V. ANALIZA EFEKATA PROPISA
Uvod
Funkcionisanje jedinstvenog tržišta Evropske unije zasniva se na četiri osnovne slobode: slobodi kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala. Sloboda pružanja usluga podrazumeva privremeno ili povremeno pružanje usluga van granica matične države. Regulisanje sfere usluga predviđeno je još Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Međutim, opšte definisanje s jedne strane, i rast aktivnosti u ovoj oblasti sa druge strane, doveli su do pojave velikog broja zahteva za konačnim razrešenjem pred Sudom pravde Evropske unije. Sudska praksa nije bila dovoljna za sprovođenje ovog načela i bilo je očigledno da je ovu oblast bilo potrebno regulisati posebnim pravnim aktima. Doneto je više direktiva koje su parcijalno regulisale pojedine oblasti što nije moglo dovesti do stvaranja jedinstvenog tržišta usluga.
S obzirom na to da je konkurentno tržište usluga od suštinske važnosti za unapređenje ekonomskog rasta i stvaranje radnih mesta u Evropskoj uniji, a da se analizom sektora usluga došlo do zaključka da postoje brojne prepreke koje sprečavaju pružaoce usluga, posebno mala i srednja preduzeća, da prošire svoje poslovanje izvan nacionalnih granica i da u potpunosti iskoriste prednosti unutrašnjeg tržišta Evropske unije, Evropski parlament je 12. decembra 2006. godine usvojio Direktivu 2006/123/EZ o uslugama na unutrašnjem tržištu u cilju usaglašavanja različitih pristupa regulisanju sektora usluga. Različiti propisi u oblasti usluga imali su negativan uticaj na konkurentnost privrede Evropske unije. Stoga je cilj Direktive o uslugama – stvaranje jedinstvenog tržišta usluga ukidanjem prepreka u pružanju usluga između država članica. Direktiva o uslugama nastoji da na dva načina utiče na konkurentnost jednog dela pružaoca usluga (Direktivom o uslugama su definisane usluge koje je moguće prekogranično pružati):
– Uklanjanjem prepreka za nesmetano prekogranično pružanje usluga, i
– Administrativnim pojednostavljenjem.
Direktiva o uslugama sadrži odredbe koje olakšavaju pružaocima usluga da se poslovno nastane u drugim državama članicama kao i prekogranično pružanje usluga, odnosno pružanje usluga na teritoriji država članica izvan države osnivanja. Osim toga, Direktiva podrazumeva i uspostavljanje Jedinstvene kontaktne tačke, mesta na kome će svi pružaoci i korisnici usluga moći da dobiju sve neophodne informacije za otpočinjanje i obavljanje određene uslužne delatnosti i da sve procedure završe elektronskim putem.
U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, poglavlje III Pružanje usluga, član 59, Republika Srbija (u daljem tekstu: RS) je usmerena ka usklađivanju svog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se odnose na usluge. RS se obavezala na usklađivanje propisa u ovoj oblasti, i to donošenjem propisa kojim će biti potpuno transponovana Direktiva o uslugama i usklađivanjem sektorskih propisa.
Pre donošenja odluke o izradi Predloga zakona o uslugama (u daljem tekstu: Predlog zakona), kao i u toku izrade samog Predloga zakona, rađena je analiza usaglašenosti postojećeg normativnog okvira u RS sa Direktivom o uslugama. Na dan 31. oktobra 2015. godine, a na osnovu urađene analize, došlo se do zaključka da je određeni broj odredaba domaćih propisa u očiglednom nesaglasju s Direktivom o uslugama. Takođe, došlo se do zaključka da ima odredaba koje bi trebalo preispitati nakon što se donese Predlog zakona. U konkretnim slučajevima, potrebno je preispitati da li postoji javni interes čija zaštita, po pravilima same Direktive, opravdava postojeća nacionalna rešenja. Sa druge strane, neke uslužne delatnosti na koje se odnosi Direktiva o uslugama nisu posebno uređene u pravnom poretku RS. Čitav niz sektorskih zakona propušta da se uopšte osvrne na pitanje prekograničnog pružanja usluga, odnosno i ne razmatra mogućnost da se u RS poslovno nastani pružalac usluga s primarnim sedištem u inostranstvu. Zbirno gledano, potrebno je sa Direktivom o uslugama usaglasiti 50 važećih zakona, 29 pravilnika, dve uredbe, tri statuta i jedan kodeks.
Imajući u vidu navedene zaključke urađenih analiza postojećeg normativnog okvira i potencijalnih efekata razmatranih opcija (opisanih u delu 3. ove analize efekata), doneta je odluka da se, najpre, izradi Predlog zakona kao krovni zakon kojim se uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga, a da se onda pristupi svobuhvatnom usklađivanju sektorskih propisa sa usvojenim rešenjima i Direktivom o uslugama.
U Prilogu 1. ove analize efekata dat je indikativni pregled usluga na koje se Direktiva o uslugama primenjuje. Imajući u vidu ovaj pregled, i detaljnu analizu primene Direktive o uslugama u zemljama Evropskog ekonomskog prostora (u daljem tekstu: EEP), predlagač je u Predlogu zakona formulisao opseg primene Direktive o uslugama na taj način što se Predlog zakona primenjuje na usluge koje državljani RS ili države EEP odnosno pravna lica sa sedištem u RS ili državi EEP pružaju na teritoriji RS, kao i na usluge koje državljani RS odnosno pravna lica sa sedištem u RS pružaju na teritoriji država EEP. Sa druge strane, Predlog zakona predviđa i aspekte na koje se predložene odredbe ne odnose, a to su: način na koji su definisane i uređene usluge od opšteg ekonomskog interesa, liberalizacija pružanja tih usluga; privatizacija pravnih lica koja pružaju usluge; ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava; način na koji su uređeni radni odnosi, bezbednost i zdravlje na radu, socijalna zaštita, oporezivanje; oblast krivičnog prava; određivanje merodavnog prava; mere kojima se štiti ili unapređuje kulturna ili jezička raznovrsnost ili medijski pluralizam; ukidanje monopola u pružanju usluga i državna pomoć. Takođe, Predlogom zakona predviđeno je da se predložene odredbe ne primenjuju na: usluge od opšteg interesa; finansijske usluge; usluge elektronskih komunikacija, te elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva; usluge u oblasti saobraćaja, uključujući vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, javni gradski prevoz i taksi, prevoz sanitetskim vozilom i vozilom hitne medicinske pomoći, te aerodromske i lučke službe; usluge privremenog zapošljavanja; poslove zdravstvene zaštite koji obuhvataju sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju, a obavlja ih zdravstveni radnik u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi; audiovizuelne usluge, uključujući televizijsko i radijsko emitovanje i bioskopske projekcije; priređivanje igara na sreću; usluge privatnog obezbeđenja; usluge socijalne zaštite koje pružaju ustanove socijalne zaštite i drugi subjekti u socijalnoj zaštiti u skladu sa zakonom, kao i delatnost udruženja osnovanih radi ostvarivanja humanitarnih ciljeva; vršenje prenetih ili poverenih javnih ovlašćenja, uključujući javnobeležničku delatnost i poslove izvršitelja. Isticanje usluga na koje se odredbe Predloga zakona ne primenjuju u ovoj analizi efekata je od izuzetnog značaja kako bi se preciznije sagledala veličina potencijalnih efekata koje će primena predloženih odredaba izazvati građanima i privredi.
Problemi koje akt treba da reši
Postojeći pravni okvir u RS ne pruža dovoljne mogućnosti za unapređenje oblasti pružanja usluga. Uslužne delatnosti nisu uređene jednim sveobuhvatnim propisom u RS, već, pre svega, Zakonom o trgovini, zatim opštim propisima koji uređuju pravo na poslovno nastanjivanje, kao i čitavim nizom sektorskih zakona. Ovako komplikovan pravni okvir često stvara poteškoće postojećim i potencijalnim pružaocima usluga prilikom sagledavanja, analize i ispunjavanja postojećih zahteva za pružanje određenih usluga, a koji su nametnuti važećim propisima i moraju da se poštuju.
Ovo je samo jedan od problema koje zakon o uslugama treba da reši, a predstavlja posledicu ključnog problema koji je definisan na sledeći način:
Ograničena prava i slobode u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga.
Takođe, nepostojanje jedinstvenog elektronskog servisa kojem bi mogla da pristupe sva zainteresovana lica i obaveste se o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga, ima za posledicu da RS ima nedovoljnu administrativnu saradnju sa državama EEP, što se takođe odražava i na integrisanost domaćeg tržišta usluga u jedinstveno tržište EEP.
Definicije ključnog problema, njegovih uzroka i posledica
Posledice
Neintegrisanost domaćeg tržišta usluga u jedinstveno tržište EEP
Nepostojanje sveobuhvatnog sistema kojim se održava, unapređuje i štiti visok stepen bezbednosti i kvaliteta pruženih usluga
Nedovoljna administrativna saradnja sa državama Evropskog ekonomskog prostora EEP
Ograničena konkurencija u uslužnim delatnostima
Nepostojanje potpune i funkcionalne tržišne privrede
Spora izgradnja moderne strukture tržišta i oblasti trgovine robama i uslugama
Ključni problem
Ograničena prava i slobode u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga
Uzroci
Sporo usvajanje institucionalnih propisa iz domena tržišta, konkurencije i oblasti pružanja usluga
Neusklađen zakonodavni okvir RS sa zakonodavstvom EU (Direktivom o uslugama) i neusklađeni zahtevi koji se odnose na uslove u pogledu prava i sloboda u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga
Nepotpuna regulisanost svih uslužnih delatnosti pozitivnim propisima RS
Nedovoljna liberalizacija tržišta usluga u RS
Postojanje administrativnih barijera u zakonodavstvu RS koja otežavaju, odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, poslovnog nastanjivanja i prekograničnog pružanja usluga (na primer, postojanje uslova za dobijanje saglasnosti za pružanje određenih usluga)
Nepostojanje jedinstvenog elektronskog servisa kojem mogu da pristupe sva zainteresovana lica i obaveste se o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga
Nepostojanje odgovarajuće informacione i statističke baze za donošenje odgovarajućih i pravovremenih odluka važnih za tržište i konkurenciju
Nepostojanje jedinstvenog elektronskog servisa za elektronsko sprovođenje upravnih postupaka u uslužnim delatnostima
Komplikovani upravni postupci za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga u RS
Nedovoljna samoregulacija u uslužnim delatnostima od strane profesionalnih i strukovnih udruženja i organizacija
Podaci od značaja za sagledavanje stanja u oblasti pružanja usluga u RS
Oblast trgovine robom i uslugama jedna je od najdinamičnijih oblasti privrede u kojoj se odigravaju vrlo intenzivne promene zbog brzih i čestih promena u društveno ekonomskom okruženju.
Na trenutnom nivou razvijenosti RS, kao i u drugim zemljama koje su prošle istu fazu razvoja, sektor usluga i njegove glavne komponente – kao što je, na primer, trgovina – postaju sve značajniji faktor formiranja BDP-a.
Značajan broj privrednih subjekata u RS posluje u oblasti pružanja usluga. U Tabeli u Prilogu 2. ove analize efekata, predstavljen je broj registrovanih aktivnih poslovnih subjekata u RS prema pravnoj formi (obliku organizovanja) i sektoru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti, pri čemu je procena predlagača da se ne bave baš svi subjekti uslužnim delatnostima na koje se primenjuje Direktiva o uslugama, a shodno tome i rešenja predložena u Predlogu zakona (uslužnim delatnostima se delimično bave privredni subjekti u sledećim oblastima: poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom; snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti; građevinarstvo; informisanje i komunikacije; stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti).
Kako bi se bolje sagledao efekat liberalizacije tržišta usluga u periodu od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, analizirani su različiti pokazatelji u nastavu ove analize efekata, i to na osnovu podataka iz Priloga 3. Naime, od 2010. do 2013. godine, privredna društva su poslovala pozitivno. Privredna društva registrovana u sektorima G – Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti konstantno pokazuju pozitivan rezultat, kao i A – Administrativne i uslužne delatnosti od 2011. godine. Privredna društva registrovana u sektoru I – Usluge smeštaja i ishrane pokazuju negativan rezultat, međutim beleži se poboljšanje u ovom periodu sa blagim padom u 2013. godini. Negativan rezultat ima sektor L – Poslovanje nekretninama koji je u 2011. godini zabeležio poboljšanje, a nakon toga drastično lošiji rezultat, što se svakako ne može pripisati liberalizaciji tržišta usluga, već prevashodno internim, društveno-političkim okolnostima u RS i kupovnoj moći stanovništva, koji zajedno uzeti – nisu povoljni za razvoj sektora građevinarstva i poslovanje nekretninama.
