ANALIZA EFEKATA
PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI
Problem neusklađenosti sistema kvalifikacija sa potrebama privrede i institucionalnih i funkcionalnih veza između sveta rada i sveta obrazovanja u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija
Problem nedovoljne uključenosti građana u celoživotno obrazovanje, kao rezultat nedostatka transparentnosti u pogledu prohodnosti, mobilnosti i veza između kvalifikacija, kao i fleksibilnosti sistema obrazovanja.
Problem prepoznavanja i priznavanja kvalifikacija i njihove međunarodne i uporedivosti sa evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK).
Problem neusklađenosti sistema obrazovanja (kvalifikacija) sa potrebama privrede i institucionalnih i funkcionalnih veza između sveta rada i sveta obrazovanja u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija.
Delimično korišćenje dugoročnih prognoza o potrebama tržišta rada – lokalnih i globalnih za unapređivanje ponude u obrazovanju, nedostatak konkretnih politika koje usklađuju obrazovne programe i zanimanja (odnosno potrebna znanja, veštine, stavove i sposobnosti), kao i kontinuiteta i sinhronizacije reformskih procesa u svim delovima obrazovanja, kao i između sektora obrazovanja, privrede i zapošljavanja, doveo je do neusklađenosti sistema obrazovanja sa potrebama privrede.
Postojeće institucionalno učešće privrede u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija donekle je uređeno važećim propisima. U srednjem stručnom obrazovanju učešće privrede zastupljeno je kroz ulogu Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u donošenju plana i programa nastave i učenja stručnih predmeta za obrazovne profile. U visokom obrazovanju uslovi za vidljivije učešće privrede u procesu razvoja kvalifikacija stekli su se tek usvajanjem novog Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, broj 88/17), koji pored ostalog omogućava da visokoškolska ustanova formira poseban organ – savet poslodavaca radi saradnje na izradi studijskih programa.
Budući da se navedeno institucionalno učešće privrede u razvoju kvalifikacija (obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju i studijskih programa u visokom obrazovanju) primenjuje relativno kratko (u srednjem obrazovanju od 2009. godine a u visokom od 2017), u obrazovnom sistemu na svim nivoima i dalje postoji veliki broj kvalifikacija kod kojih se kompetencije preklapaju, odnosno kvalifikacije ne počivaju na standardizovanim opisima kompetencija iz kojih bi se jasno uočavale veze između njih, što uzevši u obzir stepen nezaposlenosti čini obrazovni sistem nefunkcionalnim.
Eventualno unapređivanje učešća privrede u razvoju kvalifikacija ograničeno je nedostatkom pravnog osnova za uvođenje novih institucija i tela koja bi efektivnije i efikasnije povezivala svet rada i svet obrazovanja i vršila koordinaciju između tih sistema.
Nedostatak pravnog osnova problem je i za uvođenje ujednačenih procedura, metodologija i standarda u procesu razvoja kvalifikacija i njihovog registrovanja, donošenja standarda zanimanja i standarda kvalifikacija.
Problem nedovoljne uključenosti građana u celoživotno obrazovanje, kao rezultat nedostatka transparentnosti u pogledu prohodnosti, mobilnosti i veza između kvalifikacija, kao i fleksibilnosti sistema obrazovanja.
Kao glavni uzrok nedovoljne uključenosti građana u celoživotno učenje može se označiti nepostojanje dostupnih i transparentnih informacionih sistema za građane (registara, podataka, elektronskih baza i portala) sa jasnim i razumljivim opisima kvalifikacija, putevima (horizontalnim i vertikalnim) i načinima sticanja diploma ili sertifikata, podacima o mogućnosti zapošljavanja ili o ustanovama i organizacijama koje nude odgovarajuće obrazovne programe u skladu sa odgovarajućim standardima kvaliteta.
Usluge karijernog vođenja i savetovanja, koje bi trebalo da doprinesu povećanju učešća građana u celoživotno učenje, su na neki način integrisane u sektore obrazovanja, omladine i zapošljavanja, međutim nema pravnog osnova za praćenje kvaliteta i efekata ovih usluga, kao ni za standardizaciju pružanja ovih usluga.
Problem prepoznavanja i priznavanja kvalifikacija i njihove međunarodne uporedivosti sa EOK-om.
Kako bi domaće kvalifikacije lakše bile prepoznate i priznate u evropskim državama potrebno je pre svega uspostaviti NOKS-a, a zatim i izvršiti njegovo upoređenje (referenciranje) sa EOK-om. Međutim, ove korake nije moguće preduzeti bez odgovarajućeg pravnog osnova.
EOK je zajednički je evropski referentni okvir koji povezuje nacionalne sisteme kvalifikacija i služi za upoređivanje, odnosno lakše razumevanje i tumačenje kvalifikacija među različitim državama i obrazovnim sistemima u Evropi. EOK predstavlja metaokvir koji omogućuje uspostavljanje veza između nacionalnih i sektorskih okvira kvalifikacija kako bi se olakšao transfer i priznavanje kvalifikacija pojedinaca, čime se povećava transparentnost i međusobno poverenje u priznavanju kvalifikacija, a samim tim i mobilnost na evropskom tržištu radne snage.
Kako bi EOK mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, potrebno je da se izvrši povezivanje (referenciranje) nacionalnog okvira kvalifikacija u Republici Srbiji (u daljem tekstu NOKS) sa EOK-om.
Preporukom Saveta Evrope i Evropskog parlamenta o uspostavljanju EOK, pozvane su zemlje članice i zemlje kandidati da usklade nacionalne sisteme kvalifikacija uspostavljanjem odgovarajućeg odnosa svojih nivoa kvalifikacija sa relevantnim nivoima EOK i razviju nacionalne okvire kvalifikacija u skladu sa nacionalnom legislativom i praksom.
CILJEVI KOJI SE POSTIŽU DONOŠENJEM ZAKONA
Stvoren pravni osnov za uspostavljanje jedinstvenog i funkcionalnog nacionalnog sistema kvalifikacija u Republici Srbiji
Ključna predložena rešenja
Utvrđeni nivoi NOKS-a od 1 do 8, njihovo upoređenje sa postojećim i ranijim nivoima obrazovanja i stručne spreme.
Dato ovlašćenje ministru nadležnom za poslove obrazovanja za za uvođenje KLASNOKS-a – sistema razvrstavanja kvalifikacija u sektore, uže sektore i podsektore obrazovanja i osposobljavanja u skladu Međunarodnim sistemu klasifikacije kvalifikacija (ISCED 13-F).
