OBRAZLOŽENJE
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
I. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Pravni osnov za donošenje ovog zakona je odredba člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojom se utvrđuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Važećim Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 7. oktobra 2017. godine stvoreni su uslovi za povećanje relevantnosti visokog obrazovanja za privredu i društvo u celini, sticanje funkcionalnih znanja studenata radi povećanja zapošljivosti i unapređivanje kontrole kvaliteta visokog obrazovanja i njeno usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.
U periodu primene Zakona, konstatovano je da postoji potreba, za preciziranjem pojedinih odredbi Zakona koje uređuju rad i izbor organa visokoškolske ustanove kako bi se prevazišle nejasnoće nastale u prelaznom periodu u kojem su visokoškolske ustanove usaglašavale svoje akte sa novim zakonom.
Takođe, unete su i odredbe kojima se stvara pravni osnov za uređivanja sukoba interesa prilikom zapošljavanja na visokoškolskim ustanovama, odredbe kojima se olakšava mobilnost studenata, kao i odredbe kojim se vrši usaglašavanje sa drugim propisima u oblasti obrazovanja koji su doneti nakon stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.
Shodno navedenom, pripremljen je Nacrt zakona o izmenama i dopunama visokom obrazovanju.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENJA
U članu 1. Predloga zakona, član 9. Zakona kojim je uređeno pravo na visoko obrazovanje, preformulisan je kako bi se uskladio sa Izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS”, broj 101/17) i Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 27/18), (u daljem tekstu: Zakon o NOKS-u), čime se omogućava vertikalana prohodnost kroz nivoe Nacionalnog okvira kvalifikacija. Izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju članom 63a propisan je Program za sticanje kompetencija, kojim je data mogućnost da lice posle završenog trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja po dualnom modelu i nakon najmanje dve godine posle završenog srednjeg obrazovanja ima pravo na polaganje stručne mature ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature.
Članom 40. stav 3 Zakona o NOKS-u, propisano je da se u srednjoj školi koja ima status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih može kroz postupak priznavanja prethodnog učenja steći i kvalifikacija nivoa 4 NOKS-a ukoliko kandidat završi program za sticanje kompetencija, u skladu sa članom 63a Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
U članu 2. Predloga zakona ovlašćenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: NSVO) da propiše osnove kodeksa o akademskom integritetu iz člana 12. stav 1. tačka 16), prošireno je tako da će se ovim kodeksom regulisati i sukob interesa prilikom izbora u zvanje nastavnika i saradnika i zasnivanja radnog odnosa na visokoškolskoj ustanove.
Članom 3. Predloga zakona, menja se član 22. stav 2. Zakona tako da se omogućava da Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta pored redovnog u četvrtoj godini akredtitacionog ciklusa vrši i vanredni nadzor.
U članu 4. Predloga zakona kojim se menja član 34. stav 4. Zakona, omogućeno je da visokoškolska ustanova organizuje kratki program studija i za lica koja imaju završeno srednje obrazovanje.
U članu 5. Predloga zakona kojim se dopunjuje član 41. Zakona, dodat je stav 3. koji za studente koji učestvuju u programima međunarodne mobilnosti omogućava prenošenje ESPB bodova između različitih studijskih programa u okviru svih stepena i vrste studija.
Članom 6. Predloga zakona, u članu 44. Zakona dodaje se stav 5. kojim se Univerzitet u Beogradu proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja. Univezitet u Beogradu je nastarija i najveća visokoškolska ustanova u Republici Srbiji, na kojoj studira više od 100.000 studenata, na kojem radi 5.421 nastavnika i 3.248 saradnika i u čijem sastavu je 31 fakultet i 11 naučnih instituta od kojih je nekoliko dobilo status instituta od nacionalnog značaja. Ovaj univerzitet se godinama visoko rangira na svetskim rang lsitama univerziteta (Šangajskoj, Lajdenskoj) i kao takav predstavnja najvažniji akademski i naučni potencijal i resurs države.
Ovakvo određenje Univerziteta u Beogradu je deklarativnog karaktera i iz njega ne proizlazi nikakav poseban status u odnosu na druge visokoškolske ustanove, a sve odredbe zakona jednako se primenjuju i na Univerzitet u Beogradu, kao i pre njegovog određivanja kao visoškolske ustanove od nacionalnog značaja.
U članu 7. Predloga zakona kojim se menja član 60. stav 3. koji uređuje savet poslodavaca, predviđa se da svaka visokoškolska ustanova treba da ima savet poslodavaca, dok je u dosadašnjoj forulaciji formiranje ovog saveta bilo dato kao mogućnost.
