1. tačka 2, kao i kada se radi o ranjivim grupama kao ex lege korisnicima besplatne pravne pomoći.
Članom 32. Zakona propisano je postupanje organa uprave. Propisano je da je postupak o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći hitan i određeni su rokovi za postupanje organa uprave. Imajući u vidu precizno utvrđene uslove za korišćenje besplatne pravne pomoći, Zakonom je predviđen kratak rok za odlučivanje po zahtevu tražioca. Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju od podnosioca zahteva, u roku od osam dana od dana kada mu je ona dostavljena. Ukoliko je tražena dopunska dokumentacija o ispunjenosti uslova, rok se računa od dana dostavljanja dopunske dokumentacije. Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosica zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema. Ako organ uprave ne donese rešenje u roku od osam odnosno tri dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen.
Članom 33. Zakona propisano je odobravanje besplatne pravne pomoći. Predviđeno je da ukoliko je zahtev osnovan, dakle ako su ispunjeni uslovi iz čl. 4. i 7, organ uprave rešenjem odobrava besplatnu pravnu pomoć i u izreci rešenja upućuje podnosioca zahteva na registrovanog pružaoca, prema pravilima koje propiše ministar, uz prethodno pribavljeno mišljenje pružalaca. Ovo rešenje sadrži u dispozitivu (izreci) i opis problema zbog koga je odobrena besplatna pravna pomoć. Radi sprečavanja mogućih zloupotreba prilikom upućivanja na pružaoca besplatne pravne pomoći odnosno besplatne pravne podrške, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa utvrdiće precizna pravila upućivanja.
U članu 34. Zakona propisani su razlozi na osnovu kojih organ uprave odbija zahtev za besplatnu pravnu pomoć. Predviđeno je da organ uprave donosi obrazloženo rešenje o odbijanju zahteva za korišćenje besplatne pravne pomoći ako utvrdi da nisu ispunjeni zakonski uslovi za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć iz člana 4. ovog zakona, dakle uslovi vezani za status korisnika, ili ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena (član 7) ili ako podnosilac zahteva uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku. Žalba na rešenje o odbijanju zahteva podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa u roku od 8 dana od dana prijema rešenja. Ministarstvo je dužno da o odluči o žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe. Rešenje je konačno u upravnom postupku.
Članom 35. Zakona predviđa se obaveza prijavljivanja promene stanja. Od podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć do dana izrade konačnog obračuna troškova besplatne pravne pomoći, korisnik je dužan da obavesti organ uprave o svim promenama koje bi mogle imati uticaja na ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć u roku od 15 dana od nastupanja promene. S druge strane, organ uprave po službenoj dužnosti ukida rešenje o odobravanju besplatne pravne pomoći, ako posle donošenja rešenja sazna da postoje činjenice koje ukazuju na to da korišćenje besplatne pravne pomoći nije opravdano. Žalba protiv tog rešenja podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa u roku od 8 dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja, a rešenje o žalbi je konačno u upravnom postupku.
U čl. 36. i 37. Zakona, predviđeno je pravo korisnika na pritužbu i sadržina pritužbe. Korisnik podnosi pritužbu ministarstvu, preko organa uprave, ako smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži od njega naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći. Iz istih razloga može da se podnese pritužba protiv pružaoca besplatne pravne podrške. Na pritužbu se ne plaća taksa. Pritužba sadrži lično ime i adresu prebivališta ili boravišta korisnika, označenje pružaoca, kopiju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći i opis problema koji je nastao za vreme pružanja besplatne pravne pomoći, a može da sadrži i dokaze kojima se potkrepljuju tvrdnje korisnika.
Članom 38. Zakona, u cilju statističke obrade podataka i obezbeđivanja delotvornijeg nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, propisano je vođenje evidencije i prikupljanje podataka o primeni Zakona. Propisano je da organ uprave vodi evidenciju koja sadrži zahteve za odobravanje besplatne pravne pomoći, rešenja koja su doneta o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći i rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći. Odredbe ovog člana se shodno primenjuju i na evidenciju o besplatnoj pravnoj podršci.