Takođe, prema pokazateljima profitabilnosti (Tabela: Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja, Tabela: Stopa prinosa na sopstveni kapital posle oporezivanja, Tabela: Opšti racio likvidnosti iz Priloga 3.), privredna društva beleže bolje rezultate u 2011. godini, nakon čega je usledio pad, ali ne na nivo od pre 2011. godine. Međutim, sektori G – Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti kao i A – Administrativne i uslužne delatnosti od 2011. godine beleže značajno bolje rezultate u odnosu na ukupne pokazatelje privrednih društava. Negativne pokazatelje profitabilnosti pokazuju sektori I – Usluge smeštaja i ishrane i L – Poslovanje nekretninama.
Popularnost sektora usluga, koji je na nivou Evropske unije generator zapošljavanja, pokazuje rast broja zaposlenih u uslužnim sektorima: G -Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, A – Administrativne i uslužne delatnosti, I – Usluge smeštaja i ishrane, L – Poslovanje nekretninama, Umetnost zabava i rekreacija i Ostale usluge u kojima zbirno raste broj zaposlenih od 2012. do 2014. godine (Tabela: Zaposlenost po sektorima), sa 367.994 u 2012. godini na 369.091 u 2013. godini i 372.213 u 2014. godini. Ukupna zaposlenost u RS u ovom periodu je, inače, opala.
Takođe, pokazatelj značaja sektora usluga je i to što je najveći broj novoosnovanih privrednih subjekata iz sektora usluga. Skoro 50% novoosnovanih privrednih subjekata je iz sektora G -Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala i M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (Tabela 9. Novoosnovana privredna društva).
Zarade u nominalnoj vrednosti u beleže blagi rast, osim u sektoru Umetnost, zabava i rekreacija. U realnoj vrednosti, rast zarada u sektorima J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, A – Administrativne i uslužne delatnosti, I – Usluge smeštaja i ishrane i Ostale usluge je veći od pokazatelja na nivou privrede (Tabela 9. Zarade po sektorima).
U daljoj Analizi efekata, predstavljeni podaci i zaključci su uglavnom fokusirani na trgovinu, s obzirom na to da trgovina čini najveći deo uslužnih delatnosti. Zaključci su izvedeni na osnovu podataka iz Priloga 4. ove analize efekata.
Sektor usluga ima veliki udeo u BDP-u i ukupnoj zaposlenosti RS i kreće se i do 55% BDP-a. Samo trgovina u ukupnom BDP –u učestvuje sa skoro 10%, dok u ukupnoj zaposlenosti od 2000. godine učestvuje prosečno sa oko 17%. Kada je u pitanju udeo zaposlenih u maloprodaji i veleprodaji u odnosu na ukupnu zaposlenost u RS u periodu između 2002. i 2014. godine, on je značajan i uglavnom je bio stabilan – kretao se od 15,58% u 2003. godini do 20,19% u 2010. godini. Međutim, sektor usluga i dalje zaostaje za zemljama Evropske unije gde se u većini članica učestvuje sa oko 65% u BDP-u.
U međunarodnim poređenjima obično se sektori Klasifikacije delatnosti grupišu u tri velika segmenta (tj. nivoa agregiranja): poljoprivredu, industriju i usluge, pa se njihove dodate vrednosti mogu meriti u odnosu na ukupan BDV – po delatnostima.
Kada je u pitanju segment usluga, on sve više dobija na značaju, sa učešćem u BDV-u od 59,0% u 2013. godini. Na osnovu sagledavanja kretanja BDP-a trgovine u RS za period 2002-2014, u tekućim cenama (trgovine na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala), BDP trgovine je konstantno rastao. Isti zaključak važi i za kretanje realnog BDP-a trgovine u RS za period 2002-2014. godine, u stalnim cenama iz 2010. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala). Kada je u pitanju stopa rasta realnog BDP-a trgovine u RS za period 2002-2014. godine, u stalnim cenama iz 2010. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala), ona varira – najviša je bila 2002. godine, a najniža (odnosno negativna) bila je u 2009. godini u vreme najveće ekonomske krize. U 2014. godini, prema proceni Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađenoj za potrebe izrade Strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine, stopa rasta je bila negativna (-0,3%) uglavnom zbog velike negativne stope trgovine na malo (-4,6%).
Udeo BDP-a trgovine u BDP RS, u stalnim i tekućim cenama, u periodu 2002.-2014 godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala) manje više bio je stabilan od 2005. godine do 2014. godine, i kretao se od 5,7% u 2002. godini kada je bio najniži do 10,3% u 2008. godini kada je bio najviši. Posle toga usledio je blagi pad.
U strukturi BDP-a trgovine na bazi stalnih cena, u periodu od 2002.-2014. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala), učešće trgovine na veliko, trgovine na malo i popravke motornih vozila i motocikala uglavnom je bilo stabilno. Trgovina na veliko kretala se od 38,1% do 49,9%, trgovina na malo kretala se od 42,9% do 59,6%, dok se popravka motornih vozila i motocikala kretala između 6,3% i 8,1%.
U upotrebi BDP-a 2013. godine, učešće izvoza robe i usluga bilo je 41,2% i uvoza robe i usluga 51,9%. Kada je u pitanju BDP 2013. u stalnim cenama, posmatrano sa rashodne strane, najveći realni rast u 2013. godini beleži izvoz robe i usluga i to 21,3%.
Kada je u pitanju kretanje prometa u trgovini na malo i veliko u stalnim cenama iz 2010. godine, u milionima RSD, promet na malo je rastao do 2010. godine (kada je iznosio 1.229.199 miliona RSD, a onda je opao (u 2014. godini je iznosio 941.272), dok je promet na veliko rastao do 2012. godine (kada je iznosio 1.866.875 miliona RSD) a onda takođe opao (u 2014. godini je, prema proceni predlagača iznosio 1.693.347 miliona RSD). Stopa realnog rasta prometa u trgovini na malo bila je najviša u 2002. godini, dok je značajan pad zabeležen od početka Ekonomske krize 2009. godine, dok je, prema proceni predlagača, u 2014. godini iznosila 2.4%. Stopa realnog rasta prometa u trgovini na veliko najviša je bila u 2004. godini, dok je u 2014. godini, prema proceni Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađenoj za potrebe izrade Strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine, bila negativna (i iznosila je -4,6%).
Kretanje gorenavedenih pokazatelja u periodu od 2009. godine do danas, pre svega, mora da se sagleda u odnosu na početak Ekonomske krize iz 2008. godine, što se poklapa sa trenutkom ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a zatim i u odnosu na društveno-politički kontekst u RS, zbog čega se, ipak, ne može sa sigurnošću tvrditi u kojoj meri je ratifikacija i primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uticala na kretanje ovih pokazatelja.
Ciljevi koji se aktom postižu
Ključni cilj koji je potrebno postići je:
Obezbeđeni uslovi za efikasno ostvarivanje prava i sloboda u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga u cilju što boljeg korišćenja prednosti jedinstvenog tržišta EEP.
Od kada je Strategija regulatorne reforme u Republici Srbiji za period 2008. – 2011. godine prestala da važi, u RS, osim donekle Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. – 2020. godine – Vlada nema usvojen strateški dokument koji bi jasno izražavao nameru da se na sveobuhvatan način postave temelji za kontinuirano sprovođenje procesa eliminisanja administrativnih barijera i olakšavanje regularnog poslovanja privrednim subjektima. Predlog zakona upravo nastoji da u značajnoj meri doprinese što efikasnijem poslovanju privrednih subjekata u RS, a samim tim i unapređenju poslovnog okruženja, razvoju tržišta i konkurencije, i iskorišćavanju svih šansi za rast i razvoj.
Imajući ovo u vidu, kao i probleme navedene u prvom delu Analize efekata, specifični ciljevi koji se žele postići ovim zakonom su:
Nastavak harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije (naročito sa Direktivom o uslugama), što sve mora biti završeno do datuma ulaska u EU (izrada Predloga zakona je samo prvi korak koji treba da omogući navedeni cilj u kratkom roku, dok je sledeći korak usaglašavanje sektorskih zakona sa zahtevima iz Direktive o uslugama i odredbama iz Predloga zakona u srednjem roku);
Liberalizacija tržišta usluga u RS, na bazi članova glave III Poslovno nastanjivanje i IV Prekogranično pružanje usluga iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja ukazuju pod kojim uslovima će biti omogućen pristup pružalac usluga iz EEP u RS (ovo će biti omogućeno usvajanjem i primenom Predloga zakona i primenom usaglašenih sektorskih zakona u dugom roku);
Pojednostavljenje zahteva koje pružaoci i korisnici usluga moraju da ispune i stvaranje uslova za efikasnije poslovanje privrednih subjekata u RS, i to kroz eliminisanje ili bar minimiziranje administrativnih barijera u nacionalnom zakonodavstvu koje otežavaju, odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, prava poslovnog nastanjivanja i prekograničnog pružanja usluga (ovo će biti omogućeno u srednjem roku odredbama Predloga zakona koje regulišu dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti, Jedinstvenu elektronsku kontaktnu tačku (JEKT), pravo pružalaca usluga na poslovno nastanjivanje, slobodu prekograničnog pružanja usluga, prava korisnika usluga, bezbednost i kvalitet usluga, obavezu administrativne saradnje, opštenje s organima javne vlasti, rokove za odlučivanje i nadzor nad i kontrolu poslovanja pružaoca usluga);
Pojednostavljenje upravnih postupaka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga u RS (ovaj cilj biće postignut u srednjem roku sprovođenjem mera u cilju primene odredaba iz Predloga zakona koje uređuju obavezu administrativne saradnje, opštenje s organima javne vlasti, rokove za odlučivanje i nadzor nad i kontrolu poslovanja pružaoca usluga);
Uspostavljanje jedinstvenog informaciono-komunikacionog elektronskog servisa za građane i privredne subjekte (uspostavljanje jedinstvene elektronske kontaktne tačke) kojem mogu da pristupe sva zainteresovana lica i obaveste se o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje, odnosno korišćenje usluga, kao i da pokrenu odnosno sprovode (upravne) postupke vezane za dobijanje saglasnosti odnosno za korišćenje prava na poslovno nastanjivanje elektronskim putem (ovaj cilj će biti postignut primenom odredaba iz Predloga zakona koje uređuju JEKT, i merama koje su predstavljene u odgovoru na pitanje broj 10. iz ove analize efekata u srednjem i dugom roku a koje će sprovoditi nadležno ministarstvo i ostale partnerske institucije – institucionalne mere);
Afirmisanje samoregulacije u uslužnim delatnostima od strane profesionalnih i strukovnih udruženja i organizacija, kao i napora privrednih subjekata i građana da koriste uspostavljeni elektronski servis (ovaj cilj će biti postignut primenom odredaba iz Predloga zakona koje uređuju JEKT, ali i različitim merama predstavljenim u odgovoru na poslednje pitanje iz ove Analize efekata – prevashodno institucionalnim merama i informaciono-edukativnim merama u srednjem i dugom roku);
Uspostavljanje čvršće saradnje između državnih organa, svih vrsta tela za ocenu usaglašenosti, pružalaca i korisnika usluga o svim pitanjima vezanim za promet i kvalitet roba i usluga (ovaj specifičan cilj biće postignut u srednjem i dugom roku merama kojima će se sprovoditi odredbe iz Predloga zakona koje regulišu obavezu administrativne saradnje koja se ogleda u tome da je RS obavezna da pristupi IMI sistemu za administrativnu saradnju i da elektronski razmenjuje podatke, na Predlogom zakona propisan način, sa državama EEP, opštenje s organima javne vlasti, rokove za odlučivanje i nadzor nad i kontrolu poslovanja pružaoca usluga).
Jedan od specifičnih ciljeva, kao što je i navedeno, jeste i inkorporiranje rešenja iz Direktive o uslugama u nacionalno zakonodavstvo, kako bi RS ispoštovala preuzete obaveze u vezi sa harmonizacijom nacionalnih propisa sa pravom Evropske unije. Dakle, rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona primenjuju se i u oblasti pružanja usluga razvijenih tržišnih privreda, a posebno u Evropskoj uniji. U tom smislu, krajnji cilj usaglašavanja sa Direktivom o uslugama jeste obezbeđenje garancije prava na poslovno nastanjivanje i slobode prekograničnog pružanja usluga, koje zajedno čine slobodu kretanja usluga, kao jednu od četiri osnovne slobode unutrašnjeg tržišta Evropske unije. Kroz eliminisanje pravila koja otežavaju odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga na jedinstvenom tržištu, rešenja predložena u Predlogu zakona uticaće i na postizanje krajnjih ciljeva, a to su: unapređenje poslovnog okruženja, podsticanje privrednog rasta kroz liberalizaciju i razvoj tržišta usluga, podsticanje konkurencije, stvaranje uslova za integrisanje RS u jedinstveno tržište EEP, i konačno – brža integracija RS u Evropsku uniju.