Stvoren pravni osnov za formiranje tela u koja su uključeni predstavnici privrede i zapošljavanja i uspostavljanje mehanizama saradnje i odlučivanja u procesu standardizacije kvalifikacija
Ključna predložena rešenja
Uspostavljanje Saveta za NOKS koji daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u skladu sa relevantnim javnim politikama u oblasti celoživotnog učenja, zapošljavanja, karijernog vođenja i savetovanja. Utvrđen je sastav i nadležnosti Saveta za NOKS. U Savet se imenuju predstavnici ministarstava nadležnih za obrazovanje, rad i zapošljavanje, privredu, omladinu, zdravlje, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinskih sekretarijata nadležnih za obrazovanje, visoko obrazovanje, rad i zapošljavanje, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, predstavnike Konferencije univerziteta i Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola, zajednica stručnih škola, reprezentativnih sindikata, udruženja poslodavaca i organizacija civilnog društva.
Iako se na prvi pogled čini da bi rad Saveta za NOKS mogao biti otežan zbog velikog broja članova (npr. u Republici Hrvatskoj broj članova Nacionalnog vijeća za razvoj ljudskih potencijala je 24, u Crnoj Gori broj članova Savjeta za kvalifikacije je najmanje 11), međutim ističemo da su mnoga ministarstva i pokrajinski sekretarijati na njihovu inicijativu dodati u članstvo Saveta, imajući u vidu poseban interes ovih organa za kvalifikacije iz oblasti koje su u njihovoj nadležnosti. Savet pored uloge u donošenju standarda kvalifikacije ima i savetodavnu ulogu u procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa strateškim dokumentima Republike Srbije, upisne politike u srednje škole i na visokoškolske ustanove daje preporuke o poboljšanjima u povezivanju obrazovanja i potreba tržišta rada, a za ove poslove je važno učećšće svih zainteresovanih strana, države, obrazovanja i socijalnih partnera.
Osnivanje Agencije za kvalifikacije radi obavljanja poslova obezbeđivanja kvaliteta (izrade predloga standarda kvalifikacija, vođenja registra…) i koordinacije između Saveta za NOKS i drugih nadležnih institucija u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS.
Uspostavljanje Sektorskih veća, tela zasnovanih na principu socijalnog partnerstva čija je ključna uloga da kroz partnerstvo sa Agencijom utvrde predlog standarda kvalifikacije. Sektorska veća su organizovana po sektorima i čine ih predstavnici privrednih subjekata iz oblasti za koju je formirano sektorsko veće, strukovnih komora odnosno udruženja, stručnjaka iz oblasti obrazovanja i obrazovanja odraslih, organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, ministarstava nadležnih za poslove: obrazovanja, delatnosti za koju se osniva sektorsko veće, zapošljavanja i rada, omladinske politike, odgovarajuće asocijacije ili udruženja škola i visokoškolskih ustanova i reprezentativnih granskih sindikata.
Utvrđene procedure i smernice za razvoj standarda kvalifikacija na svim nivoima, njihovo usvajanje i registraciju
Ključna predložena rešenja
propisan postupak podnošenja inicijative za izradu predloga i usvajanje standarda kvalifikacije, jasno definisane nadležnosti tela u postupku usvajanja standarda kvalifikacije.
dato ovlašćenje ministru nadležnom za poslove obrazovanja da propiše smernice za razvoj standarda kvalifikacija na svim nivoima obrazovanja
dato ovlašćenje ministru nadležnom za poslove obrazovanja da propiše sadržinu i izgled obrasca na kojem se podnosi elaborat o opravdanosti kvalifikacije i inicijalni predlog standarda kvalifikacije.
Obezbeđeni uslovi za pružanje tačnih, pouzdanih i blagovremenih informacije o mogućnostima sticanja kvalifikacija u formalnom i neformalnom obrazovanju putem Registra NOKS-a i standardizacijom usluga karijernog vođenja i savetovanja.
Ključna predložena rešenja
Uspostavljen Registar NOKS-a koji čine podregistar nacionalnih kvalifikacija, podregistar standarda kvalifikacije i podregistar javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih ( u daljem tekstu: JPOA) sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad.
Dato ovlašćenje ministru nadležnom za poslove obrazovanja da utvrdi standarde karijernog vođenja i savetovanja na svim nivoima, po kojima će ovu delatnost obavljati ustanove obrazovanja i vaspitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i JPOA koji stekne status za obavljanje ove aktivnosti obrazovanja odraslih.
DA LI SU RAZMATRANE ALTERNATIVE PREDLOŽENIM REŠENJIMA
U toku izrade Predloga zakona razmatrana su različita rešenja za pojedina ključna rešenja, i to:
kod postupka podnošenja inicijative za izradu predloga i usvajanje standarda kvalifikacije, polazno stanovište predviđalo je drugačije nadležnosti tela koja učestvuju u ovom postupku.
Prema tekstu Predloga zakona, inicijativu za izradu i usvajanje standarda kvalifikacije obrađuje Agencija, Sektorsko veće donosi odluku o prihvatanju inicijative i izradi predloga standarda kvalifikacije, Agencija izrađuje predlog standarda kvalifikacije i dostavlja ga Savetu za NOKS radi utvrđivanja predloga, i konačno ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja na predlog Saveta za NOKS usvaja standard kvalifikacije. Na ovaj način, kroz učešće u Sektorskim većima i Savetu za NOKS obezbeđeno je učešće svih zainteresovanih strana u izradi standarda kvalifikacije, sa jedne strane, ali i odgovornost za usvajanje preneta na Ministarstvo kao organ državne uprave u čijoj je nadležnosti staranje o primeni propisa u oblasti obrazovanja.