U članu 8. Predloga zakona kojim se menja i dopunjuje član 64. uvedeno je tajno glasanje za izbor organa poslovođenja (rektora, predsednika, dekana odnosno direktora), što je bila i preporuka Agencije za borbu protiv korupcije prilikom donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2017. godine.
U istom članu radno mesto menadžera uvodi se i za akademiju strukovnih studija i za visoku školu. Utvrđuje se da se osnovne nadležnosti menadžera propisuju zakonom i da visokoškolska ustanova može da propiše i dodatne nadležnosti.
Članom 9. Predloga zakona dodat je član 83a kojim se uvodi pojam, uslovi i način izbora lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu.
Promocija srpske kulturne baštine u svetu predstavlja najvažniji korak u procesu afirmacije srpskog društva i sticanja ugleda među razvijenim državama u svetu. To je prioritet koji mora biti vodeći cilj unutar nacionalne strategije svake ozbiljne države, pa tako i Srbije. Budući da je svekolika kultura baštinjena u jeziku, veoma je važno nastojanje da se srpski jezik približi akademskoj javnosti Evrope i svim razvijenim delovima sveta te da se omogući otvaranje lektorata za srpski jezik na što većem broju univerziteta.
Akademska javnost godinama upućuje oštar apel državi da uredi oblast lektorata srpskog jezika, ukazujući na činjenicu da srpski jezik nestaje sa univerziteta širom sveta, odnosno da se srpski lektorati ubrzano gase i da država ništa ne preduzima da taj proces zaustavi i pokrene ga u drugom smeru. Broj od 47 lektorata srpskog jezika, koliko ih je bilo u 2000. godini, u 2014. godini je prepolovljen – na 25, a od tada se i dalje smanjuje. Ako imamo na umu nesporne činjenice da su lektori naši ambasadori u svetu, koji prenose sliku o srpskoj kulturi i državi, da šire i uticaj na privredu, da je briga o srpskim lektoratima pitanje nacionalnog identiteta i istorije, onda je poslednji čas da država Srbija zakonom uredi ovu oblast i svestrano pomogne da se gašenje srpskih lektorata zaustavi i podstakne otvaranje novih.
Ukidanje Republičkog zavoda za međunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju ( 2001), koji je brinuo o srpskim lektoratima, pokrenulo je procese koji ovoj oblasti nisu doneli razvoj i napredak. Nadležnosti Zavoda u celosti nije preuzelo nijedno ministarstvo, te ni brigu o srpskim lektoratima.
Lektori srpskog jezika, koji su sada zaposleni na katedrama za slavistiku stranih univerziteta, angažovani su za te poslove na osnovu neposredne međuuniverzitetske saradnje, zasnovane na određenim međudržavnim sporazumima. Ministarstvo nadležno za prosvetu nije učestvovalo u proceduri izbora lektora za srpski jezik, niti finansira njihov rad. Sve aktuelne lektore za srpski jezik finansira univerzitet strane države na kome rade, ali su ta sredstva često nedovoljna za njihove osnovne životne potrebe. Zemlja prijema određuje takve finansijske nadoknade jer očekuje da ih finansira i država koja ih šalje, kao što je to najčešći slučaj u evropskoj praksi kad je o ovoj oblasti reč.
Od 2001. do 2009. godine, isplaćivan je dodatak lektorima od 150 evra, koji je tada ukinut. U tom periodu, takođe, postojala je u Ministarstvu nadležnom za prosvetu Komisija za izbor lektora, koja je upućivala lektore u inostranstvo, na predlog univerziteta u Srbiji koji su imali u svom nastavnom planu odgovarajuće studijske grupe. Od 2009. godine, Ministarstvo nije učestvovalo ni na koji način u izboru lektora za srpski jezik, niti im je pružalo bilo koju vrstu finansijske pomoći, što inače nije slučaj ni sa jednom drugom bivšom jugoslovenskom republikom. Zbog toga ne postoji ni pouzdana evidencija gde se nalaze lektorati srpskog jezika i koliko je lektora srpskog jezika na stranim univerzitetima.
Novi član u Zakonu o visokom obrazovanju, koji reguliše oblast lektorata srpskog jezika, početak je uređivanja ove oblasti, povratak neophodne brige države o srpskim lektoratima i stvaranjem uslova da se zaustave nepoželjni tokovi, odnosno gašenje srpskih lektorata. Uvođenje ovog člana otvoriće mogućnost za donošenje podzakonske regulative kojom će se ova oblast bliže urediti.