Navedeni ključni cilj u skladu je sa ciljem koji se navodi u Preambuli Direktive o uslugama, a koji ističe da ukidanje prepreka razvoju uslužnih delatnosti između država članica ima ključnu važnost za jačanje integracija naroda Evrope i podsticanje uravnoteženog i održivog privrednog i socijalnog napretka, pri čemu je, kod ukidanja prepreka, važno osigurati da razvoj uslužnih delatnosti doprinosi ispunjavanju ciljeva koji uključuju podsticanje usklađenog, uravnoteženog i održivog razvoja privrednog razvoja, visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite, jednakosti između žena i muškaraca, održivi i neinflacijski rast, visok nivo konkurentnosti, zaštitu životne sredine, povećanje standarda i kvaliteta življenja, kao i ekonomsku i socijalnu koheziju i solidarnost između država članica u celoj Zajednici.
Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta
Pre početka izrade Predloga zakona o uslugama, razmatrane su opcije koje su predstavljene u tabeli ispod:
Opcija
Prednosti
Nedostaci
Bez bilo kakve intervencije u oblasti uslužnih delatnosti
– Ne bi bilo troškova za nadležno ministarstvo koje je predlagač u pogledu vremena potrošenog na kontrolu kvaliteta rezultata rada eksperata sa Projekta „Jačanje sektora usluga”, finansiranog iz sredstava Norveške bilateralne saradnje, na usmeravanje i kontrolu rada eksperata i upodobljavanje konačne verzije Predloga zakona i pratećih akata i dokumenata proizvedenih na Projektu sa potrebama samog ministarstva, privrednih subjekata i građana
– Većina problema nabrojanih u prvom delu Analize efekata bi i dalje ostala nerešena
– Ne bi bila ispunjena obaveza definisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2014. – 2018. godine) (u daljem tekstu: NPAA)
– Bez transponovanja evropskog prava u ovoj oblasti ne bi bilo moguće postati deo jedinstvenog tržišta EU, odnosno EEP
Izmene i dopune postojećih zakona koje uređuju oblast uslužnih delatnosti
– Izmene i dopune postojećih zakona koje uređuju oblast uslužnih delatnosti manjeg su obima nego što je zahtevala izrada potpuno novog Predloga zakona o uslugama, ali je analiza postojećih propisa morala biti urađena u oba slučaja
– Vreme potrošeno na neophodne izmene i dopune postojećih zakona koji uređuju oblast uslužnih delatnosti bilo bi duže od samog vremena potrošenog na izradu novog Predloga zakona o uslugama, što bi dovelo u pitanje ostvarivanje cilja nadležnog ministarstva koje je predlagač, konkretno – da usaglasi nacionalno zakonodavstvo u oblasti pružanja usluga (ovaj cilj je inače definisan i Planom rada Vlade i NPAA)
– Usklađivanje sektorskih propisa sa Direktivom o uslugama dovelo bi do ponavljanja velikog broja odredaba ove direktive u našem pravnom sistemu što ne bi bilo u skladu sa metodološkim pravilima za izradu zakona i podzakonskih akata
Uspostavljanje jedinstvene elektronske kontaktne tačke
– Ne bi bilo potrebe za utroškom vremena za izradu i donošenje propisa
– Uvođenje informacionih sistema kakva je jedinstvena elektronska kontaktna tačka zahteva uvođenje u sistem kroz propis, inače bi bilo teško, ako ne i nemoguće, obezbediti puno obezbeđenje prava pružalaca i korisnika usluga, te ispunjenje njihovih obaveza ali i obaveza organa javne vlasti koji će biti odgovorni za dostavu podataka koje će jedinstvena elektronska kontaktna tačka sadržati u sebi
Izrada Predloga zakona o uslugama
– Uspostavljanje jedinstvenog zakona koji je osnov za obezbeđenje pune primene prava i obaveza svih gore navedenih učesnika u oblasti pružanja usluga
– Utrošeno vreme za izradu Predloga zakona i potrebno vreme za donošenje zakona
Pored različitih opcija u pogledu najboljeg načina za rešavanje uočenih problema, nakon što se došlo do zaključka da je izrada i donošenje novog i posebnog Zakona o uslugama najbolji način za rešavanje problema, analizirane su i različite opcije kada su u pitanju pojedinačna rešenja predložena u Predlogu zakona. Konkretno, analizirane su različite opcije u pogledu:
subjekata koji će biti obuhvaćeni predloženim rešenjima (ko su korisnici usluga, ko su pružaoci usluga, koji organi javne vlasti će biti nadležni za dostavu i razmenu podataka u oblasti pružanja usluga),
usluga na koje se odnose i usluga na koje se ne odnose odredbe Predloga zakona,
svrhe uspostavljanja jedinstvene elektronske kontaktne tačke i njenog obuhvata,
terminološkog oblikovanja pojedinih izraza upotrebljenih u Predlogu zakona, te pojedinih odredaba, i dr.
Konačno, u toku analize stanja u oblasti usluga, analizirana su i iskustva različitih zemalja u primeni Direktive o uslugama, kao i u uspostavljanju i funkcionisanju JEKT-a. U cilju što boljeg definisanja predloga za uspostavljanje JEKT-a urađena je komparativna analiza funkcionisanja JEKT-a u pet zemalja članica, Danskoj, Kipru, Estoniji, Velikoj Britaniji i Holandiji. Takođe, Radna grupa za izradu Predlogu zakona je razmatrala i rešenja u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Rešenja u Predlogu zakona koja regulišu JEKT urađena su, dakle, imajući u vidu kako prednosti, tako i nedostatke sistema uvedenih u navedenim zemljama.
Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema
Imajući u vidu analizu efekata opcija koja je predstavljena u prethodnom delu Analize efekata, došlo se do zaključka da je izrada i donošenje novog zakona o uslugama najprihvatljivije rešenje, odnosno najbolji način za rešavanje problema.
Naime, donošenje krovnog, horizontalnog zakona ispostavilo se kao najpraktičniji i najsveobuhvatniji način za potpuno usaglašavanje dela nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na usluge, odnosno poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga, sa Direktivom o uslugama, a samim tim i poštovanje obaveze koju je RS preuzela na sebe potpisivanjem i usvajanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Dodatno, jedino se donošenjem zakona može obezbediti uvođenje jedinstvene elektronske kontaktne tačke u sistem javne uprave u RS a da pritom svi učesnici u oblasti pružanja usluga u RS poštuju svoje obaveze i imaju mogućnost da ostvare svoja prava (pružaoci usluga, organi javne vlasti, korisnici usluga i drugi
Takođe, jedino je donošenjem krovnog zakona u oblasti usluga moguće postizanje ostalih ključnih ciljeva u ovoj oblasti, uključujući i:
Liberalizaciju tržišta usluga u RS; eliminisanje ili bar minimiziranje administrativnih barijera u nacionalnom zakonodavstvu koje otežavaju, odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, prava poslovnog nastanjivanja i prekograničnog pružanja usluga, a kroz pojednostavljenje zahteva koje pružaoci i korisnici usluga moraju da ispune i upravnih postupaka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga u RS; ukidanje propisa koji u smislu poslovnog nastanjivanja i slobode prekograničnog pružanja usluga predstavljaju prepreku u jedinstvenom funkcionisanju tržišta EEP; uspostavljanje čvršće saradnje između organa javne vlasti.
Za ovakav model transponovanja Direktive o uslugama u nacionalno zakonodavstvo odlučile su se skoro sve članice EU izuzev Nemačke i Italije (a one nisu – uglavnom zbog komplikovane teritorijalne podeljenosti).
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
U prvom delu odgovora na ovo pitanje, predstavljena je analiza ključnih predloženih rešenja, dok je u drugom delu predstavljena sistematizacija analize ključnih predloženih rešenja sa akcentom na koga i kako će najverovatnije uticati predložena rešenja.
Analiza efekata ključnih predloženih rešenja iz Predloga zakona
Dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– U postupku za dobijanje saglasnosti pred organom javne vlasti u kojem se pružaocu usluge izdaje dozvola, odobrenje ili drugi pravni akt neophodan za obavljanje usluge, uključujući dozvole, odobrenja i druge pravne akte kojima je uslovljena registracija ili dobijanje saglasnosti za obavljanje određene uslužne delatnosti, od pružaoca usluga se može zahtevati da određenom ispravom odnosno dokumentom dokaže ispunjenost uslova za dobijanje saglasnosti, npr. upis u odgovarajući registar, što može negativno uticati na motivaciju postojećih i potencijalnih pružalaca usluga.
– Organ javne vlasti može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi prevod isprave odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u RS.
– U postupku za dobijanje saglasnosti, organ javne vlasti dužan je da prihvati svaku ispravu odnosno dokument iz države EEP koji služi u iste svrhe odnosno iz kojeg jasno proizlazi da je dati uslov ispunjen, što pružaocima usluga znatno olakšava postupak dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti. Ovaj postupak dodatno olakšava i to što je Predlogom zakona predviđeno da organ javne vlasti ne može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi original, overenu kopiju ili overeni prevod isprave odnosno dokumenta, osim kada za to postoji javni interes.
– Organ javne vlasti može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi samo neovereni prevod isprave odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u RS, kako bi se postupak za dobijanje saglasnosti olakšao pružaocima usluga.
Ostvarivanju pozitivnih efekata ovako formulisanih odredaba i olakšavanju pružaocima usluga ispunjenja nametnutih obaveza doprinosi i odredba da se obaveza dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti ne primenjuje na: dokazivanje ispunjenosti uslova za priznavanje stranih stručnih kvalifikacija, dokazivanje ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke, dokazivanje ispunjenosti zakonom propisanih uslova za upis u privredni registar, dokazivanje upisa advokata u odgovarajući imenik odnosno registar u matičnoj državi.
Jedinstvena elektronska kontaktna tačka (JEKT)
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Obaveza uspostavljanja JEKTa i organa javne vlasti RS da razmenjuju informacije među sobom i s nadležnim organima država EEP preko JEKT-a, zatim obaveza nadležnog ministarstva i organa javne vlasti da se staraju da pružaoci i korisnici usluga da na vlastiti upit mogu da se obaveste o ustaljenom tumačenju i primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje odnosno pružanje usluga, te da dobiju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu s tim propisima, kao i da obaveštavaju pružaoce odnosno korisnike usluga o tome da je upit bez osnova ili pogrešno formulisan – stvara troškove organima javne vlasti.
– Preko JEKT-a će sva zainteresovana lica (i pružaoci i korisnici usluga) moći besplatno, tačno i potpuno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS i državama EEP; organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima; načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga; pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu prava pružalaca odnosno korisnika usluga; organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima odnosno korisnicima usluga te načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima, što sve predstavlja izuzetno veliku korist i za pružaoce i korisnike usluga jer skraćuje vreme potrebno za dolaženje do svih informacija koje su gore navedene, odnosno u značajnoj meri olakšava ispunjavanje obaveza nametnutih zakonom i ostvarivanje zagarantovanih prava, ali predstavlja i preduslov za efikasno postupanje organa javne vlasti u ovim postupcima
Pravo pružalaca usluga na poslovno nastanjivanje
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Obavljanje uslužne privredne delatnosti može se usloviti dobijanjem saglasnosti u postupku pred organom javne vlasti, što može negativno uticati na pružaoce usluga
– Pružaocu usluga mogu da se stave na teret troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti
– Pružalac usluge je dužan da u relativno kratkom roku od sedam dana obavesti JEKT o osnivanju zavisnog društva u ciljy obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, kao i o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti
– Prostorno i vremensko važenje saglasnosti za pružanje usluga mogu se zakonom ograničiti u određenim slučajevima, i uglavnom kad to nalaže javni interes, što može predstavljati negativan signal pružaocima usluga da se upuste u postupak dobijanja saglasnosti
Pri svemu tome, ne smatra se da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako se može obnoviti besplatno i bez ponovne provere ispunjenosti uslova, a takođe se ne smatra ni da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako je propisan rok u kojem je pružalac usluga dužan da počne da obavlja uslužnu delatnost pošto je dobio saglasnost
– Broj ovlašćenih pružalaca usluga može biti ograničen kada to nalaže ograničenost prirodnih resursa ili tehničkih kapaciteta za obavljanje određene uslužne delatnosti, pri čemu se saglasnost za pružanje usluge u ovom slučaju dobija u postupku po javnom pozivu, ograničena je vremenski i ne može se obnoviti bez sprovođenja postupka po javnom pozivu.