Ovakvom rešenju, prethodio je postupak u kojem su pored Agencije, Sektorskih veća i Saveta učestvovali i Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (u daljem tekstu NAT), Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Savet za stručno obrazovanje i obrzovanje odraslih. Prema tom rešenju, inicijativu za izradu i usvajanje standarda kvalifikacije za nivoe od 1 do 5 obrađivala bi Agencija, a za nivoe 6 do 8 NAT. Odluku o prihvatanju inicijative i izradi predloga standarda kvalifikacije donosi Sektorsko veće a Agencija izrađuje predlog standarda kvalifikacije. Zatim, predlog standarda kvalifikacije za nivoe od 1 do 5 utvrđuje Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, a za nivoe od 6 do 8 Savet za NOKS. U poslednjem koraku, standarde kvalifikacija za nivoe od 1 do 5 usvaja Savet za NOKS a za nivoe od 6 do 8 Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
S obzirom da je tokom rada na izradi Predloga zakona ovakvo rešenje modelirano, radna grupa je zaključila da je procedura previše složena i da se iz postupka, bez uticaja na kvalitet mogu izostaviti NAT, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Naime, razmatranje inicijative je postupak koji podrazumeva upoređenje iniciranog standarda kvalifikacije sa usvojenim standardima iz Registra, što je posao koji Agencija može da obavlja i za nivoe od 6 do 8.
Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje izostavljeni su iz postupka usvajanja predloga standarda kvalifikacije jer je bi učešće ovih tela praktično bilo dupliranje posla, odnosno o istim stvarima bi odlučivali predstavnici istih interesnih grupa ali u različitim telima, a i procena je da bi se na taj način saveti opteretili dodatnim poslom što bi negativno uticalo na efikasnost njihovog rada. Članovi Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih su predstavnici privredne komore, zanatlija, udruženja poslodavaca, stručnjaka iz oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, privrede, zapošljavanja, rada, socijalne i omladinske politike, nastavnika iz zajednica stručnih škola i reprezentativnih sindikata, a predstavnici istih grupa zastupljeni su i u Savetu za NOKS i u Sektorskim većima. Kada je Nacionalni savet za visoko obrazovanje u pitanju, tu takođe imamo situaciju da su u članstvu saveta zastupljeni nastavnici visokoškolskih ustanova koje predlažu Konferencija univerziteta i Konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola.
Da donošenje konačne odluke o usvajanju standarda kvalifikacije poveri ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja, umesto Savetu za NOKS i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, radna grupa se odlučila smatrajući da Ministarstvo treba da preuzme najveću odgovornost za usvajanje standarda kvalifikacije s obzirom da je dužno da se stara o primeni ovog zakona.
ZAŠTO JE DONOŠENJE ZAKONA NAJBOLJE ZA REŠAVANJE PROBLEMA
Problemi koje ovaj zakon treba da reši delimično su nastali zbog nepostojanja pravnog okvira za njihovo rešavanje ali i delimično zbog toga što postojeći pravni okvir nije u dovoljnoj meri obezbedio uslove za uspostavljanje sistema obrazovanja koji je usaglašen sa potrebama privrede.
NA KOGA ĆE I KAKO ĆE I KAKO NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENJA U ZAKONU
Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbija (NOKS-a) koristiće svim zainteresovani učesnicima iz sfere rada i obrazovanja jer uspostavljen okvir doprinosi obezbeđivanju kvaliteta, kako rezultata procesa rada, tako i stručnog obrazovanja i obučavanja. Uspostavljen NOKS omogućiće jedinstveno statističko praćenje obrazovanja, usklađivanje evidencija u oblasti obrazovanja i zapošljavanja, kao i uporedivost sa drugim sistemima u Evropi. Korisnici NOKS-a su državne institucije, javne službe, fondovi, preduzeća, realizatori programa obrazovanja i državni subjekti koji utiču na sistem obrazovanja i zapošljavanja imaju direktnu korist od uspostavljenog NOKS-a u delu planiranja razvoja ljudskih resursa, obrazovanja i zapošljavanja. Uvođenje tehnoloških novina u radni proces podrazumeva da kadrovi raspolažu novim znanjima koja se moraju uneti u planove razvoja kadrova i obrazovanja. Zato se planiranje razvoja kadrova ne može vršiti samo kvantitativno, već i kvalitativno, a to obuhvata obrazovnu strukturu, sposobnosti, veštine i iskustvo.
Stručnjaci za karijerno vođenje i savetovanje, savetnici za zapošljavanje, kao i lica koja se opredeljuju za zapošljavanje ili dalje učenje imaju direktnu korist od uspostavljanja NOKS-a, s obzirom na to da se informacije o zanimanjima koje se pružaju ili dobijaju moraju zasnivati na realnim informacijama i prognozama budućeg razvoja zanimanja, a u skladu sa tim i prognozama o budućem zapošljavanju ili učenju. Stoga su standardi kvalifikacija, koji su razvijeni u skladu sa savremenim i budućim zahtevima tržišta rada, jedini i pravi izvor za karijerno vođenje i savetovanje. Posredovanje pri zapošljavanju i/ili zapošljavanje pretpostavlja uspostavljene veze između zahteva rada i profesionalnih mogućnosti lica koja će vršiti određeni posao, odnosno zadovoljiti zahteve rada. Stoga su svi (službe i agencije za zapošljavanje, privredna društva i lica koja se zapošljavaju) zainteresovani za prikupljanje pouzdanih informacija o zahtevima rada (znanja, veštine, sposobnosti itd.) sa jedne, i o karakteristikama lica koja žele da se zaposle, sa druge strane.
Učesnici u izradi i evaluaciji programa stručnog obrazovanja i obučavanja su zainteresovani za utvrđivanje svih aspekata i komponenata i konkretnih programskih sadržaja stručnog obrazovanja. Kvalifikacije odobrene kroz NOKS specifikuju ciljeve i ishode učenja (zasnovane na dužnostima i zadacima), ali konkretan sadržaj programa koji je neophodan za dostizanje ishoda se ne specifikuje unutar same kvalifikacije, odnosno standarda kvalifikacije, već je to predmet rada stručnjaka za razvoj i procenu programa obrazovanja i obučavanja. Na osnovu koncipiranih i programiranih sadržaja stručnog obrazovanja i obučavanja, vrši se realizacija programa čiji su nosioci akreditovani realizatori programa (škole i privatne organizacije), a direktni učesnici – nastavnici/instruktori i lica koja uče.
Lica koja uče imaju direktnu korist u procesu sertifikacije (kroz polaganje ispita nakon završenog programa stručnog obrazovanja ili obučavanja, ili kroz proces priznavanja prethodnog učenja – na osnovu radnog i životnog iskustva). U skladu sa tim, u procesu ispitivanja za sticanje kvalifikacije direktni učesnici su ispitna tela i ispitivači, a korisnici su kandidati.