U glavi petoj Zakona (Finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške), u čl. 39. do 43, propisani su naknada za pružanje besplatne pravne pomoći, tarifa za pružanje besplatne pravne pomoći, naknada po tarifi, projektno finansiranje iz javnih prihoda, kao i vraćanje primljenih sredstava. Članom 39. predviđeno je da se besplatna pravna pomoć koju pruža služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave finansira iz budzeta jednice lokalne samoprave. Kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavlje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva. Zastupanje u prvostepenom upravnom postupku ne finansira se iz budzeta Republike Srbije, niti budzeta jedinice lokalne samouprave. Besplatna pravna pomoć i besplatna pravna podrška mogu da se finansiraju i iz donacija i projektnog finansiranja. Pružanje pravne pomoći može se finansirati iz sopstvenih prihoda, odnosno pro bono pružanjem usluga, u skladu sa već postojećom praksom. Odluka da se finansiranje naknade za pružanje besplatne pravne pomoći podeli između budzeta jedinica lokalne samouprave i budzeta Republike Srbije je doneta u cilju uvođenja jače odgovornosti prilikom odobravanja zahteva za besplatnu pravnu pomoć.
U skladu sa članom 40. Zakona, Vlada, na predlog ministra, donosi propis kojim određuje tarifu po kojoj advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć, i po kojoj se sastavljaju javnobeležničke isprave i posreduje u rešavanju sporova.
Članom 41. Zakona propisana je naknada po tarifi. Da bi naknadio troškove po tarifi, pružalac podnosi organu uprave na overu: 1) zahtev za plaćanje naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć ili sastavljenu javnobeležničku ispravu ili posredovanje u rešavanju spora, 2) dokaze o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći ili sastavljenoj javnobeležničke isprave ili posredovanju u rešavanju spora u konkretnoj pravnoj stvari i 3) konačni obračun naknade. S obzirom da Republika Srbija i jedinica lokalne samouprave zajednički snose naknadu za besplatnu pravnu pomoć koju su pružili advokati ili za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave isplaćuje pružaocu celokupnu naknadu i ministarstvu dostavlja zahtev za isplatu 50% isplaćene naknade, kao i overeni konačni obračun naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora. Bliža pravila o postupku plaćanja naknade za pruženu besplatnu pravnu pomoć, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, propisuje ministar, nakon što pribavi mišljenje pružalaca.
Članom 42. Zakona utvrđuju se pravila projektnog finansiranja iz javnih prihoda, pri čemu se predviđa da se sredstva namenjena projektnom finansiranju pružanja besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške koja se obezbeđuju iz javnih prihoda, mogu preneti samo onom pružaocu koji je registrovan u skladu sa odredbama ovog zakona, ali i advokatskim komorama (koje nisu registrovane kao pružaoci). Radi projektnog finansiranja raspisuje se javni poziv, odnosno javni konkurs.
U članu 43. Zakona regulisano je vraćanje primljenih sredstava. Republika Srbija ima pravo da od korisnika zahteva vraćanje sredstava koja su pružaocima isplaćena za pružanje besplatne pravne pomoći od advokata ili udruženja ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora: 1) ako je korišćenje besplatne pravne pomoći koju su pružili advokati, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora ostvareno na osnovu netačnih ili neistinitih podataka; 2) ako korisnik nije prijavio promenu stanja, a ona je mogla da izazove ukidanje rešenja o besplatnoj pravnoj pomoći ili o sastavljanju javnobeležničke isprave ili posredovanju u rešavanju sporova; 3) ako je u nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona utvrđena zloupotreba prava korisnika na besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati ili na sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju sporova; i 4) ako je pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak prestalo zbog ishoda postupka u kome je pružena besplatna pravna pomoć advokata. Na navedenim sredstvima se ustanovljava založno pravo Republike Srbije u skladu sa pravilima o zalozi na potraživanjima. Uvodi se obaveza pružalaca da se u postupku brinu za nadoknadu i naplatu troškova prema pravilima struke s pažnjom dobrog stručnjaka. Propisano je da je Republika Srbije dužna da 50% od vraćenih sredstava odmah uplati jedinici lokalne samouprave kada su zajednički snosili naknadu za pruženu besplatnu pravnu pomoć koju je pružio advokat, za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora iz budzetskog razdela ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Bliža pravila o načinu vraćanja primljenih novčanih sredstava propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na besplatnu pravnu pomoć koju je pružila služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave koja je, shodno tome, finansirana iz budzeta jedinice lokalne samoprave.