– Dobijanje saglasnosti za obavljanje uslužne delatnosti može se tražiti samo iz razloga zaštite javnog interesa i uz poštovanje principa srazmernosti i nediskriminacije, dok se postupak za dobijanje saglasnosti uređuje i vodi u skladu s principima zakonitosti, zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, efikasnosti i ekonomičnosti, pravilnog i potpunog utvrđivanja odlučnih činjenica, dvostepenosti u rešavanju, pravnosnažnosti i pružanja pomoći stranci, što sprečava samovoljno postupanje organa javne vlasti pred kojim se vodi postupak. Uslovi za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga omogućavaju zaštitu javnog interesa i u skladu s principima srazmernosti, nediskriminacije, javnosti i transparentnosti
– Troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti mogu biti samo razumni stvarni troškovi
– Postupak za dobijanje saglasnosti ne sme da odvraća pružaoce usluga od obavljanja uslužnih delatnosti, niti da odlaže ili komplikuje pružanje usluga bez osnovanog razloga, a u toku tog postupka se, takođe, ne može zahtevati ni da pružalac usluge ponovo ispuni uslove ako je već jednom ispunio iste ili po svrsi bitno slične uslove u RS ili u državi EEP
– Uslov za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga ne sme da bude diskriminatoran u pogledu stvarnog ili registrovanog sedišta odnosno državljanstva ili prebivališta pružaoca usluge, njegovih osnivača, članova ili zaposlenih, a od pružaoca usluge se ne može zahtevati ispunjavanje određenih uslova koji bi predstavljali nepotrebne administrativne barijere pružaocima usluga (npr. da ima registrovano ili stvarno sedište odnosno da bude član profesionalnog ili strukovnog udruženja ili organizacije samo u jednoj državi EEP; da mu primarno sedište bude u RS; da je ranije obavljao odnosno bio registrovan za obavljanje predmetne uslužne delatnosti u RS; zaključivanjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti s domaćim osiguravačem ili pribavljanjem garancije kod domaće banke, itd.)
– Saglasnost za pružanje usluge u ovom slučaju dobija se u transparentnom i nepristrasno sprovedenom postupku po javnom pozivu. Prilikom utvrđivanja opštih kriterijuma za davanje saglasnosti na osnovu javnog poziva organ javne vlasti vodi računa o javnom interesu.
– Saglasnost za pružanje usluga uključuje i mogućnost osnivanja zavisnih društava i obrazovanja ogranaka
Sloboda prekograničnog pružanja usluga
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Prekogranično pružanje usluge može se zakonom ograničiti
– Posebni uslovi u pogledu opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti mogu biti propisani
– Predlogom zakona uređeni su izuzeci od načelne zabrane ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga.
– Prekogranično pružanje usluge može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno za zaštitu javnog poretka, javne bezbednosti, javnog zdravlja ili životne sredine od stvarne i ozbiljne opasnosti, i to u skladu s principima nediskriminacije po osnovu države sedišta odnosno državljanstva pružaoca ili korisnika usluge, i srazmernosti ciljevima radi kojih je propisano
– Propisana je i izričita zabrana određenih ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga, uključujući i zabranu uslovljavanja poslovnim nastanjivanjem na teritoriji RS; dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, upisom u privredni registar ili članstvom u profesionalnom ili strukovnom udruženju ili organizaciji u RS, osim kada je to predviđeno propisom kojim se domaće pravo usaglašava s pravom Evropske unije; posedovanjem isprave na osnovu koje se utvrđuje identitet, koju izdaje organ javne vlasti u RS, itd. Takođe, predviđeno je i da se pružaocu usluge koji nema sedište u RS ne može zabraniti da uspostavi odnosno koristi infrastrukturu potrebnu za obavljanje predmetne uslužne delatnosti. Sve ovo od velikog je značaja za davanje signala potencijalnim pružaocima usluga da će njihova prava biti poštovana.
– Posebni uslovi u pogledu opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti propisuju se samo ako su neophodni za zaštitu javnog zdravlja odnosno za sprovođenje ili unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu
– Prekogranično pružanje usluga na teritoriji RS ne može se otežavati odnosno onemogućavati merama ili propisima koji podstiču korisnike usluga da usluge pribavljaju od pružalaca usluga sa sedištem na teritoriji RS
– Prekogranično obavljanje uslužnih delatnosti samozaposlenih fizičkih lica ne može se usloviti zasnivanjem radnog odnosa. Sloboda prekograničnog pružanja usluga samozaposlenih lica ne može se narušavati propisima koji ograničavaju njihovu ugovornu sposobnost
– Sloboda prekograničnog pružanja državljaninu države EEP odnosno pravnom licu sa sedištem u državi EEP na teritoriji RS može biti ograničena samo u izuzetnim slučajevima, kada preti stvarna i ozbiljna opasnost po javno zdravlje ili životnu sredinu, pokretanjem postupka i izricanjem mere u skladu sa zakonom radi sprečavanja ili otklanjanja date opasnosti, pri čemu mera mora biti srazmerna opasnosti koja preti i mora da se izrekne pod određenim uslovima, kao i ako je prethodno okončan postupak uzajamne pomoći.
Prava korisnika usluga
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge mogu da sadrže posebne uslove za korišćenje usluga s obzirom na državljanstvo, prebivalište ili boravište korisnika usluge samo ako za to postoje opravdani razlozi, što bi moglo da oteža korišćenje usluga od strane korisnika usluga
– Korisnik usluga ima pravo na obaveštenost o opštim uslovima pod kojima se u državama EEP pružaju i koriste usluge, radi donošenja razumnih ekonomskih odluka o prekograničnom korišćenju usluga
– Propisana je i zabrana dikriminacije korisnika usluga po osnovu države sedišta odnosno državljanstva, prebivališta ili boravišta samog korisnika, i države sedišta odnosno državljanstva pružaoca, čiju uslugu koristi ili namerava da koristi
– Predviđeno je i da prekogranično korišćenje usluge ne može da se uslovi dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, odnosno davanjem izjave pred tim organom, osim ako se isto zahteva za korišćenje te usluge kada je pružalac usluge poslovno nastanjen u RS, što obezbeđuje jednakost u tretmanu različitih pružalaca usluga
– Takođe, zabranjeno je i da se korisniku usluge onemogući ili oteža dobijanje finansijske pomoći za pribavljanje određene usluge, na osnovu činjenice što pružalac usluge nema sedište u RS, odnosno na osnovu mesta pružanja date usluge
– Nadležno ministarstvo dužno je da korisnicima usluga omogući da na sopstveni zahtev preko JEKT-a lako pristupe tačnim i potpunim informacijama od značaja za prekogranično korišćenje usluga, uključujući i uslove koje pružaoci usluga moraju da ispune u državi EEP, a naročito uslove koji se odnose na zaštitu potrošača; pravna sredstva i postupke za ostvarivanje i zaštitu prava korisnika usluga kada pružalac usluge nema sedište u RS; organizacije i udruženja koja pružaju praktičnu pomoć korisnicima usluga u državama EEP, te način na koji korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima
Bezbednost i kvalitet usluga
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Obavezno predugovorno obaveštavanje korisnika usluga, kao i predugovorno obaveštavanje na zahtev korisnika je trošak za pružaoce usluga, ali je u skladu sa dobrim trgovinskim uzansama
– Odredba da ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja, korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora, može da stvori troškove pružaocima usluga
– Predlogom zakona uređeno je da je, u situacijama kada određena uslužna delatnost pri normalnom obavljanju neposredno izaziva povećanu opasnost od smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja korisnika usluge ili trećeg lica, ili preti da ozbiljno naruši imovinsko stanje korisnika usluge je, pružalac usluge dužan da zaključi obavezno osiguranje od odgovornosti, ili, alternativo, da pruži dovoljno obezbeđenje za obavezu naknade štete. Ova odredba može da stvori dodatne troškove pružaocima usluga, ali su razlozi za propisivanje odredbe opravdani, premda je reč o smanjenju opasnosti od smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja
– Ako osiguranje odnosno sredstvo obezbeđenja koje pružalac usluge sa sedištem u državi EEP već ima – samo delimično pokriva rizik odgovornosti za štetu od opasne usluge, dužan je za pruži dovoljno obezbeđenje za rizik koji nije pokriven.
– Predlogom zakona uređene su i mešovite usluge, pri čemu se predviđa da se lica koja se bave regulisanim profesijama, kao i lica koja obavljaju poslove akreditacije, izdavanja sertifikata, tehničkog nadzora, ispitivanja ili testiranja, mogu da učestvuju u pružanju mešovitih usluga pod određenim uslovima, kao što su: da ne postoji sukob interesa odnosno nespojivost lica koja zajedno pružaju mešovitu uslugu; da je osigurana samostalnost i nezavisnost uslužne delatnosti za koju je zakonom propisano da je samostalna i nezavisna; da su pravila struke i profesionalne etike, a naročito pravila o profesionalnoj tajni, koja obavezuju pružaoce mešovite usluge međusobno usklađena. Slobodno pružanje mešovitih usluga može da se ograniči zakonom, na srazmeran i nediskriminatoran način, radi poštovanja gorenavedenih uslova.
– Propisano je obavezno predugovorno obaveštavanje korisnika usluge tj. da je pružalac usluge, u cilju održavanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga, dužan da korisniku usluge blagovremeno i na jasan, pregledan, potpun i pristupačan način stavi na raspolaganje različite podatke koji su od značaja za uslugu, i to pre zaključenja ugovora, odnosno pre početka pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi. Obavezno predugovorno obaveštavanje pružalac usluge može izvršiti na različite načine propisane Predlogom zakona (stavljanjem na raspolaganje na mestu zaključenja ugovora, ili mestu pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi; predajom korisniku usluge informacionog materijala koji sadrži detaljan opis usluge i sve bitne podatke; dostavljanjem korisniku usluge elektronske adrese na kojoj su lako dostupni svi podaci). Sve ovo predviđeno je u cilju zaštite korisnika usluga od nedostatka informacija prilikom donošenja ekonomskih odluka, odnosno dobijanja pogrešnih informacija.
– Ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja, korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora, pri čemu pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. Pravo je korisnika usluga da imaju sve potrebne informacije na raspolaganju kako bi mogli da donesu informisanu odluku. Takođe, pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja, čime se štite pružaoci usluga, što umanjuje potencijalne negativne efekte ako dođe do poništenja ugovora.
– Pri ostvarivanju prava na poslovno nastanjivanje u RS, smatra se da je pružalac usluge sa sedištem u državi EEP ispunio obavezu obaveznog osiguranja od odgovornosti ako se već osigurao od odgovornosti odnosno dao dovoljno sredstvo obezbeđenja u državi EEP. Postojanje osiguranja od odgovornosti odnosno dovoljnog obezbeđenja pružalac usluge može da dokazuje ispravom koja mu je izdata u državi EEP.
– Uređeno je i jemstvo po sudskoj odluci, što znači da kada sud u izvršnom postupku obaveže pružaoca usluge sa sedištem u državi EEP da obezbedi ispunjenje svoje obaveze, dužan je da prihvati dovoljno sredstvo obezbeđenja iz države EEP.
Obaveza administrativne saradnje
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Obaveza RS da pristupi IMI sistemu za administrativnu saradnju i da elektronski razmenjuje podatke, na Predlogom zakona propisan način, sa državama EEP stvoriće troškove RS
– Ova obaveza RS omogućava kontrolu, očuvanje i unapređenje kvaliteta i bezbednosti usluga, kao i nadzora nad ponašanjem pružalaca usluga u pravnom prometu
Opštenje s organima javne vlasti, rokovi za odlučivanje i nadzor nad i kontrola poslovanja pružaoca usluga
Negativni efekti
Pozitivni efekti
– Obaveze organa javne vlasti u pogledu sprovođenja inspekcijskog ili drugog oblika nadzora ili kontrole, blagovremeno preduzimanja mera i materijalnih radnji u skladu sa zakonom prema pružaocima usluga sa sedištem u RS i pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP, nadzor i kontrola na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP i obaveštavanja nadležnog organa države EEP o sprovedenom nadzoru odnosno o preduzetim merama koje po njegovoj proceni najbolje odgovaraju razlozima zbog kojih mu se obratio nadležni organ države EEP, stvaraće troškove organima javne vlasti, te razmena podataka o poslovnom ugledu pružalaca usluga sa nadležnim organima države EEP, o odluci koja je doneta odnosno sankciji koja je izrečena u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku, uz navođenje propisa koji su primenjeni, samo ako je predmetna odluka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge i ako je postala pravnosnažna i izvršna, kao i podataka o toku postupka, izjavljenim pravnim lekovima i vremenu koje je normalno potrebno za donošenje pravnosnažne i izvršne odluke.
