O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Republika Srbija je potpisnica Jedinstvene konvencije UN o opojnim drogama iz 1961. godine, koja je izmenjena i dopunjena Protokolom iz 1972. godine, zatim Konvencije o psihotropnim supstancama iz 1971. godine i Konvencije protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotropnim supstancama iz 1988. godine, koje predstavljaju osnovu za intervencije UN u oblasti droga, te samim tim, saradnja sa agencijama i telima UN koji postoje u oblasti politike droga, predstavlja jedinstveni deo nacionalne politike za borbu protiv droga.
Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Republike Srbije 2014. godine – korišćenje psihoaktivnih supstanci i igara na sreću, upotreba ilegalnih droga, bar jednom u toku života, zabeležena je kod 8,0% od ukupne populacije, starosti od 18 do 64 godine (10,8% muškaraca i 5,2% žena), sa većom zastupljenošću (12,8%) kod mlađe odrasle populacije od 18 do 34 godine starosti. Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslom populacijom je kanabis (marihuana i hašiš), čija je upotreba, bar jednom u toku života, zabeležena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine (10,4% muškaraca i 4,9% žena). Upotreba drugih ilegalnih droga je vrlo retka, 1,6% ispitanika (2,5% populacije uzrasta 18-34) koristilo je druge ilegalne droge. Lekove iz grupe sedativa i hipnotika u prethodnih godinu dana koristilo je 22,4% ispitanika (13,9% muškaraca i 30,9% žena).
Prema istraživanju ESPAD (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) sprovedenom 2011. godine među učenicima starosti 16 godina, ukupno 8,0% učenika je barem jednom u životu probalo neku od ilegalnih droga, a 7,0% je barem jednom u životu probalo marihuanu. U poređenju sa ESPAD istraživanjem iz 2008. godine, nije bilo značajnih promena u učestalosti upotrebe droga. Rezultati oba ESPAD istraživanja, pokazuju veću učestalost upotrebe droga među mladićima u poređenju sa devojkama za sve droge, osim za sedative bez preporuke lekara. Mladi koji koriste ilegalne droge najčešće probaju više vrsta. Skoro polovina učenika koji su koristili marihuanu, koristili su i neku drugu legalnu ili ilegalnu supstancu, najčešće sedative bez preporuke lekara i alkohol. U poređenju sa učenicima iz više od 30 evropskih zemalja koje su učestvovale u istraživanju 2011. godine, šesnaestogodišnjaci u Republici Srbiji su u manjem procentu koristili marihuanu i druge ilegalne droge, dok su sedatve bez lekarskog recepta koristili u većem procentu u odnosu na prosečnu vrednost iz svih zemalja.
Kroz čitav period praćenja osoba lečenih zbog zloupotrebe psihoaktivnih droga na lečenju je značajno više muškaraca nego žena. U 2013. godini na osnovu prikupljenih podataka iz 16 metadonskih centara na supstitucionoj terapiji bilo je 324 muškaraca (89,3%) i 39 žena (10,7%). Najveći broj lečenih muških zavisnika bio je u uzrastu od 30-34 godina,ali je visok procenat i u uzrastu od 35-39 godina. Kod žena je najveći procenat,isto kao kod muškaraca, u uzrastu od 30-34 godina. Međutim, kod žena koje dolaze na lečenje gotovo je isti procenat i u uzrastu od 24-29 godina.
Osobe lečene zbog zloupotreba droga prema polu i uzrastu dolaska na lečenje,2013
Uzrast Muškarci Žene Ukupno broj % broj % broj % 15-19 1 0.3 1 2.6 2 0.6 20-24 21 6.5 2 5.1 23 6.3 25-29 77 23.8 11 28.2 89 24.5 30-34 112 34.6 11 28.2 123 33.9 35-39 85 26.2 9 23.1 93 25.6 40-44 18 5.6 0 0.0 18 5.0 >44 10 3.1 5 12.8 15 4.1 Ukupno 324 100 39 100 363 100
Analizom podataka o uzrastu zavisničkog ponašanja možemo pratiti tok razvoja opijatske zavisnosti. Prosečan uzrast prvog uzimanja opijata je 20 godina, prosečan uzrast prvog intravenskog uzimanja droge je 23 godine, dok je uzrast lečenih opijatskih zavisnika između 32 i 33 godine. Znači, od prvog eksperimentisanja sa opijatima do dolaska na lečenje prođe više od 12 godina, odnosno, od prvog intravenskog uzimanja do dolaska na lečenje prođe devet godina, što je zabrinjavajući podatak. Nije zanemarljiv podatak da je 4,1% opijatskih zavisnika prvi put uzelo opijate sa manje od 15 godina. Prema podacima Registra lečenih zavisnika od droga najraniji uzrast prvog uzimanja opijata je 12 godina.
Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS pri Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ 2008. i 2011. godine koordinisala je istraživanje vezano za procenu broja injektirajućih korisnika droga (IKD), primenom metode množioca. Prema rezultatima sprovedene procene za 2009. godinu u Republici Srbiji bilo je 30.383 IKD koji su starosti između 15 i 59 godina, uz mogući opseg od 12.682 do 48.083 IKD . Procenjeni broj korisnika koji drogu injektiraju, na osnovu ovih podataka, iznosi 0,7% stanovnika starosti između 15 i 59 godina .
Podaci o zaraznim bolestima povezanim sa upotrebom droga u Republici Srbiji potiču iz nacionalnih registara za HIV i AIDS i iz bio-bihevioralnih istraživanja (sprovedenih 2008. i 2010. godine i 2012. godine među injektirajućim korisnicima droga). Od 1991. godine, procenat IKD među novodijagnostikovanim i prijavljenim slučajevima HIV infekcije, jasno opada iz godine u godinu. Na osnovu rezultata istraživanja, uočava se visoka prevalencija virusne hepatitis C infekcije među injektirajućim korisnicima droga (više od 70% u Beogradu 2008. i 2010. godine), dok je prevalencija HIV infekcije među IKD ispod 5%. Programi razmene igala i špriceva dostupni su samo u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, i u velikoj meri zavise od eksternog finansiranja ( Globalni fond za borbu protiv AIDS, tuberkuloze i malarije). Broj novodosegnutih IKD, bio je u porastu u periodu 2009-2012. godina, ali je obuhvat IKD ovim programima nedovoljan.
Na osnovu analize podataka o smrtnim slučajevima u vezi sa upotrebom droge, uočava se pad broja umrlih u prethodnih pet godina, a većina ovih slučajeva je u vezi sa opijatima.