U glavi šestoj Zakona (Besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu), u čl. 44. do 52, u pravni poredak Republike Srbije prenosi se Direktiva 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila, u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima. Ovim odredbama utvrđuje se pojam prekograničnog spora, uslovi za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu, postupak podnošenja zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima u Republici Srbiji i odlučivanje o zahtevu, kao i vrste troškova koje obuhvata besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima. Propisano je i podnošenje zahteva za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnim sporovima u drugoj državi članici Evropske unije i obrasci za podnošenje zahteva. Ove odredbe stupaju na snagu danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
U glavi sedmoj Zakona (Nadzor i kontrola kvaliteta), u čl. 53. do 57, propisan je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kontrola kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći, postupak kontrole kvaliteta i utvrđivanja odgovornosti, kao i Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Članom 53. Zakona propisan je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, koji vrši ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, po službenoj dužnosti ili po pritužbi korisnika. U vršenju nadzora, ministarstvo može od pružaoca zahtevati vanredne izveštaje o njegovom radu za period u kome je pružalac dužan da čuva podatke saglasno zakonu i podatke o radu pružaoca, upozoriti pružaoca na uočene nepravilnosti i odrediti mu mere i rok za otklanjanje nepravilnosti. Pružalac može da se u roku od osam dana od dana prijema upozorenja izjasni na upozorenje ministarstva. Ako ministarstvo smatra da izjašnjenje nije osnovano, određuje pružaocu novi rok za otklanjanje nepravilnosti. Ako nepravilnosti ne budu otklonjene u roku koji je odredilo ministarstvo, ministarstvo donosi rešenje o brisanju pružaoca iz Registra. Kako bi se obezbedila javnost u radu, ministarstvo na svojoj internet stranici objavljuje redovan godišnji izveštaj o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Članom 54. Zakona propisana je kontrola kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći odnosno besplatne pravne podrške, u okviru koje se ispituje da li pružalac savesno i profesionalno pruža besplatnu pravnu pomoć. Postupak kontrole kvaliteta pokreće predlogom ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa: 1) kad u nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona uoči da postoji sumnja o tome da li pružalac savesno i profesionalno pruža besplatnu pravnu pomoć; ili 2) povodom pritužbe korisnika ili organa pred kojim se vodi postupak, a u kojoj podnosilac pritužbe navodi da pružalac ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno.
Članom 55. Zakona utvrđuju se nadležni organi za vođenje postupka kontrole kvaliteta. Ministarstvo dostavlja predlog za pokretanje postupka kontrole kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći organima koji su nadležni za vođenje tog postupka. Ako je pružalac advokat odnosno javni beležnik, za vođenje postupka kontrole kvaliteta i utvrđivanje odgovornosti nadležni su Advokatska komora Srbije odnosno Javnobeležnička komora. Ukoliko je pružalac služba pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave, kontrolu kvaliteta sprovodi nadležni organ koji se određuje prema zakonu kojim se uređuje lokalna samouprava, a ako je pružalac posrednik, kontrolu kvaliteta sprovodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Ako je pružalac udruženje ili pravni fakultet, nadležna je zajednička komisija za kontrolu kvaliteta, koju sporazumno biraju Advokatska komora Srbije, predstavnici udruženja, odnosno pravnih fakulteta, i koja ima pet članova: dva iz reda advokata, jedan predstavnik udruženja, jedan predstavnik pravnih fakulteta i jedan predstavnik ministarstva. Članovi ove komisije ne primaju naknadu za svoj rad.
Članom 56. Zakona regulisan je postupak kontrole kvaliteta. Predviđeno je da ako je predlog ministarstva podnet na osnovu pritužbe korisnika ili organa pred kojim se vodi postupak, nadležnom organu se uz predlog dostavlja i pritužba. Nadležni organ za vođenje postupka kontrole kvaliteta i utvrđivanje odgovornosti pružaoca vodi postupak kontrole kvaliteta saglasno zakonu i drugim aktima i dostavlja odluku ministarstvu Ako nadležni organ utvrdi da postoji nesavesno ili neprofesionalno pružanje besplatne pravne pomoći ili besplatne pravne podrške, o tome donosi rešenje koje dostavlja ministarstvu. Na osnovu tog rešenja, ministarstvo donosi rešenje o brisanju iz Registra.
