O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Pravni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tač. 2, 6. i 16. Ustava Republike Srbije kojim je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI
Važeći Carinski zakon, donet je 2010. godine i objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 18/10 od 26. marta 2010. godine, a izmene i dopune u „Službenom glasniku RS”, br. 111/12, 29/15 i 108/16. Ovaj zakon, kao i njegove izmene i dopune, usaglašavan je sa Carinskim zakonom EU (Community Customs Code – CCC, „Official Journal of the EU”, no. 2913/92) koji je bio na snazi do 1. maja 2016. godine.
U međuvremenu, Evropski parlament i Evropska komisija su donele novi Carinski zakon Unije (Union Customs Code – UCC, „Official Journal of the EU”, no. 952/13), koji je zamenio Carinski zakon Zajednice (Community Customs Code – CCC). Novi Carinski zakon Unije stupio je na snagu 30. oktobra 2013. godine a primenjuje se od 1. maja 2016. godine. Potpuna implementacija ovog zakona u EU, imajući u vidu da postoji potreba za razvojem novih IT sistema i nadogradnjom postojećih u cilju sprovođenja zakonskih zahteva, je planirana do 31. decembra 2020. godine.
Novi Carinski zakon Unije je donet u skladu sa realnim potrebama savremene međunarodne trgovine, imajući u vidu promene u društvu i ekonomiji nastale kao posledica globalizacije i savremenog načina komunikacije tj. primene visoko razvijene informacione tehnologije što ima za posledicu, između ostalog, da je međunarodna trgovina fundamentalno izmenjena. Naime, savremeni način poslovanja ubrzao je tokove i potrošnju robe. Kao rezultat globalizacije, složenost međunarodne trgovine se značajno povećala. Pored povećane međuzavisnosti, došlo je do kontinuiranog rasta međunarodne trgovine i kretanja robe, što je dovelo do većeg opterećenja carinske službe. Ovo je stavilo carinu pred kontradiktorne zahteve. S jedne strane, treba da zaštiti finansijske interese, da zaštiti od nezakonite i ilegalne trgovine kao i da radi na bezbednosti i zaštiti ljudi i životne sredine, a s druge strane da omogući brz protok robe. Sve ove činjenice dovele su do regulatornih zahteva koji se ne mogu zadovoljiti izmenama i dopunama postojećeg zakonodavstva.
S obzirom na osnovno opredeljenje Republike Srbije da postane punopravan član EU, to je obaveza usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva, uključujući i carinske propise, sa zakonodavnom regulativom Evropske unije, jedna od najznačajnijih obaveza državnih organa. Ova obaveza je još više izražena otvaranjem pregovaračkog Poglavlja 29 – Carinska unija i obavezama koje smo preuzeli u pogledu rokova za usklađivanje sa carinskim zakonodavstvom EU.
Savremenost ovog zakona se ogleda i u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, smanjujući tako troškove poslovanja (mogućnost podnošenja carinskih isprava elektronskim putem), a u isto vreme obezbeđujući i delotvornost carinskih kontrola, što sve zajedno treba da doprinese ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu, kao i rizika po društvo.
Ciljevi novog Carinskog zakona su:
pojednostavljenje, modernizacija i racionalizacija carinskih propisa i procedura;
obezbeđivanje veće pravne sigurnosti, predvidljivosti i jednoobraznosti poslovanja,
pojednostavljenje carinskih pravila i procedura i omogućivanje efikasnijeg carinskog poslovanja u skladu sa savremenim potrebama,
kompletan prelazak na bezpapirno poslovanje i potpuno elektronsko okruženje, i
ojačavanje statusa i pogodnosti Ovlašćenog privrednog subjekta (OPS).
Novi carinski zakon sastoji se iz dvanaest delova i ima 283 člana. Prvi deo se odnosi na opšte odredbe, drugi na elemente na osnovu kojih se primenjuju uvozne ili izvozne dažbine, kao i druge mere predviđene u pogledu trgovine robom, treći obrađuje carinski dug i garancije, četvrti deo se odnosi na robu unetu na carinsko područje, peti sadrži opšta pravila o carinskom statusu, stavljanju robe u carinski postupak, proveri, puštanju i raspolaganju robom, šesti obrađuje stavljanje u slobodan promet i oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, sedmi posebne postupke, osmi se odnosi na robu iznetu sa carinskog područja, deveti na elektronske sisteme, deseti obrađuje temu povlastica, intelektualne svojine, slobodne carinske prodavnice, prodaja carinske robe i ustupanje strane robe bez plaćanja protivvrednosti, jedanaesti deo se odnosi na carinske prekršaje, a dvanaesti deo na prelazne i završne odredbe.
Najznačajnije novine u novom Carinskom zakonu su:
Sva komunikacija između carine i privatnog sektora obavlja se elektronski. Poslovanje se odvija samo bezpapirno. Deklaracije se podnose elektronski, nema više papirnatih deklaracija.
U delu koji obuhvata odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o svrstavanju robe (OOS) i obavezujuća obaveštenja o poreklu robe (OOP), koje carinski organ donosi na zahtev zainteresovanog lica, ove odluke su obavezujuće ne samo carinske organe u odnosu na lice kojem su izdate (kao što je do sada bila praksa), već i za lice na koje se odluka odnosi u odnosu na carinske organe. To znači da ako se za određenu robu izda OOS ili OOP, privredni subjekt ga više ne može zanemariti i mora ga koristiti prilikom uvoza /izvoza robe.
U delu koji se odnosi na nepreferencijalno poreklo robe, ako potrebe trgovine tako zahtevaju, isprava kojom se dokazuje poreklo može biti izdata u Republici Srbiji, u skladu sa pravilima o poreklu koja su na snazi u zemlji ili na teritoriji odredišta, ili na bilo koji drugi način koji identifikuje zemlju, odnosno teritoriju, u kojoj je roba u potpunosti dobijena ili u kojoj je obavljena poslednja bitna promena.
U delu koji se na odnosi na kriterijume za sticanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta, propisani su dodatni uslovi za odobravanje ovog statusa.
U delu koji se na odnosi na obezbeđenje duga, propisano je obavezno obezbeđenje za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova. Ustanovljeno je obavezno obezbeđenje za većinu posebnih procedura, kao i za privremeno skladište. Tako je u delu koji se odnosi na carinske procedure – Posebni postupci: smeštaj robe (uključujući carinsko skladištenje i slobodne zone), specifična upotreba koja obuhvata privremeni uvoz i krajnju upotrebu, aktivno i pasivno oplemenjivanje, propisana obavezna garancija za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova.
Omogućena je prodaja na malo na daljinu iz carinskog skladišta. Aktivno oplemenjivanje može se odobriti bez obaveze da se roba ponovo izveze (osim ako nije izričito propisano). Takođe se ukidaju postupci prerade pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenjivanje u sistemu povraćaja.
U delu koji se odnosi na privremeno skladištenje, po predlogu novog zakona roba će morati da se deklariše deklaracijom za privremeni smeštaj, na koju se odnose odredbe zakona u vezi sa sadržinom, kontrolom i izmenom carinske deklaracije. Rok u kojem roba može da bude u privremenom smeštaju je povećan sa 20 na 90 dana.
U delu koji se na odnosi vrednovanje, predložena novina se odnosi na pravilo prve prodaje koje se neće primenjivati kao osnovno pravilo za izračunavanje carinske vrednosti robe kada se roba proda i preproda više puta pre uvoza.
Smeštanje robe u slobodne zone postaje carinski postupak, a roba bi trebalo da bude predmet carinskih kontrola pri ulasku i u pogledu evidencije.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Čl. 1-3.
Ovim odredbama uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.
Posebno se definiše područje primene ovog zakona, u smislu što će se jedinstveno primenjivati na celom carinskom području Republike Srbije, osim ukoliko nije drugačije definisano ovim zakonom, drugim zakonom ili međunarodnim sporazumom koji je potvrdila Republika Srbija.
Odredbama ovih članova utvrđuje se i nadležnost carinskog organa za kontrolu međunarodne trgovine, doprinosu slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnjih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu snabdevanja, u cilju obezbeđenja zaštite finansijskih interesa Republike Srbije, zaštite Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine, sigurnosti i bezbednosti države Srbije i njenih građana i zaštite ljudi i životne sredine, kao i cilju olakšavanja međunarodne trgovine.
Članom 3. definiše se carinsko područje, kao područje koje obuhvata teritoriju Republike Srbije, teritorijalne vode i vazdušni prostor iznad Srbije. Carinsko područje ograničeno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije.
Član 4.
U ovom članu su date definicije najvažnijih pojmova i instituta koji se koriste u tekstu zakona, a radi njihove pravilne i jednoobrazne primene.
Čl. 5-6.
U ovim članovima predviđeno je da se sve razmene informacija, odnosno podataka sadržanih u deklaracijama, zahtevima ili odlukama, između carinskih organa i između privrednih subjekata i carinskih organa, i čuvanje tih informacija, vrše upotrebom tehnika elektronske obrade podataka.
Vlada je ovlašćena da propiše uslove za zahteve za podatke koji se izrađuju u svrhu razmene i čuvanja informacija, po potrebi, oblik i šifru zahteva za podatke, posebne slučajeve u kojima se mogu koristiti druga sredstva za razmenu i čuvanje informacija, osim tehnika elektronske obrade podataka, kao i proceduralna pravila o razmeni i čuvanju informacija koje mogu da se vrše sredstvima koja nisu tehnike elektronske obrade podataka.
Čl. 7-8.
Ovim članovima je definisano da se privredni subjekti poslovno nastanjeni na carinskom području Republike Srbije registruju kod carinskih organa nadležnih za mesto na kojem su osnovani, kao i da u posebnim slučajevima, privredni subjekti koji nisu poslovno nastanjeni na carinskom području Republike Srbije, se registruju kod carinskih organa nadležnih za mesto na kom oni prvi put podnesu deklaraciju ili podnesu određeni zahtev.
Vlada propisuje slučajeve u kojima se od privrednih subjekata koji nisu poslovno nastanjeni na carinskom području Republike Srbije zahteva da se registruju kod carinskih organa; slučajeve u kojima se od lica koja nisu privredni subjekti zahteva da se registruju kod carinskih organa; slučajeve u kojima carinski organi poništavaju registraciju kao i carinski organ koji je nadležan za registraciju, kao i dan početka primene obavezne registracije privrednih subjekata.
Čl. 9-10.
Članom 9. se uređuje saopštavanje informacija i zaštita podataka tako što propisuje da sve informacije, odnosno podaci koje carinski organi pribave tokom vršenja svoje dužnosti, koje su po svojoj prirodi poverljive ili koje su date na poverljivoj osnovi obuhvaćene su obavezom čuvanja poslovne tajne.
U posebnim slučajevima poverljive informacije, odnosno informacije date na poverljivij osnovi mogu da se otkriju bez dozvole, i to ako su, u skladu sa važećim propisima, uključujući i propise o zaštiti podataka, carinski organi u obavezi ili ovlašćeni da to učine ili ako je otkrivanje tih podataka u vezi sa sudskim postupkom.