Zloupotreba sintetičkih droga na području Republike Srbije predstavlja relativno novu pojavu koja je u velikoj meri povezana s novim trendovima u ponašanju mladih u slobodno vreme. Radi zaštite mladih od upotrebe i zloupotrebe sintetičkih droga i novih psihoaktivnih supstanci, potrebno je poštovati nacionalna i međunarodna iskustva u informisanju, a preventivni rad sa decom i omladinom mora se kontinuirano razvijati. Pojave sintetičkih droga u Republici Srbiji prate se kroz brojne aktivnosti državnih institucija i nevladinih organizacija. Uz policijske aktivnosti vezane neposredno za kontrolu i smanjenje prodaje sintetičkih droga, sprovode se i aktivnosti usmerene na smanjenje štetnih posledica zloupotrebe novih sintetičkih droga.
Proizvodnja i krijumčarenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u Republici Srbiji predstavlja najdominantniji i najprofitabilniji oblik organizovanog kriminala. Republika Srbija je tranzitna zemlja za krijumčarenje PKS. Pored krivičnih dela koja su vezana za proizvodnju, krijumčarenje i distribuciju, prisustvo PKS i njihova zloupotreba neposredno i posredno utiču na druge oblike kriminala, kao što su nasilnički kriminal, maloletnička delinkvencija, ali i prosjačenje, prostitucija, imovinski delikti i druga devijantna ponašanja. Ovaj oblik kriminala, osim bezbednosnih implikacija, proizvodi i implikacije u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, kroz povećane troškove tretmana i lečenja, kao i socijalnog zbrinjavanja zavisnika. Glavne rute za krijumčarenje PKS permanentno se menjaju usled prilagođavanja aktivnostima organa za sprovođenje zakona. Porast ukupne količine zaplenjenih PKS rezultat je sistemske, planske i koordinirane aktivnosti organizacionih jedinica MUP-a i drugih organa za sprovođenje zakona, posebno pojačane kontrole i zaplene PKS na graničnim prelazima (dominantna su granična područja prema Hrvatskoj, Makedoniji Mađarskoj i Crnoj Gori), gde su i zaplenjene najveće količine PKS. To potvrđuje da se teritorija Republike Srbije koristi kao tranzitno područje.U Republiku Srbiju kokain se krijumčari u manjim količinama, uglavnom za potrebe lokalnog tržišta, kako iz zapadnoevropskih zemalja, tako i, u pojedinačnim slučajevima, preko kurira iz južnoameričkih zemalja. Krijumčari se avionom, u specijalno pripremljenom prtljagu za tu namenu ili u telesnim šupljinama (najčešći primer su gutači), kao i putem poštanskih pošiljki. Na lokalnom tržištu u Republici Srbiji prodajna cena kokaina kreće se od 40.000 do 50.000 evra za jedan kilogram, odnosno 80–100 evra za jedan gram na ulici. Prosečno zaplenjene količine kokaina u poslednjih pet godina (oko pet kilograma godišnje), takođe ukazuju na ograničenost tržišta ove PKS u Republici Srbiji. Dostupnost marihuane na lokalnom tržištu posledica je činjenice da se Republika Srbija nalazi na centralnoj balkanskoj ruti za krijumčarenje marihuane, kao i povećanja domaće proizvodnje marihuane u prirodnim uslovima i modifikovane marihuane „skank“ u veštačkim uslovima. Marihuana za uličnu prodaju obično se nabavlja u količinama od 0,5 kg do 1 kg, po ceni od 1.000 do 1.500 evra u zavisnosti od dela krijumčarske rute na kojoj se nudi za prodaju. Dislociranje ruta za krijumčarenje heroina na kojima se nalazi Republika Srbija, novi pojavni oblici krijumčarenja pomorskim putem, i preorijentisanost organizovanih kriminalnih grupa na krijumčarenje kokaina, uticaće na kretanje ponude i visinu cene heroina na regionalnom i srpskom tržištu. Zbog smanjene aktuelnosti centralnobalkanske rute za krijumčarenje heroina, kriminalne aktivnosti krijumčarenja u Republici Srbiji sve više se usmeravaju na snabdevanje lokalnog tržišta. Analize zaplenjenog heroina na graničnim prelazima na ulazu u Republiku Srbiju ukazuju da je heroin koji se krijumčari kroz Republiku Srbiju, i koji jednim delom ostaje za potrebe lokalnog tržišta, visokog stepena čistoće. Kilogram krijumčarenog heroina se na lokalnom tržištu može nabaviti po ceni od 19.000 do 22.000 evra. Organizovane kriminalne grupe i kriminalne grupe koje se bave uličnom prodajom heroina zavisnicima nude gram heroina po ceni od 20 do 25 evra.
Geografski položaj Republike Srbije određuje njen tranzitni značaj, jer se nalazi na tzv. centralnobalkanskoj ruti krijumčarenja PKS, koja se koristi i za krijumčarenje sintetičkih droga i prekursora, kako sa zapada na istok (od Holandije, preko drugih zemalja EU, Republike Srbije do Azije), tako i istoka na zapad (od Azije prema zemljama EU). Položaj Republike Srbije omogućava da se jedan deo krijumčarene sintetičke droge i prekursora zadrže na lokalnom tržištu, što povećava njenu dostupnost. Tendencija permanentnog pojavljivanja novih sintetičkih droga, tzv. dizajnerskih droga i komponenti za njihovu proizvodnju na svetskom nivou, prisutna je i na lokalnom tržištu u Republici Srbiji. Lokalno tržište sintetičkih droga u Republici Srbiji snabdeva se i ilegalnom proizvodnjom u zemlji. Tokom 2012. godine evidentirano je 4.775 krivičnih dela u vezi sa drogom i pokrenute su 3.992 krivične prijave. Godine 2013. zabeleženo je 5.642 krivičnih dela u vezi sa drogom i pokrenuto je 4.928 krivičnih prijava. U periodu 2011–2013. godine, količina ukupno zaplenjene droge bila je u stalnom porastu dok je 2013. godine ukupno zaplenjeno 3,4 tone droge.
Dana 27. decembra 2014. godine, Vlada je usvojila Strategiju o sprečavanju zloupotrebe droga (za period od 2014. do 2021. godine) i njen prateći Akcioni plan (za period od 2014. do 2017. godine), koji su objavljeni u Službenom glasniku RS broj 1/15. Ovaj strateški dokument je u skladu sa Strategijom EU za borbu protiv droga (za period od 2013. do 2020. godine) i Akcionim planom EU za borbu protiv droga (za period od 2013. do 2016. godine). On takođe odražava osnovne ciljeve obnovljenog (2013) Akcionog plana EU i Zapadnog Balkana za borbu protiv narkotika, sa fokusom na strateško planiranje, zakonodavstvo i izgradnju institucija, smanjenje potražnje, sprovođenje zakona i pravosudnu saradnju, pranje novca i kontrolu prekursora.