Na osnovu iznetog, može se reći da su koristi od NOKS-a:
obezbeđivanje kvalifikacija koje prepoznaje realan sektor rada;
dodeljivanje pouzdanih i pravednih sertifikata pojedincima kada dostignu određeni nivo stručne kompetentnosti;
obezbeđivanje kvaliteta u procesu sticanja diploma ili sertifikata;
planiranje i sprovođenje programa obrazovanja ili obučavanja koje dovodi učenike ili polaznike do propisanih ishoda;
vođenje evidencije lica koja su stekla različite nivoe stručne kompetentnosti;
povećanje broja lica koja stiču kvalifikacije kroz neformalno obrazovanje i proces priznavanja prethodnog učenja;
prepoznavanje akreditovanih i pouzdanih pružalaca obuka odraslih;
planiranje razvoja ljudskih resursa na makro i mikro planu;
karijerno vođenje i savetovanje.
KAKVE ĆE TROŠKOVE PRIMENA ZAKONA IZAZVATI GRAĐANIMA I PRIVREDI, A NAROČITO MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA
Razvoj sistema Nacionalnog okvira kvalifikacije Srbije podrazumeva i uspostavljanje institucionalnog okvira, odnosno osnivanje institucija i tela kao što su Savet za NOKS, Agencija za kvalifikacije i sektorska veća.
Uzimajući u obzir da je uspostavljanje sistema NOKS jedan od prioriteta kako nacionalnih tako i evropskih strateških dokumenata, institucije i tela koja se odnose na NOKS biće uspostavljena kroz Finansijski sporazum između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije sa posebnim uslovima koji se primenjuju na finansiranje Sektorskog reformskog ugovora u oblasti reforme sistema obrazovanja u okviru Akcionog IPA Programa za 2016. godinu. Navedenim sporazumom planirana je uplata sredstava u budžet Republike Srbije od strane EK u skladu sa mehanizmima sektorske budžetske podrške.
Tabela 1 – Projekcija troškova za uspostavljanje institucionalnog okvira NOKS
Institucija/telo Potrebna dodatna sredstva 2019 2020 Agencija za kvalifikacije 131.331.000,00 113.118.500,00 Sektorska veća 71.062.500,00 128.000.000,00 UKUPNO 202.393.500 241.118.500
Predlogom Zakona predviđeno je osnivanje Saveta za NOKS kao savetodavnog tela koje daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u skladu sa relevantnim javnim politikama u oblasti celoživotnog učenja, zapošljavanja, karijernog vođenja i savetovanja. Predviđeno je da Savet ima 25 članova koji će raditi bez naknade.
Članom 14. Predloga zakona radi obavljanja poslova obezbeđivanja kvaliteta i koordinacije između Saveta i drugih nadležnih institucija u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS-a, planirano je da Vlada obrazuje Agenciju za kvalifikacije.
Planirano je da se Agencija osnuje do kraja 2018. godine tako da u ovoj godini neće biti troškova za rad Agencije. U prvom kvartalu 2019. godine planirano je formiranje organa Agencije i zapošljavanje novih zaposlenih i preuzimanje zaposlenih iz Ministarstva i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za šta će u 2019. godini biti planirano oko 131.331.000,00 dinara, a u 2020. godini oko 113.118.500,00 dinara.
Tabela 2 – Projekcija troškova za uspostavljanje Agencije za kvalifikacije
Vrsta troška Ukupno 2019 Ukupno 2020 Članovi Upravnog odbora 1.200.000,00 1.200.000,00 Zaposleni u Agenciji 49.000.000,00 53.000.000,00 Angažovanje recenzenata 9.131.500,00 10.500.000,00 Prostor i oprema 60.000.000,00 37.000.000,00 Tekući troškovi 11.999.500,00 11.418.500,00 UKUPNO 131.331.000,00 113.118.500,00
Članom 17. Predloga zakona kao organ upravljanja Agencije predviđen je Upravni odbor Agencije koji će imati pet članova i koji će za svoj rad imati naknadu. Projektovani troškovi za njihov rad je oko 1.200.000,00 dinara na godišnjem nivou.
U skladu sa članom 15. Predloga zakona kojim su definisane nadležnosti Agencije, a nakon sprovedene institucionalne i funkcionalne analize, biće definisano unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Agenciji. Uzimajući u obzir da će osnivanjem Agencije deo poslova MPNTR i ZUOV biti preneto u njenu nadležnost, planirano je i da zaposleni iz tih institucija budu preuzeti od strane Agencije. Kada je o ZUOV reč, to su poslovi koji se odnose na razvoj standarda kvalifikacija, a kada je reč o MPNTR radi se o poslovima priznavanja stranih školskih i visokoškolskih isprava (ENIC/NARIC centar) i akreditacija javno priznatih organizatora obrazovanja odraslih (JPOA).
Tabela 3 – Projekcija broja zaposlenih u Agenciji za kvalifikacije i broja zaposlenih u MPNTR i ZUOV koji rade poslove koje preuzima Agencija
Predlog organizacione strukture Projektovani broj zaposlenih u Agenciji Broj zaposlenih za preuzimanje u Agenciju Razlika Direktor 1 / 1 Zamenik direktora 1 / 1 Poslovno-tehnički sekretar 1 / 1 Registar NOKS 3 / 3 Priznavanje stranih školskih i visokoškolskih isprava 10 7 3 Akreditacija JPOA 5 1 4 Razvoj kvalifikacija i podrška sektorskim većima 15 5 10 Međunarodna saradnja 2 / 2 Finansijska služba 5 / 5 Pravna služba 5 / 5 Opšti poslovi 3 / 3 UKUPNO 51 13 38
Projektovani troškovi za angažovanje projektovanog broja zaposlenih zaposlenih u Agenciji za kvalifikacije na mesečnom nivou iznose 4.425.000,00 dinara bruto.
Tabela 4 – Projekcija troškova za zarade zaposlenih u Agenciji za kvalifikacije – mesečno
Organizaciona jedinica Mesečno Neto Bruto II Kabinet direktora 225.000,00 373.000,00 Registar NOKS 190.000,00 313.000,00 Priznavanje stranih školskih i visokoškolskih isprava 514.000,00 846.000,00 Akreditacija JPOA 263.000,00 432.000,00 Razvoj kvalifikacija i podrška sektorskim većima 777.000,00 1.278.000,00 Međunarodna saradnja 98.000,00 160.000,00 Finansijska služba 252.000,00 414.000,00 Pravna služba 252.000,00 414.000,00 Opšti poslovi 119.000,00 195.000,00 UKUPNO 2.690.000,00 4.425.000,00
Projektovani troškovi za angažovanje projektovanog broja zaposlenih u Agenciji za kvalifikacije na godišnjem nivou iznose 53.000.000,00 dinara bruto. Budući da će Agencija za kvalifikacije biti osnovana u toku kalendarske 2018. godine, sredstva projektovana za troškove zarade za zaposlene je umanjena za 2018. godinu, dok je za 2019. godinu projektovano svih 53.000.000,00 dinara.