Takođe, poverljive informacije mogu da se saopšte carinskim organima i ostalim nadležnim organima zemalja ili teritorija koje su van carinskog područja Republike Srbije za svrhe carinske saradnje sa tim zemljama ili teritorijama u okviru međunarodnog sporazuma ili zakonodavstva Republike Srbije u oblasti trgovinske politike.
Članom 10. propisano je da carinski organi i privredni subjekti mogu da razmene sve informacije koje se posebno ne zahtevaju u skladu sa carinskim propisima, naročito u svrhu uzajamne saradnje u prepoznavanju i delovanju na smanjenju rizika. Ta razmena se može odvijati u skladu sa pisanim sporazumom i može uključiti pristup carinskih organa računarskim sistemima privrednih subjekata.
Čl. 11-12.
Ovim članovima reguliše se pružanje informacija od strane carinskih organa i pružanje informacija carinskim organima.
Svako lice može od carinskih organa tražiti informacije koje se odnose na primenu carinskih propisa. Takav zahtev može biti odbijen ako se ne odnosi na radnju koja je u vezi sa međunarodnom trgovinom robom koja je zaista planirana.
Svako lice direktno ili indirektno uključeno u obavljanje carinskih formalnosti ili u carinske kontrole, na zahtev carinskih organa i u bilo kom preciziranom roku, pruža tim organima sve neophodne isprave i informacije, u odgovarajućem obliku, i svu neophodnu pomoć za završetak tih formalnosti ili kontrola.
Svaki podnosilac smatra se odgovornim za tačnost i potpunost informacija datih u deklaraciji, obaveštenju ili zahtevu, verodostojnost, tačnost i punovažnost svih isprava koji prate deklaraciju, obaveštenje ili zahtev i po potrebi, poštovanje svih obaveza koje se odnose na stavljanje date robe u određeni carinski postupak ili sprovođenje odobrenih aktivnosti.
Čl. 13-16.
Ovim članovima regulisano je pravo zastupanja u postupku koji vodi carinski organ. Naime, svako lice može imenovati svog zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ. Zastupnik može da istupa u ime i za račun drugog lica (neposredno zastupanje) ili u svoje ime, a za račun drugog lica (posredno zastupanje). Zastupnik mora imati sedište odnosno prebivalište u našoj zemlji, osim u u slučajevima koje propiše Vlada.
Zastupnik se mora izjasniti o vrsti zastupanja i na zahtev carinskog organa mora podneti verodostojnu ispravu sa ovlašćenjem za zastupanje. Lica koja se ne izjasne da postupaju kao carinski zastupnici, ili koja se izjasne da postupaju kao carinski zastupnici a da nisu ovlašćena za to, smatraju se za lica koja postupaju u svoje ime i za svoj račun.
Takođe, propisano je koje pravno lice može biti posredni zastupnik, kao i uslovi za izdavanje i oduzimanje dozvole za posredno zastupanje.
Čl. 17-22.
Ovim članovima se uređuju odluke koje se odnose na primenu carinskih propisa, kao i obavezu lica koje zatraži od carinskog organa donošenje takve odluke, da obezbedi sve informacije od značaja za donošenje odluke, nadležnost i rok za donošenje odluke, stupanje na snagu i punovažnost odluke.
Članom 18. propisano je postupanje po odlukama koje se donose po osnovu zahteva.
Članom 19. predviđeni su uslovi u kojima carinski organi poništavaju odluku koja je povoljna za lice na koje se odluka odnosi.
Članom 20. predviđeni su slučajevi u kojima se povoljna odluka ukida ili menja.
Navedeni članovi takođe se primenjuju na odluke koje donose carinski organi bez prethodnog zahteva datog lica.
Članom 22. propisano je da ukidanje, izmena ili suspenzija povoljne odluke ne utiče na robu koja je, u trenutku kada ukidanje, izmena ili suspenzija proizvode pravno dejstvo, već bila stavljena i još uvek je u carinskom postupku ili je u privremenom smeštaju na osnovu ukinute, izmenjene ili suspendovane odluke, osim ako podnosilac zahteva ne zahteva drugačije.
Vlada propisuje slučajeve kada povoljna odluka koja se odnosi na više lica može biti ukinuta u pogledu drugih lica, a ne lica koje nije ispunilo obavezu određenu tom odlukom; izuzetne slučajeve, u kojima carinski organi mogu da odlože dan kad ukidanje ili izmena proizvode pravno dejstvo.
Čl. 23 – 26.
Ovim članovima propisuju se prava i obaveze carinskih organa, kao i lica na čiji zahtev se traži donošenje odluka koje se odnose na obavezujuća obaveštenja. Odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja kao garantni akt, izdaju se pre svega radi pravilne i pouzdane primene carinskih propisa u pogledu tarifnog svrstavanja i utvrđivanja porekla robe.
Nadležni carinski organ, na osnovu pismenog zahteva zainteresovanog lica, izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi (OOS) i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe (OOP). OOS i OOP obavezuju carinski organ u odnosu na lice na koje se odluka odnosi, samo u vezi sa robom nad kojom su carinske formalnosti obavljene nakon dana od kojeg OOS ili OOP proizvodi pravno dejstvo. Novina u ovom zakonu je da OOS i OOP obavezuju i lice na koje se odluka odnosi, u odnosu na carinske organe, od dana kada mu je odluka dostavljena ili se smatra da je dostavljena.
OOS i OOP važe tri godine od dana kada počinju da proizvode pravno dejstvo.
Obavezujuća obaveštenja se mogu poništiti u slučaju da se utvrdi da se zasnivaju na netačnim ili nepotpunim podacima. Takođe, predviđeni su i posebni slučajevi u kojima OOS i OOP prestaju da važe ili se ukidaju pre isteka roka od tri godine, kao i uslovi za produženu primenu OOS i OOP koja je prestala da važi.
Takođe, novim odredbama predviđena je i mogućnost za donošenje odluka koje se odnose na obavezujuća obaveštenja u vezi sa elementima na osnovu kojih se primenjuju uvozne ili izvozne dažbine i ostale mere u vezi sa trgovinom robom, čime je obuhvat donošenja odluka koje se odnose na obavezujuća obaveštenja proširen.
Protiv obavezujućih obaveštenja može se izjaviti žalba ministarstvu.
Vlada propisuje bliže uslove za posebne slučajeve ako OOS i OOP treba da se ukinu, slučajeve ako se odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja donose u vezi sa ostalim elementima na osnovu kojih se primenjuju uvozne ili izvozne dažbine i ostale mere u vezi sa trgovinom robom i njihovu primenu, produženu primenu odluka i suspenziju odluka.
Čl. 27 – 29.
Čl. 27 – 29. uređen je institut ovlašćenog privrednog subjekta. U članu 27. propisano je da privredni subjekat poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije, koji ispunjava kriterijume propisane ovim zakonom, može podneti zahtev za dobijanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta. Carinski organ, ako je potrebno, posle konsultacija sa drugim nadležnim organima, odobrava status ovlašćenog privrednog subjekta, kroz izdavanje odobrenja. U zakonu su predviđene dve vrste odobrenja: odobrenje za carinska pojednostavljenja, koje omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na određena pojednostavljenja u skladu sa carinskim propisima i odobrenje za sigurnost i bezbednost, koje omogućava ostvarivanje olakšica u pogledu carinske kontrole, a koje se odnose na sigurnost i bezbednost.
U članu 28. precizirani su kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni radi dobijanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, dok je članom 29. zakona Vlada ovlašćena da propiše vrstu i obim pojednostavljenja/olakšice (u zavisnosti od vrste odobrenja koje se izdaje), zatim, način ostvarivanja povoljnijeg tretmana i, na kraju, bliže uslove za primenu propisanih kriterijuma.
Čl. 30 – 32.
U čl. 30 – 32. predviđena je mogućnost podnošenja pravnog leka protiv odluke carinskog organa. Naime, protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinski organ može se uložiti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Predviđen je i izuzetak od pravila da žalba ne odlaže izvršenje odluke. Protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom postupku može se, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Čl. 33 – 36.
Čl. 33 – 36. tiču se sprovođenja kontrole robe od strane carinskih i drugih nadležnih organa. Tako, propisano je da carinski organ u okviru datih ovlašćenja, može sprovesti bilo koju carinsku kontrolu koju smatra neophodnom. Dalje, precizirano je u čemu se sastoji carinska kontrola. Takođe, detaljnije je obrađena i materija analize i upravljanja rizikom od strane carinskih organa. Što se tiče saradnje nadležnih organa, predviđeno je da kada drugi nadležni organi, nad istom robom sprovode kontrole, carinski organ će, u bliskoj saradnji sa tim drugim organima, nastojati da se te kontrole izvrše, gde god je to moguće, u isto vreme i na istom mestu kao i carinske kontrole (one-stop-shop), uz koordinirajuću ulogu carinskog organa.
Takođe, u svrhu carinskih kontrola, carinski organ može da proverava tačnost i potpunost podataka u carinskoj deklaraciji, deklaraciji za privremeni smeštaj, ulaznoj sažetoj deklaraciji, izlaznoj sažetoj deklaraciji, deklaraciji za ponovni izvoz ili obaveštenju o ponovnom izvozu, kao i postojanje, verodostojnost, tačnost i validnost svih pratećih isprava i može ispitati knjigovodstvo deklaranta i ostalu evidenciju koja se odnosi na aktivnosti u vezi sa predmetnom robom, ili se odnose na prethodne ili naknadne komercijalne aktivnosti koje uključuju tu robu nakon što je ona puštena (naknadna kontrola).
Članom 36. Vlada je ovlašćena da usvoji mere u cilju obezbeđivanja jednoobrazne primene carinskih kontrola, uključujući razmenu informacija o riziku i rezultata analize rizika, kriterijume i standarde rizika, mere kontrole i prioritetna područja kontrole.
Član 37.
U članu 37. propisana je obaveza čuvanja isprava i podataka. Naime, lica koja učestvuju ili su u vezi sa prometom robe dužni su da carinskom organu, na njegov zahtev, stave na raspolaganje sve potrebne isprave i podatke, kao i da pruže svaku drugu pomoć potrebnu za primenu propisa. Takođe su dužni da sve te isprave i podatke čuvaju najmanje tri godine. Dalje, u okviru ovog člana propisan je način računanja ovog roka.
Član 38.
Kada su u pitanju takse koje naplaćuje carinski organ, u članu 38. zakona jasno je propisano da carinski organ ne naplaćuje naknadu za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim slučajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena. Moguće je da carinski organ naplati taksu ili zahteva nadoknadu troškova kada se radi o pružanju posebnih usluga, što je dalje precizirano kroz ovaj član zakona.
Čl. 39. – 40.
Kada se elementi koji se upotrebljavaju za određivanje carinske vrednosti robe izražavaju u stranoj valuti potrebno je taj iznos konvertovati u dinare, a nadležni organi imaju obavezu da objave devizni kurs koji se tom prilikom primenjuje.