Članom 57. Zakona uvodi se Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, koji se osniva kao radno telo Vlade. Ovo telo se osniva radi praćenja i poboljšanja pružanja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. U sastavu saveta zastupljeni su i predstavnici pružalaca. Za članove ovog povremenog radnog tela nije predviđena naknada za rad.
U glavi osmoj Zakona (Kaznene odredbe), u članu 58, utvrđeni su prekršaji zbog povrede odredaba ovog zakona.
Glava deveta Zakona (Završne odredbe), u čl. 59. do 61, propisano je da će se propisi koji su neophodni za sprovođenje zakona doneti u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, kao i da će se zakon primenjivati od 1. oktobra 2019. godine. Članom 60. Zakona utvrđuje se rok od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona u kome su državni organi, organi javne vlasti i jedinice lokalne samouprave dužni da organizuju pružanje besplatne pravne podrške, odnosno obrazuju službu pravne pomoći. Odredbe čl. 44. do 52. Zakona koje sadrže odredbe Direktive 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila, u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima, primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Odložena primena Zakona je neophodna kako bi se doneli predviđeni podzakonski akti, obezbedila potreba budzetska sredstva i izvršile sve pripreme za njegovu primenu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Osnovni uslov za funkcionisanja sistema besplatne pravne pomoći, koji se uređuje ovim zakonom je obezbeđenje sredstava za njegovo finansiranje. U tom smislu, za sprovođenje ovog zakona će biti potrebno obezbeđenje dodatnih finansijskih sredstava.
Ključna pitanja koja se odnose na finansiranje ovog zakona odnose se na administriranje zakona, troškove usluga besplatne pravne pomoći (procenu broja korisnika i vrste usluga koje se odnose na strukturu sudskih predmeta u kojima se koristi besplatna pravna pomoć).
U tom smislu, za sprovođenje ovog zakona će biti potrebno obezbeđenje dodatnih sredstava, koja se mogu grupisati u dve kvalitativne celine i to:
a) procena potrebnih finanisjkih sredstava za stručno-administrativne poslove i druge prateće troškove u postupku odobravanja besplatne pravne pomoći, i
b) procena potrebnih finansijskih sredstava, na ime isplate usluga pružanja besplatne pravne pomoći, pa je u nastavku obrazloženja ovog dela zakona tako i postupljeno.
1. Procena potrebnih finaninsijskih sredstava za stručno-administrativne poslove i druge prateće troškove u postupku odobravanja besplatne pravne pomoći ukazuje da u Ministarstvu nadležnom za sprovođenje ovog zakona, treba da se, u okviru nadležne organizacione jedinice koja je prema aktu o unutrašnjem uređenju i zadužena za ove poslove, poveća broj zaposlenih za 5 (4 zaposlena i 1 rukovodilac odeljenja) sa visokom stručnom spremom u Sektoru za pravosuđe, koji bi izvršavali poslove praćenja i nadzora nad sistemom besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o broju i strukturi korisnika, vođenja Registra pružalaca besplatne pravne pomoći, kao i razmatranja pritužbi povodom sprovođenja ovog zakona. Takođe je neohodno da se planira prijem još 4+1 zaposlenih, sa visokom spremom u Sektoru za materijalno – finansijske poslove, koji bi se bavili poslovima planiranja, odnosno starali bi se o pripremi odgovarajuće finansijske i druge prateće dokumentacije i sprovođenje postupka budzetiranja sredstava, isplate, evidencija, izveštavanja i drugih finansisjih poslova koji se odnose na obezbeđenje i izvršavanje sredstava za sprovođenje sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji.