Polazeći od činjenice da je konzumacija narkotika u Republici Srbiji u porastu poslednjih godina, akcenat se stavlja na prevenciju zloupotrebe droga i na lečenje. Nova Strategija i Akcioni plan stoga predviđaju niz aktivnosti u oblasti smanjenja potražnje droga i prevenciju narkomanije, uključujući kampanje za podizanje svesti u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama, vrtićima i na drugim mestima, posebno interesantnim za populaciju adolescenata. Smanjenje potražnje za drogama sastoji se od niza podjednako važnih mera, uključujući i prevenciju (univerzalnu, selektivnu i indikovanu), rano otkrivanje i intervencije, smanjenje rizika i štete, lečenje, rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju i oporavak. Posebno je važno obratiti pažnju na promociju i afirmaciju zdravih navika i brige za mlade, kao i prevenciju HIV infekcija i drugih zaraznih bolesti.
Smanjenje ponude droga podrazumeva efikasne i odgovarajuće mere u cilju smanjenja proizvodnje, trgovine i distribucije droga i sprečavanje nezakonite trgovine i korišćenja prekursora, odnosno supstanci koje mogu da se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, sprečavanje organizovanog kriminala i „pranja novca” stečenog u trgovini drogama. Da bi se uspešno sprovele mere smanjenja ponude droga i efikasno suzbilo krijumčarenje opojnih droga i prekursora od organizovanih kriminalnih grupa, potrebno je uspostaviti međusobnu koordinaciju i saradnju svih merodavnih državnih organa, a naročito Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva fininsija i Ministarstva pravde. Takođe, neophodno je povećati sigurnost u drumskom saobraćaju kroz smanjenje broja udesa koje izazivaju vozači pod uticajem opojnih droga. Neophodno je poboljšati uslove za skladištenje trajno oduzetih količina opojnih droga i u potpunosti pokrenuti sistem za uništavanje oduzete droge.
U postupku usklađivanja oblasti psihoaktivnih kontrolisanih sustanci sa direktivama i propisima Evropske Unije u procesu brže integracije i harmonizacije zakonodavnih sistema, osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u propisima EU u ovoj oblasti i to:
1. Regulation (EC) No 1920/2006 of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on the European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction (recast) (OJ L 376, 27.12.2006, p. 1–13, CELEX number: 32006R1920).
2. Council Decision 2005/387/JHA of 10 May 2005 on the information exchange, risk-assessment and control of new psychoactive substances (OJ L 127, 20.5.2005, p. 32–37, CELEX number: 32005D0387).
3. DIRECTIVE (EU) 2017/2103 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 15 November 2017 amending Council Framework Decision 2004/757/JHA in order to include new psychoactive substances in the definition of ‘drug’ and repealing Council Decision 2005/387/JHA
4. Council Decision of 28 May 2001 on the transmission of samples of controlled substances (2001/419/JHA) ( OJ L 150, 6.6.2001, p. 1–3, CELEX number: 32001D0419)
5. Council Recommendation of 30 March 2004 regarding guidelines for taking samples of seized drugs (2004/C 86/04)
Pravni osnov za saradnju sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction- EMCDDA) definisan je u članu 93. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS”, broj 99/10) koji uređuje međunarodnu saradnju Ministarstva zdravlja. U vezi sa tim, Ministarstvo zdravlja je u obavezi da u skladu sa navedenim EU propisima obrazuje kontakt tačku za saradnju sa EMCDDA, čija je uloga da prikuplja, obrađuje, analizira i izveštava EMCDDA o situaciji u oblasti droga u Republici Srbiji u skladu sa protokolima EMCDDA. Sprovođenjem preporuka datih u EU odlukama, prikupljaće se svi značajni i važni podaci u vezi sa ponudom i potražnjom droga u Republici Srbiji. Ova vrsta informacija bi omogućila bolji pregled trenutnog stanja i lakšu analizu stanja u oblasti droga, kao i donošenje mera za smanjenje štetenih posledica zloupotrebe droga. Takođe biće omogućeno bolje razumevanje situacije na nivou EU. Prikupljanje i analiza podataka biće usklađeni sa standardima EMCDDA.
Pored toga, EMCDDA ima ključnu ulogu u odgovoru na pojavu novih psihoaktivnih supstanci u EU u okviru Sistema ranog upozoravanja o novim psihoaktivnim supstancama. Sprovođenje Odluke Saveta EU 2005/387/JHA o razmeni informacija, proceni rizika i kontroli novih psihoaktivnih supstanci je predviđeno u izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, kako bi Republika Srbija mogla da učestvuje u evropskoj mreži razmene informacija i kontroli rizika od pojave novih psihoaktivnih supstanci kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.Sistem za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama funkcioniše u okviru Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga koji predstavlja Nacionalnu kontakt tačka za saradnju sa EMCDDA.
Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu zdravlja broj 110-00-27/2016-17 od 22. januara 2016. godine, sistematizovan je Centar za monitoring i zavisnosti od droga u Sektoru za lekove i medicinska sredstva i psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore, gde su raspoređena tri izvršioca (trenutno raspoređen jedan izvršilac u zvanju savetnika).
Imajući u vidu preporuke pododbora u oblasti pravde, slobode i bezbednosti za EU- Republika Srbija sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koje se odnose na povećanje broja zaposlenih u Centru za monitoring droga, kao i na obezbeđivanje finansijskih sredstava za efikasno sprovođenje obaveza u izveštavanju EMCDDA o situaciji u oblasti droga, Ministarstvo zdravlja je u postupku pripremanja novog Pravilnika, gde će se u Sektoru za lekove i medicinska sredstva i psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore, u Odeljenju za za psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore, sistematizovati uža unutrašnja jedinica Grupa za monitoring droga i zavisnosti od droga.