Tabela 5 – Projekcija troškova za zarade zaposlenih u Agenciji za kvalifikacije – godišnje
Organizaciona jedinica Godišnje Neto Bruto II Kabinet direktora 2.700.000,00 4.500.000,00 Registar NOKS 2.300.000,00 3.800.000,00 Priznavanje stranih školskih i visokoškolskih isprava 6.200.000,00 10.200.000,00 Akreditacija JPOA 3.200.000,00 5.200.000,00 Razvoj kvalifikacija i podrška sektorskim većima 9.300.000,00 15.300.000,00 Međunarodna saradnja 1.200.000,00 1.900.000,00 Finansijska služba 3.000.000,00 4.900.000,00 Pravna služba 3.000.000,00 4.900.000,00 Opšti poslovi 1.400.000,00 2.300.000,00 UKUPNO 32.300.000,00 53.000.000,00
Pored stalno zaposlenih Agencija za kvalifikacije će u vezi sa priznavanjem stranih visokoškolskih isprava angažovati i recenzente. Uzimajući u obzir da je prosečan broj recenzija na godišnjem nivou 1.000, da jedan studijski program analizira 3 recenzenta, kao i da je prosečna cena po izvršenoj recenziji po recenzentu 3.500,00 dinara bruto, projektovani troškovi za ove namene su 10,500.000,00 dinara. Prosečna cena od 1000 recenzija godišnje data je na osnovu prosečnog broja primljenih zahteva za priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja od oktobra 2015. godine od kada ovaj postupak sprovodi ENIC/NARIC centar.
Tabela 6 – Projekcija troškova za recenzije studijskih programa – godišnje
Prosečan broj studijskih programa Broj recenzenata po studijskom programu Prosečan broj recenzija u toku godine Cena po recenziji studijskog programa po recenzentu Procenjeni troškovi za recenzije na godišnjem nivou 1.000 3 3.000 3.500,00 din. 10.500.000,00 din.
U skladu sa Zakonom o javnim agencijama poslovni prostor, opremu i druga sredstva za početak rada Agencije obezbeđuje osnivač, iz imovine kojom raspolaže ili iz budžeta Republike Srbije, prema aktu o osnivanju Agencije. Poslovni prostor i oprema koje obezbedi osnivač svojina su Republike Srbije, a Agencija stiče na njima pravo korišćenja. Očekuje se da će Republička direkcija za imovinu izvršiti dodelu javnog prostora što znači da Agencija neće kupovati nekretnine odnosno plaćati zakup već će samo pokrivati troškove održavanja. Prema preliminarnim projekcijama planirano je da u 2019. godini za obezbeđivanje i opremu prostora bude opredeljeno oko 60.000.000,00 dinara, a u 2020. godini oko 37.000.000,00 dinara.
Pored navedenih troškova, planirani su i ostali rashodi kao što su troškovi službenih putovanja u zemlji i inostranstvu, troškovi tekućih popravki i održavanje opreme, troškovi održavanja softvera, troškovi telekomunikacija, struje, održavanja i ostali operativni troškovi. Prema preliminarnim projekcijama planirano je da u 2019. za te namene bude opredeljeno 11.999.500,00 dinara, a u 2020. godini 11.418.500,00 dinara.
Članom 21. Predloga zakona predviđeno je osnivanje sektorskih veća kao tela zasnovanih na principu socijalnog partnerstva koje na predlog Saveta osniva Vlada. U sastav sektorskih veća biće uključeni predstavnici relevantnih institucija i tela za koje se veće osniva. Za realizaciju aktivnosti na konkretnim kvalifikacijama sektorsko veće može da predloži da se obrazuju i stručni timovi. Članovi sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada. Uzimajući u obzir da broj sektorskih veća nije definisan kao i da broj članova sektorskih veća zavisi od specifičnosti samog sektora za koje se veće osniva, u ovom momentu nije moguće dati preciznu finansijsku projekciju o potrebnim sredstvima. Međutim, polazeći od iskustva i prakse zemalja u okruženju gde se broj sektorskih veća kreće u rasponu od 15-25 (Hrvatska -25, Crna Gora – 15), realno je očekivati da će i Republika Srbija imati najmanje 15 sektorskih veća u okviru kojih će biti formirane komisije, podkomisije i druga stručna tela.
Tabela 7 – Projekcija troškova za naknadu za rad za članove sektorskih veća – godišnje
Broj SV Broj članova po SV Godišnja naknada po članu SV – bruto Godišnja naknada za SV – bruto 15 10 240.000,00 din. 36.000.000,00
Tabela 8 – Projekcija troškova za naknadu za rad za članove sektorskih komisija, podkomisija, stručnih tela – godišnje
Broj SV Projektovani broj članova komisija, podkomisija, stručnih tela Godišnja naknada za SV – bruto 15 300 23.750.000,00
Takođe, polazna osnova za uspešno funkcionisanje sektorskih veća su razvijeni profili sektora. Uzimajući u obzir iskustva YEI projekta gde je kao tržišna cena izrade jednog profila sektora/podsektora oko 15.000 EUR, realno je očekivati da u 2019. godini za te potrebe bude opredeljeno oko 30.000.000,00 dinara.
Tabela 10 – Projekcija troškova za izradu profila sektora
Broj profila sektora/podsektora Procenjena cena izrade profila sektora Ukupni troškovi 15 2.000.000,00 dinara 30.000.000,00 dinara
Budući da će u sastav sektorskog veća ulaziti predstavnici institucija iz različitih oblasti i sa različitim nadležnostima biće neophodno obučavanje članova sektorskih veća, komisija i njihovih podkomisija, posebno za razvoj standarda kvalifikacija koji će biti u njihovoj nadležnosti. Za sprovođenje obuka kao i za izradu brojnih metodologija, protokola i procedura o saradnji institucija/tela NOKS sa drugim relevantnim partnerima opredeljeno je oko 5.000.000,00 dinara.
