O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim agencijama sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 8. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), kojom je utvrđeno da Republika Srbija u okviru svojih nadležnosti, uređuje sistem u oblasti radnih odnosa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Strategija reforme javne uprave („Službeni glasnik RS”, br. 9/14 i 42/14 – ispravka), kao jedan od ciljeva utvrđuje uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata zaposlenih u javnom sektoru (III.B.1). S tim u vezi, u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave definisane su aktivnosti u vezi uspostavljanja usklađenog javnoslužbeničkog sistema sa ciljem da se na jedinstven način, urede radni odnosi i plate u javnim službama, državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i javnim agencijama.
Reforma radnih odnosa i plata u javnim agencijama, kao deo reformskog procesa javnog sektora, podrazumeva izmenu propisa kojima će se uvesti merit sistem u zapošljavanju i vrednovanju rada zaposlenih, kao i uvođenje propisa kojima će se izmeniti sistem određivanja plata zaposlenih i uskladiti sa drugim delovima javnog sektora.
Zakonom o javnim agencijama propisano je da se na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju opšti propisi o radu, ako ovim ili posebnim zakonom nije nešto drugo određeno. S tim u vezi, ono što je od ključnog značaja za rad javnih agencija kada su u pitanju zaposleni, jeste uspostavljanje transparentnog i na kvalitetu zasnovanog prijema u radni odnos, odnosno potreba da se u javnim agencijama kroz javni konkurs od samog početka vrši selekcija između najboljih kandidata koji se opredele za rad u tom delu javnom sektoru. Međutim, Zakon o radu, a ni postojeći Zakon o javnim agencijama, ne obavezuje na sprovođenje javnog konkursnog postupka prilikom prijema zaposlenih u radni odnos. Predloženim izmenama ovog zakona uvodi se obavezna provera stručnih osposbljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku čime se u sistem zapošljavanja u javnim agencijama uvodi princip zasluga.
Drugi razlozi za izmene određenih odredaba koje se odnose na direktora i članove upravnog obora i zaposlene značajni su sa stanovišta sprečavanja korupcije i tiču se propisivanja preciznijih uslova i kriterijuma za imenovanje članova upravnog odbora i direktora javnih agencija, ograničenja v.d. stanja kroz propisivanje rokova za otpočinjanje konkursnog postupka i imenovanja direktora, uvođenja ograničenja u pogledu broja mogućih imenovanja, prijema poklona i priloga i regulisanja sukoba interesa zaposlenih u javnim agencijama i dr. Potreba uređenja ovih pitanja proizilazi i iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 „Pravosuđe i osnovna prava” kao i inicijativa i sugestija na koje ukazuje Agencija za borbu protiv korupcije u smislu sprečavanja sukoba interesa i rizika korupcije.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINIH REŠENJA
Članom 1. Predloga zakona, precizira se primena propisa na rad javne agencije u smislu da se, između ostalog, na sprečavanje sukoba interesa zaposlenih primenjuju propisi vezani za sprečavanje sukoba interesa državnih službenika. U tom pogledu, Zakon o državnim službenicima sadrži odredbe koje se odnose na zabranu prijema poklona, dodatni rad, zabranu osnivanja privrednih društava i javnih službi, ograničenja članstva u organima pravnog lica i prijavljivanje interesa u vezi sa radom organa.
Članom 2. Predloga zakona menja se član 16. stav 1. Zakona u pogledu uslova za imenovanje lica u upravni odbor kao organa javne agencije u smislu da u upravni odbor javne agencije može biti imenovano lice koje pored ispunjenosti uslova za prijem u radni odnos u državni organ ima i najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti rada javne agencije. Time se precizira ranija odredba koja je tražila stručnost u određenoj oblasti za članove upravnog odbora ali nije propisivala bliže određenje te stručnosti, dok predložena formulacija uspostavlja odgovarajući odnos sa brojem godina radnog iskustva u oblasti rada javne agencije. Pored toga predloženom izmenom u stavu 2. ovog člana, vrši se dopuna u pogledu nadležnosti osnivača u smislu da je pored imenovanja članova upravnog odbora osnivač nadležan i da razrešava sve članove upravnog odbora, izuzev kad deo članova imenuju i razrešavaju korisnici sami.