U Grupi za monitoring droga i zavisnosti od droga, obavljaće se poslovi koji obuhvataju: praćenje objektivnih, uporedivih i pouzdanih podataka o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama; izveštavanje o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama; koordinaciju, analizu i praćenje postojeće metodologije prikupljanja i analize podataka; predlaganje njihovog nadograđivanja i usklađivanja u skladu sa preporukama EMCDDA; analiziranje i usklađivanje podataka o ključnim pokazateljima stanja zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci; sačinjavanje i analiziranje izveštaja o podacima o zavisnicima od psihoaktivnih kontrolisanih supstanci; izrađivanje standardizovanih izveštaja i godišnjih izveštaja o stanju zloupotrebe psihoaktivnih kontrolisanih supstanci; sprovođenja politike Vlade, planiranje akcija i programa za prevenciju, smanjenje potrošnje i smanjenje štete nastale upotrebom, odnosno zloupotrebom psihoaktivnih kontrolisanih supstanci; saradnju s međunarodnim telima, ustanovama, udruženjima i drugim pravnim i fizičkim licima; uspostavljanje sistema ranog upozoravanja i izveštavanja (EMCDDA) o novim trendovima u korišćenju postojećih psihoaktivnih supstanci, u cilju brze razmene podataka o proizvodnji, trgovini, upotrebi i rizicima od pojave novih psihoaktivnih supstanci; pripremanje dokumentacije i predloga Spiskova psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u skladu sa konvencijama UN koje uređuju ovu oblast, kao i prema predlozima nadležnih organa Republike Srbije; saradnja sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA); praćenje propisa Evropskog zakonodavstva iz oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci; usklađivanje domaćih propisa sa propisima Evropske unije; implementaciju modela koji postoje u zemljama Evropske unije; pripremu izveštaja o sprovođenju akcionih planova i drugih dokumenata u oblasti pridruživanja EU; učestvovanje u pripremi zakona i drugih propisa u postupku usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske Unije; pripremu programskih dokumenta i učestvovanje u pripremi projekata; pribavljanje potrebne dokumentacije za nacionalno sufinansiranje projekata radi planiranja budzeta; pripremu izveštaja, informacija, prezentacija i druge dokumentacije u vezi s pripremanjem projekata; kao i druge poslove po nalogu načelnika Odeljenja.
U Grupi za monitoring droga i zavisnosti od droga sistematizovani su jedan savetnik i dva mlađa savetnika. Potrebno je izvršiti prijem za dva izvršioca u zvanju mlađi savetnik.
Mogućnost zakonitog slanja uzoraka zaplenjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i supstanci koje se mogu upotrebiti za izradu opojnih droga između država članica EU u svrhe otkrivanja, istrage i krivičnog gonjenja za krivična dela ili za forenzičku analizu uzoraka povećala bi se efikasnost borbe protiv nezakonite proizvodnje i prometa opojnim drogama. Slanje uzoraka temelji se na sporazumu države pošiljaoca i države primaoca na način koji je pouzdan i koji garantuje da se uzorci koji se šalju ne mogu zloupotrebiti.U tom cilju svaka država članica dužna je da formira Nacionalnu kontakt tačku za slanje uzoraka zaplenjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koja će biti ovlašćena za sprovođenje ove odluke. Republika Srbija još uvek nema zakonsko rešenje o prenosu uzoraka kontrolisanih supstanci. Takođe, ne postoji Nacionalna kontakt tačka određena da nadgleda takav prenos.
U skladu sa preporukom evropske komisije (Council Recommendation of 30 March 2004 regarding guidelines for taking samples of seized drugs (2004/C 86/04)) uvodi se u zakonski okvir postupak uzorkovanja zaplenjenih psihoaktivnih supstanci i obezbeđuje se pravni osnov za donošenje podzakonskih propisa koji će bliže urediti ovu oblast.
Predloženim Zakonom o izmenama i dopunama zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS”, broj 99/10) uređuje se Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga, sistem za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama i prenos uzoraka kontrolisanih supstanci. Naime, definišu se uloga i poslovi Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama i prenos uzoraka
kontrolisanih supstanci. Na ovaj način stvaraju se uslovi za praćenje i kontrolu psihoaktivnih supstanci u skladu sa evropskim propisima. Sprovodeći proces harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU, sprovedena je i obaveza usklađivanja sa Strategijom EU o drogama za period 2013-2020. godine i njen Akcioni plan za period 2013-2016. godine. Korišćeno je stručno znanje Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA), UNODC, Pompidou grupe Saveta Evrope i drugih evropskih stručnjaka i tela u ovoj oblasti. Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period od 2014-2021. godine (u daljem tekstu: Strategija) je ključni dokument u rešavanju problema zloupotrebe droga. Ona je u skladu sa trenutnom nacionalnom situacijom vezanom za droge i u skladu sa naučnim saznanjima o problematici droga kao i sa aktuelnim politikama koje Evropska unija vodi na ovom planu. Ova Strategija definiše spisak ciljeva koje pokušava da postigne u sprovođenju mera koje treba preduzeti u narednom periodu. Strategija se zasniva na principima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, solidarnosti, vladavine prava i ljudskih prava. Strategija ima za cilj da obezbedi i unapredi javno zdravlje, da obezbedi opštu dobrobit kako za pojedinca, tako i za društvo, da osigura i unapredi visok nivo bezbednosti stanovništva, kao i da ponudi balansiran, integrisan pristup problemu droga, zasnovan na dokazima.
Odredbama Uredbe o osnivanju Kancelarije za borbu protiv droga („Službeni glasnik RS“, br. 79/14) Vlada je osnovala Kancelariju za borbu protiv droga i propisala da će Kancelarija, kao stručna služba Vlade, obavljati širok delokrug poslova na području borbe protiv droga. Neophodno je da bar deo ovlašćenja i obaveza koji su Uredbom stavljeni u nadležnost Kancelarije, i koji predstavljaju pravni osnov za saradnju Kancelarije za borbu protiv droga sa organima državne uprave na području borbe protiv droga budu integrisani u tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Pored harmonizacije sa EU propisima ovim zakonskim rešenjem reguliše se nadležnost institucija i saradnja u oblasti psihoaktivnih supstanci.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanima supstancama („Službeni glasnik RS, br. 99/10) u članu 1. predložena je izmena člana 3. posle tačke 13) dodaju se tačke 14) i 14a) kojim se uvodi pojam nove psihoaktivne supstance u skladu sa EU odlukom (Council Decision 2005/387/JHA of 10 May 2005 on the information exchange, risk-assessment and control of new psychoactive substances (OJ L 127, 20.5.2005, p. 32–37, CELEX number: 32005D0387)) i EU direktivom ( DIRECTIVE (EU) 2017/2103 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 15 November 2017 amending Council Framework Decision 2004/757/JHA in order to include new psychoactive substances in the definition of ‘drug’ and repealing Council Decision 2005/387/JHA). Cilj je prepoznavanje značaja za postupanje, razmenu informacija na nivou EU, procenu rizika i stavljanje novih psihoaktivnih supstanci pod kontrolu kako bi se smanjio rizik po zdravlje i mogućnosti povećanja broja krivičnih dela koja su u vezi sa psihoaktivnim supstancama.