Nadzor nad sprovođenjem predloženih odredaba i propisa donetih na osnovu njih
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem predloženih odredaba i propisa donetih na osnovu njih vrši ministarstvo koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga preko tržišnih inspektora, kao i ministarstva koja obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na obavljanje određenih uslužnih delatnosti preko odgovarajućih inspektora.
– Organi javne vlasti i pružaoci usluga dužni su da na zahtev ministarstva dostave sve podatke neophodne za obavljanje poslova iz delokruga rada ministarstva.
– Predlogom zakona su, zatim, uređena ovlašćenja inspektora i kaznene odredbe, a u okviru njih – prekršajna odgovornost i novčane kazne.
– Usaglašavanje opštih akata od strane pružaoca usluga sa odredbama predloženim u Predlogu zakona od dana pristupanja RS Evropskoj uniji – izazvaće troškove pružaocima usluga
– Opštenje s organima javne vlasti uređeno je na takav način da obezbeđuje efikasno postupanje organa javne vlasti i komunikaciju sa pružaocima i korisnicima usluga, što je preduslov za manje administrativno opterećenje pružalaca i korisnika usluga.
– Komuniciranje između nadležnog ministarstva i organa javne vlasti, sa jedne strane, i pružalaca i korisnika usluga sa druge strane, preko JEKT-a, uređeno je na takav način da se troši minimalno vreme na primanje i slanje informacija, kao i na traženje informacija od strane pružalaca i korisnika usluga o pravnim lekovima ili pravnim posledicama propuštanja organa javne vlasti da o zahtevu odluči u roku. Predviđeno je i ćutanje administracije u slučajevima ako organ javne vlasti propusti rok za odlučivanje, jer će se u tom slučaju smatrati da je zahtev za dobijanje saglasnosti usvojen u celini. Suprotno se može propisati samo zakonom, i to onda kada to nalaže javni interes. Predlagač je predvideo ovu odredbu iz razloga što je procenjeno da će sistem koji se ustrojava Predlogom zakona biti uspostavljen tako da omogućava efikasno postupanje, kao i da će organi javne vlasti imati dovoljno vremena za postupanje, te da bi neuvođenje principa ćutanja administracije moglo da nanese značajnu štetu pružaocima i korisnicima usluga.
– Nadzor nad i kontrola poslovanja pružaoca usluga omogućava nesmetano sprovođenje predloženih odredaba i propisa koji će biti doneti, a naročito kada poslovanje ovih lica u RS preti da izazove ili je izazvalo štetu u državi EEP,
– Mere upozorenja putem IMI sistema kada organ javne vlasti utvrdi da određene radnje, okolnosti ili način obavljanja uslužne delatnosti pružaoca usluge ugrožavaju ili prete da ugroze zdravlje ili bezbednost ljudi ili životnu sredinu na teritoriji RS ili države EEP, kada je da putem IMI sistema bez odlaganja o tome obavesti državu sedišta datog pružaoca usluge, sve uključene države EEP, kao i Evropsku komisiju, dužan da bez odlaganja o tome obavesti sve države EEP i Evropsku komisiju – imaju pozitivne efekte u smislu preventivnog delovanja.
Rešenja predložena u Predlogu zakona imaće uticaj na sledeće kategorije subjekata:
Pružaoci usluga – kako na one koji su državljani RS ili država EEP, odnosno pravna lica sa sedištem u RS ili državi EEP koji pružaju usluge na teritoriji RS, tako i na državljane RS odnosno pravna lica sa sedištem u RS koja pružaju usluge na teritoriji država EEP.
Neke od ključnih koristi, pored koristi navedenih u prvom delu ovog pitanja, a koje će ova kategorija subjekata imati su sledeće:
– besplatno obaveštavanje o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS i državama EEP;
– pouzdano i lako pribavljanje svih obrazaca i dokumenata elektronskim putem preko JEKT-a da, što će dovesti do značajnog sniženja troškova za obavljanje administrativnih procedura, preduzimanje svih radnji u cilju ispunjavanja uslova odnosno sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS; ova korist biće vidljiva u drugoj fazi uspostavljanja JEKT-a, čija je realizacija predviđena za period tri godine nakon završetka prve faze;
– dobijanje svih informacija o organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji mogu da stupe u neposredan kontakt s njima, kao i o organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima usluga, i to sve već u prvoj fazi uspostavljanja JEKT-a, što podrazumeva dve godine od usvajanja odredaba predloženih Predlogom zakona;
– pristupanje tačnim i potpunim informacijama o načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga, kao i o pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu svojih prava;
– pojednostavljenje administrativnih procedura koje moraju da ispune kako bi otpočeli delatnost pružanja usluga ili nastavili istu da obavljaju;
– povećana sigurnost i poverenje u tržište usluga i uspostavljenu infrastrukturu sistema, kao i u komercijalne odnose i poslovne transakcije, koje ih zajedno ohrabruju da investiraju u poboljšanje svoje konkurentske pozicije i da na taj način ostvaruju profit.
Neki od potencijalnih troškova koje pružaoci usluga mogu snositi su:
– dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti za pružanje određenih usluga određenom ispravom odnosno dokumentom dokaže ispunjenost uslova za dobijanje saglasnosti, u određenim slučajevima;
– trošak prevoda isprave odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u RS i dostavljanja tog prevoda organu javne vlasti u postupku dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti, u određenim slučajevima;
– troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti, u određenim slučajevima;
– trošak obaveštavanja preko JEKT-a o osnivanju zavisnog društva u ciljy obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, kao i o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti;
– trošak nastao zbog zakonskog ograničenja prostornog i vremenskog važenja saglasnosti za pružanje usluga, u određenim slučajevima odnosno kada to nalaže javni interes ili zbog zakonskog ograničenja prekograničnog pružanja usluga;
– trošak nastao zbog ograničavanja broja pružalaca određene usluge, u određenim situacijama;
– troškovi nastali zbog ispunjavanja posebnih uslova u pogledu propisane opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti;
– trošak poništenja ugovora od strane korisnika usluga, ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja;
– trošak zaključenja obaveznog osiguranja od odgovornosti ili pružanja dovoljnog obezbeđenja za obavezu naknade štete, u određenim situacijama;
– trošak usaglašavanja opštih akata od strane pružaoca usluga sa odredbama predloženim u Predlogu zakona od dana pristupanja RS Evropskoj uniji.
Korisnici usluga (potrošači) – kako na one koji žive i rade u RS, tako i one koji žive i rade na području EEP.
Neke od ključnih koristi, pored koristi navedenih u prvom delu ovog pitanja, a koje će ova kategorija subjekta imati od donošenja i primene predloženih odredaba su:
– besplatno obaveštavanje o organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji način mogu da stupe u neposredan kontakt s njima, kao i o organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć korisnicima usluga;
– pristupanje tačnim i potpunim informacijama o načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga, kao i o pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu svojih prava;
– zaštita i garancija prava prilikom korišćenja usluga, te visok kvalitet usluga;
– veća mogućnost izbora zbog povećane konkurencije na tržištu usluga, dakle i bolji pristup i bolju raspoloživost usluga, naročito zbog olakšanog pristupa pružaocima usluga sa područja EEP. Povećana konkurencija bi trebalo da se odrazi i na pad cena usluga, ali i na povećanje kvaliteta usluga.
Potencijalni negativni efekti za korisnike usluga mogu da dođu do izražaja u situacijama ako opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge sadrže posebne uslove za korišćenje usluga s obzirom na državljanstvo, prebivalište ili boravište korisnika usluge, što bi trebalo da se desi samo ako za to postoje opravdani razlozi.
Organi javne vlasti
Sistem pružanja usluga koji je predviđen Predlogom zakona na srednji i dugi rok će olakšati rad organa javne vlasti koji su nadležni za oblast usluga (naročito kada je u pitanju sprovođenje upravnih postupaka u ovoj oblasti). Pored koristi koje će snositi organi javne vlasti a koji su navedeni u prethodnom delu odgovora na ovo pitanje Analize efekata, a imajući u vidu da je zadatak uspostavljanja JEKT-a efikasnija komunikacija i bolje povezivanje državnih organa i razmena podataka koje poseduju, bitno je napomenuti da će uspostavljanjem JEKT-a i informatičkim povezivanjem institucija zaposleni imati mogućnost lakše provere informacija i brži završetak procedura, a takođe neće biti ni dodatnog štampanja papira i dostavljanja dokaza za neke podatke koje je lako proveriti u postojećim bazama.
Međutim, na kratki rok, određene odredbe iz Predloga zakona zahtevaće povećane troškove i angažovanje od strane organa javne vlasti, naročito do trenutka potpunog uspostavljanja JEKT-a, uključujući samu obavezu uspostavljanja JEKT-a i obavezu organa javne vlasti RS da razmenjuju informacije među sobom i s nadležnim organima država EEP preko JEKT-a; zatim, obavezu nadležnog ministarstva i organa javne vlasti da se staraju da omoguće pružaocima i korisnicima usluga da se na vlastiti upit obaveste o ustaljenom tumačenju i primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje odnosno pružanje usluga, te da dobiju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu s tim propisima, kao i da obaveštavaju pružaoce odnosno korisnike usluga o tome da je upit bez osnova ili pogrešno formulisan. Naravno, organi javne vlasti će imati i tekuće troškove u pogledu sprovođenja inspekcijskog ili drugog oblika nadzora ili kontrole, te blagovremenog preduzimanja mera i materijalnih radnji u skladu sa zakonom prema pružaocima usluga sa sedištem u RS i pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP.
Zaposleni u organima vlasti – imaće koristi od modernizacije procesa i procedura u oblasti pružanja usluga, pre svega u pogledu treninga, sticanja novih veština i mogućnosti za razvoj karijere, a u krajnjoj liniji i u pogledu povećanja efikasnosti svog rada, preciznijeg rada i visine plata. Takođe, potpuna primena odredaba Zakona će, danom ulaska u EU, omogućiti jednostavniju komunikaciju da organima vlasti u drugim državama članicama preko IMI sistema;
Organizacije i udruženja u oblasti pružanja usluga – njihovo još veće angažovanje u oblasti usluga, a naročito po pitanju zaštite potrošača, dodatno se afirmiše odredbama Predloga zakona o uslugama. Takođe, njima će biti olakšano komuniciranje sa pružaocima i korisnicima usluga uz pomoć JEKT-a, što će im omogućiti da lakše i efikasnije ostvare svoju misiju;
Sama država – država u celini će imati koristi od uspostavljanja sistema usluga kakav je predviđen Predlogom zakona jer će isti omogućiti veću ravnotežu između ponude i tražnje za uslugama u RS. Takođe, transparentnost i pojednostavljenje procedura uticaće na povećanje poverenja u organe javne vlasti.
Svi nabrojani subjekti zajedno traže efikasniji pravni sistem koji će garantovati ostvarivanje prava i sloboda u oblasti pružanja usluga, te efikasno izvršavanje različitih administrativnih procedura i ugovora.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Kada su u pitanju privredni subjekti i to oni koji su postojeći i potencijalni pružaoci usluga, primena Zakona u budućem periodu, i to u kratkom roku najpre, može stvoriti ovoj kategoriji subjekata određene troškove, a oni su izlistani u odgovoru na prethodno pitanje. U srednjem i dugom roku, kada usaglase svoje poslovanje i akta sa odredbama iz Predloga zakona, ne bi trebalo da bude fiksnih troškova koje će morati da snose. Međutim, u određenim situacijama koje su navedene u odgovoru na prethodno pitanje, može doći do dodatnih troškova koje će ovi subjekti morati da snose, a to umnogome zavisi od najrazličitijeg spektra razloga, pa između ostalog i od toga da li će poštovati odredbe Predloga zakona ili ne.
Ovde treba napomenuti i da otvaranje granica i dolazak nove konkurencije treba da podstakne pružaoce usluga da ulažu dodatno u kadrove i tehnologiju, i to će neminovno nositi određene troškove ako privredni subjekti nastoje da podignu nivo svoje konkurentnosti. Takođe, privredni subjekti će imati i troškove prilagođavanja novim uslovima poslovanja usled jačanja strane konkurencije na domaćem tržištu i dolaska ozbiljnijih konkurenata.
Kada su građani u pitanju, i drugi korisnici usluga, ni na kratak, srednji ni dugi rok ne bi trebalo da bude dodatnih troškova koje će morati da snose zbog primene Predloga zakona.
Tokom osmišljavanja i izrade Predloga zakona, nastali su određeni troškovi za nadležno ministarstvo. Oni se mogu podeliti u dve grupe: troškovi za angažovanje eksperata i troškovi plata državnih službenika koji su bili angažovani na kontroli i usmeravanju rada eksperata, upodobljavanju konačne verzije Predloga zakona i pratećih akata i dokumenata proizvedenih na Projektu sa potrebama i zahtevima predlagača, potrebama privrednih subjekata i građana.