Ako je konverzija valute neophodna iz drugih razloga, a ne utvrđivanja carinske vrednosti, vrednost evra u dinarima radi primene carinskih propisa, utvrđuje se najmanje jednom godišnje.
Ako su period, datum ili rok utvrđeni carinskim propisima, period se ne produžava niti se skraćuje, a datum ili rok se ne odlažu niti pomeraju unapred, osim ukoliko nije drugačije predviđeno.
Čl. 41 – 43.
Ovim članovima propisani su elementi na osnovu kojih se primenjuju uvozna ili izvozna dažbina i druge mere u vezi sa trgovinom robom.
Carinska tarifa, u smislu člana 41. ovog zakona, obuhvata:
1) nomenklaturu robe propisanu Zakonom o Carinskoj tarifi i propisima donetim na osnovu tog zakona;
2) svaku drugu nomenklaturu koja se u potpunosti ili delom zasniva na nomenklaturi robe iz tačke 1) ili koja predviđa njene dalje podele i koja je predviđena propisima koji uređuju određene oblasti sa ciljem primene tarifnih mera koje se odnose na trgovinu robom;
3) carinsku dažbinu koja se primenjuje na robu poreklom iz zemalja na koje se primenjuje klauzula najvećeg povlašćenja ili koje tu klauzulu primenjuju na robu poreklom iz Republike Srbije, koja se primenjuje na robu obuhvaćenu nomenklaturom iz tačke 1);
4) preferencijalne tarifne mere koje su sadržane u sporazumima koje je Republika Srbija zaključila sa određenim zemljama ili teritorijama ili grupom takvih zemalja i teritorija;
5) preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela, u pogledu određenih zemalja ili teritorija ili grupa takvih zemalja ili teritorija;
6) autonomne mere kojima se predviđa smanjenje ili izuzimanje određene robe od carinskih dažbina;
7) povlašćen tarifni treman određen za pojedinu robu, zbog njene prirode ili upotrebe u posebne svrhe, u okviru mera navedenih u tač. 3) do 6) ili 8);
8) druge tarifne mere predviđene poljoprivrednim ili trgovinskim ili drugim propisima Republike Srbije.
Mere iz tač. 4) do 7) primenjuju se na zahtev podnosioca deklaracije umesto dažbina obuhvaćenih tačkom 3), kada predmetna roba ispunjava predviđene uslove.
Članom 42. definisano je tarifno svrstavanje robe za primenu carinske tarife.
Vlada ima ovlašćenje da propiše uslove, postupak i način primene autonomnih mera iz člana 41. tačka 6), sezonske stope carine za poljoprivredne proizvode, mere o jednoobraznom upravljanju tarifnim kvotama i tarifnim maksimumima iz člana 41. st. 5. i 6. i o upravljanju nadzorom stavljanja u slobodan promet ili izvoza robe iz člana 41. stav 7.
Čl. 44 – 50.
Ovi članovi sadrže odredbe o nepreferencijalnom i preferencijalnom poreklu robe.
Odredbe o nepreferencijalnom poreklu robe propisuju oblast primene, kao i osnovna pravila za sticanje i dokazivanje porekla robe. Novina, u ovoj oblasti se ogleda u tome da se isprava kojom se dokazuje poreklo izdaje u skladu sa pravilima o poreklu koja su na snazi u zemlji ili na teritoriji odredišta, ili na bilo koji drugi način koji identifikuje zemlju, odnosno teritoriju, u kojoj je roba u potpunosti dobijena ili u kojoj je obavljena poslednja bitna promena.
Vlada propisuje pravila u skladu sa kojima se roba smatra u potpunosti dobijenom u jednoj zemlji/teritoriji ili se smatra da je podvrgnuta poslednjoj bitnoj ekonomskoj obradi i preradi, kao i pravila za prilaganje i proveru dokaza o poreklu.
Odredbama o preferencijalnom poreklu robe propisano je da:
– u slučaju robe na koju se odnose povlastice predviđene međunarodnim sporazumima, primenjuju se pravila o poreklu robe sadržana u tim sporazumima i
– u slučaju robe na koju se odnose povlastice predviđene preferencijalnim merama koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na određene zemlje/teritorije, Vlada donosi mere kojima se utvrđuju preferencijalna pravila o poreklu robe.
U delu koji se odnosi na poreklo određene robe (nepreferencijalno i preferencijalno), Vladi je dato ovlašćenje da donese mere kako bi odredila poreklo za tu robu, u skladu sa pravilima o poreklu koja se primenjuju na tu robu.
Čl. 51 – 64.
Carinska vrednost spada u osnovne i najvažnije institute carinskog sistema. Takav značaj proizilazi iz činjenice da se mehanizam zaštite zasniva na carinskoj vrednosti i stopama carine kao najvažnijim elementima za utvrđivanje efekta zaštite.
Sporazumom o primeni člana VII Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini iz 1994, nastao u okviru Urugvajske runde pregovora, razrađena su pravila kojima treba da se obezbedi pravično, jednoobrazno i nepristrasno vrednovanje robe za potrebe carinjenja, kojima se onemogućuje korišćenje proizvoljnih i fiktivnih carinskih vrednosti. Takođe je utvrđeno da osnovica za carinsko vrednovanje, u najvećoj mogućoj meri treba da se zasniva na transakcijskoj vrednosti robe, to jest stvarno plaćenoj ili ceni koju treba platiti za robu prodatu radi izvoza u zemlju uvoza.
Imajući u vidu nameru Republike Srbije da postane punopravan član STO, odredbe ovog Sporazuma su u celosti prenete u tekst zakona.
Čl. 65 – 76.
Odredbe kojima se propisuju svi slučajevi u kojima nastaje carinski dug prilikom uvoza ili izvoza, grupisane su, u ovom zakonu, u jednom poglavlju kako bi se izbegle poteškoće prilikom utvrđivanja pravne osnove na kojoj nastaje carinski dug. Ovim članovima propisuje se i koje lice je carinski dužnik, momenat nastanka carinskog duga, kao i mesto nastanka carinskog duga.
Carinski dug pri uvozu, po pravilu, nastaje stavljanjem robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet ili stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.
Carinski dug pri uvozu, takođe nastaje i neispunjavanjem obaveza utvrđenih carinskim propisima koje se odnose na unos strane robe u carinsko područje Republike Srbije, njeno izuzimanje ispod carinskog nadzora, ili kretanje, preradu, skladištenje, privremeni smeštaj, privremeni uvoz ili raspolaganje tom robom unutar tog područja, upotrebu robe u posebne svrhe unutar carinskog područja Republike Srbije, i uslova koji uređuju stavljanje strane robe u carinski postupak ili uređuju odobravanje izuzeća od plaćanja dažbine ili smanjenu stopu uvozne dažbine na osnovu upotrebe robe u posebne svrhe.
Zakonom je predviđena i mogućnost odbitka iznosa uvoznih dažbina koji je već plaćen od iznosa koji treba platiti, za robu koja je zbog upotrebe u posebne svrhe stavljena u slobodan promet uz nižu stopu uvozne dažbine, za ostatke i otpatke koji su tom prilikom nastali a rezultat su uništavanja robe, kao i za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.
Carinski dug pri izvozu pre svega nastaje kada se roba koja podleže plaćanju izvoznih dažbina, stavi u postupak izvoza ili postupak pasivnog oplemenjivanja, ali i zbog neispunjavanja obaveza utvrđenih carinskim propisima za iznošenje robe, kao i uslova u skladu sa kojima je bilo odobreno da se roba iznese iz carinskog područja Republike Srbije uz potpuno ili delimično oslobođenje od izvozne dažbine.
Ako ima više dužnika koji su u obavezi da plate isti carinski dug, oni su obavezni da taj iznos plate solidarno.
Opštim pravilima za obračun carinskog duga utvrđuje se koji se propisi primenjuju tom prilikom, dok se posebnim pravilima za obračun carinskog duga utvrđuje način obračuna u određenim specifičnim slučajevima.
Propisano je i kako se utvrđuje na kojem mestu je nastao carinski dug.
Čl. 77 – 87.
Obezbeđenje za naplatu carinskog duga koji je nastao ili bi mogao nastati, koje obuhvata i obezbeđenje plaćanja svih dažbina, taksi i naknada koje su carinski organi posebnim propisima dužni da naplaćuju prilikom uvoza i izvoza robe, zahteva se onda kad je to izričito propisano ovim zakonom ili kad carinski organ sam oceni da naplata carinskog duga nije sigurna. I u jednom i u drugom slučaju obezbeđenje polaže dužnik ili lice koje može postati odgovorno za taj dug, a po odobrenju carinskog organa, i treće lice.
Carinski organi zahtevaju da se za određenu robu ili za određenu deklaraciju položi samo jedno obezbeđenje, a ako obezbeđenje nije razduženo, može se koristiti, u okvirima osiguranog iznosa, za naplatu carinskog duga i drugih naknada koje treba platiti nakon naknadne kontrole konkretne robe.
Na zahtev dužnika, carinski organi mogu da odobre polaganje zajedničkog obezbeđenja koje pokriva iznos carinskog duga za dve ili više operacija, deklaracija ili carinskih postupaka.
Takođe je propisano da državni organi ne polažu obezbeđenje za naplatu carinskog duga za radnje koje vrše u okviru poverenih poslova državne uprave, kao i za koju robu i u kojim slučajevima se obezbeđenje ne zahteva, pri čemu Vlada propisuje iznos duga za koji carinski organi mogu da odustanu od zahteva za polaganjem obezbeđenja.
Iznos kako obaveznog, tako i neobaveznog obezbeđenja treba da pokrije ili tačan iznos carinskog duga, ako taj iznos može sa sigurnošću da se utvrdi u vreme kada se obezbeđenje zahteva, ili ako ne može, utvrđuje se u najvišem iznosu koji proceni carinski organ, a koji odgovara carinskom dugu i ostalim naknadama koji su nastali ili bi mogli nastati.
Obezbeđenje može biti u obliku deponovanja gotovine ili drugog sredstva plaćanja za koje carinski organi priznaju da ima jednako dejstvo kao deponovanje gotovine, obaveze koju je preuzeo garant, ili u drugom obliku koji pruža jednaku sigurnost da će iznos carinskog duga i ostalih naknada biti plaćen.
Lice od kojeg se zahteva polaganje obezbeđenja može da bira između propisanih oblika obezbeđenja, a carinski organi mogu da odbiju da prihvate izabrani oblik obezbeđenja ako nije odgovarajući za pravilno sprovođenje carinskog postupka za koji se polaže.
Garant je treće lice poslovno nastanjeno na carinskom području Republike Srbije kojeg treba da prihvate carinski organi koji zahtevaju polaganje obezbeđenja, osim ako garant nije finansijska institucija ili osiguravajuće društvo koje je dobilo dozvolu nadležnih organa za obavljanje te delatnosti. Carinski organi mogu da odbiju da prihvate garanta ili predloženu vrstu obezbeđenja ako ocene da se time ne obezbeđuje blagovremeno plaćanje iznosa uvozne ili izvozne dažbine koji odgovara carinskom dugu i ostalim naknadama.