Članom 2. propisano je da se član 4. stav 1. menja u cilju omogućavanja celishodnijeg i efikasnijeg rada Komisije. Novim izmenama propisuje se uspostavljanje sastava komisije od predstavnika svih nadležnih institucija i ustanova. Nazivi su uopšteni, kako eventualne promene naziva ministarstava ne bi stvorile nejasnoće pri izboru novih članova Komisije.
Članom 3. propisano je da se posle člana 4. dodaje član 4a, kojim se definišu poslovi i uloga Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga u cilju praćenja, prikupljanja i analize podataka o drogama na nacionalnom nivou, kako bi se donele mere za efikasno smanjenje štetnih posledica zloupotrebe droga, u skladu sa Regulation (EC) No 1920/2006 of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on the European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction (recast) (OJ L 376, 27.12.2006, p. 1–13, CELEX number: 32006R1920). Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga takođe će vršiti poslove kontaktne tačke za saradnju sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA), na osnovu obaveza koje su propisane ovim zakonom i određivaće kontakt osobu za ovu saradnju. Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga vršiće razmenu informacija u saradnji sa nadležnim ministarstvima i organizacijama, institutima i zavodima nadležnim za poslove javnog zdravlja i drugim zainteresovanim organizacijama.
U članu 4a definiše se uloga Sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama, u cilju efikasnog odgovora na pojavu novih psihoaktivnih supstanci, procenu rizika i predlaganje mera za sprečavanje štetnih posledica od upotrebe novih psihoaktivnih supstanci.Osnivanje Sistema za rano upozoravanje je u skladu sa EU regulativom Council Decision 2005/387/JHA of 10 May 2005 on the information exchange, risk-assessment and control of new psychoactive substances (OJ L 127, 20.5.2005, p. 32–37, CELEX number: 32005D0387).
U članu 4. je propisano je da se posle člana 14. dodaje član 14a, stav 1. radi usklađivanja ovog zakona sa Council Decision of 28 May 2001 on the transmission of samples of controlled substances (2001/419/JHA) (OJ L 150, 6.6.2001, p. 1–3, CELEX number: 32001D0419), kojom se uspostavljaju zakonski mehanizmi transporta uzoraka psihoaktivnih kontrolisanih supstanci između Nacionalnih kontaktnih tačaka država članica Evropske Unije. Mogućnost zakonitog slanja uzoraka zaplenjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i supstanci koje se mogu upotrebiti za izradu opojnih droga između država članica EU u svrhe otkrivanja, istrage i krivičnog gonjenja za krivična dela ili za forenzičku analizu uzoraka povećala bi se efikasnost borbe protiv nezakonite proizvodnje i prometa opojnih droga. U ovom članu takođe se definiše uloga ovlašćenih laboratorija MUP-a (ukupno 5 laboratorija) koje su regionalno raspoređene da opslužuju rad policije, tužilaštava i sudstva na teritoriji Republike Srbije. Broj urađenih predmeta analize psihoaktivnih supstanci je oko 6.500 godišnje, a broj uzoraka je višestruko veći. Laboratorije su akreditovane za ispitivanje prema međunarodnom standardu ISO 17025. Sva ispitivanja sprovode se prema preporučenim metodama ujedinjenih nacija (UNODC), a u radu se koriste i preporuke i uputstva Evropske mreže forenzičkih instituta (ENFSI), čiji je član Nacionalni kriminalističko-tehnički centar MUP od 2009. godine.
Članom 5. propisano je da se član 20. menja i dopunjuje radi preciznijeg definisanja delokruga rada referentne laboratorije.
U članu 6. propisano je da se u članu 73. dodaje stav 2. kako bi se obezbedilo praćenje preventivnih aktivnosti i rezultata sprovedenih aktivnosti. U skladu sa tim Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga predložiče mere i aktivnosti za unapređenje preventivnih programa.
Članom 7. propisano je da se član 89. menja i dopunjuje zbog usklađenosti sa novim članom 4a. ovog zakona. Sve informacije šalju se u Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga kako bi se obezbedilo praćenje proizvodnje, prometa i primene psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i planiranje mera za smanjenje štetnih posledica zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
U članu 8. kojima se u članu 93. dodaje se stav 3. kojim se propisuje obaveza Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga za dostavljanje izveštaja Evropskom centru za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) i Kancelariji za borbu protiv droga Vlade, s obzirom na to da je koordinacija i izveštavanje Vlade Republike Srbije o situaciji u oblasti droga ključni zadatak Kancelarije za borbu protiv droga.
Članovi 9, 10. i 11. menjaju se u cilju usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, broj 36/15).
U članu 12. obezbeđuje se pravni okvir za uzorkovanje i fizičko-hemijsku analizu uzoraka, pakovanje uzoraka nakon izvršenog uzorkovanja i analize, u cilju bezbednog skladištenja istih i sprečavanja njihove zloupotrebe. Takođe se definiše pravni okvir za donošenje podzakonskih propisa koji će regulisati skladištenje, uzorkovanje i uništavanje oduzetih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Članom 13. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budzetu Republike Srbije za 2018. godinu, na razdelu 27-Ministarstvo zdravlja, Program 1801- Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0004 – Nadzor u oblasti lekova i medicinskih sredstava i kontrolisanih psihoaktivnih supstanci i prekursora, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 21.669.000 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 3.878.000 dinara.
U toku 2019. godine potrebno je zaposliti 2 izvršioca, u zvanju mlađeg savetnika. Zapošljavanje 2 izvršioca u 2019. godini planirano je novim Pravilnikom o unutrašnjim uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu zdravlja (postupak izrade u toku ).
Za 2 nova zaposlena, potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budzetu za 2019. godinu, u okviru Programa 1801- Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0004 – Nadzor u oblasti lekova i medicinskih sredstava i kontrolisanih psihoaktivnih supstanci i prekursora, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 1.250.000 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 225.000 dinara. Ova sredstva će se obezbediti u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija za 2019. i naredne dve godine.
V RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku iz razloga poštovanja roka utvrđenog Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je bio drugi kvartal 2018. godine.