Članom 10. Predloga zakona izmenjena je odredba člana 95. stav 2. Zakona koja uređuje upotrebu jezika, tako da je kao i pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju data mogućnost da visokoškolska ustanova organizuje polaganje ispita i izvodi pojedine delove studija, kao i odbranu završnog, master i specijalističkog rada i doktorske disertacije, odnosno umetničkog projekta na stranom jeziku u skladu sa svojim statutom, a bez potrebe za posebnom akreditacijom celog studijskog programa na stranom jeziku.
Član 11. Predloga zakona dopunjen je član 98. Zakona o visokom obrazovanju stavom kojim se propisuje izuzetak od opšteg pravila raspisivanja i sprovođenja konkursa za upis na studije, i to za konkurs za upis na doktorske studije koje se organizuju u okviru međunarodnih projekata u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske Unije Horizont 2020 – okvirnom programu za istraživanje i inovacije (2014–2020)(,,Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 9 od 5. septembra 2014), tako da se ti konkursi raspisuje u skladu sa rokovima i uslovima propisanim programskim dokumentima Horizont 2020, a da studenti upisani po tim konkursima ne ulaze u broj studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike
Članom 12. Predloga zakona dopunjen je član 103. Zakona, tako što studenti koji u poslednjoj godini studija imaju status budžetskih studenata zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže još godinu dana po isteku redovnog trajanja studija.
Članom 13. Predloga zakona dopunjen je član 122. Zakona koji se odnosi na korišćenje podataka iz registara kojima upravlja Ministarstvo, tako što je status korisnika tih podataka dodeljen Agenciji za kvalifikacije koja je obrazovana skladu sa Zakonom o NOKS-u. Članom 15. stav 1. tačka 15) Zakona o NOKS-u, Agenciji je data nadležnost da prati i meri efekte implementacije (novih) kvalifikacija na zapošljavanje i celoživotno učenje, zbog čega je neophodno da Agencija koristi i ukršta podatke iz registara kojima uspravlja Ministarvo i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Rezultat obrade podataka iz navedenih registara biće izrada statističkih izveštaja i pokazatelja na osnovu kojih će Savet za Nacionalni okvir kvalifikacija davati preporuke Vladi u procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala, upisnoj politici i povezivanja visokog obrazovanja i tržišta rada, a u skladu sa strateškim dokumentima Republike Srbije. Statistički izveštaji proizvedeni obradom ovih podataka biće javni jer je njihova svrha i informisanje javnosti o efektima sticanja kvalifikacija prema školskim i studijskim programima, a u cilju pružanja relevantnih informacija za planiranje budućnosti mladih u Republici Srbiji.
Članom 14. Predloga zakona u članu 127. Zakona o poništavanju javnih isprava dodat je stav 9, kojim je precizirana uloga komisije koju imenuje ministar kada visokoškolska ustanova propusti da poništi javnu ispravu. Ukoliko ova komisija ustanovi da je imaocu diplome koji nije ispunjavao uslove za upis na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, upis omogućila sama visokoškolska ustanova, a to lice je ispunilo sve obaveze predviđenje studijskim programom, diploma se ne poništava.
Na ovaj način sprečava se mogućnost da se licu koje je ispunilo sve obaveze iz studijskog programa ,poništi diploma zbog toga što je visokoškolska ustanova svojom voljom omogućila upis na studije licu za koje je znala ili je bila dužna da zna da u trenutku upisa nije imalo završeni prethodni nivo studija potreban za upis. Ovakve situacije su se dešavale pre svega iz dobre namere visokoškolske ustanove da studenti ne izgube godinu dana zbog toga što nisu stigli da pre upisa ispune završne obaveze iz studijskog programa, često i zbog nedovoljno dobre organizacije na visokoškolskoj ustanovi. Mogućnost da se diploma poništava zbog toga što nisu bili ispunjeni prethodni uslovi za upis na studije uvedena je prvi put zakonom iz 2017. godine i u primeni se ukazala potreba da se zaštite savesni studenti.
Članom 15. Predloga zakona dodata je kaznena odredba u članu 136. stav 1. koja se odnosi i na član 127. stav 1. tačka 4) Zakona.
Članom 16. Predloga zakona propisan je rok da visokoškolske ustanove na kojima su organi izabrani po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2005. godine, a mandat im ističe posle 1. juna 2019. godine, pokrenu proceduru za izbor novih organa visokoškolskih ustanova po Zakonu, što je naročito važno kod visokih škola strukovnih studija kod kojih je u odnosu na stari zakon promenjena struktura organa upravljanja.
Članom 17. Predloga zakona, kojim se menja član 148. Zakona, produžen je rok za završetak studija studentima upisanim na studije prema propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine i to studentima osnovnih studija i viših škola do kraja školske 2018/2019. godine, studentima integrisanih studija iz medicinskih nauka do kraja školske 2019/2020. godine, studentima magistarskih i studentima koji su prijavili doktorsku disertaciju, odnosno upisali doktorske studije do kraja školske 2018/2019. godine.