Imajući u vidu sve navedene vrste troškova, potrebno je obezbediti godišnje, počev od četvrtog kvartala 2019. godine ukupno 306.360 € ili 35.121.114 dinara, na ime finansiranja stručnih i administrativnih poslova u postupku odobravanja i sprovođenja postupka besplatne pravne pomoći za zapošljavanje 10 službenika, jer se radi o novoj funkciji Ministarstva pravde i novom zakonu koji se prvi put uvodi u pravosudni sistem Srbije. Broj službenika je procenjen prema planiranom broju predmeta odnosno broju korisnika, kao i prema iskustvima državnih organa u okruženju, a pre svega u Sloveniji i Hrvatskoj, koje imaju slične administrativne kapacitete za izvršavanje poslova državne uprave ove vrste i to za značajno manji broj predmeta u toku godine.
2. Kada su u pitanju potrebna finansijska sredstva, na ime isplate usluga pružanja besplatne pravne pomoći, koja se prvi put uređuje na ovakav način – posebnim zakonom, ukazujemo da se, pri proceni iznosa potrebnih sredstava pošlo od sledećih bitnih elemenata:
– činjenice da je u Republici Srbiji potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći izuzetno velika. Na ovakav zaključak upućuju podaci o broju, strukturi i socio-ekonomskom položaju stanovništva i trend porasta potrebe za sudskom zaštitom, a posebno stanovništa tzv. „ranjivih grupa”.
– da u sudskoj statistici ne postoje objedinjeni podaci o broju okrivljenih kojima je po službenoj dužnosti postavljen branilac,
– da u ovom momentu ne postoji mogućnost prikupljanja verodostojnih statističkih podataka na nivou države.
Imajući u vidu navedene činjenice, za procenu potrebnih sredstava za isplatu usluga besplatne pravne pomoći korišćeni su podaci iz istraživanja koje je, za potrebe Ministarstva pravde sprovela Svetska banka, a koje je prikazano u materijalu pod nazivom: ‘Serbian Free Legal Aid Fiscal Impact Analysis’, World Bank Multi‐Donor Trust Fund for Justice Sector Support (MDTF JSS), dostavljenom Ministarstvu 26. decembra 2013. godine.
Na osnovu navedene analize, relevantni podaci koji su korišćeni za procenu potrebnih finansijskih sredstava su prikazani u sledećoj tabeli:
Ukupno stanovništvo EURizik siromaštva (60% norme) EURizik siromaštva (40% norme) EURizik siromaštva (70% norme) SrbijaApsolutna linija siromaštva (% stanovništva na ili ispod crte) Srbija stanovništvo koje ostvaruje uslove za usluge soc. pomoći (2011) Pojedinci 7120666 18,3 % 6,5 % 25,3 % 9,2 % 8,2 % 1303082 462,843 1,801,528 655,101 584828 Pojedinci („ranjive grupe“) 1.270.000 5,0 %63.500 Svega pojedinci 648328 Svega sudskih predmeta 86417 Ukupno sudskih predmeta 1040997 190502 67,665 263,372 95,772 85,498 Pojedinci („ranjive grupe“) +10,9% 9319 Parnični postupak 40096 7338 2,606 10,144 3,689 3,293 Krivični postupak 184070 33685 11,965 46,570 16,934 15,118 Ostavina 73753 13497 4,794 18,660 6,785 6,057 Postupci naknade štete 141343 25866 9,187 35,760 13,004 11,609
Osim broja stanovnika za koje se procenjuje prema ovoj analizi da ostvaruju uslove za usluge socijalne pomoći (584.828), predviđeno je da besplatnu pravnu pomoć mogu izuzetno koristiti na teret budzetskih sredstava i drugi potencijalni korisnici besplatne pravne pomoći (tzv. „ranjive grupe“ – fizička lica koja ne ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita, odnosno korisnici prava na dečiji dodatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, ako bi ona zbog finansiranja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnom slučaju ušla u krug lica koja ispunjavaju uslove za korišćenje ovih prava).
Na osnovu raspoloživih podataka Tima Vlade Republike Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, a prema Metodologiji varijacije linije siromašatva (od ukupno 1.270.000 lica, procenjeno je da će se 5% javiti kao potencijalni korisnici ovog prava), na ustanovljeni broj stanovnika, potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći (584.828), treba dodati još 63.500 potencijalnih korisnika (tzv. „ranjive grupe”), što je ukupno potencijalnih korisnika 648.328 (584.828 + 63.500) ili za 10,9% više od broja ustanovljenog navedenom analizom Svetske banke.