VI PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Član 3.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) opojna droga je svaka supstanca biološkog, odnosno sintetičkog porekla koja se nalazi na Spisku, u skladu sa Jedinstvenom konvencijom o opojnim drogama (,,Službeni list SFRJ”, broj 2/64), odnosno supstanca koja deluje primarno na centralni nervni sistem smanjujući osećaj bola, izazivajući pospanost ili budnost, halucinacije, smetnje u motornim funkcijama, kao i druge patološke ili funkcionalne promene centralnog nervnog sistema;
2) psihotropna supstanca je svaka supstanca biološkog, odnosno sintetičkog porekla koja se nalazi na Spisku, u skladu sa Konvencijom o psihotropnim supstancama (,,Službeni list SFRJ”, broj 40/73), odnosno supstanca koja deluje primarno na centralni nervni sistem i menja moždane funkcije, zbog čega se menja percepcija, raspoloženje, svest i ponašanje;
3) preparat je magistralni i galenski lek izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuju lekovi i medicinska sredstva;
4) biljka ili deo biljke je svaka biljka iz koje se može dobiti psihoaktivna kontrolisana supstanca, a koja je na Spisku u skladu sa potvrđenim konvencijama Ujedinjenih nacija u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
5) makova slama (Stramentum Papaveris) je osušena zrela čaura i stabljika maka, koje se koriste kao prirodna industrijska sirovina za dobijanje opijumskih alkaloida, a posebno morfina;
6) konoplja je cvetni ili plodni vrh biljke roda Cannabis, odnosno deo biljke roda
Cannabis koji je iznad zemlje, uključujući i vrh;
7) grm koke su svi primerci vrste Erythroxylon, a list koke je list grma koke, osim hemijski obrađenog lista iz kog su uklonjeni svi alkaloidi, uključujući i alkaloide ekgoninske klase (kao što su kokain, ekgonin i drugi);
8) gajenje biljke je setva, odnosno sadnja, gajenje i žetva, odnosno berba biljke ili delova biljke iz koje se može dobiti psihoaktivna kontrolisana supstanca;
9) izvoz ili uvoz psihoaktivnih kontrolisanih supstanci je njihovo fizičko
prenošenje iz jedne države u drugu;
10) posedovanje je državina psihoaktivne kontrolisane supstance nad kojom se vrši faktička vlast ili na drugi način sprovode aktivnosti pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;
11) sindrom zavisnosti je skup fizioloških, bihevioralnih i kognitivnih fenomena koji se pojavljuju posle ponavljane upotrebe neke supstance ili grupe supstanci, koji karakterišu: jaka želja za uzimanjem psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, teškoće u kontroli upotrebe i pored štetnih posledica, povećanje podnošljivosti, prioritetna usmerenost ka psihoaktivnoj kontrolisanoj supstanci uz zapostavljanje drugih aktivnosti i obaveza, a ponekad i apstinencijalno somatsko stanje;
12) zloupotreba psihoaktivnih kontrolisanih supstanci je upotreba psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koje su zabranjene, kao i upotreba psihoaktivnih kontrolisanih supstanci na način, u količinama i za indikacije za koje nisu propisane;
13) nedozvoljena proizvodnja i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci je gajenje biljke iz koje se može dobiti psihoaktivna kontrolisana supstanca, posedovanje sredstava za proizvodnju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i proizvodnja, promet i posedovanje psihoaktivne kontrolisane supstance suprotno odredbama ovog zakona.
14) NOVA PSIHOAKTIVNA SUPSTANCA JE SUPSTANCA U ČISTOM OBLIKU ILI U OBLIKU PREPARATA KOJA NIJE PROPISANA PREMA JEDINSTVENOJ KONVENCIJI O OPOJNIM DROGAMA UJEDINjENIH NACIJA IZ 1961. GODINE, IZMENAMA I DOPUNAMA PROTOKOLA IZ 1972. GODINE I KONVENCIJOM O PSIHOTROPNIM SUPSTANCAMA UJEDINjENIH NACIJA IZ 1971. GODINE, A KOJA MOŽE DA PREDSTAVLjA ZDRAVSTVENU ILI SOCIJALNU PRETNjU KAO I SUPSTANCE KOJE SU PROPISANE NAVEDENIM KONVENCIJAMA;
15) PREPARAT OZNAČAVA MEŠAVINU KOJA SADRŽI JEDNU ILI VIŠE NOVIH PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI.
Član 4.
Radi usklađivanja stručnih stavova u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci,
kao i davanja stručnih mišljenja u skladu sa ovim zakonom, Vlada obrazuje Komisiju za
psihoaktivne kontrolisane supstance koju čine predstavnici ministarstava nadležnih
za: zdravlje, prosvetu, unutrašnje poslove, rad i socijalnu politiku, odbranu, omladinu i
sport, kulturu, pravdu, poljoprivredu i veterinu, lokalnu samoupravu, kao i istaknuti
stručnjaci u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (u daljem tekstu: Komisija).
RADI USKLAĐIVANjA STRUČNIH STAVOVA U OBLASTI PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI, KAO I DAVANjA STRUČNIH MIŠLjENjA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, VLADA OBRAZUJE KOMISIJU ZA PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE KOJU ČINE PREDSTAVNICI MINISTARSTAVA NADLEŽNIH ZA: ZDRAVLjE, PROSVETU, UNUTRAŠNjE POSLOVE, RAD, SOCIJALNU POLITIKU, ODBRANU, OMLADINU I SPORT, KULTURU I INFORMISANjE, PRAVDU, POLjOPRIVREDU, ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, VETERINU, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU, FINANSIJE – UPRAVA CARINA, PREDSTAVNICI BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I KANCELARIJE ZA BORBU PROTIV DROGA, KAO I ISTAKNUTI STRUČNjACI U OBLASTI PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI (U DALjEM TEKSTU: KOMISIJA).
Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budzetu Republike Srbije.
CENTAR ZA MONITORING DROGA I ZAVISNOSTI OD DROGA
ČLAN 4A.
POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA SISTEM RANOG UPOZORAVANjA U CILjU BRZE RAZMENE PODATAKA O PROIZVODNjI, TRGOVINI, UPOTREBI I RIZICIMA OD POJAVE NOVIH PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI KAKO BI SE SPREČILE NjIHOVE ŠTETNE POSLEDICE, PRAVOVREMENO REAGOVALO U SLUČAJU POJAVE NOVE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE NA TRŽIŠTU I POSTIGLA BRZA KOMUNIKACIJA IZMEĐU KOMPETENTNIH TELA NA NACIONALNOM I EVROPSKOM NIVOU, OBAVLjA MINISTARSTVO – PREKO CENTRA ZA MONITORING DROGA I ZAVISNOSTI OD DROGA (U DALjEM TEKSTU: CENTAR) U KOME SE VRŠE I POSLOVI KONTAKTNE TAČKE ZA SARADNjU SA EMCDDA I ODREĐUJE KONTAKT OSOBA.
POSLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA CENTAR VRŠI U SARADNjI SA MINISTARSTVIMA NADLEŽNIM ZA: PROSVETU, UNUTRAŠNjE POSLOVE, RAD, SOCIJALNU POLITIKU, ODBRANU, OMLADINU I SPORT, KULTURU, PRAVDU, POLjOPRIVREDU, ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, VETERINU, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU, FINANSIJE – UPRAVA CARINA, KANCELARIJOM ZA BORBU PROTIV DROGA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOM AGENCIJOM, ORGANIZACIJAMA, INSTITUTIMA I ZAVODIMA NADLEŽNIM ZA POSLOVE JAVNOG ZDRAVLjA, ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA I DRUGIM ZAINTERESOVANIM SUBJEKTIMA.