Članom 3. Predloga zakona vrši se dopuna člana 17. Zakona u smislu ograničenja u pogledu imenovanja člana upravnog odbora, odnosno precizira se da član upravnog odbora koji se imenuje na pet godina može ponovo biti imenovan još dva puta. Takođe, isključena je mogućnost da se posebnim zakonom može odrediti drukčije trajanje mandata članova upravnog odbora i ograničiti broj imenovanja na drugačiji način u kom smislu je i brisan stav 2. ovog člana. Navedene izmene takođe podržavaju potrebu otklanjanja rizika korupcije. Stav 3. ovog člana je dopunjen, pre svega imajući u vidu trenutna ograničenja u visinama naknada članovima upravnih odbora koja su data u aktu Vlade.
Članom 4. Predloga zakona vrši se dopuna člana 21. Zakona u smislu da direktor koji se imenuje na pet godina može biti imenovan još dva puta, čime se vrši ograničenje u broju imenovanja direktora, a takođe se isključuje mogućnost da se posebnim zakonom može odrediti drukčije trajanje mandata direktora, odnosno ograničiti broj imenovanja direktora, iz razloga zbog kojih je navedena izmena izvršena i kod članova upravnih odbora.
Članom 5. Predloga zakona menja se član 22. Zakona u pogledu uslova za imenovanje direktora u smislu da za direktora može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za imenovanje u upravni odbor izuzev uslova koji se odnosi na zaposlenje u javnoj agenciji. Pored toga propisano je da lice koje se imenuje za direktora javne agencije ne može biti član organa političke stranke. Cilj izmene je takođe smanjenje koruptivnih rizika u radu javne agencije.
Odredbama čl. 6 i 7. Predloga zakona vrši se dopuna u načinu oglašavanja javnog konkursa i propisuje se sadržina oglasa o javnom konkursu za imenovanje direktora u kom smislu je precizirano da se javni konkurs za imenovanje direktora oglašava i na internet prezentaciji javne agencije i osnivača javne agencije, kao i da oglas o javnom kokursu, pored uslova koje kandiidat mora da ispunjava za imenovanje, dokaza koji se prilažu uz prijavu, roka za ponošenje prijave, treba da sadrži i podatke o stručnoj ososobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i način njihove provere kao i kriterijume za rangiranje kandidata.
Članom 8. Predloga zakona propisuje se da upravni odbor, nakon sprovedenog izbornog postupka, sastavlja listu od najviše tri kandidata sa postignutim najboljim rezultatom i obrazloženjem o ispunjenosti merila propisanih za izbor za predložene kandidate koju, zajedno sa zapisnicima o sprovedenom izbornom postupku podnosi osnivaču u roku od 15 dana od dana okončanja izbornog postupka.
Članom 9. Predloga zakona menja se član 28. Zakona i propisuje se da osnivač imenuje direktora sa liste kandidata koju mu je podneo upravni odbor u roku od 30 dana od dana dostavljanja liste za izbor. Ukoliko nijedan kandidat nije postigao zahtevani rezultat ili ako osnivač ne imenuje nijednog kandidata sa liste za izbor o tome se obaveštavaju svi kandidati, a javni konkurs se ponavlja. Takođe se propisuje obaveza upravnom odboru da je dužan da o toku konkursnog postupka, okončanim radnjama u postupku i rangiranju kandidita sa rezultatima rangiranja obaveštava javnost putem postavljanja informacija na internet prezentaciju javne agencije.
Čl. 10. i 11. Predloga zakona precizira se postupak razrešenja direktora.