Uzimajući u obzir sve navedeno, kao i činjenicu da je obrazovanje sektorskih veća moguće tek nakon što Agencija postane u potpunosti operativna, njihovo obrazovanje planira se od drugog kvartala 2019. godine, stoga je finansijska procena troškova za sektorska veća u tabeli 1. smanjena za četvrtinu u odnosu na tabelu 7 i tabelu 8. i za 209. godinu iznosi 71.062.500,00, a za 2020. godini oko 128.000.000,00 dinara.
Članom 33. Predloga zakona definisana je realizacija procesa povezivanja NOKS-a sa EOK-om i EPVO-om i ista podrazumeva izradu Izveštaja za povezivanje NOKS sa EOK, njegovo prevođenje te podnošenje Savetodavnom odboru EOK-a. Kao i uspostavljanje institucionalnog okvira NOKS, i proces povezivanja biće realizovan kroz Finansijski sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije sa posebnim uslovima koji se primenjuju na finansiranje Sektorskog reformskog ugovora u oblasti reforme sistema obrazovanja u okviru Akcionog IPA Programa za 2016. godinu. Navedenim sporazumom planirana je uplata sredstava u budžet Republike Srbije od strane EK u skladu sa mehanizmima sektorske budžetske podrške.
U skladu sa pravilima EK proces povezivanja realizuje se u skladu sa deset kriterijuma, pri čemu prema kriterijumu broj sedam potrebno je da u procesu povezivanja učestvuju i međunarodni stručnjaci koji komentarišu sačinjen Izveštaj, daju uputstva za njegovu doradu i na kraju preporuku za njegovo slanje Savetodavnom odboru EOK-a. Nakon toga u više neposrednih susreta u Briselu delegacija Republike Srbije prezentuje Izveštaj o povezivanju NOKS sa EOK članovima Savetodavnog Odbora EOK-a. Shodno navedenom, prema preliminarnim projekcijama planirano je da u 2019. godini za proces povezivanja bude opredeljeno oko 9.275.000,00 dinara.
Tabela 9 – Projekcija troškova povezivanja NOKS sa EOK
Vrsta troška Finansijska sredstva Izrada Izveštaja o povezivanju (nacionalni i EU eksperti) 4.000.000,00 Prevod Izveštaja o povezivanju 275.000,00 Predstavljanje Izveštaja o povezivanju Savetodavnom odboru EOK –a i drugim socijalnim partnerima 5.000.000,00 UKUPNO 9.275.000,00
7. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENJA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?
Snažne tehnološke i ekonomske promene uslovile su promene u svim segmentima društva, a naročito u svetu rada i na tržištu radne snage. Novo radno okruženje pred obrazovanje je postavilo nove zahteve. Od obrazovanja se očekuje da za relativno kratko vreme pojedinac postane zapošljiv, da po završetku obrazovanja naučeno stavi u funkciju i tako unapredi svoj položaj na tržištu rada.
Uprkos prepoznatim potrebama tržišta i preduzetim aktivnostima, u praksi se i dalje suočavamo sa problemima kao što su neusklađenost ponude i potražnje na tržištu radne snage, veliki broj neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, visoka strukturna nezaposlenost, rastuća nezaposlenost, naročito mladih i dr.
Kada je o kvalifikacijama reč, tržište rada karakteriše neuređen sistem kvalifikacija, otežana pokretljivosti radne snage kao i otežana komunikacija sa svetom rada. Pored naziva kvalifikacije i dužine školovanja poslodavci koji zapošljavaju radnu snagu ne raspolažu nikakvim podacima o tome šta pojedinci po izlasku iz sveta obrazovanja znaju da rade, tj. koje su njihove kompetencije, za koje su poslove oni osposobljeni da rade.
U cilju prevazilaženja opisanih problema i pravljenja spone između sveta obrazovanja i tržišta rada, kao jedan od strateških prioriteta Vlade RS utvrđen je razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) zasnovanog na socijalnom partnerstvu i širokom društvenom konsenzusu.
Uspostavljanjem NOKS biće definisano šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama. Od toga benefite će ostvarivati i poslodavci i pojedinci, a samim tim i društvo u celini. Svaki poslodavac će imati uvid u to ko šta na tržištu radne snage zna da radi, što je od posebnog značaja za strane investiture koji nisu u potpunosti upoznati sa obrazovnim sistemom zemlje gde posluju. Posmatrano iz ugla pojedinca, uspostavljanje NOKS u značajnoj meri unaprediće karijerni razvoj pojedinaca, tako što će svi budući đaci/studenti imati uvid u to šta će na kraju obrazovanja znati i umeti da rade, na kojim poslovima će se moći zapošljavati i/ili nastaviti školovanje.
Ono što je važno istaći jeste, da će u sistemu NOKS pored kvalifikacija stečenih formalnim obrazovanjem u obzir biti uzete i kvalifikacije stečene neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem. To je u skladu sa praksom da je kompetentnost tj. ishod učenja na tržištu rada važnija od toga kako je ista stečena.
Pored navedenih benefita, uspostavljanje sistema NOKS rezultiraće i ostvarivanjem određenih finansijskih efekata. U skladu sa Zakonom o javnima agencijama Agencija za kvalifikacije bi se delimično finansirala iz cene koju plaćaju korisnici usluga. Agencija bi pružala sledeće usluge: priznavanja stranih školskih i visokoškolskih isprava (ENIC/NARIC centar) i akreditacija javno priznatih organizatora obrazovanja odraslih (JPOA)
Kod priznavanja stranih školskih isprava od osnovnog do visokog obrazovanja pretpostavlja se da će na godišnjem nivou proseku Agencija primati oko 3.100 zahteva, od čega oko 2,000 zahteva za osnovno i srednje obrazovanje i 1.100 zahteva za priznavanje stranih školskih isprava za visoko obrazovanje u cilju zapošljavanja. Uzimajući u obzir visinu republičke administrativne takse (2.670 din. za osnovno, 5,310 din. srednje i 3,500 din. visoko obrazovanje) kao i projektovani broj zahteva, realno je očekivati godišnji prihod u visini od 11.830.000,00 din.
Akreditacija neformalnog obrazovanja je započeta u 2016. godini. Pretpostavlja se da će Agencija na godišnjem nivou u proseku primati oko 250 zahteva. Uzimajući u obzir visinu republičke administrativne takse (26,120 din.) kao i projektovani broj zahteva, realno je očekivati godišnji prihod u visini od 6.530.000,00 dinara.