Članom 18. Predloga zakona, u članu 149. Zakona dodaje se stav 3. kojim se propisuje da se diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka koje su stečene odbranom doktorske disertacije u skladu sa članom 128. stav 1. starog zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15, 87/16 i 88/17) smatraju validnim ukoliko su stečene na visokoškolskim ustanovama koje su u vreme odbrane doktorske disertacije i izdavanja diplome imala rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, u skladu sa članom 116. stav 2. istog zakona.
U toku 2017. godine, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, izabrana prema prethodnom zakonu, u postupku akreditacije osporila je diplome više nastavnika visokoškolskih ustanova, za koje je u više prethodnih akreditacionh ciklusa izdavala uverenje o akreditaciji. Ministarstvo je nakon provere svih visokoškolskih ustanova, i državnih i privatnih, ustanovilo da jedan deo i privatnih i državih visokoškolskih ustanova nije imao saglasnost na magistarske studije za koje se smatra da su osnov da bi se na fakultetu mogla braniti doktorska disertacija.
Kako bi se zaštili savesni studenti privatnih i državnih fakulteta koji su upisivali i završavali iste akreditovane studijske programe na visokoškolskim ustanovama kojima je KAPK pri poslednjoj reakreditaciji osporio doktorate nastavnika, potrebno je zakonom propisati koje se diplome doktorskih studija, stečene odbranom doktorske disertacije nakon donošenja starog zakona o visokom obrazovanju, smatraju validnim.
Članom 19. Predloga zakona propisan je rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona, i to tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 20. Predloga zakona propisan je rok za usklađivanje opštih akata visokoškolskih ustanova sa ovim zakonom.
Članom 21. Predloga zakona propisani su rokovi za objavljivanje konkursa za izbor menadžera akademija strukovnih studija i visokih škola koji će se objaviti tri meseca pre početka školske 2019/2020. godine.
Propisano je i da će konkurs za izbor lektora srpskog jezika u inostravstvu Ministarstvo objaviti u roku od tri meseca od donošenja akta kojim će urediti bliže uslove u pogledu izbora i zasnivanja radnog odnosa lektora srpskog jezika i književnosti na stranim visokoškolskim ustanovama, pravima i obavezama lektora za vreme trajanja radnog odnosa na stranim visokoškolskim ustanovama, finansiranju rada lektora i programu rada lektora srpskog jezika na stranim visokoškolskim ustanovama.
Članom 22. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja s obzirom na rok za početak nove školske godine kao i produženje roka za završetak studija studentima upisanim prema propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA
SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona u 2018. godini nisu potrebna sredstva.
Za finansiranje rada lektora i lektorata srpskog jezika u inostranstvu potrebna su dodatna sredstva u iznosu od 20.000.000 dinara za 2019. godinu i dodatnih 10.000.000,00 dinara za 2020. godinu.
Konkurs za izbor lektora raspisaće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona, a izabrani lektori će početi sa radom od školske 2019/2020. godine.
Za finansiranje plata menadžera akademija strukovnih studija i visokih škola biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od 7.814.000 dinara u 2019. godini i 46.880.000 dinara u 2020. godini.
Planirano je da akademije strukovnih studija i visoke škole angažuju menadžere počev od školske 2019/2020. godine.
Dodatna sredstva za kojim je iskazana potreba u narednim godinama biće planirana i realizovana u skladu sa limitima koje odredi Ministarstvo finansija.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon usvoji po hitnom postupku kako bi se sprečile štetne posledice po studente, koje će nastupiti ukoliko se odgovarajuće izmene ne usvoje do početka školske 2018/2019. godine. Donošenjem ovog zakona po hitnom postupku obezbeđuju se pravne pretpostavke za blagovremenu primenu utvrđenih rešenja.
Takođe, imajući u vidu potrebu usaglašavanja opštih akata samostalnih visokoškolskih ustanova sa izmenama koje su predložene ovim zakonom, neophodno je njegovo donošenje u što kraćem roku. Predložena rešenja neće negativno uticati na kvalitet visokog obrazovanja, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija, jer je blagovremeno planiranje aktivnosti nadležnih organa i organizacija uslov nesmetanog obavljanja delatnosti.
VI. RAZLOZI ZA STUPANJE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE
Predlaže se da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s obzirom na okolnost da školska godina na visokoškolskim ustanovama počinje po pravilu 1. oktobra tekuće godine, a deo izmena Zakona odnosi se na status prava i obaveza studenata koji su studije upisali prema propisima do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.