Polaganje zajedničkog obezbeđenja, kao i zajedničko obezbeđenje sa smanjenim iznosom ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja, odobrava se samo licima koja zadovoljavaju propisane uslove, pri čemu polaganje zajedničkog obezbeđenja sa smanjenim iznosom ima isto dejstvo kao položeno obezbeđenje.
Obezbeđenje za naplatu carinskog duga ne može da se oslobodi dok carinski dug ne bude naplaćen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati.
U određenim slučajevima, koje propiše Vlada, moguće je privremeno zabraniti upotrebu zajedničkog obezbeđenja, zajedničko obezbeđenje sa smanjenim iznosom ili oslobođenja od polaganja obezbeđenja. Vlada takođe propisuje uslove za dobijanje odobrenja za ponovnu upotrebu privremeno zabranjenog zajedničkog obezbeđenja,
{0>Where the customs authorities establish that the guarantee provided does not ensure, or is no longer certain or sufficient to ensure, payment within the prescribed period of the amount of import or export duty corresponding to the customs debt and other charges, they shall require any of the persons referred to in Article 89(3) either to provide an additional guarantee or to replace the original guarantee with a new guarantee, according to his choice.<}0{>Ako carinski organ utvrdi da položeno obezbeđenje ne obezbeđuje, ili više nije sigurno ili dovoljno da obezbedi plaćanje carinskog duga i ostalih naknada u propisanom roku, može da zahteva od bilo kog lica koje ima obavezu da plati određeni carinski dug, da položi dodatno obezbeđenje ili da prethodno položeno obezbeđenje zameni novim, prema sopstvenom izboru.
Carinski organi prate obezbeđenje, i razdužuju ga odmah kada se carinski dug ili obaveza po osnovu ostalih naknada ugasi ili više ne može da nastane.
Čl. 88 – 108.
Ovim odredbama se propisuje obračun carinskog duga, obaveza da se dužnik u skladu sa propisima, i u određenim rokovima obavesti o obračunatom carinskom dugu, slučajevi u kojima se dužnik ne obaveštava o dugu, zastarevanje carinskog duga, obaveza knjiženja, način plaćanja i rokovi plaćanja carinskog duga. Takođe se propisuju uslovi za odobravanje odloženog plaćanja, rokovi odlaganja kao i druge olakšice u vezi sa plaćanjem.
Ako dug nije plaćen u roku, carinski organi obezbeđuju plaćanje duga svim sredstvima koja su im dostupna u skladu sa zakonom, odnosno vrše prinudnu naplatu carinskog duga.
Na neplaćeni dug obračunava se zatezna kamata, a Vladi je dato ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima se zatezna kamata neće obračunavati, kao i iznos dažbina i kamata za koje se neće vršiti prinudna naplata.
Povraćaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dažbina, vrši se u propisanim slučajevima ako su ispunjeni uslovi, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti. Takođe se za lice koje traži povraćaj naplaćenih uvoznih dažbina, propisuje i pravo na kamatu na vraćeni iznos, pod određenim uslovima.
Čl. 109. – 111.
Odredbama ovih članova propisani su načini gašenja carinskog duga. Uobičajeni, odnosno najčešći način gašenja carinskog duga jeste plaćanje carinskog duga. Pored toga carinski dug se gasi otpustom, u slučajevima pravno utvrđene nesposobnosti plaćanja dužnika, poništenjem deklaracije, uništenjem robe ili ustupanjem u korist države, u slučaju da je roba uništena ili izgubljena zbog njenih prirodnih svojstava, nepredviđenih okolnosti ili delovanja više sile, te zadržavanjem ili oduzimanjem robe zbog nezakonitog unošenja u carinsko područje, i sl.
Ako je carinski dug osnov za utvrđivanje prekršajne ili krivične odgovornosti, smatraće se da nije ugašen.
Čl. 112 – 116.
Čl. 112 – 116. uvodi se institut ulazne sažete deklaracije. U članu 112. propisana je obaveza podnošenja ulazne sažete deklaracije za svu robu koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije, osim za prevozna sredstva i robu koja se njima prenosi, a koja bez zaustavljanja prolaze kroz vazdušni prostor Republike Srbije i u drugim slučajevima, ako je to opravdano s obzirom na vrstu robe ili saobraćaja ili ako se to zahteva međunarodnim sporazumima. Dalje je propisano kojoj carinarnici se podnosi ova deklaracija, ko je podnosi i šta mora da sadrži, tj. u kojoj formi je ova deklaracija prihvatljiva za carinske organe. Takođe, predviđeno je da carinarnica može odustati od zahteva za podnošenjem ulazne sažete deklaracije za robu za koju je, pre isteka roka za podnošenje te deklaracije, podneta redovna carinska deklaracija.
Suština ovog instituta jeste sprovođenje analize rizika. Odnosno, carinarnica kojoj je podneta ova deklaracija dužna je da, u određenom roku, obezbedi sprovođenje analize rizika, pre svega za potrebe sigurnosti i bezbednosti, na osnovu ulazne sažete deklaracije i da preduzme neophodne mere na osnovu rezultata analize rizika.
Deklarantu se može, na njegov zahtev, dozvoliti da izmeni jedan ili više podataka iz ulazne sažete deklaracije nakon njenog podnošenja, a propisani su i slučajevi kada izmena nije moguća.
Vladi su data ovlašćenja da detaljnije reguliše primenu ovog instituta – slučajeve u kojima se može odustati od zahteva za podnošenje ulazne sažete deklaracije, rok u kom treba da se podnese ulazna sažeta deklaracija pre nego što se roba unese u carinsko područje, rok u kom analiza rizika treba da bude sprovedena i neophodne mere koje treba preduzeti, uslove za izmenu i način izmene ulazne sažete deklaracije i dr.
Čl. 117 – 122.
Čl. 117 – 122. zakona tiču se pristizanja, tj. ulaska robe u carinsko područje Republike Srbije. Tako, kada je u pitanju vazduhoplov, obaveza je operatera da o dolasku obavesti carinarnicu prvog ulaska. Takođe, izričito je propisano da se roba koja se unosi u carinsko područje stavlja pod carinski nadzor od momenta njenog unosa i može biti predmet carinske kontrole. Roba ostaje pod carinskim nadzorom koliko je neophodno da bi se utvrdio njen carinski status i ne izuzima se ispod carinskog nadzora bez dozvole carinskog organa. Držalac robe pod carinskim nadzorom može, uz dozvolu carinskog organa, u bilo kom trenutku pregledati robu ili uzeti uzorke, naročito kako bi odredio njeno tarifno svrstavanje, carinsku vrednost ili carinski status.
Kada je u pitanju prevoz robe, zakonska odredba kaže da je lice koje unosi robu u carinsko područje dužno da je preveze bez odlaganja, putem koji je odredio carinski organ i u skladu sa njegovim uputstvima, ako ih je dao, do carinarnice koju je odredio carinski organ ili do bilo kog drugog mesta koje je odredio ili odobrio taj organ ili u slobodnu zonu. Pri tome, treba imati u u vidu da ova odredba ne isključuje primenu posebnih pravila koja se odnose na robu koja se prevozi unutar pograničnih područja ili cevovodima i žicama kao i na saobraćaj od neznatnog ekonomskog značaja kao što su pisma, razglednice i štampani materijal i njihovi elektronski ekvivalenti koji se čuvaju na drugim medijima ili koja se odnose na robu koju nose putnici, pod uslovom da mogućnosti carinskog nadzora i carinske kontrole time nisu ugrožene.
Ako zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile, obaveza prevoza robe iz člana 120. zakona ne mogu da budu ispunjene, lice koje je dužno da ispuni te obaveze ili drugo lice koje deluje za njegov račun, dužno je da bez odlaganja obavesti nadležni carinski organ o takvim okolnostima.
Vlada je ovlašćena da propiše način i postupak obaveštenja o dolasku robe, kao i postupak prevoza robe.
Čl. 123 – 126.
Kada je u pitanju dopremanje robe carinarnici, u članu 123. propisano je da robu koja se unosi u carinsko područje doprema, odmah po njenom dolasku, određenoj carinarnici ili na bilo koje drugo mesto koje je odredio ili odobrio carinski organ ili u slobodnu zonu, lice koje je unelo robu u carinsko područje ili lice u čije ime ili za čiji račun lice koje je unelo robu u područje istupa, odnosno lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe nakon što je uneta u carinsko područje. Roba dopremljena carinarnici ne sme se uklanjati sa mesta na kome je bila dopremljena bez dozvole carinskog organa. Članom 124. predviđena je mogućnost da se roba istovari iz ili pretovari sa prevoznog sredstva na kom se nalazi na osnovu odobrenja carinskog organa, na mestu koje odredi ili odobri taj organ. U članu 125. predviđeni su izuzeci za robu koja se kreće u postupku tranzita. Pri tome, Vladi je dato ovlašćenje da propiše uslove za odobravanje drugih mesta za dopremanje robe, kao i način dopremanja robe carinarnici (član 126.).
Čl. 127 – 134.
Čl. 127 – 134. regulisan je privremeni smeštaj robe. Tako, u članu 127. propisano je da je strana roba u privremenom smeštaju od trenutka njenog dopremanja carinarnici. Strana roba dopremljena carinarnici mora biti obuhvaćena deklaracijom za privremeni smeštaj, koja sadrži sve podatke neophodne za primenu odredaba koje se odnose na privremeni smeštaj. Dalje je propisano ko podnosi deklaraciju za privremeni smeštaj, u kom obliku je ova deklaracija prihvatljiva za carinske organe, u kom svojstvu se ova deklaracija može još koristiti (npr. za obaveštavanje o dolasku iz člana 117. zakona). Slično ulaznoj sažetoj deklaraciji, tako i deklaracija za privremeni smeštaj može biti izmenjena ili poništena, pod uslovima navedenim u članu 129. zakona.
Kada je u pitanju fizički smeštaj robe, propisano je da roba u privremenom smeštaju može biti smeštena samo u prostor za privremeni smeštaj ili, ako je opravdano, na drugim mestima koja je odredio ili odobrio carinski organ i može biti predmet samo takvih oblika postupanja kojima bi se ona očuvala u nepromenjenom stanju, bez menjanja njenog izgleda ili tehničkih karakteristika. Za upravljanje prostorom za privremeni smeštaj neophodno je odobrenje carinskog organa. Uslovi za davanje ovog odobrenja propisani su u članu 131. Predloga zakona.
Strana roba koja se nalazi u privremenom smeštaju stavlja se u carinski postupak ili se ponovo izvozi u roku od 90 dana, s tim što deklarant može da izabere, osim ako je drugačije predviđeno, carinski postupak u koji će staviti robu, pod uslovima za taj postupak, nezavisno od prirode ili količine robe, zemlje porekla, isporuke ili odredišta.