Napominjemo da je u Predlogu zakona predviđeno da Agencija utvrđuje iznose naknade za postupke priznavanja stranih visokoškolskih isprava i postupak dobijanja statusa JPOA. Ovakvo rešenje omogućilo bi jednostavnije određivanje naknada za ove javne usluge, budući da su one sada propisane Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Preuzimanjem poslova ENIC/NARIC centra i poslova akreditacije JPOA, Agencija bi u dobroj meri mogla da obezbedi sredstva za svoje finansiranje, s obzirom da izrada kvalifikacije nije javna usluga sa koju se plaća bilo kakva naknada. U zavisnosti od mišljenja Ministarstva finansija, u Predlog zakona biće dodata odgovarajuće odredbe o prelaznom režimu primene takse i prelasku na naknade za usluge Agencije.
Očekivani pozitivni efekti Predloga zakona opravdavaju ukupne troškove koje će primena novih predloženih rešenja stvoriti u praksi.
DA LI AKT STIMULIŠE POJAVU NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNU KONKURENCIJU
Cilj ovog zakona nije stvaranje uslova za otvaranje velikog broja novih privrednih subjekata na tržištu, već pre svega stvaranje preduslova za sistemsko uređivanje nacionalnog okvira kvalifikacija.
Kao što je navedeno u pitanju o tome kakav će uticaj imati rešenja u zakonu, korist od NOKS-a će imati kako građani kao potencijali zaposleni tako i poslodavci. Uspostavljanje NOKS-a je put do pozdanih i kvalitetnih kvalifikacija izrađenih prema potrebama tržišta rada i prepoznatih od strane svih poslodavaca.
Privedni subjekti na koje u smislu njihove delatnosti najviše utiče ovaj zakon su javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA). S obzirom na ciljeve zakona pre povećanja broja subjektata koji se bave realizacijom programa za sticanje kvalifikacija treba očekivati rad na povećanju i kontroli kvaliteta rada JPOA.
Deo zakona kojim su poslovi davanja odobrenja za sticanje statusa javno priznatog organizatora obrazovanja odraslih povereni Agecniji, a koje je ranije obavljalo Ministarstvo upravo ima za cilj efikasnije i stručnije obavljanje posla akreditacije ovih subjekata i kontrole kvaliteta njihovog rada.
DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU
Aktivnosti na pripremi osnove za izradu Nacionalnog okvira kvalifikacij u Republici Srbiji započete su Javnim pozivom za izbor članova Stručnog tima za izradu NOK-a u Srbiji od 11.09.2014. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formiralo je Stručni tim u januaru mesecu 2015. godine. Stručni tim za izradu jedinstvenog Nacionalnog okvira kvalifikacija radio je na bazi prethodno razvijenih predloga za nivoe stručnog obrazovanja i obučavanja (nivoi 1 do 5) i visokog obrazovanja (nivoi 6 do 8). Održano je 55 celodnevnih sastanaka.
Odlukom ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 14.08.2017. godine, formirana je Međuministarska radna grupa za uspostavljanje i implementaciju NOKS (MMRG). U radu Međuministarske radne grupe, pored predstavnika Ministarstva, učestvovali su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Ministarstva privrede, Ministarstva omladine i sporta, Privredne komore Srbije, Udruženja poslodavaca Srbije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, Konferencije univerziteta, Konferencije akademija strukovnih studija, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Republičkog zavoda za statistiku, Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije. MMRG ukupno broji 46 članova, od kojih su 22 sa mandatom odlučivanja, a 24 člana je angažovano na operativnom nivou. MMRG priprema predlog Akcionog plana za uspostavljanje i implementaciju NOKS koji će obuhvatiti i aktivnosti koje se odnose na NOKS u 2018. godini, a koje će preduzimati institucije iz kojih su imenovani članovi MMRG. Održano je 5 sastanaka MMRG. U saradnji sa članovima MMRG pripremljen je Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije i sprovedena javna rasprava.
Proširena je postojeća Radna grupa za pripremu usaglašene klasifikacije zanimanja, kako bi se sagledale nadležnosti MPNTR i Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u cilju uspostavljanja najboljih zakonskih rešenja. Rezultat rada ove radne grupe trebalo bi da bude propisivanje standarda zanimanja u propisima iz oblasti zapošljavanja, na osnovu kojih će se između ostalog, raditi standardi kvalifikacija.
Konsultacije u vidu sastanaka, okruglih stolova i radionica održane su sa Evropskom fondacijom za obuke (ETF), i to:
21.04.2015.godine, sastanak i radionica o obezbeđenju kvaliteta u Nacionalnim okvirima kvalifikacija;
20. i 21.10.2015. godine, dvodnevna radionica u Beogradu – razmena iskustava stečenih na skupu u Crnoj Gori od 30.09-01.10.2015. godine, o implikacijama za referenciranje (povezivanje) Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije sa Evropskim okvirom kvalifikacija;
21.03.2016. godine, radionica o referenciranju sa EOK, prikazivanje inventara i analize kvalifikacija i diskusija o njima, kao i mapa puta ka referenciranju sa EOK čiji je cilj da odredi najvažnije ključne datume i akcije za proces referenciranja sa EOK;
22.03.2016. godine, održana konferencija “Razvoj, inovacije i ulaganja u kvalifikacije – put do kvalitetnog ljudskog kapitala”, koju je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Savetom za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Privrednom komorom Srbije i Evropskom fondacijom za obuke (ETF);
28.09. i 29.09. 2016. godine, radionica na temu referenciranja sa EOK. Prvi dan, podrazumevao je prezentacije i mapu puta za izradu izveštaja o referenciranju. 29.09., održan je sastanak sa međunarodnim ekspertom u ime podrške procesu referenciranja i samoreferenciranja sa Evropskim prostorom visokog obrazovanja (EHEA);
30.09.2016. godine, radionica na temu validacije neformalnog i informalnog obrazovanja;
25., 26. i 27.10.2016. godine, nastavak radionice na temu referenciranja sa EOK. Prvi dan, 25.10., podrazumevao je prezentacije i mapu puta za izradu izveštaja o referenciranju. Narednog dana, 26.10., održan je sastanak sa međunarodnim ekspertima i rad na procesu referenciranja i samoreferenciranja sa Evropskim prostorom visokog obrazovanja (EHEA). 27.10., nastavljen rad na validaciji neformalnog i informalnog učenja, procesu priznavanja prethodnog učenja i inventaru (popisu) validacije neformalnog i informalnog obrazovanja;