Drugi bitan element za utvrđivanje visine finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona je ukupan broj sudskih predmeta i njihova struktura (istraga/krivica, parnica, vanparnica, izvršenje i ostalo), gde su takođe korišćeni podaci iz navedene analize Svetske banke.
Prema tim podacima, ukupan broj sudskih predmeta na godišnjem nivou, u kojima jedan od učesnika može biti korisnik prava na besplatnu pravnu pomoć je procenjen na oko 95.000 sudskih predmeta. Pri proceni se pošlo od podataka iz navedene analize, po kojoj je od ukupnog broja sudskih predmeta ( 1.040.997), primenom istog procenta kao i za potencijalne korisnike (8,21%), dobijen potencijalni broj predmeta od oko 85.500 za ovu populaciju, s tim što je taj broj uvećan za još 10,9% za tzv. ranjive grupe (9.320), tako da ukupno iznosi 94.820 sudskih predmeta.
Procenjena struktura tako klasifikovanog ukupnog broja sudskih predmeta je, prema podacima iz navedene analize prikazana u sledećoj tabeli:
Okvirne procene troškova usluga besplatne pravne pomoći, primenom 100% tarife (u RSD) Opis Struktura sudskih predmeta struktura u % Istraga/krivica Parnica Vanparnični postupak Izvršenje Ukupno 1 3 4 5 6 7 8 A) Osnovni sudovi Obim predmeta 22122 10587 22633 17669 73011 77,0 Struktura predmeta u % 30,3 14,5 31,0 24,2 100,0 Ponderisani prosek po predmetu 118772 75329 93895 14996 79.647 Obračunati troškovi predmeta 2627513735 797477615 2125164032 264959255 5.815.114.637 56,7 B) Viši sudovi Obim predmeta 17840 3468 502 21809 23,0 Struktura predmeta u % 81,8 15,9 2,3 100,0 Ponderisani prosek po predmetu 189772 273472 210330 203.553 Obračunati troškovi predmeta 3385487314 948299985 105503000 4.439.290.299 43,3 Ukupno A+B Predmeti 39962 14054 23135 17669 94820 100,0 Iznos 6013001049 1745777600 2230667032 264959255 10.254.404.937 100,0
Prikazani podaci u navedenoj tabeli odnose se na vrste usluga u korišćenju besplatne pravne pomoći, zavisno od toga da li su postupci pred nižim ili višim sudovima i da li se radi o postupcima u istrazi, krivici, parnici, zatim vanparničnom postupku, izvršnom postupku ili ostalim postupcima u pravosuđu, kao i visinu troškova naknade pružaocima pojedinih vrsta usluga i način obračuna naknade.
U osnovnim sudovima, prema podacima iz navedene analize, krivični postupak u proseku podrazumeva tarifne naknade od 118.772 dinara, a građanski postupak 75.329 dinara, dok je vanparnični postupak sa prosečnom tarifnom naknadom od 93.895 dinara, a izvršni 14.996 dinara.
Troškovi zastupanja pred višim sudovima su značajno veći (zbog složenosti, obimnosti i težine predmeta), tako da krivičnipo tarifi iznose 189.772 dinara, građanske parnice u proseku 273.472 dinara, a vanparnični postupci 210.330 dinara.
Podaci iz Tabele pokazuju da bi, primenom pune advokatske tarife za naknadu usluga pružanja besplatne pravne pomoći, očekivani troškovi bi iznosili 5,8 milijardi dinara, pred nižim sudovima i 4,4 milijarde, pred višim sudovima ili ukupno 10,2 milijarde dinara godišnje, za potpunu godišnju realizaciju sistema besplatne pravne pomoći, pod pretpostavkom da se svi predmeti (94.820 sudskih predmeta) reše u jednoj godini (kolona 7).