Na kraju, kada je u pitanju privremeni smeštaj robe, Vladi je dato ovlašćenje da bliže propiše ovu oblast, tj. da propiše način podnošenja deklaracije za privremeni smeštaj, način izmene/poništavanja deklaracije za privremeni smeštaj, uslove za odobravanje drugih mesta za privremeni smeštaj robe i dr.
Čl. 135 – 138.
Čl. 135 – 138. bave se carinskim statusom robe. Najpre, treba imati u vidu da je u članu 4. zakona carinski status definisan kao status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane. Tako, u članu 135. sadržana je pretpostavka da sva roba u carinskom području Republike Srbije ima carinski status domaće robe, osim ako nije utvrđeno da je ona strana roba, dok su u članu 136. navedeni slučajevi kada domaća roba postaje strana. Na kraju, Vlada je ovlašćena da propisuje uslove za pružanje i proveru dokaza o carinskom statusu domaće robe.
Čl. 139 – 144.
U čl. 139 – 141. propisano je da roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak, osim postupka slobodne zone, mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak. U posebnim slučajevima, deklaracija se može podneti upotrebom drugih sredstava, a ne tehnikom elektronske obrade podataka. Dalje, propisano je da je nadležna carinarnica za stavljanje robe u carinski postupak carinarnica odgovorna prema mestu na kom se roba doprema, osim ako nije drugačije predviđeno. Takođe, Vlada je ovlašćena da propiše slučajeve i način stavljanja robe u carinski postupak usmenim deklarisanjem ili drugim radnjama, kao i nadležnost carinarnica u slučajevima na koje se ne primenjuje član 140. ovog zakona. Ministru je dato ovlašćenje da može da odredi carinske organe za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određenih postupaka.
Polazeći od odredbe člana 139. da roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak, to je u čl. 142 – 144. ovog zakona uređen institut redovne carinske deklaracije. Naime, propisano je da redovna deklaracija sadrži sve podatke neophodne za primenu odredaba koje uređuju carinski postupak za koji se roba deklariše, te da prateće isprave neophodne za primenu odredaba kojima se uređuje carinski postupak za koji se roba deklariše u posedu su deklaranta i na raspolaganju carinskom organu u vreme kada se podnosi carinska deklaracija. Oblik, sadržinu i način podnošenja i popunjavanja carinske deklaracije i drugih deklaracija i obrazaca koji se upotrebljavaju u carinskom postupku propisuje ministar.
Čl. 145 – 147.
Za razliku od redovne deklaracije uređene čl. 142 – 144, ovim zakonom je predviđena mogućnost korišćenja i pojednostavljene deklaracije (čl. 145 – 147. zakona). Tako, carinski organ može da prihvati da lice stavi robu u carinski postupak na osnovu pojednostavljene deklaracije koja ne sadrži neke podatke ili da uz nju ne priloži neke od isprave. Međutim, u slučaju upotrebe pojednostavljene deklaracije ili knjiženja u evidenciji deklaranta u skladu sa članom 158. ovog zakona, deklarant je dužan da nadležnoj carinarnici, u određenom roku, podnese dopunsku deklaraciju, koja može biti opšta, periodična ili zbirna. Propisani su uslovi pod kojima carinski organ može odustati od zahteva za podnošenje dopunske deklaracije. Takođe, Vlada je ovlašćena da detaljnije reguliše ovu oblast.
Čl. 148 – 153.
Čl. 148 – 153. ovog zakona sadrže odredbe koje se tiču podnošenja, prihvatanja, izmene i poništavanja deklaracije i ove odredbe se primenjuju na sve deklaracije.
Pored toga što zakon pravi razliku između redovne deklaracije i pojednostavljene deklaracije, to ovaj zakon sadrži i odredbe kojima su predviđena druga pojednostavljenja.
Čl. 154 – 155.
U članu 154. predviđeno je pojednostavljenje za izradu deklaracija za robu iz različitih tarifnih oznaka. Tako, propisano je da ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u više tarifnih oznaka, a postupanje sa svakom od tih roba u skladu sa njenom tarifnom oznakom za svrhe izrade deklaracije bi iziskivalo rad i troškove koji nisu srazmerni uvoznoj ili izvoznoj dažbini koja bi trebalo da se plati, carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se uvozna ili izvozna dažbina obračuna za celu pošiljku na osnovu tarifne oznake robe sa najvišom stopom uvozne ili izvozne carine. Članom 155. Vlada je ovlašćena da propiše način određivanja tarifne oznake radi primene člana 154. za robu za koju je propisana naplata specifične carine.
Čl. 156 – 157.
U članu 156. predviđen je još jedan oblik pojednostavljenja, centralizovano carinjenje. Propisano je da carinski organ može odobriti licu, na njegov zahtev, da deklaraciju za robu podnese carinarnici nadležnoj prema mestu gde to lice ima sedište ili prebivalište, a roba se doprema drugoj carinarnici. Podnosilac zahteva za odobrenje za centralizovano carinjenje je ovlašćeni privredni subjekt za carinska pojednostavljenja. Dalje, u ovom članu propisane su obaveze carinarnica u vezi sa sprovođenjem postupka, dok je u članu 157. Vladi dato ovlašćenje da propiše bliže uslove za davanje odobrenja za centralizovano carinjenje, kao i neophodne carinske formalnosti i kontrole.
Čl. 158 – 159.
Član 158. bavi se evidentiranjem u poslovnim knjigama deklaranta, kao jednim od oblika pojednostavljenja. Propisano je da carinski organ može odobriti licu, na njegov zahtev, da podnese deklaraciju, uključujući i pojednostavljenu deklaraciju, u obliku evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta, pod uslovom da su podaci iz te deklaracije na raspolaganju carinskom organu u elektronskom sistemu deklaranta u vreme podnošenja deklaracije u obliku knjiženja u evidenciji deklaranta. U ovom slučaju, carinski organ može, na zahtev deklaranta, odustati od obaveze dopremanja robe, pod propisanim uslovima. Kao i kod centralizovanog carinjenja, tako i kod evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta, Vlada je ovlašćena da propiše uslove za davanje odobrenja, kao i neophodne carinske formalnosti i kontrole (član 159.).
Čl. 160 – 161.
U članu 160. zakona propisano je da carinski organ može odobriti privrednom subjektu, koji je ovlašćeni privredni subjekat za carinska pojednostavljenja, da sprovede određene carinske formalnosti koje bi trebalo da sprovede carinski organ, kako bi utvrdio iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba da se plati i da sprovede određene kontrole pod carinskim nadzorom. Takođe, Vlada je članom 161. zakona ovlašćena da propiše uslove za davanje ovog odobrenja, kao i način sprovođenja carinskih formalnosti i kontrola koje vrši nosilac odobrenja
Čl. 162-167.
Poglavlje 3. Provera i puštanje robe, Odeljak 1. odnosi se na proveru carinske deklaracije, koja obuhvata radnje kao što su pregled deklaracije i pratećih isprava uz deklaraciju, pregled robe i uzimanje uzoraka radi analize ili detaljnog pregleda. Carinski organ može zahtevati dostavljanje i drugih isprava, kako bi se utvrdila tačnost podataka navedenih u deklaraciji. Deklarant ima pravo da prisustvuje pregledu, a nekad to može zahtevati i sam carinski organ. U slučaju da je pregledan samo deo robe, rezultati delimičnog pregleda će se primeniti na svu robu.
Rezultati provere deklaracije su bitni radi primene propisa o stavljanju robe u odgovarajući carinski postupak. Carinski organ je dužan da preduzme potrebne mere kako bi se obezbedila istovetnost robe, ako je identifikacija robe neophodna da bi se ispunili uslovi koji uređuju carinski postupak za koji je navedena roba deklarisana.
Čl. 168-170.
Odeljak 2. Puštanje robe odnosi se na puštanje robe od strane carinskih organa čim se podaci u carinskoj deklaraciji provere ili prihvate bez provere, ako su prethodno ispunjeni uslovi za stavljanje u dati carinski postupak i pod uslovom da roba nije predmet bilo kakvih ograničenja. Sva roba obuhvaćena istom deklaracijom pušta se u isto vreme, a ako carinska deklaracija obuhvata robu iz dva ili više naimenovanja, smatra se da podaci, koji se odnose na robu iz svakog naimenovanja čine posebnu deklaraciju.
Ako zbog stavljanja robe u carinski postupak nastaje carinski dug, puštanja robe je uslovljeno plaćanjem iznosa uvozne ili izvozne dažbine koji odgovara carinskom dugu ili polaganjem obezbeđenja koji pokriva taj dug. Ako u skladu sa odredbama kojima se uređuje carinski postupak za koji je roba deklarisana, carinski organi zahtevaju polaganje obezbeđenja za plaćanje carinskog duga koji bi mogao da nastane, ta roba se ne pušta za dati carinski postupak dok se ne položi obezbeđenje. U posebnim slučajevima, puštanje robe nije uslovljeno polaganjem obezbeđenja za robu za koju je zatražena dodela tarifne kvote. I na kraju, dato je ovlašćenje Vladi da propiše uslove za primenu člana 169. stav. 4. ovog zakona.
Čl. 171-174.
Glava 4. odnosi se na raspolaganje robom, gde se odredbe navedenih članova odnose na uništavanje robe, mere koje carinski organi treba da preduzmu i na ustupanje robe.
Članom 171. propisano je da ako carinski organi imaju opravdanih osnova za to, mogu da zahtevaju da roba koja je bila dopremljena carinarnici bude uništena i o tome obaveštavaju držaoca robe. Troškove uništavanja snosi držalac robe.
Dalje, članom 172. zakona propisano je da carinski organi preduzimaju sve neophodne mere, uključujući privremeno oduzimanje i prodaju, ili uništavanje, kako bi raspolagali robom u slučajevima predviđenim zakonom.
Strana roba koja je ustupljena državi, privremeno oduzeta ili oduzeta smatra se stavljenom u postupak carinskog skladištenja. Nju unosi u evidenciju držalac carinskog skladišta, ili carinski organi ako je oni čuvaju .
Troškove preduzetih mera od strane carinskih organa, može da snosi svako lice koje je trebalo da ispuni date obaveze ili koje je izuzelo robu ispod carinskog nadzora, kao i deklarant, ili lice koje treba da ispuni uslove propisane za puštanje robe, odnosno lice koje ustupa robu državi, što zavisi od slučajeva raspolaganja robom propisanih članom 172. zakona.
Članom 173. propisano je da stranu robu i robu stavljenu u postupak upotrebe u posebne svrhe može, uz prethodnu dozvolu carinskih organa, da državi ustupi nosilac postupka ili, po potrebi, držalac robe.
Članom 174. propisano je da Vlada propisuje način uništavanja robe, prodaju robe i ustupanje robe državi.
Čl. 175-176.
Ovim odredbama je propisan postupak stavljanja robe u slobodan promet, odnosno njegova primena i dejstvo, kao i mere trgovinske politike koje se primenjuju prilikom stavljanja robe u slobodan promet. Naime, strana roba i roba koja je namenjena za stavljanje na tržište Republike Srbije ili je namenjena za privatnu upotrebu ili potrošnju unutar carinskog područja Republike Srbije stavlja se u slobodan promet.