27.06.2017. godine, održana je konferencija pod nazivom Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji – od razvoja do implementacije; organizacijom do boljih kvaliteta. Organizator Konferencije je ETF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pored predstavnika delegacije EU za primenu NOK-a i MPNTR, Konferenciji je prisustvovalo više od tridesetak učesnika iz različitih partnerskih institucija, i to: predstavnici Ministarstva za rad, stručnjaci za NOK, članovi saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, predstavnici Zavoda za unapređivanje i obrazovanje, socijalni partneri (predstavnici poslodavaca i sindikata), Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici privrednih komora, predstavnici EU delegacije i drugih međunarodnih organizacija;
16. i 17.11.2017. godine, sastanak delegacije MPNTR, državnog sekretara i pomoćnika ministra za dualno obrazovanje sa predstavnicima ETF u Torinu;
21.11.2017. godine, sastanak sa predstavnicima Evropske komisije i EU delegacije;
30.01.2018. godine, sastanak sa predstavnikom ETF (Country Desk Serbia and Turkey Operations Department) i delegacijom EU u Srbiji;
26.06.2015. godine, održana je konferencija „Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji – uspostavljanje komunikacije između obrazovanja i tržišta rada”;
14.10.2015. godine, održano je Javno slušanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije na temu: „Nacionalni okvir kvalifikacija-povezivanje obrazovanja i tržišta rada u Srbiji”;
14.04.2016. godine, Okrugli sto na temu Nacionalni okvir kvalifikacija i Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja u Republici Srbiji. Cilj okruglog stola je predstavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija u Republici Srbiji i Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja kao i razgovor o efektima njihovog uspostavljanja na oblast rada i zapošljavanja. Okrugli sto zajednički su organizovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
27.05.2016. godine, skup koji je organizovao Republički sekretarijat za javne politike u Narodnoj Banci Srbije. Tema skupa je predstavljanje Studije o visokom obrazovanju i zapošljavanju, odnosno potrebama tržišta rada u Srbiji;
05.07.2016. godine, otvorena sednica Predsedničkog saveta Studentske konferencije Akademija strukovnih studija Srbije o NOKS-u. Razmatranje dokumenta Nivoi i opisi kvalifikacija u Nacionalnom okviru kvalifikacija u Srbiji i razvrstavanje kvalifikacija prema nivoima Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji, koji je usvojen od strane Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Krajem 2017. godine i u januaru mesecu 2018. godine, sastanci sa predstavnicima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kabineta predsednice Vlade, vezani za Predlog zakona o NOKS-u i za uređivanje standarda zanimanja propisima iz oblasti zapošljavanja.
U martu mesecu 2017. godine, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Privredna komora Srbije usvojili su primenu međunarodne klasifikacije obrazovanja ISCED 2013f u NOKS-u.
Saveti iz oblasti obrazovanja su takođe usvojili nivoe i deskriptore (opise) nivoa kvalifikacija.
/
2017. godine, uspostavljena je jedinstvena baza kvalifikacija koje se mogu steći u Republici Srbiji, kao i sajt NOKS (http://noks.mpn.gov.rs).
Odbor za javne službe Vlade Republike Srbije, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13), na sednici održanoj 2. novembra 2017. godine, na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja doneo je Zaključak 05 broj 011-10178/2017 kojim je određeno sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona u periodu od 3. do 24. novembra 2017. godine.
Nacrt zakona objavljen je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i na Portalu e-uprava, a zainteresovana lica mogla su u toku perioda trajanja javne rasprave da svoje primedbe, sugestije i predloge dostave preko posebnog formulara na e-mejl adresu [email protected] sa naznakom „Nacrt zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije “.
Nacrt zakona predstavljen je na tribinama koje su održane u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, 13. novembra, od 11 do 13 časova i u Privrednoj komori Srbije, 15. novembra od do časova.
Na e-mejl adresu [email protected] poslato je ukupno 14 formulara sa, primedbama, sugestijama i predlozima na Nacrt zakona.
Ministarstvo je razmotrilo sve načelne i pojedinačne primedbe, sugestije i predloge iznete tokom javne rasprave i dostavljene putem formulara.
Prihvaćene su sugestije:
da se prilikom označavanja nivoa NOKS-a na neki način vidi da li je obrazovanje stečeno na strukovnim ili akademskim studijama,
da deskriptori NOKS-a budu uređeni zakonom a ne u vidu podzakonskog akta koji donosi ministar, tako da su deskriptori dati u Prilogu 1 Predloga zakona
koje se odnose na preciziranje određenih odredbi.
Nisu uvažene primedbe da se magistarstarske studije stave u poseban nivo NOKS-a, kao ni primedba da kvalifikacije ne treba da se stiču kroz postupak priznavanja prethodnog učenja.
KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENJEM ZAKONA NAMERAVA
Podzakonski akti u nadležnosti Vlade
Podzakonski akt Pravni osnov Rok za donošenje Odluka obrazovanju Saveta za NOKS i imenovanju članova prvog saziva Član 12. stav 1.Član 46. stav 1. 3 meseca od stupanja na snagu Zakona Odluka o osnivanju Agencije Član 14. stav 1. 9 meseci od stupanja na snagu Zakona Odluka o osnivanju sektorskog veća i imenovanju članova Član 21. stav 1. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Odluka o visini naknade za članove sektorskog veća Član 21. stav 8. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona
Podzakonski akti u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Podzakonski akt Pravni osnov Rok za donošenje Pravilnik o sistemu za razvrstavanje kvalifikacija u nacionalnom okviru kvalifikacija Član 8. stav 2 Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o standardima karijernog vođenja i savetovanja Član 10 stav 2. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o smernicama za razvoj standarda kvalifikacije Član 23 stav 1. tačka 2) Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o standardima samovrednovanja i spoljašnje provere kvaliteta JPOA Član 23 stav 1. tač. 5) Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o Registru NOKS-a Član 30. stav 7. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o bližim uslovima u pogledu postupka profesionalnog priznavanja Član 38. stav 9. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o bližim uslovima u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za sticanje statusa JPOA Čla 39. stav 4. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona Pravilnik o standardima i načinu sprovođenja postupka priznavanja prethodnog učenja Član 40. stav 3. Godinu dana od stupanja na snagu Zakona