ČLAN 14A.
ZA DOSTAVLjANjE UZORAKA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI I RAZMENU PODATAKA O ANALIZIRANIM UZORCIMA, U SKLADU SA MEĐUNARODNIM OBAVEZAMA, ODREĐUJE SE, U MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, NACIONALNA KONTAKTNA TAČKA ZA PRENOS I ANALIZU UZORAKA ZAPLENjENIH PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI.
NACIONALNA KONTAKTNA TAČKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNA JE DA DOSTAVLjA POLUGODIŠNjE I GODIŠNjE IZVEŠTAJE MINISTARSTVU O OBAVLjENIM RAZMENAMA UZORAKA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI.
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE PROPISUJE NAČIN RADA NACIONALNE KONTAKTNE TAČKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
FIZIČKO-HEMIJSKU ANALIZU ODUZETIH PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI UKLjUČUJUĆI I NOVE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE KOJE SU PREDMET KRIVIČNOG DELA PREMA ODREDBAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA, OBAVLjAJU OVLAŠĆENE LABORATORIJE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE.
O IDENTIFIKOVANOJ NOVOJ PSIHOAKTIVNOJ SUPSTANCI KOJA SE NE NALAZI NA SPISKU, OVLAŠĆENE LABORATORIJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA DUŽNE SU DA OBAVESTE MINISTARSTVO U ROKU OD 15 DANA OD DANA KADA SU IDENTIFIKOVALE NOVU PSIHOAKTIVNU SUPSTANCU.
Član 20.
Ministar donosi rešenje kojim određuje laboratoriju za obavljanje poslova referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (u daljem tekstu: referentna laboratorija).
Ministar može u postupku izdavanja rešenja iz stava 1. ovog člana da zatraži mišljenje
Komisije.
Referentna laboratorija obavlja sledeće poslove:
1) uspostavlja jedinstvene kriterijume i metode za sprovođenje standarda za rad ovlašćenih laboratorija;
1A) VRŠI POSLOVE RANOG UPOZORAVANjA O POJAVI NOVIH PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI I BEZ ODLAGANjA OBAVEŠTAVA MINISTARSTVO ZDRAVLjA, KOJE O TOME OBAVEŠTAVA EMCDDA;
. 2) razvija metode analize u skladu s međunarodnim standardima iz oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koje je dužna da potvrdi;
3) uspostavlja sistem kontrole kvaliteta za sopstvene potrebe, kao i za potrebe ovlašćenih laboratorija;
4) vrši usluge analize i superanalize;
5) vrši uporedne testove za ovlašćene laboratorije u cilju jedinstvene primene analitičkih metoda;
6) priprema nacionalne vodiče za uzorkovanje i rukovanje uzorcima;
7) priprema, primenjuje i prosleđuje referentne standarde za potrebe analiza;
8) sarađuje s nacionalnim laboratorijama drugih zemalja u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
9) razmenjuje informacije dobijene od nacionalnih laboratorija drugih zemalja s ovlašćenim laboratorijama u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
10) organizuje obuku lica zaposlenih u ovlašćenoj laboratoriji o praktičnoj primeni novih laboratorijskih metoda;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Radi obavljanja pojedinih poslova iz stava 3. ovog člana referentna laboratorija može zaključiti ugovor sa drugim pravnim licima.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O IZVRŠENIM POSLOVIMA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA REFERENTNA LABORATORIJA, NA ZAHTEV MINISTARSTVA DOSTAVLjA GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU.
Član 73.
Instituti i zavodi za javno zdravlje, u okviru svojih zakonom utvrđenih poslova učestvuju u sprovođenju programskih aktivnosti za prevenciju bolesti zavisnosti i smanjenje potražnje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prate njihovo sprovođenje na teritoriji jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, odnosno Republike Srbije.
USTANOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNE SU DA O SVOJIM AKTIVNOSTIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA REDOVNO PODNOSE IZVEŠTAJ CENTRU, KOJI SE NALAZI U OKVIRU MINISTARSTVA.
Izveštaji o posedovanju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u naučnoistraživačkim organizacijama
Član 89.
U Ministarstvu se obavljaju poslovi državne uprave u oblasti proizvodnje, prometa i primene psihoaktivnih kontrolisanih supstanci kao i nadzora u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, I POSLOVI CENTRA IZ ČLANA 4A OVOG ZAKONA.
Član 93.
Ministarstvo ostvaruje saradnju sa agencijama Ujedinjenih nacija, kao što su Međunarodni biro za kontrolu narkotika (INCB), Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i drugim organizacijama i telima Ujedinjenih nacija, u skladu sa zakonom.
Ministarstvo ostvaruje saradnju sa organima Evropske unije u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA).
IZVEŠTAJI KOJE MINISTARSTVO DOSTAVLjA EMCDDA DOSTAVLjAJU SE I KANCELARIJI ZA BORBU PROTIV DROGA.
Ministarstvo sarađuje sa agencijama, odnosno državnim organima drugih zemalja koje se bave raznim aspektima u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Ministarstvo sprovodi potvrđene konvencije Ujedinjenih nacija u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i obezbeđuje sprovođenje postupaka koji osiguravaju dostupnost psihoaktivnih kontrolisanih supstanci za primenu u medicini, kao i u naučne svrhe.
Ministarstvo dostavlja Međunarodnom birou za kontrolu narkotika izveštaje o:
1) poljoprivrednim površinama koje su zasejane biljkama od kojih se mogu
dobiti psihoaktivne kontrolisane supstance;
2) zaplenjenim količinama psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
3) sprovođenju međunarodnih ugovora o psihoaktivnim kontrolisanim
supstancama;
4) proizvodnji biljaka od kojih se mogu dobiti psihoaktivne kontrolisane
supstance;
5) proizvodnji psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
6) izvozu i uvozu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
7) primeni psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
8) zalihama psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;
9) druge izveštaje na zahtev Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika.
Član 96.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih za sprovođenje ovog zakona vrši Ministarstvo, preko inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE INSPEKCIJSKI NADZOR.
Inspektor obavlja poslove nadzora samostalno, na osnovu ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE INSPEKCIJSKI NADZOR.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana inspektor može preduzeti i druge mere i radnje u okviru prava i dužnosti utvrđenih posebnim zakonima.