Usklađivanje propisa u ovoj oblasti podrazumeva i uspostavljanje jedinstvenih kontaktnih tačaka preko kojih će pružaocima i korisnicima usluga biti obezbeđene sve informacije koje su neophodne za otpočinjanje posla, kao i mogućnost da sve procedure završe elektronskim putem. Korišćenje jedinstvenih tačaka kontakta značajno smanjuje troškove transakcija i preduzeća i upravnih organa. Naime, prema istraživanju upotrebe Jedinstvene tačke kontakta, ona u Holandiji može da donese uštedu od oko 60 miliona evra godišnje, dok prema istraživanju sprovedenom od strane Velike Britanije, korišćenje prednosti Jedinstvene tačke kontakta treba da omogući uštedu između 3,8 i 13,7 evra po transakciji i predstavlja potencijalne kratkoročne dobitke od oko 20 miliona evra u toj zemlji.
Jedini dodatni troškovi koji će nastati tokom primene Zakona su oni koji će nastati u toku uspostavljanja JEKT-a. Za ovu svrhu potrebna su dodatna sredstva, koja nadležno ministarstvo nastoji da obezbedi iz međunarodnih izvora finansiranja.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Ulaskom RS u Evropsku uniju i punom primenom predloženih odredaba otvara se mogućnost da i pružaoci i korisnici usluga dobiju mogućnost da koriste sve prednosti jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. Predložene odredbe posebno imaju za cilj uklanjanje prepreka za osnivanje poslovnih jedinica i slobodu pružanja usluga u EU, što smanjuje troškove koji inače nastaju zbog obavljanja različitih administrativnih aktivnosti i znatno utiču na demotivaciju privrednih subjekata, naročito malih i srednjih preduzeća da se bave određenom delatnošću. Takođe, korisnici usluga imaće pristup većem broju ponuđača i samim tim imaće veću mogućnost izbora što može dovesti i do smanjenja cena i višeg nivoa kvaliteta usluga. Ovo su samo neke od koristi koje su identifikovane i analizirane u odgovoru na prethodno pitanje.
Sa druge strane, u odgovoru na prethodno pitanje identifikovani su i troškovi koje će potencijalno snositi subjekti na koje će najverovatnije uticati rešenja predviđena Predlogom zakona. Identifikovani troškovi nisu mogli biti kvantifikovani ni monetizovani jer da li će do njih doći zavisi od velikog broja faktora.
Međutim, na osnovu kvalitativne analize troškova i koristi koja je predstavljena u odgovoru na prethodno pitanje, dolazi se do zaključka da će u kratkom roku negativni uticaji verovatno prevladati pozitivne posledice donošenja zakona, dok će u srednjem i dugom roku pozitivne posledice biti veće od troškova koje će izrada i sprovođenje Zakona stvoriti.
Kada je u pitanju komparativna analiza reforme sektora usluga kroz usaglašavanje nacionalnih zakonodavstava sa zakonodavstvom EU, Evropska komisija je pripremila Dokument o sprovođenju Direktive o uslugama 2011. godine, gde je dala dotadašnju ekonomsku analizu sprovođenja Direktive, predstavila stanje uvođenja JEKT u državama članicama, kao i pregled sprovođenja u njenim najvažnijim segmentima administrativnog pojednostavljenja, slobode osnivanja i komercijalnih komunikacija. Posebna pažnja posvećena je implementaciji člana 16 – sloboda pružanja (prekograničnih) usluga. Korišćeni su podaci o nivou administrativnih barijera pre uvođenja Direktive, kao i podaci krajem 2011. godine. Rezultat ove ekonomske analize pokazao je da usvajanje mera za sprovođenje Direktive od strane država članica generiše dodatnih 0,81% BDP–a EU, pri čemu je procenjeno da će se najveći deo efekata materijalizovati u periodu od narednih 5-10 godina (dakle najkasnije do 2020. godine) (bazni scenario). Uočen je značajan uticaj kako na ukupnu trgovinu i ekonomsku saradnju (7,2% više trgovine), tako i na rast stranih direktnih investicija (3,8% više stranih direktnih investicija unutar država članica) i produktivnost (rast produktivnosti za 4,8%). Dalje, ispostavilo se da je uticaj smanjenja barijera imao veći pozitivan uticaj na domaće tržište, prvenstveno u kratkom roku.
Drugi scenario (ambicioznija primena Direktive) takođe je analiziran, pri čemu dugoročni uticaj na ukupni BDP EU dostiže 1,23%. Po trećem scenariju (nulta tolerancija na barijere u pružanju usluga, tj. ukidanje svih ograničenja u obuhvatu Direktive o uslugama), ukupni efekat na BDP mogao bi dostići i do 2,6%.
Generalno gledano, analiza uticaja primene Direktive o uslugama pokazala je da je uticaj njenog sprovođenja različit između država članica, odslikavajući nivo do kojeg su barijere ukinute, a zaključak je da su zemlje koje su značajnije ukinule barijere pružanju usluga više uvozile, privlačile više evropskih stranih direktnih investicija i imale veći uticaj na rast ukupne produktivnosti. Konačno, s obzirom na to da ukupni uticaj zavisi i od sektorske strukture nacionalnih ekonomija, zemlje koje su više orijentisane na usluge, ukidanjem barijera, ostvaruju veći uticaj na privredni rast.
Uticaj na BDP varira od 0,4% BDP-a u Rumuniji, Bugarskoj, Malti, Austriji i Sloveniji, oko 1% u UK, Grčkoj, Francuskoj i Švedskoj, oko 1,4% u Luksemburgu i Španiji, te čak 1,7% uticaja na BDP na Kipru. Važno je napomenuti da je procena vršena na svega polovini sektora obuhvaćenih Direktivom o uslugama, te linearnom uticaju na preostale sektore, što podrazumeva da je moguće da uticaj na BDP bude i veći, posebno kada se posmatra duži rok.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Kao što je već navedeno, krajnji cilj ovog zakona jeste da unapredi tržište usluga, a time i da doprinese unapređenju tržišne privrede u celini, kao i da pozitivno utiče na konkurenciju u oblasti usluga. Bojazan da će liberalizacija tržišta usluga možda negativno uticati na domaće pružaoce usluga nije opravdana, naročito na dug rok, s obzirom na to da su analize pokazale da je oblast pružanja usluga izuzetno dinamična i pružaoci usluga su već navikli da se prilagođavaju različitim promenama u društvenoj i političkoj sferi u RS. Sa druge strane, novim privrednim subjektima koji žele da počnu da se bave pružanjem usluga (kako rezidentima tako i nerezidentima) biće samo olakšan pristup tržištu usluga u RS, a rezidentima će dodatno biti olakšan i pristup tržištima širom EEP. Povećana konkurencija će, kao što je već navedeno, pozitivno uticati na raspoloživost i kvalitet usluga, a neminovno i na smanjenje cena usluga.
Transparentnost i pojednostavljenje procedura, odnosno lakoća pristupa obavljanju određene uslužne delatnosti svakako će uticati na pojavu novih pružaoca usluga, odnosno povećanje zaposlenosti. Niži troškovi poslovanja kroz mogućnost da se procedure završe elektronskim putem uticaće na povećanje efikasnosti poslovanja privrednih subjekata, a samim tim i na povećanje efikasnosti celokupne privrede.
Pružaocima usluga sa sedištem u RS biće dostupno tržište EU bez komplikovanih administrativnih procedura. Takođe, otvaranjem granica i pružaocima iz zemalja EEP biće dostupno tržište RS što će povećati konkurenciju.
Osim toga, pojednostavljenje procedura i obezbeđivanje transparentnosti svih pravila i procedura za obavljanje određene uslužne delatnosti preko portala Jedinstvene elektronske tačke kontakta i mogućnost da sve procedure završe elektronskim putem pozitivno će stimulisati pojavu novih, naročito domaćih pružalaca usluga.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je, u skladu sa Programom javne rasprave koji je odredio Odbor za privredu i finansije Vlade, organizovalo javnu raspravu koja je trajala od 13. novembra do 6. decembra 2015. godine. U sklopu javne rasprave, organizovane su sledeće aktivnosti:
– Postavljeni su Nacrt zakona i obaveštenje na sajt Ministarstva i sajt e-uprave da je pokrenuta javna rasprava u trajanju od 21 dan, a radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona;
– Organizovan je centralni događaj u toku javne rasprave u formi okruglog stola 20. novembra 2015. godine u prostorijama Privredne komore Srbije na kojoj su učešće uzeli zainteresovani subjekti na koje se ovaj zakon odnosi, tako da su svi imali mogućnost da se izjasne i dostave sugestije i primedbe na ovaj zakon. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici: Komisije za zaštitu konkurencije, Advokatske komore Vojvodine, JP Pošta Srbije, JP Gas, Delegacije Evropske unije, Saveza računovođa i revizora Srbije, agencija za nekretnine, detektivskih agencija, advokatskih kancelarija, RATEL-a, Privredne komore Srbije i Privredne komore Beograda;
– Predstavljen je Nacrt zakona članovima Pregovaračke grupe 3 – Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, 6. novembra 2015. godine. Prezentaciji su prisustvovali, pored predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici: Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Republičkog geodetskog zavoda, Ministarstva pravde, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu bilja, Narodne banke Srbije, RATEL-a, Agencije za privredne registre, kao i Kancelarije za evropske integracije;
– Predstavljen je Nacrt zakona ministarstvima i članovima komora udruženja iz oblasti usluga koje su u nadležnosti ministarstava na koje se Direktiva odnosi 16. novembra 2015. godine. Prezentaciji su prisustvovali, pored predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici: Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva poljoprivrede – Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva pravde, Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Advokatske komore Srbije, Privredne komore Srbije, Udruženja arhitekata Srbije.
Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo je analiziralo sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i prihvatila predloge koji su relevantni sa stanovišta predmeta zakona.
Takođe, na Nacrt zakona o uslugama komentare je dostavila i Evropska komisija, koji su se uglavnom odnosili na terminološko usklađivanje odredaba predloženih Nacrtom zakona sa Direktivom o uslugama, s obzirom na to da je na taj način bilo moguće bolje uskladiti navedena dva.
Nacrt zakona dobio je podršku svih uključenih zainteresovanih strana i zaključeno je da je opšta ocena da je tekst Nacrta zakona dobar, prihvatljiv za sve učesnike i usklađen sa savremenim tendencijama i zakonskim rešenjima. Kada su u pitanju komentari i sugestije učesnika u javnoj raspravi, komentara i sugestija nije bilo mnogo. Primedba Komisije za zaštitu konkurencije koja je stigla u toku javne rasprave odnosila se na odredbu koja se odnosi na primenu Nacrta na propise koji su odnose na zaštitu konkurencije, primedba se odnosila na terminološko usklađivanje sa Zakonom o zaštiti konkurencije i komentar je uvažen. Osim toga bilo je pitanja da li treba pojasniti da li univerzalne poštanske usluge spadaju u usluge na koje se Nacrt zakona odnosi (što je i učinjeno na javnoj raspravi), kao i da se izuzmu advokati i usluge koje oni pružaju iz Nacrt zakona što nije bilo moguće jer se Direktiva o uslugama koja se transponuje Nacrtom zakona o uslugama odnosi na advokate. Predstavniku Advokatske komore Vojvodine je to i objašnjeno na centralnoj javnoj raspravi, 21. novembra 2015. godine. Osim toga, na Pododboru za unutrašnje tržište koji se organizuje u postupku pregovora za prijem u Evropsku uniju, 3. decembra 2015. godine, predstavnici Evropske komisije, koji su od svojih predstavnika dobili informacije o sprovedenoj javnoj raspravi, su naglasili da je objašnjenje dato predstavnicima advokata u skladu sa Direktivom, odnosno da se Nacrt mora odnositi i na advokate.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ostvarenje ciljeva koji su već navedeni u prethodnim delovima Analize efekata, a naročito sprovođenje Direktive o uslugama u sistemu RS veoma je složeno, zbog čega je nadležno ministarstvo osmislilo celokupni institucionalni sistem i neophodne mere i aktivnosti u cilju postizanja gore navedenog cilja, odnosno podržavanja procesa pristupanja RS Evropskoj uniji.