S obzirom na procedure i proces primene zakona, koji po prirodi posla zahteva vremenski trajanje postupaka, a i proceni iz navedene analize, da će u prvoj godini primene ovog zakona biti potrebno obezbeđenje oko 31,6% sredstava za predmete pred osnovnim sudovima i oko 41,2 % predmeta pred višim sudovima, što ukupno iznosi oko 32.000 sudskih predmeta (oko 23.000 pred osnovnim sudovima i oko 9.000 predmeta pred višim sudovima), a uz primenu 40% tarife, po kojoj bi se isplaćivala naknada za ove usluge, iznos potrebnih sredstava bi, umesto 10,2 milijarde godišnje iznosio oko 1,5 milijardi dinara.
Strukura procenjenih troškova po vrstama postupaka i ovom broju predmeta (32.000), prikazana je u sledećoj tabeli:
Okvirne procene godišnjih troškova usluga besplatne pravne pomoći na obimu od 32.000 predmeta (40% tarife) R.br. Opis Struktura sudskih predmeta Istraga/krivica Parnica Vanparnični postupak Izvršenje Ukupno 1 2 3 4 5 6 7 A) Osnovni sudovi 1. Ukupan obim predmeta 22.122 10.587 22.633 17.669 73.011 2. 31,6% 6991 3345 7152 5583 23071 Prosek u RSD Tarifa -40% 47.509 30.132 37.558 5.998 4. Prosek u € -Tarifa -40% 414 263 328 52 5. Iznos u RSD 347.290.623 105.568.200 281.502.720 34.837.920 769.199.463 6. Iznos U € 2.894.089 879.735 2.345.856 290.316 6.409.996 B) Viši sudovi 1. Ukupan obim predmeta 17.840 3.468 502 21.809 2. 41,2 7350 1429 207 0 8985 3. Prosek u RSD – Tarifa -40% 75.909 109.389 84.132 4. Prosek u € -Tarifa- 40% 662 954 734 0 5. Iznos u RSD 583.884.000 163.591.920 18.232.560 – 765.708.480 6. Iznos U € 4.865.700 1.363.266 151.938 – 6.380.904 V) Ukupno A+B 1. Obim predmeta-ukupno -oko 95.000 39.962 14.054 23.135 17.669 94.820 2. Obim predmeta-oko 32.000 godišnje(31,6%+41,2%) 14341 4774 7359 5583 32057 3. Iznos u RSD Tarifa -40% 931.174.623 269.160.120 299.735.280 34.837.920 1.534.907.943 4. Iznos U €/ Tarifa -40% 7.759.789 2.243.001 2.497.794 290.316 12.790.900
Na osnovu ovih parametara, odnosno raspoloživih podataka iz navedene Analize iskazani su sledeći finansijski efekti primene ovog zakona za 2019. godinu (počev od četvrtog kvartala 2019. godine i za 2020. godinu). Pri ovome je, za planiranje u budzetu Republike Srbije, korišćena vrednost kursa 1€=120 RSD, a podaci su prikazani u sledećoj tabeli:
Struktura troškova za sprovođenje zakona i izvori finansiranja r.br. vrsta troška valuta izvori finansiranja svega u € u RSD iz budzeta Republike Srbije (50%) iz budzeta lokalne samuprave (50%) 1. bruto plate 97.680 11.721.600 11.721.600 0 11.721.600 2. ostali troškovi (over haeds) 14.652 1.758.240 1.758.240 0 1.758.240 3. ukupno 1+2 112.332 13.479.840 13.479.840 0 13.479.840 4. naknada za usluge BPP za za 1 godinu 12.790.900 1.534.907.943 767.453.972 767.453.972 1.534.907.943 5. svega A) 12.903.232 1.548.387.783 780.933.812 767.453.972 1.548.387.783 B) troškovi u 2019. godini: 0 1. bruto plate i (over haeds) za tri meseca 28.083 3.369.960 13.479.840 0 13.479.840 2. naknada za usluge BPP za za 1 mesec 1.065.908 127.908.995 63.954.498 63.954.498 127.908.995 3. svega B) 1.093.991 131.278.955 77.434.338 63.954.498 141.388.835 V) troškovi za 2020. godinu: 0 1. bruto plate 97.680 11.721.600 11.721.600 0 11.721.600 2. ostali troškovi (over haeds) 14.652 1.758.240 1.758.240 0 1.758.240 3. ukupno 1+2 112.332 13.479.840 13.479.840 0 13.479.840 4. naknada za usluge BPP za za 1 godinu 12.790.900 1.534.907.943 767.453.972 767.453.972 1.534.907.943 5. svega V) 12.903.232 1.548.387.783 780.933.812 767.453.972 1.548.387.783
Kako prikazani podaci iz prethodne tabele pokazuju, ukupan iznos sredstava za jednu godinu, za isplatu naknada za usluge besplatne pravne pomoći i troškove zaposlenih koji će obavljati ove poslove iznosi 1.548.387.783 dinara (12.903.232 €), od čega 1.534.907.943 dinara (12.790.900 €), za naknade izvršenih usluga besplatne pravne pomoći i 13.479.840 dinara (112.332 €) za troškove zaposlenih.