Inspektor ima službenu legitimaciju i znak kojima se identifikuje i kojima potvrđuje svojstvo inspektora prilikom vršenja nadzora, a čiji izgled i sadržaj propisuje ministar NADLEŽAN ZA POSLOVE DRŽAVNE UPRAVE.
Inspektor obavlja poslove nadzora u propisanom službenom odelu, čiji izgled propisuje ministar.
Član 99.
O svakom izvršenom pregledu i radnjama preduzetim u postupku nadzora u skladu sa ovim zakonom I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE INSPEKCIJSKI NADZOR, inspektor je dužan da sačini zapisnik koji sadrži nalaz stanja.
Zapisnik iz stava 1. ovog člana uručuje se pravnom, odnosno fizičkom licu nad kojim je izvršen nadzor.
Inspektor na osnovu zapisnika iz stava 1. ovog člana donosi rešenje kojim nalaže mere i radnje pravnom, odnosno fizičkom licu nad kojim je izvršen nadzor u skladu sa ovim zakonom I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE INSPEKCIJSKI NADZOR.
Preduzimanje izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, inspektor može da naredi i usmenim rešenjem koje se unosi u zapisnik koji sadrži nalaz stanja, u skladu sa zakonom I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE INSPEKCIJSKI NADZOR.
Protiv rešenja koje donosi inspektor iz st. 3. i 4. ovog člana, može da se izjavi žalba ministru. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 101.
Pravno lice kome je izdata dozvola za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance dužno je da inspektoru omogući pristup u poslovne prostorije i nesmetano obavljanje poslova nadzora, da mu bez naknade stavi na raspolaganje dovoljnu količinu uzoraka za fizičko-hemijsku identifikaciju, kao i da na zahtev inspektora pruži sva obaveštenja i podatke potrebne za vršenje nadzora u skladu sa ovim zakonom I ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE INSPEKCIJSKI NADZOR.
Troškove laboratorijskih ispitivanja iz stava 1. ovog člana snosi pravno lice koje obavlja delatnost u objektu u kojem se nadzor vrši.
Član 104.
Psihoaktivne kontrolisane supstance oduzete na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sa zakonom, a koje ne mogu da se upotrebe kao sirovina za proizvodnju ili u drugesvrhe, uništavaju se u skladu sa zakonom.
Psihoaktivne kontrolisane supstance, osim lekova koji sadrže psihoaktivne
kontrolisane supstance, koje su oduzete na osnovu odluke nadležnog organa u skladu sazakonom, a koje mogu da se upotrebe kao sirovina za proizvodnju ili u druge svrhe u skladu sa zakonom, mogu da se prodaju ili ustupe bez naknade pravnom licu koje ispunjava uslove za proizvodnju, odnosno promet psihoaktivne kontrolisane supstance u skladu sa ovim zakonom.
Sredstva ostvarena prodajom psihoaktivne kontrolisane supstance u skladu sa stavom 2. ovog člana, prihod su budzeta Republike Srbije i upotrebljavaju se u borbi protiv zloupotrebe droga.
Pravno lice od koga su oduzete psihoaktivne kontrolisane supstance, u skladu sa ovim zakonom, snosi troškove skladištenja i uništavanja oduzetih psihoaktivnih
kontrolisanih supstanci.
Mesto skladištenja, odnosno uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci određuje organ koji je naložio meru skladištenja, odnosno uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Zabranjeno je rukovanje, promet, odnosno upotreba psihoaktivnih kontrolisanih supstanci za koje je nadležni organ izrekao meru uništavanja psihoaktivnih
kontrolisanih supstanci u skladu sa zakonom.
Način i postupak uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci iz stava 1. Ovog člana, odnosno prodaje ili ustupanja pravnom licu iz stava 2. ovog člana propisuje Vlada.
PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE ODUZETE NA OSNOVU ODLUKE NADLEŽNOG ORGANA U SKLADU SA ZAKONOM, A KOJE NE MOGU DA SE UPOTREBE KAO SIROVINA ZA PROIZVODNjU ILI U DRUGE SVRHE, UNIŠTAVAJU SE U SKLADU SA ZAKONOM.
NEPOSREDNO POSLE ODUZIMANjA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI OD STRANE NADLEŽNIH ORGANA, VRŠI SE UZORKOVANjE UKUPNE KOLIČINE ZAPLENjENIH SUPSTANCI, A NEPOSREDNO ZATIM KVALITATIVNA HEMIJSKA ANALIZA ISTIH UZORAKA. PRE UNIŠTAVANjA UKUPNE KOLIČINE NAVEDENIH ZAPLENjENIH SUPSTANCI MOŽE SE PONOVO VRŠITI UZORKOVANjE I KVALITATIVNA HEMIJSKA ANALIZA.
PO ZAVRŠENOM UZORKOVANjU I FIZIČKO-HEMIJSKOJ ANALIZI U OVLAŠĆENIM LABORATORIJAMA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE, UZORCI SE OSIGURAVAJU BEZBEDNIM ZATVARANjEM I DEPONUJU NA MESTA ODREĐENA ZA SKLADIŠTENjE OVAKVIH UZORAKA DO UNIŠTAVANjA.
PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE, OSIM LEKOVA KOJI SADRŽE PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE, KOJE SU ODUZETE NA OSNOVU ODLUKE NADLEŽNOG ORGANA U SKLADU SA ZAKONOM, A KOJE MOGU DA SE UPOTREBE KAO SIROVINA ZA PROIZVODNjU ILI U DRUGE SVRHE U SKLADU SA ZAKONOM, MOGU DA SE PRODAJU ILI USTUPE BEZ NAKNADE PRAVNOM LICU KOJE ISPUNjAVA USLOVE ZA PROIZVODNjU, ODNOSNO PROMET PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
SREDSTVA OSTVARENA PRODAJOM PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE.
PRAVNO LICE OD KOGA SU ODUZETE PSIHOAKTIVNE KONTROLISANE SUPSTANCE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, SNOSI TROŠKOVE SKLADIŠTENjA I UNIŠTAVANjA ODUZETIH PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI.
MESTO SKLADIŠTENjA, ODNOSNO UNIŠTAVANjA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI ODREĐUJE ORGAN KOJI JE NALOŽIO MERU SKLADIŠTENjA, ODNOSNO UNIŠTAVANjA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI.
NAČIN ČUVANjA ODUZETIH PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI, NjIHOVO SKLADIŠTENjE, UZORKOVANjE I UNIŠTAVANjE, PROPISUJE VLADA.
ZABRANjENO JE RUKOVANjE, PROMET, ODNOSNO UPOTREBA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI ZA KOJE JE NADLEŽNI ORGAN IZREKAO MERU UNIŠTAVANjA PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI U SKLADU SA ZAKONOM.
ČLAN 13.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.