Kao prvi korak, razvijene su stručne osnove Strategije razvoja usluga u Republike Srbije, na kojima će se bazirati izrada predloga ove strategije kao akta koji će predstavljati okvir za strateški razvoj oblasti usluga u RS. Fokus strategije jeste na identifikaciji ključnih ciljeva koji se žele postići u oblasti pružanja usluga, kao i mera i aktivnosti za sprovođenje Direktive o uslugama i jačanje privrede RS. Tri glavna strateška cilja Strategije razvoja usluga u Republici Srbiji su:
Podrška pravu osnivanja / poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja prekograničnih usluga, odnosno usklađivanje sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti;
Unapređenje poslovnog ambijenta;
Promovisanje administrativne saradnje širom Evrope.
Kao jedna od glavnih mera za postizanje navedenih strateških ciljeva – predviđeno je donošenje zakona o uslugama, koja, između ostalog, propisuje i efikasno uvođenje i funkcionisanje elektronske Jedinstvene kontakt tačke u RS, putem koje će sva zainteresovana lica moći besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti pružanja usluga u RS, i putem kojeg će kasnije biti omogućeno elektronsko sprovođenje upravnih postupaka od značaja za sektor usluga. Kao što je prethodno i rečeno,
Druge mere koje će još, pored donošenja zakona o uslugama i uspostavljanja Jedinstvene kontakt tačke, biti preduzete u cilju postizanja strateških ciljeva su i:
Izmene i dopune jednog broja sektorskih zakona koji na neopravdan način otežavaju ili onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, odnosno poslovnog nastanjivanja i prekograničnog bavljenja uslužnim delatnostima (deregulacija uslužnih delatnosti).
Naime, Predlogom zakona predviđeno je da se propisi kojima se uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga usklađuju sa odredbama predloženim u Predlogu zakona, pri čemu se ovo ne odnosi na zakone kojima se domaće pravo usaglašava s propisima Evropske unije o: upućenim radnicima u uslužnim delatnostima; audiovizuelnim uslugama; priznavanju stručnih kvalifikacija; ili primeni propisa o socijalnom osiguranju na radnike, samozaposlena lica i njihove porodice. Kao što je i navedeno u uvodnom delu ove Analize efekata, određeni broj odredaba domaćih propisa nije usaglašen sa Direktivom o uslugama, dok je za pojedine odredbe neophodno preispitati da li postoji javni interes čija zaštita, po pravilima same Direktive, opravdava postojeća nacionalna rešenja. Konačno, neke uslužne delatnosti na koje se odnosi Direktiva o uslugama nisu posebno uređene u pravnom poretku RS, i veliki broj sektorskih propisa propušta da se uopšte osvrne na pitanje prekograničnog pružanja usluga, odnosno i ne razmatra mogućnost da se u RS poslovno nastani pružalac usluga s primarnim sedištem u inostranstvu. Imajući sve ovo u vidu, i analizu pozitivno pravnog okvira, zbirno gledano, potrebno je da se sa Direktivom o uslugama usaglasi 50 važećih zakona, 29 pravilnika, dve uredbe, tri statuta i jedan kodeks.
Izrada i donošenje podzakonskih akata kojima će se sprovoditi ovaj zakon (Vlada će posebnim propisom urediti postupak prikupljanja i razmene podataka između organa javne vlasti i JEKT-a; ministar nadležan za poslove državne uprave koji se odnose na predmetnu uslužnu delatnost doneće pravilnik kojim se propisuju pravila postupanja po javnom pozivu; Vlada će utvrditi listu usluga koje se smatraju opasnim; plan je da sva tri podzakonska akta budu izrađena i usvojena u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
Stvaranje preduslova za samoregulaciju i afirmisanje samoregulacije u uslužnim delatnostima kroz rad profesionalnih i strukovnih udruženja i organizacija u cilju očuvanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga na tržištu RS, kao i afirmisanje napora privrednih subjekata i građana da koriste JEKT kroz različite aktivnosti za svoje potrebe;
Sprovođenje različitih aktivnosti u cilju uspostavljanja i održavanja administrativne saradnje sa državama Evropskog ekonomskog prostora, što obuhvata i osnivanje posebne unutrašnje organizacione jedinice unutar nadležnog ministarstva koje će raditi na uspostavljanju JEKT-a kroz dve faze i upravljati njime; nadležno ministarstvo će se starati da JEKT bude ažuran, pregledan, jasan i jednostavan za korišćenje, kao i da sva zainteresovana lica mogu elektronskim putem preko JEKT-a pouzdano i lako da pribave sve obrasce i dokumenta i da preduzmu sve radnje u cilju ispunjavanja uslova odnosno sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS. Nadležno ministarstvo je solidno opremljeno kapacitetima za uspostavljanje JEKT-a, ali kontinuirano radi na unapređenju svojih ljudskih (kroz edukaciju i zapošljavanje), finansijskih (kroz obezbeđenje dodatnih sredstava) i tehničko-tehnoloških kapaciteta (kroz obezbeđivanje bolje opreme) kako bi bilo potpuno spremno za punu primenu predloženih rešenja. Isto važi i za partnerske organe državne uprave sa kojima će se raditi na uspostavljanju i održavanju JEKT sistema, a pre svega za Ministarstvo privrede, ali i za Republički sekretarijat za javne politike koji koordinator za izradu Programa ekonomskih reformi, gde je uspostavljanje JEKT-a jedna od 19 prioritetnih mera za sprovođenje strukturnih reformi. Kapaciteti ostalih partnera koji će biti angažovani na ovom poslu biće osnaženi uz pomoć samog nadležnog ministarstva.
Intenziviranje saradnje između nadležnog ministarstva i drugih organa javne vlasti nadležnih za oblast usluga (naročito saradnje sa organom državne uprave nadležnim za regulatornu reformu i koordinaciju izrade Programa ekonomskih reformi u RS), kao i svakodnevno pružanje stručne pomoći organima javne vlasti, pružaocima usluga, korisnicima usluga i organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima odnosno korisnicima usluga, i to u pogledu sprovođenja odredaba predloženih ovim zakonom i korišćenja JEKT-a, i ostvarivanja svojih prava i obaveza;
Informacione kampanje i obuke: organizovanje različitih seminara, obuka i radionica za pružaoce usluga; organizovanje informacionih kampanja za pružaoce i korisnike usluga; organizovanje različitih skupova za sve navedene kategorije subjekata u cilju razmene informacija;
Formiranje odgovarajućih baza podataka kojima bi se obezbedila transparentnost u procesu donošenja odluka vezanih za tržište, tržišnu konkurenciju i oblast pružanja usluga;
Redovno praćenje ostvarenja ciljeva utvrđenih prilikom izrade Predloga zakona, u okviru redovnih nadležnosti nadležnog ministarstva.
Kada je u pitanju stupanje na snagu predloženih odredaba, Predlog zakona predviđa da predložene odredbe stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana pristupanja RS Evropskoj uniji, osim odredaba članova koji uređuju predmet zakona, značenje pojedinih izraza, primena zakona, odnos prema drugim zakonima i uspostavljanje JEKT-a.
S obzirom da je predviđena odložena primena većine predloženih članova i to do trenutka pristupanja RS Evropskoj uniji, procena je nadležnog ministarstva da ima dovoljno vremena da se sve osmišljene mere sprovedu blagovremeno i sa potpunim željenim uticajem na ostvarenje strateških ciljeva u oblasti pružanja usluga. Procena je, takođe, da će najveće kategorije subjekata na koje će predložena rešenja najverovatnije imati uticaj biti spremne za potpuno usaglašavanje svog poslovanja i ponašanja sa odredbama ovog zakona u trenutku kada on počne da se primenjuje u potpunosti, čemu će u značajnoj meri doprineti mere i aktivnosti koje nadležno ministarstvo planira da sprovede.
PRILOG 1.
Spisak usluga na koje se primenjuje Direktiva o uslugama
Spisak usluga na koje se primenjuje Direktiva o uslugama a koji je predstavljen u nastavku Analize efekata nije iscrpan. Direktiva o uslugama primenjuje se na sve uslužne privredne delatnosti (koje se po pravilu obavljaju uz naknadu), osim onih koje su izričito izuzete iz primene ove direktive. Međutim, ne postoji numerus clausus dozvoljenih uslužnih aktivnosti koje bi mogle iscrpno da se nabroje. U pitanju su sledeće usluge na koje se primenjuje Direktiva o uslugama:
geodetske usluge, arhitektonske usluge, građevinarske i projektantske usluge (izrada projektne dokumentacije i građenje objekata), usluge rušenja objekata, kontrola projektne dokumentacije, kontrola kvaliteta građenja, kontrola energetske efikasnosti objekata, usluge auto škole, obuka pilota, obuka padobranaca, obuka pilota paraglajdera, obučavanje vatrogasno spasilačkog osoblja, veterinarske usluge, veterinarske laboratorijske usluge, obeležavanje i evidentiranje domaćih životinja, usluge smeštaja životinja, obuka životinja, usluge u oblasti stočarstva (laboratorijsko testiranje, veštačko osemenjivanje, usluge inkubatorske stanice, selekcija pčelinjih matica), kontrola kvaliteta hrane za domaće životinje, promet hrane za domaće životinje, kontrola produktivnosti i očuvanje osobina domaćih životinja, trgovina poljoprivrednim i stočarskim proizvodima, trgovina ribom, skladištenje poljoprivrednih proizvoda, obuka i provera znanja savetnka za hemikalije, predavač koji vrši obuku savetnika za hemikalije, savetnik za hemikalije, savetodavne usluge u poljoprivredi, laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kontrola proizvodnje semena, uzorkovanje semena, dorada semena, promet semenom, kontrola održavanja sorte, melioracija livada i pašnjaka, rekultivacija, pretvaranje neobradivog zemljišta u obradivo, kontrola obradivog poljoprivrednog zemljišta, održavanje sistema za navodnjavanje, promet bilja, promet sadnog materijala, gazdovanje lovištima, advokatske usluge, zastupanje u oblasti intelektualne svojine, usluge sudskog veštačenja, usluge sudskih tumača, usluge sudskih procenitelja, revizorske usluge, računovodstvene usluge, usluge poreskog savetovanja, usluge finansijskog savetovanja, optičarske usluge, sertifikacija organskih proizvoda, laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe, usluge privatnih istražitelja (detektiva), obučavanje lica koja vrše poslove privatnog obezbeđenja, usluge zapošljavanja, usluge socijalne zaštite (koje pružaju privatne organizacije izvan sistema socijalne zaštite, npr. usluge doma za stara lica, pomoć u kući, i sl.), usluge koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, sportske i rekreativne usluge (fitnes usluge, usluge spa centara, nutricionističke usluge i sl.), usluge posredovanja u prometu nepokretnosti, usluga procene vrednosti nepokretnosti, turističke usluge (organizovanje putovanja, posredovanje u prodaji turističkog putovanja, usluge turističkog vodiča, pratioca i animatora, lovnoturistička delatnost, nautička delatnost), ugostiteljske usluge, usluge distribucije, veleprodaja i maloprodaja, skladištenje robe, marketinške usluge, konsalting usluge, zanatske usluge (električarske usluge, vodoinstalaterske usluge, molerske usluge, krojačke usluge, tašnerske usluge, održavanje alata, automehaničarske usluge, limarske usluge, lekarske usluge, zavarivačke usluge, bravarske usluge), usluge iznajmljivanja motornih vozila, usluge iznajmljivanja plovila, usluge iznajmljivanja bicikala, usluge privrednih komora, usluge u oblasti kulture i umetnosti (usluge samostalnih umetnika, stručnjaka, izvođača i saradnika u kulturi), izdavaštvo, izdavanje novina, novinske agencije, usluge veb portala, bibliotečke usluge, usluge u oblasti obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje), obrazovanje odraslih, izdavanje udzbenika, usluge u oblasti energetike, ugradnja i servisiranje opreme, inženjerske usluge, programerske usluge, aerofotografija, usluga tetoviranja i postavljanja pirsinga, usluge pomoći u domaćinstvu, usluge frizera i kozmetičara, testiranje i sertifikacija, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa tehničkim zahtevima, akreditacija za ocenjivanje usaglašenosti, merenje zagađenja u vazduhu, usluge kolektivnog ostvarivanja autorskog prava i srodnih prava, usluge prevođenja, usluge pranja odeće i hemijskog čišćenja, usluge čišćenja poslovnog i stambenog prostora.
PRILOG 2.