Stavljanje u slobodan promet podrazumeva naplatu obračunate uvozne dažbine, naplatu, po potrebi, ostalih dažbina, u skladu sa relevantnim odredbama posebnih propisa koje se odnose na naplatu tih dažbina, zatim primenu mera trgovinske politike, zabrane i ograničenja, ukoliko ih nije trebalo primeniti u ranijoj fazi, i izvršavanje ostalih formalnosti utvrđenih za uvoz robe. Stavljanjem u slobodan promet strana robe stiče carinski status domaće robe.
Članom 176. propisano je koje mere trgovinske politike trbe da se primene na prerađene proizvode, ako se ti proizvodi, dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja, stavljaju u slobodan promet. Obračun iznosa uvozne dažbine se vrši u skladu sa članom 73. ovog zakona.
Čl. 177-180.
Odredbe ovih članova tiču se oslobođenja od uvoznih dažbina na vraćenu robu, robu za koju su iskorišćene mere utvrđene zajedničkom poljoprivrednom politikom, kao i na robu koja je prethodno bila stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja.
Članom 177. stav 1. propisano je da se za stranu robu, koja je prvobitno bila izvezena kao domaća roba sa carinskog područja Republike Srbije, i koja se vraća na to područje u roku od tri godine i deklariše za stavljanje u slobodan promet, na zahtev lica, odobrava oslobođenje od uvozne dažbine. Stav 1. ovog člana se primenjuje čak i ako vraćena roba predstavlja samo deo robe prvobitno izvezene sa carinskog područja Republike Srbije. Rok od tri godine može biti prekoračen kako se uzmu u obzir posebne okolnosti.
Ako je, pre njenog izvoza sa carinskog područja Republike Srbije, vraćena roba bila stavljena u slobodan promet bez carine ili sa smanjenom stopom uvozne carine zbog određene upotrebe u posebne svrhe, oslobođenje od dažbine odobrava se samo ako se stavlja u slobodan promet radi upotrebe u iste posebne svrhe.
Ako upotreba u posebne svrhe zbog koje se roba stavlja u slobodan promet više nije ista, iznos uvozne dažbine umanjuje se za sve iznose naplaćene za robu kada je prvi put stavljena u slobodan promet. Ukoliko taj iznos prekorači iznos koji je obračunat pri stavljanju vraćene robe u slobodan promet, ne odobrava se povraćaj plaćenih dažbina.
Oslobođenje od uvozne dažbine odobrava se samo ako je roba vraćena u stanju u kome je izvezena, što se dokazuje se podacima kojima se utvrđuje da su uslovi za oslobođenje ispunjeni.
Članom 178. propisano je da oslobođenje od uvozne dažbine predviđeno članom 177. ovog zakona ne odobrava se za robu za koju su iskorišćene mere utvrđene poljoprivrednom politikom a odnose se na njen izvoz sa carinskog područja Republike Srbije, osim ako u posebnim slučajevima nije drugačije predviđeno.
Članom 179. propisano je da član 177. ovog zakona se primenjuje na prerađene proizvode koji su prvobitno bili ponovo izvezeni sa carinskog područja Republike Srbije posle postupka aktivnog oplemenjivanja.
Članom 180. Vlada propisuje slučajeve u kojima se roba smatra vraćenom u stanju u kome je bila izvezena i slučajeve navedene u članu 178. ovog zakona, kao i način dokazivanja ispunjenja uslova za oslobođenje iz člana 177. stav 8. ovog zakona.
Čl. 181-182.
U ovim članovima sadržane su odredbe koje se tiču oslobođenja od uvoznih dažbina na proizvode morskog ribolova i druge proizvode izvađene iz mora.
Članom 181.stav 1. propisano je da se oslobođenje od uvozne dažbine odobrava kada se stavljaju u slobodan promet proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvađeni iz teritorijalnog mora drugih država na brodovima registrovanim ili upisanim u odgovarajući registar Republike Srbije i koji plove pod njenom zastavom kao i proizvodi dobijeni od proizvoda navedenih u tački 1) na brodovima -fabrikama koji ispunjavaju uslove utvrđene tom tačkom.
Za oslobođenje od uvoznih dažbina moraju se pružiti dokazi da su uslovi utvrđeni tim stavom ispunjeni.
Vlada propisuje način dokazivanja činjenica iz člana 181. stav 1. ovog zakona.
Čl. 183-194.
Naslov VII odnosi se na oblast Posebni postupci, čiji članovi se odnose na opšte odredbe, koje su zajedničke za sve posebne postupke, a tiču se primene, odobrenja, ovlašćenja, evidencije, okončavanje posebnog postupka, prenosa prava i obaveza, kretanja robe, uobičajenih oblika postupanja i ekvivalentne robe.
Članom 183. propisani su posebni postupci u koje roba može biti stavljena, a to su tranzitni postupci, koji obuhvataju spoljni i unutrašnji tranzit, postupci smeštaja, koji obuhvataju carinska skladišta i slobodne zone, postupci posebne upotrebe, koji obuhvataju privremeni uvoz i upotrebu u posebne svrhe i postupci oplemenjivanja, koji obuhvataju aktivno i pasivno oplemenjivanje.
Što se tiče odobrenja, članom 184. propisano je za koje posebne postupke, odnosno njihovu primenu , se zahteva odobrenje carinskih organa, i uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi odobrenje za primenu posebnih postupka carinski organ dao naknadno, kao i uslovi koje lica moraju da ispunjavaju kako bi dobila odobrenje za primenu posebnih postupaka.
U članu 185. Vlada propisuje uslove za davanje odobrenja za primenu postupka aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, postupka privremenog uvoza ili postupka upotrebe u posebne svrhe, zatim izuzetke od uslova navedenih u članu 184. st. 5. i 6. ovog zakona, kao i slučajeve u kojima se ekonomski uslovi smatraju ispunjenim, kao što je navedeno u članu 184. stav 7. ovog zakona.
Članom 186. ovog zakona propisano je da osim za postupak tranzita, nosilac odobrenja, nosilac postupka i sva lica koja obavljaju delatnost koja uključuje smeštaj, obradu ili preradu robe, ili prodaju ili kupovinu robe u slobodnim zonama, vode odgovarajuće evidencije na način koji su odobrili carinski organi. Evidencija sadrži podatke koji omogućavaju carinskim organima da nadziru carinski postupak u koji je roba stavljena, naročito u pogledu identifikacije robe stavljene u taj postupak, njenog carinskog statusa i njenog kretanja.
Način okončavanja posebnog postupka propisan je članom 187. Naime, u slučajevima koji nisu postupak tranzita, poseban postupak se okončava kada su roba stavljena u postupak, ili prerađeni proizvodi, stavljeni u novi carinski postupak, kada su izneti sa carinskog područja Republike Srbije, ili uništeni bez ostataka, ili ustupljeni državi u skladu sa članom 173. ovog zakona. Postupak tranzita okončavaju carinski organi kada su u mogućnosti da utvrde, na osnovu poređenja podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici, da je postupak završen ispravno. Okončavanje postupka se vrši u određenom roku, koji utvrđuje Vlada.
U članu 189. propisano je da prava i obaveze nosioca postupka u vezi sa robom koja je stavljena u poseban postupak, osim tranzitnog, mogu biti potpuno ili delimično prenesena na drugo lice koje ispunjava uslove utvrđene za taj postupak.
Članom 190. propisano je da se u posebnim slučajevima, roba stavljena u poseban postupak, osim tranzitnog, ili u slobodnu zonu može kretati između različitih mesta na carinskom području Republike Srbije.
Odredbom člana 191. propisano je da roba stavljena u postupak carinskog skladištenja ili postupak prerade ili u slobodnu zonu može biti predmet uobičajenih oblika postupanja koji se obavljaju radi njenog očuvanja, poboljšanja izgleda ili tržišnog kvaliteta ili njene pripreme za distribuciju ili dalju prodaju.
Članom 192. predviđeno je da Vlada propisuje uslove i postupak za prenos prava i obaveza nosioca postupka u vezi sa robom koja je stavljena u poseban postupak, osim tranzitnog, u skladu sa članom 189. ovog zakona, kao i za kretanje robe stavljene u poseban postupak, osim tranzitnog, ili u slobodnu zonu u skladu sa članom 190. ovog zakona.
Ekvivalentna roba je domaća roba koja se smešta, upotrebljava ili prerađuje umesto robe stavljene u poseban postupak. U postupku pasivnog oplemenjivanja, ekvivalentna roba je strana roba, a koja je prerađena umesto domaće robe stavljene u postupak pasivnog oplemenjivanja. Ekvivalentna roba mora da ima istu tarifnu oznaku, isti tržišni kvalitet i iste tehničke karakteristike kao roba koju zamenjuje, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno. Carinski organi na zahtev deklaranta, odobravaju upotrebu ekvivalentne robe u postupku carinskog skladištenja, u slobodnim zonama, u postupku upotrebe u posebne svrhe i postupku prerade, upotrebu ekvivalentne robe u postupku privremenog uvoza, u posebnim slučajevima, zatim u slučaju postupka aktivnog oplemenjivanja, izvoz prerađenih proizvoda dobijenih od ekvivalentne robe pre uvoza robe koju zamenjuje i u slučaju postupka pasivnog oplemenjivanja, uvoz prerađenih proizvoda dobijenih od ekvivalentne robe pre izvoza robe koju zamenjuje. Takođe odredbom 193. propisani su slučajevi kada se ne odobrava upotreba ekvivalentne robe.
I na kraju, Vladi je dato ovlašćenje da propisuje izuzetke od člana 193. stav. 3. ovog zakona, uslove pod kojima se ekvivalentna roba koristi, zatim posebne slučajeve u kojima se ekvivalentna roba koristi u postupku privremenog uvoza, i slučajeve u kojima se upotreba ekvivalentne robe ne odobrava, kao i da propisuje formalnosti za upotrebu ekvivalentne robe odobrene u skladu sa članom 193. stav 4. ovog zakona.
Čl. 195-198.
Glava 2. odnosi se na Tranzit, čije odredbe se bave spoljnim i unutrašnjim tranzitom. Što se tiče odredbi koje se odnose na spoljni tranzit, propisano je da u postupku spoljnog tranzita, strana roba može da se kreće od jedne tačke do druge unutar carinskog područja Republike Srbije, a da ne podleže uvoznoj dažbini, drugim dažbinama koje se naplaćuju pri uvozu i merama trgovinske politike, ukoliko one ne zabranjuju ulazak robe na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak sa njega. Takođe, ovim odredbama propisani su načini na osnovu kojih može da se vrši kretanje strane robe u postupku spoljnog tranzita.