Članom 12. Predloga zakona propisano je da u slučaju kada direktoru prestane dužnost osnivač može bez javnog konkursa da imenuje vršioca dužnosti direktora koji mora da ispunjava uslove za imenovanje direktora, na predlog upravnog odbora i to do imenovanja direktora na javnom konkursu. Navedenom odredbom precizirano je da se javni konkurs raspisuje u roku od 30 dana od dana imenovanja vršioca dužnosti.
Članom 13. Predloga zakona, uvodi se novi pododeljak koji govori o zasnivanju radnog odnosa sa zaposlenima u javnoj agenciji i propisuje se novi član 34a kojim se definišu odredbe u vezi sprovođenja postupka javnog konkursa kao načina zasnivanja radnog odnosa sa zaposlenima u javnoj agenciji.
Naime, stavom 1. ovog člana propisuje se da se radni odnos u javnoj agenciji zasniva javnim konkursom koji sprovodi konkursna komisija shodnom primenom odredbi ovog zakona koje se odnose na javni konkurs direktora. Stavom 2. propisano je da se oglas o javnom konkursu objavljuje na internet prezentaciji javne agencije kao i u dnevnom glasilu koje izlazi za celu teritoriju Republike Srbije. Konkursna komija koja ima tri člana i koju imenuje direktor, pre oglašavanja javnog konkursa utvrđuje koja stručna osposobljenost, znanja i veštine će se ocenjivati u izbornom postupku i način njihove provere kao i kriterijume za rangiranje kandidata.
Pored toga, konkursna komisija donosi odluku o izboru kandiidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor i dostavlja je svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs.
Sa kandidatom koji je izabran na konkursu, zasniva se radni odnos u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o izboru. Stavom 7. i 8. ovog člana propisano je pravo na zaštitu kandidata u javnom konkursu pred sudom opšte nadležnosti kao i posledice poništaja odluke o izboru kandidata koje se ogledaju u tome da zaposlenom koji je izabran na konkursu radni odnos prestaje najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke kojom je poništena odluka o izboru kandidata.
Članom 14. Predloga zakona, precizira se da pored toga što propise može donositi upravni odbor javne agencije, propise koji se odnose na izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade, a odnose se na rad javne agencije, mogu donositi i drugi subjekti ako je to propisano posebnim zakonom (npr. direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije koji je ovlašćen u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju).
Članom 15. Predloga zakona, utvrđuje se nadležost ministra nadležnog za poslove finansija da bliže uredi način i sadržinu izveštaja o rashodima za zaposlene u javnim agencijama, a koje su duže da dostave osnivaču.
Članom 16. Predloga zakona utvrđuje se da višak prihoda nad rashodima treba da se koristi samo za razvoj javne agencije, dok nagrađivanje zaposlenih u javnoj agenciji u skladu sa Predlogom zakona o platama u javnim agencijama treba da bude posledica ličnog doprinosa na radu i vršiće se kroz uvećanje osnovne plate. Takođe, time je izvršeno i usklađivanje sa princiima za određivanje plata i drugih primanja zaposlenih u javnom sektoru utvrđenih Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 108/16 i 113/17).
Članom 17. Predloga zakona vrši se usklađivanje uslova za imenovanje direktora javne agencije čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.
Član 18. Predloga zakona, predviđen je rok za donošenje akta ministra nadležnog za poslove finansija kojim će bliže urediti način i sadržinu izveštaja o rashodima za zaposlene u javnim agencijama i to šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Čl. 19. i 20. Predloga zakona, uređuje da će se postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima direktora, člana upravnog odbora i zaposlenih koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona odnosno do 1.1.2019. godine, okončati prema propisima prema kojima su i započeti. Takođe utvrđena je obaveza da se svi opšti akti javnih agencija usklade sa odredbama ovog zakona do početka njegove primene tj. do 1.1. 2019. godine.
Članom 21. Predloga zakona, utvrđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim da će se primenjivati od 1. januara 2019. godine, imajući u vidu potrebu da se ostavi vreme za pripremu svih opštih akata usklađenih sa odredbama ovog zakona, kao i za obaveze usklađivanja koje proizilaze iz Predloga zakona o platama u javnim agencijama.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.