S obzirom da se predlaže da primena zakona počne od četvrtog kvartala 2019. godine, procenjuje se da bi isplata naknade za izvršene usluge besplatne pravne pomoći mogla biti za jedna mesec – decembar (127.908.995 dinara – 1.065.908 €), a da bi bilo potrebno obezbediti plate i druge troškove za novozaposlene za tri meseca četvrtog kvartala, kada počinje primena zakona (3.369.960 dinara – 28.083 €), što ukupno u 2019. godini iznosi (131.278.955 dinara – 1.093.991 €).
Kada je u pitanju 2020. godina, ukupan iznos sredstava čije obezbeđenje je neophodno je 1.548.387.783 dinara (12.903.232 €), od čega 1.534.907.943 dinara (12.790.900 €), za naknade izvršenih usluga besplatne pravne pomoći i 13.479.840 dinara (112.332 €) za troškove zaposlenih.
Kada je u pitanju procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, napominjemo da će se sredstva iz budzeta planirati u okviru limita rashoda i izdataka koja za budzetske korisnike utvrđuje Ministarstvo finansija u procesu pripreme i donošenja godišnjeg zakona o budzetu.
3. Izvori sredstava za finansiranje besplatne pravne pomoći
Izvori sredstava za finansiranje besplatne pravne pomoći, kako je ovim Predlogom predviđeno, su budzet Republike Srbije, budzeti lokalne samouprave i drugi izvori (donacije i slično).
Pravo na pravnu pomoć garantovano je u skladu sa članom 67. Ustava Republike Srbije. Naime, svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.
Zakonom o lokalnoj samoupravi detaljnije se regulišu procedure i način finansiranja funkcija koje su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. U skladu sa tim, članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi (deo 2. Pravni status jedinice lokalne samouprave, 2.1.1. Nadležnost opštine), predviđeno je, između ostalog, da opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom organizuje službu pravne pomoći građanima.
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Zakonom o budzetskom sistemu uređen je sistem finansiranja funkcija lokalne samouprave. U tom smislu je za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave predviđeno da budzetu jedinice lokalne samouprave pripadaju određeni javni prihodi i primanja. Pored toga, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave je regulisano (član 4) da su svi prihodi jedinice lokalne samouprave opšti prihod budzeta jedinice lokalne samouprave i mogu se koristiti za bilo koju namenu, u skladu sa zakonom i odlukom o budzetu jedinice lokalne samouprave, sem onih prihoda čiji je namenski karakter utvrđen zakonom. Imajući u vidu ovu odredbu, finansiranje funkcija iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć je u okviru redovnih nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
Predlogom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći se predlaže da se finansiranje besplatne pravne pomoći uredi na način da ukupni troškovi za ove namene podele tako da se ne optereti samo budzet jedinica lokalne samouprave, već da se deo troškova obezbeđuje iz budzeta Republike Srbije. Prema predloženom rešenju iz člana 35. Predloga Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, sekundarna besplatna pravna pomoć bi se finansirala i iz budzeta Republike Srbije i budzeta jedinice lokalne samouprave, pri čemu jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći, dok preostalih 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, uključujući i obezbeđenje administrativnih kapaciteta za sprovođenje i praćenje ukupnog sistema besplatne pravne pomoći u Republici.
U skladu sa ovim predlogom, a prema iskazanim procenama troškova u prethodnoj tabeli za jednu godinu, Republika bi obezbeđivala 780.933.812 dinara, a sve lokalne samouprave ukupno 767.453.972 dinara, za sprovođenje ovog zakona.