Odredbama koje se odnose na unutrašnji tranzit, predviđeno je da se u postupku unutrašnjeg tranzita, i pod uslovima utvrđenim u stavu 2. ovog člana, domaća roba može kretati od jedne tačke do druge unutar carinskog područja Republike Srbije, i proći kroz državu ili teritoriju van tog carinskog područja, bez promene carinskog statusa. Ovim odredbama propisani su i načini na osnovu kojih može da se vrši kretanje domaće robe u postupku unutrašnjeg tranzita.
Vlada propisuje posebne slučajeve u kojima domaća roba treba da se stavi u postupak spoljnog tranzita, zatim uslove za davanje odobrenja navedenog u članu 197. ovog zakona i postupak i formalnosti za primenu člana 195. stav 3. tač. 2) do 5) i člana 196. stav 2. tač. 2) do 5) na carinskom području Republike Srbije.
Čl. 199-201.
Ovim članovima se propisuje nacionalni postupak tranzita, čije odredbe se odnose na obaveze nosioca tranzitnog postupka i prevoznika i primaoca robe i ovlašćenja. Tako članom 199. ovog zakona propisane su obaveze nosioca tranzitnog odobrenja, kao i da na zahtev lica carinski organi mogu dati odobrenje za predviđeno u ovom članu i pojednostavljenje u vezi sa stavljanjem robe u tranzitni postupak ili završetkom tog postupka. A članom 200. ovog zakona propisani su uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se primenjivao spoljni tranzitni postupak na robu koja prolazi kroz zemlju ili teritoriju van carinskog područja Republike Srbije. Na kraju, Vladi je dato ovlašćenje da propisuje uslove pod kojima se daju odobrenja navedena u članu 199. stav 4. kao i postupak i formalnosti za stavljanje robe u tranzitni postupak Republike Srbije, završetak tog postupka, primenu pojednostavljenjâ navedenih u članu 199. stav 4. i carinski nadzor nad robom koja prolazi kroz zemlje ili teritorije van carinskog područja Republike Srbije u spoljnom tranzitnom postupku Republike Srbije.
Čl. 202-204.
U postupku smeštaja, strana roba može se smeštati na carinskom području Republike Srbije, a da ne podleže uvoznoj dažbini, drugim dažbinama koje se plaćaju pri uvozu i merama trgovinske politike, ukoliko se njima ne zabranjuje ulazak robe na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak iz njega.
Nema ograničenja dužine vremena u kome roba može ostati u postupku smeštaja, a u izuzetnim okolnostima, carinski organi mogu utvrditi rok do kojeg se postupak smeštaja mora okončati.
Čl. 205-206.
Ovim članovima propisan je postupak carinskog skladištenja. U postupku carinskog skladištenja strana roba može se smeštati u prostorijama ili na drugom mestu koje su carinski organi odobrili za taj postupak i koje je pod carinskim nadzorom („carinska skladišta”). Ona mogu biti javna ili privatna, a takođe carinski organi mogu, ako postoji ekonomska potreba i carinski nadzor neće biti ugrožen, odobriti da se prerada robe u postupku aktivnog oplemenjivanja ili upotrebe u posebne svrhe obavlja u carinskom skladištu, pod uslovima predviđenim za te postupke.
Član 207.
U ovom članu definisane su odgovornosti nosioca odobrenja ili postupka u slučaju carinskog skladištenja.
Čl. 208-214.
Ovim članovima definisan je pojam slobodnih zona, građevinski objekti i delatnosti u slobodnim zonama, dopremanje robe i njeno stavljanje u postupak, domaća i strana roba u slobodnim zonama, kao i iznošenje robe iz slobodne zone.
Predviđeno je i da se roba koja se iznese iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja Republike Srbije ili stavi u carinski postupak, smatra stranom robom osim ukoliko njen carinski status kao domaće robe nije bio dokazan.
Čl. 215-217.
Ovim odredbama se propisuju uslovi privremenog uvoza strane robe u carinsko područje u smislu, da u postupku privremenog uvoza strana roba namenjena ponovnom izvozu može biti predmet posebne upotrebe na carinskom području Republike Srbije, sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od uvozne dažbine.
Carinski organi određuju rok u kojem roba stavljena u postupak privremenog uvoza mora da se ponovo izveze ili stavi u novi carinski postupak. Taj period mora biti dovoljno dug da svrha odobrene upotrebe može da se ostvari.
Vladi je dato ovlašćenje da može da propiše slučajeve privremenog uvoza sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja carine. Kad je u pitanju privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem, uvozne dažbine utvrđuju se u iznosu od 3% od iznosa uvozne dažbine koji bi trebalo da se plati na tu robu da je stavljena u slobodan promet na dan kada je stavljena u postupak privremenog uvoza.
Član 218.
U postupku upotrebe u posebne svrhe, roba može biti stavljena u slobodan promet uz oslobođenje od plaćanja uvozne dažbine ili uz nižu stopu carine na račun njene upotrebe u posebne svrhe.
Čl. 219-226.
Odredbe ovih članova odnose se na aktivno i pasivno oplemenjivanje. Tačnije, definisano je da u postupku aktivnog oplemenjivanja strana roba može se upotrebiti na carinskom području Republike Srbije u jednoj ili više operacija prerade, a da ta roba ne podleže uvoznoj dažbini, drugim dažbinama koje se plaćaju pri uvozu u skladu sa posebnim propisima i merama trgovinske politike, ukoliko se njima ne zabranjuje ulazak robe na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak iz tog područja.
Carinski organi preciziraju rok u kojem postupak aktivnog oplemenjivanja treba da se okonča, a on počinje da teče od datuma kada je strana roba stavljena u postupak i određuje se uzimajući u obzir vreme potrebno za sprovođenje operacija prerade i okončanja postupka.
Na zahtev lica, carinski organi mogu odobriti da deo robe ili sva roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja, ili prerađeni proizvodi, budu privremeno ponovo izvezeni radi dalje prerade van carinskog područja Republike Srbije, u skladu sa uslovima utvrđenim za postupak pasivnog oplemenjavanja.
U postupku pasivnog oplemenjivanja domaća roba može biti privremeno izvezena sa carinskog područja Republike Srbije kako bi se obavile operacije oplemenjivanja. Proizvodi koji nastanu u postupku pasivnog oplemenjivanja mogu se staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od uvozne dažbine na zahtev nosioca odobrenja ili drugog lica poslovno nastanjenog na carinskom području Republike Srbije, pod uslovom da je to lice dobilo saglasnost nosioca odobrenja i da su uslovi iz odobrenja ispunjeni.
Odredbe ovog člana propisuju i za koju domaću robu se pasivno oplemenjivanje ne dozvoljava kao i da carinski organi preciziraju rok u kojem se roba koja je privremeno izvezena mora ponovo uvesti na carinsko područje Republike Srbije u obliku oplemenjenih proizvoda, i staviti u slobodan promet.
Potpuno oslobođenje od plaćanja uvozne dažbine odobrava se ako carinski organ utvrdi da je roba popravljena bez plaćanja, bilo zbog ugovornih ili zakonom propisanih obaveza koje proizilaze iz garancije ili zbog proizvodnog nedostatka robe ili oštećenja materijala.
Ovim članovima predviđeno je i pod kojim uslovima uvezeni proizvod može zameniti prerađeni proizvod, u takozvanom sistemu ,,standardne zameneˮ, kao i uslove pod kojima carinski organ odobrava da se proizvodi za zamenu uvezu pre nego što se roba sa nedostacima izveze.
Čl. 227-231.
U ovim članovima sadržane su odredbe koje se tiču formalnosti, koje moraju da se ispune pre iznošenja robe sa carinskog područja Republike Srbije, tako što roba koja se iznosi sa carinskog područja Republike Srbije mora da bude obuhvaćena deklaracijom pre otpreme, koja se podnosi u odgovarajućoj formi i sadrži podatke neophodne za analizu rizika za sigurnosne i bezbednosne potrebe. I na kraju, Vlada određuje rok u kom ova deklaracija mora da se podnese pre nego što se roba iznese sa carinskog područja uzimajući u obzir vrstu saobraćaja, zatim posebne slučajeve u kojima se odustaje od obaveze da se podnese deklaracija pre otpreme, kao i rok u kojem treba sprovesti analizu rizika.
Dalje, u članu 230. propisane su formalnosti koje moraju da se ispune prilikom izlaska robe sa carinskog područja Republike Srbije, tako što je roba koja se iznosi sa carinskog područja predmet carinskog nadzora i može biti predmet carinskih kontrola. Zatim, istim članom propisano je koja lica mogu da dopreme carini robu koja se iznosi sa carinskog područja. Vladi je dato ovlašćenje da propiše pravila za izlazak robe sa carinskog područja Republike Srbije.
Čl. 232-233.
U navedenim članovima propisan je izvoz i ponovni izvoz robe koja nije iz Republike Srbije. Članom 232. ovog zakona propisano je da se domaća roba koja se iznosi sa carinskog područja Republike Srbije stavlja u postupak izvoza, a navedena odredba se ne primenjuje na domaću robu ako je koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, koja je izneta sa carinskog područja Republike Srbije nakon što je bila stavljena u postupak upotrebe u posebne svrhe, zatim koja je isporučena radi snabdevanja vazduhoplova i brodova uz oslobođenje od poreza na dodatu vrednost ili akciza, i za koju se zahteva dokaz o takvoj isporuci, robu koja je stavljena u postupak unutrašnjeg tranzita, kao i koja se kreće privremeno van carinskog područja Republike Srbije.
Članom 233. propisano je da za stranu robu koja se iznosi sa carinskog područja Republike Srbije nadležnom carinskom organu se podnosi deklaracija za ponovni izvoz, a navedena odredba se neće primeniti na robu koja je stavljena u postupak spoljnog tranzita i koja samo prolazi preko carinskog područja Republike Srbije, koja se pretovara unutar slobodne zone ili se direktno ponovo izvozi iz slobodne zone i na robu u privremenom smeštaju koja se direktno ponovo izvozi iz prostora za privremeni smeštaj.
Čl. 234-236.
U navedenim članovima sadržane su odredbe koje se odnose na podnošenje izlazne sažete deklaracije, izmenu i poništavanje izlazne sažete deklaracije. U članu 234. ovog zakona propisano je da ako se roba iznosi sa carinskog područja Republike Srbije, a carinska deklaracija ili deklaracija za ponovni izvoz nije podneta kao prethodna deklaracija, izlaznoj carinarnici podnosi se izlazna sažeta deklaracija.
Carinski organi mogu da dozvole podnošenje izlazne sažete deklaracije drugoj carinarnici, pod uslovom da ta carinarnica odmah dostavi neophodne podatke ili ih učini elektronski dostupnim izlaznoj carinarnici. Izlaznu sažetu deklaraciju podnosi prevoznik. Takođe, umesto podnošenja izlazne sažete deklaracije carinski organi mogu prihvatiti podnošenje obaveštenja i pristup podacima izlazne sažete deklaracije u računarskom sistemu privrednog subjekta. U članu 235. propisano je da se deklarantu može, na njegov zahtev, odobriti da izmeni jedan ili više podataka izlazne sažete deklaracije ili više njih nakon što je ona podneta.
Vladi su data ovlašćenja da propisuje podnošenje izlazne sažete deklaracije navedene u članu 234. ovog zakona, izmenu i dopunu izlazne sažete deklaracije i poništavanje izlazne sažete deklaracije.
Čl. 237-239.
Ovim odredbama propisana su obaveštenja o ponovnom izvozu i izmene i poništavanje obaveštenja o ponovnom izvoz, kao i pravila koje Vlada propisuje za podnošenje obaveštenja o ponovnom izvozu. U članu 237. ovog zakona propisano je da obaveštenje o ponovnom izvozu izlaznoj carinarnici podnosi lice odgovorno za dopremanje robe pri izlasku i da obaveštenje o ponovnom izvozu sadrži podatke neophodne za okončanje postupka slobodne zone ili za završetak privremenog smeštaja. Takođe, carinski organi mogu da prihvate, umesto podnošenja obaveštenja o ponovnom izvozu, podnošenje obaveštenja i pristup podacima iz obaveštenja o ponovnom izvozu u računarskom sistemu privrednog subjekta. Članom 238. propisano je da na zahtev deklaranta može se odobriti da izmeni jedan ili više podataka u obaveštenju o ponovnom izvozu nakon što je ono podneto i da te izmene nisu moguće nako što su carinski organi obavestili lice koje je podnelo obaveštenje o ponovnom izvozu da nameravaju da pregledaju robu, utvrdili da je jedan ili više podataka iz obaveštenja o ponovnom izvozu, netačan ili nepotpun i već odobrili puštanje robe za izlazak. Dalje, ako se roba za koju je obaveštenje o ponovnom izvozu podneto ne iznese sa carinskog područja Republike Srbije, carinski organi poništavaju to obaveštenje na zahtev deklaranta ili po službenoj dužnosti u roku od 150 dana nakon podnošenja obaveštenja.
Vlada propisuje pravila za podnošenje obaveštenja o ponovnom izvozu, za izmenu obaveštenja o ponovnom izvozu i za poništavanje obaveštenja o ponovnom izvozu.
Član 240.
Članom 240. ovog zakona propisano je oslobođenje od plaćanja izvoznih dažbina za robu Republike Srbije koja je privremeno izvezena, tako da domaća roba koja je privremeno izvezena sa carinskog područja Republike Srbije može se osloboditi od plaćanja izvoznih dažbina, pod uslovom da se ponovo uveze.
Čl. 241-243.
U naslovu IX Elektronski sistemi, sadržani su članovi čije odredbe se odnose na razvoj elektronskih sistema, odnosno prelazne mere, ovlašćenja i program rada elektronskih sistema. U članu 241. propisano je da sredstva za razmenu i čuvanje podataka, koja nisu tehnike elektronske obrade podataka navedene u članu 5. stav 1. ovog zakona mogu se upotrebljavati ako elektronski sistemi koji su neophodni za primenu odredaba ovog zakona još uvek nisu operativni. Zatim, članom 242. propisana su ovlašćenja za Vladu da utvrđuje pravila o razmeni i čuvanju podataka u situaciji navedenoj u članu 241. ovog zakona. I što se tiče programa rada, članom 243. predviđeno je da će Vlada utvrditi program rada koji se odnosi na razvoj i korišćenje elektronskih sistema. Program rada ima prioritete, kao što su usaglašena razmena informacija na osnovu međunarodno prihvaćenih modela podataka i formata poruka, preoblikovanje carinskih i drugih povezanih procesa radi poboljšanja efikasnosti, efektivnosti i jednoobrazne primene, kao i smanjenja troškova usklađivanja i ponudu privrednim subjektima širokog opsega elektronskih carinskih usluga, omogućavajući im da sarađuju na isti način sa carinskim organima svih država članica EU.
Čl. 244-249.
Ovim članovima predviđena su oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za fizička i pravna lica.
Pored pravnih i fizičkih lica, kao korisnika povlastice, članom 248. se propisuje roba na koju se ne plaćaju uvozne dažbine.
Vlada se ovlašćuje da može da utvrdi vrstu, količinu i vrednost robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine kao i rokove i posebne uslove i postupak ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.
U slučaju da se roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina otuđi, da na korišćenje drugom ili upotrebi u druge svrhe, pre isteka roka od tri godine, propisana je obaveza plaćanja uvoznih dažbina.
Čl. 250-258.
Ovim članovima propisano je da unošenje i iznošenje robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine, utvrđena propisima koji uređuju to pitanje i međunarodnim ugovorima, nije dozvoljeno. Takođe, carinski organ, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine ili po službenoj dužnosti, obustavlja puštanje robe ili je zadržava, u slučaju postojanja sumnje da se radi o robi kojom se povređuju prava intelektualne svojine.
Dalje, propisano je da se mere za zaštitu prava intelektualne svojine iz čl. 250 – 255. ovog zakona, ne primenjuju na robu koja je stavljena u slobodan promet radi upotrebe u posebne svrhe, robu nekomercijalne prirode koja se nalazi u ličnom prtljagu putnika i na robu proizvedenu uz pristanak nosioca prava i robu koju je proizvelo lice ovlašćeno od strane nosioca prava da proizvede određenu količinu robe, ali koja je proizvedena u količini većoj od količine dogovorene između tog lica i nosioca prava.
Vladi je dato ovlašćenje da propiše uslove i način za primenu ovih mera.
Uprava carina, u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine na granici, formira elektronsku javnu bazu podataka o svim potrebnim informacijama kao i ličnim podacima koje je carinski organ prikupio u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine na granici.
Član 259.
Članom 259. propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na plaćanje uvoznih dažbina za robu koja se uvozi, kao i na sprovođenje carinskog postupka ako je to drukčije uređeno međunarodnim ugovorom.
Član 260.
Ovim članom propisano je da se slobodne carinske prodavnice mogu otvarati na međunarodnim aerodromima. U slobodnim carinskim prodavnicama, putnicima koji napuštaju carinsko područje Republike Srbije, posle carinske kontrole, prodaje se roba bez plaćanja carine. Dalje, propisano je da se snabdevanje slobodnih carinskih prodavnica robom vrši iz skladišta na koje se primenjuju odredbe o carinskim skladištima.
Carinski organ odobrava otvaranje slobodnih carinskih prodavnica u skladu sa propisanim uslovima, a Vladi je dato ovlašćenje da propisuje uslove za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama.
Član 261.
Članom 261. predviđena je mogućnost za vazduhoplove i brodove, čija je krajnja destinacija u inostranstvu, da mogu, pod carinskim nadzorom, uzeti zalihe robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine. Istim članom precizirana je i roba koja se može uzeti kao zaliha.
Član 262.
Ovim članom propisano je da se prodaja robe ustupljene u korist države ili oduzete u skladu sa članom 271. ovog zakona, vrši po pravilu, javnom prodajom. Dalje, propisano je da, izuzetno, carinski organ može, lako kvarljivu robu, žive životinje, naftu i derivate nafte, zadržane u skladu sa članom 271. stav 6. ovog zakona, odmah prodati, bez javne prodaje.
Vladi je dato ovlašćenje da propiše bliže uslove i način prodaje carinske robe.
Član 263.
Ovim članom propisano je da stranu robu ustupljenu u korist države ili trajno oduzetu, a koju nije bilo moguće prodati na carinskom području Republike Srbije, Vlada može ustupiti, bez plaćanja protivvrednosti, državnim organima, kulturnim i naučnim ustanovama, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i u druge opravdane svrhe. Na tu robu ne plaćaju se uvozne dažbine, ako bi lice kome je ustupljena roba, u slučaju uvoza takve robe iz inostranstva, bilo oslobođeno od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa ovim zakonom.
Dalje, roba koja se ne može prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom uništava se pod carinskim nadzorom, u skladu sa propisima, a pod tom robom smatraju se i duvanske prerađevine koje nisu obeležene na propisan način, kao i roba za koju je utvrđeno da se njome povređuje pravo intelektualne svojine. Na kraju, propisano je da troškove uništenja snosi vlasnik ili uvoznik robe, a ako su oni nepoznati ili nedostupni, troškove uništenja snosi carinski organ, ukoliko carinskim propisima nije drugačije predviđeno.
Član 264.
Ovim članom propisana je jedinstvena stopa carine. Naime, roba namenjena za korišćenje u sopstvenom domaćinstvu koju fizička lica unose u putničkom prometu ili primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, osim robe koja je u skladu sa odredbama ovog zakona oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, carini se po jedinstvenoj stopi carine u visini od 10%.
Čl. 265- 277.
Odredbama ovih članova utvrđene su novčane kazne za učinjene prekršaje u carinskom postupku, za fizička lica, odnosno odgovorna lica u pravnom licu, kao i zaštitne mere.
Predviđena je obaveza plaćanja zatezne kamate, u slučaju da kazna nije plaćena u roku, kao i rokovi zastarelosti.
Član 278.
Članom 278. propisano je da prava iz pojedinačnih akata u vezi sa oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina ili drugim carinskim povlasticama koje su doneli nadležni organi, a nisu u celini ili delimično iskorišćena do dana početka primene ovog zakona mogu se iskoristiti u rokovima utvrđenim tim aktima.
Obaveze iz pojedinačnih akata u vezi sa oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina ili drugim carinskim povlasticama koje su doneli nadležni organi, moraju se izvršiti do isteka roka utvrđenog tim aktima.
Član 279.
U ovom članu predviđeno je da carinski postupci koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona biće okončani u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona
Član 280.
Članom 280. propisano je da se odredbe ovog zakona shodno primenjuju i na promet roba sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija u periodu važenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1244.
Vlada može utvrditi posebne uslove za vršenje prometa robe iz stava 1. ovog člana.
Čl. 281-283.
Ovim odredbama propisano je kada prestaju da važe odredbe Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 111/12, 29/15 i 108/16) osim člana 310. stav 1. tog zakona, stupanje na snagu novog Carinskog zakona, kao i njegova primena.
IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTAVA ZA DONOŠENjE ZAKONA
Za realizaciju ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budzeta Republike Srbije u 2018. godini.
Sredstva za naredne godine, u ukupnom iznosu od 215.448.000 dinara, planiraće se u okviru utvrđenih limita Uprave carina, u okviru Programa 2303 – Upravljanje carinskim sistemom i carinskom administracijom, Programske aktivnosti 0002 – Podrška informacionom sistemu carinske službe, aproprijacija ekonomskih klasifikacija, i to:
423 – Usluge po ugovoru, u iznosu od 38.385.000 dinara za 2018. godinu i u iznosu od 25.950.000 dinara za 2019. godinu;
512 – Mašine i oprema, u iznosu od 81.286.000 dinara za 2018. godinu i
515 – Nematerijalna ulaganja, u iznosu od 41.066.000 dinara za 2018. godinu i u iznosu od 28.761.000 dinara za 2019. godinu.
Dodatna sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona će se obezbediti u skladu sa bilansnim mogućnostima budzeta Republike Srbije.