Broj registrovanih aktivnih poslovnih subjekata u RS prema pravnoj formi (obliku organizovanja) i sektoru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti
Tabela: Broj registrovanih aktivnih poslovnih subjekata u RS prema pravnoj formi (obliku organizovanja) i sektoru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti
– Stanje 30. 09. 2015. –
Pravna forma(oblik organizovanja)
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo
Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija
Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti
Građevinarstvo
Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala
Saobraćaj i skladištenje
Usluge smeštaja i ishrane
Informisanje i komunikacije
Poslovanje nekretninama
Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti
Obrazovanje
Zdravstvena i socijalna zaštita
Umetnost; zabava i rekreacija
Ostale uslužne delatnosti
Delatnost domaćinstva kao poslodavca; delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe
Ortačko društvo
93
2
9
102
860
150
83
75
4
213
50
89
2
10
37
0
Komanditno društvo
20
0
0
16
126
24
4
11
3
24
10
9
0
2
6
0
Društvo sa ograničenom odgovornošću
2857
874
929
9425
45465
6393
4633
5322
1273
13807
3674
1115
103
842
1284
2
Akcionarsko društvo
89
14
9
157
173
58
66
45
32
101
29
8
3
4
11
0
Udruženje / savez udruženja
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
54
0
186
0
26027
0
Privredna komora
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
26
0
Poslovno udruženje
3
0
0
1
0
2
0
0
0
1
0
0
0
0
57
0
Ogranak stranog pravnog lica
0
2
7
107
82
20
2
32
19
59
12
2
0
1
3
0
Predstavništvo stranog pravnog lica
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1297
0
0
0
0
0
Preduzetnik – samostalna radnja
2433
53
412
17684
56630
26141
19922
6846
775
18090
6385
1383
4382
2259
18105
1
Preduzetnik – ortačka (zajednička) radnja
0
0
1
3
20
0
6
0
0
2
0
0
0
0
3
0
Opšte udruženje
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
177
0
Profesionalna komora
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
16
0
PRILOG 3.
Pokazatelji od značaja za uslužni sektor
Tabela: Pokrivenost ukupnih i poslovnih rashoda prihodima po sektorima
Opis
2010
2011
2012
2013
Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %
Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %
Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %
Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %
Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %
Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %
Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %
Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %
Privredna društva – ukupno
99,1
104,4
101,5
104,1
99,4
121
100,3
104,5
F -Građevinarstvo
97,7
107,9
99,8
104,9
94
191
97,4
103,1
G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
100,1
103,2
101
103,2
100,8
125,5
101,1
103
I – Usluge smeštaja i ishrane
90,6
97,2
92,4
97,4
91,2
195,6
95,8
99,4
J – Informisanje i komunikacije
104,1
115,5
112,6
115,7
106,2
85
111,9
117,3
L – Poslovanje nekretninama
75,7
131,4
94,4
127,8
76,4
678,9
67,2
139,6
M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
101,2
105,3
110,2
104,5
101,2
47
103,4
105,2
A –Administrativne i uslužne delatnosti
98,6
110,9
104,9
109,6
102,5
137,8
103,8
105,5
Tabela: Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja po sektorima
Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja
2009
2010
2011
2012
2013
Privredna društva – ukupno
0,1
0,2
2,1
0,4
0,9
G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
1,8
1,1
2,6
1,3
2,1
I – Usluge smeštaja i ishrane
-3,2
-2,6
-1,9
-2,6
-0,8
J – Informisanje i komunikacije
2,1
1,9
6,2
4,5
7,1
L – Poslovanje nekretninama
0,5
-3,2
0,6
-3,4
-4,3
M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
2,4
1,3
5,6
0,9
1,6
A –Administrativne i uslužne delatnosti
1,0
-0,9
5,3
3,2
4,2
Tabela: Stopa prinosa na sopstveni kapital posle oprezivanja po sektorima
Stopa prinosa na sopstveni kapital posle oporezivanja
2009
2010
2011
2012
2013
Privredna društva – ukupno
-2,9
-2,9
2,2
-1,9
-0,5
G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
1,4
-1,7
4,3
-0,8
4,1
I – Usluge smeštaja i ishrane
-8,2
-9,0
-7,9
-9,5
-5,2
J – Informisanje i komunikacije
2,4
2,2
16,5
10,9
18,9
L – Poslovanje nekretninama
-4,6
-23,3
-6,9
-27,6
-32,4
M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
3,3
0,6
10,6
0,2
2,3
A –Administrativne i uslužne delatnosti
-1,4
-10,0
-21
7,8
16,7
Tabela: Opšti racio likvidnosti po sektorima
Opšti racio likvidnosti
2009
2010
2011
2012
Privredna društva – ukupno
0,96
0,95
0,93
0,95
G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
1,00
1,0
1,01
1,02
I – Usluge smeštaja i ishrane
0,7
0,59
0,63
0,72
J – Informisanje i komunikacije
0,84
0,84
0,76
0,86
L – Poslovanje nekretninama
0,84
0,96
0,94
0,78
M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
1,19
1,16
1,13
1,15
A –Administrativne i uslužne delatnosti
0,78
0,78
0,88
0,83
Tabela: Zaposlenost po sektorima
Zaposlenost po sektorima
2012
2013
2014
Ukupno
1.341.114
1.338.082
1.323.831
G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
183.973
180.037
180.123
I – Usluge smeštaja i ishrane
20.306
19.945
19.791
J – Informisanje i komunikacije
39.936
40.258
41.162
L – Poslovanje nekretninama
3.030
3.056
3.502
M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
54.219
56.491
54.747
A –Administrativne i uslužne delatnosti
29.805
34.726
38.490
Umetnost, zabava i rekreacija
22.339
22.645
22.173
Ostale usluge
14.386
11.933
12.225
Tabela: Novoosnovana privredna društva
2010
2011
2012
2013
Ukupno
7.792
7.130
6.936
7.004
% od ukupnog broja privrednih društava
8,6
7,8
7,5
7,4
G – Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
2.712
2.506
2.532
2.593
% od broja novoosnovanih privrednih društava
34,8
35,1
36,5
37
M-Stručne, naučne, inovacine i tehničke delatnosti
984
897
853
831
% od broja novoosnovanih privrednih društava
12,6
12,6
12,3
11,9
Tabela: Zarade po sektorima
Zarade po sektorima
Bruto zarade
Neto zarade
Lančani indeks
2013
2014
2013
2014
Nominalna vrednost
Realna vrednost
Ukupno
60.708
61.426
43.932
4.530
101,2
98,3
G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala
45.677
45.801
33.614
33.827
100,3
97,5
I – Usluge smeštaja i ishrane
33.044
33.602
24.362
24.885
101,7
98.8
J – Informisanje i komunikacije
91.688
104.502
67.431
78.583
114
110,8
M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti
85.751
88.374
63.056
65.143
103,1
100,2
A –Administrativne i uslužne delatnosti
43.237
46.225
31.413
33.507
106,9
103,9
Umetnost, zabava i rekreacija
57.472
56.225
41.502
40.613
97,8
95
Ostale usluge
43.802
45.240
32.121
33.366
103,3
100,4
PRILOG 4.
Podaci u vezi sa trgovinom u RS, kao najznačajnijim segmentom uslužnih delatnosti
1. Kretanje BDP-a trgovine 2002-2014, u tekućim cenama u RSD i EUR* (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)
BDP trgovine,
u milionima RSD-tekuće cene*
BDP trgovine,
u milionima evra
2002
59040.7
972.8
2003
74754.3
1148.0
2004
104091.3
1431.9
2005
166261.6
2003.4
2006
199848.6
2376.0
2007
240087.3
3002.4
2008
281863.6
3461.0
2009
283565.8
3018.2
2010
289461.5
2809.1
2011
324017.5
3178.2
2012
345902.5
3057.6
2013
377600.9
3337.6
2014*
379000.0
3230.9
* Trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala
**Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
2. Kretanje realnog BDP-a trgovine 2002-2014, u stalnim cenama iz 2010. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)
BDP trgovine, mil. RSD-stalne cene**
2002
132119.7
2003
153236.1
2004
183923.1
2005
251227.4
2006
275580.9
2007
315112.5
2008
327181.8
2009
298330.8
2010
289461.5
2011
290566.5
2012
292955.0
2013
297416.1
2014*
296500
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
3. BDP trgovine, stope realnog rasta, ukupno, trgovina na veliko, trgovina na malo (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala); Stope realnog rasta BDP trgovine, u %
Ukupno
Trgovina na veliko
Trgovina na malo
Popravka motornih vozila
2002
21.2
22.3
22.8
6.8
2003
16.0
13.8
19.8
8.6
2004
20.0
14.7
25.0
28.8
2005
36.6
18.9
56.6
21.9
2006
9.7
18.0
0.6
31.9
2007
14.3
30.8
-2.2
19.2
2008
3.8
4.3
3.1
4.0
2009
-8.8
-10.0
-5.7
-16.2
2010
-3.0
-2.9
-3.6
-0.4
2011
0.4
5.4
-5.5
-2.8
2012
0.8
1.2
2.3
-9.4
2013
1.5
0.8
2.0
3.8
2014*
-0.3
2.4
-4.6
3.2
*Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
4. Udeo BDP-a trgovine u BDP, u %, u stalnim i tekućim cenama, 2002-2014 (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)
Udeo u stalnim cenama,%
Udeo u tekućim cenama,%
2002
5.9
5.7
2003
6.6
6.1
2004
7.2
7.2
2005
9.3
9.5
2006
9.8
9.7
2007
10.5
10.2
2008
10.4
10.3
2009
9.8
9.8
2010
9.4
9.4
2011
9.3
9.5
2012
9.5
9.7
2013
9.4
9.7
2014*
9.3
9.8
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
5. Struktura BDP-a trgovine na bazi stalnih cena, 2002-2014 (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)
Trgovina na malo
Trgovina na veliko
Trgovina
motornim vozilima
Trgovina-ukupno
2002
40.4
52.6
7.2
100.0
2003
41.8
51.6
6.7
100.0
2004
43.5
49.3
7.2
100.0
2005
49.9
42.9
6.4
100.0
2006
45.7
46.2
7.7
100.0
2007
39.1
52.8
8.0
100.0
2008
38.9
53.1
8.1
100.0
2009
40.2
52.4
7.4
100.0
2010
39.9
52.5
7.6
100.0
2011
37.6
55.1
7.4
100.0
2012
38.2
55.2
6.6
100.0
2013
38.4
54.8
6.8
100.0
2014*
38.1
55.6
6.3
100.0
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
6. Broj zaposlenih u maloprodaji i veleprodaji, 2002-2014
Zaposleni u maloprodaji
Zaposleni u veleprodaji
Zaposleni u maloprodaji i veleprodaji-ukupno
2002
239304
85492
324796
2003
223116
94917
318033
2004
283092
79149
362241
2005
299248
75582
374830
2006
259022
73583
332605
2007
289009
77051
366060
2008
288926
60605
349531
2009
301424
63227
364651
2010
299080
63550
362630
2011
260548
86081
346629
2012
237584
73183
310767
2013
207300
73400
280700
2014*
205000
73500
278500
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
7. Udeo zaposlenih u trgovini na malo i veliko u ukupnoj zaposlenosti, 2002-2014
Zaposleni u maloprodaji i veleprodaji-ukupno
Zaposleni u privredi RS
Udeo zaposlenih u maloprodaji i veleprodaji u odnosu na privredu Srbije, u %
2002
324796
2066721
15.72
2003
318033
2041395
15.58
2004
362241
2050854
17.66
2005
374830
2068964
18.12
2006
332605
2025627
16.42
2007
366060
2002344
18.28
2008
349531
1999476
17.48
2009
364651
1889085
19.30
2010
362630
1795775
20.19
2011
346629
1746138
19.85
2012
310767
1727048
17.99
2013
280700
1715164
16.37
2014*
278500
1697686
16.40
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
8. Struktura zaposlenih u trgovini 2002-2014; Struktura u % (bez trgovine motornim vozilima i motociklima)
Udeo zaposlenih u maloprodaji, u %
Udeo zaposlenih u veleprodaji, u %
Zaposleni u maloprodaji i veleprodaji-ukupno
2002
73.7
26.3
100.0
2003
70.2
29.8
100.0
2004
78.2
21.8
100.0
2005
79.8
20.2
100.0
2006
77.9
22.1
100.0
2007
79.0
21.0
100.0
2008
82.7
17.3
100.0
2009
82.7
17.3
100.0
2010
82.5
17.5
100.0
2011
75.2
24.8
100.0
2012
76.5
23.5
100.0
2013
73.9
26.1
100.0
2014*
73.6
26.4
100.0
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
9. Kretanje prometa u trgovini na malo i veliko, 2002-2014; Stalne cene iz 2010. godine, u milionima RSD
Promet na malo
Promet na veliko*
2002
153861
1093163
2003
206753
1133610
2004
314248
1344661
2005
539837
1406609
2006
711589
1546700
2007
1120510
1732293
2008
1441310
1803931
2009
1125055
1716393
2010
1229199
1763037
2011
917029
1822687
2012
961839
1866875
2013
919211
1775905
2014
941272
1693347
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
10. Kretanje prometa u trgovini na malo u tekućim cenama i stalnim cenama u milionima RSD
Kretanje prometa u trgovini na malo u tekućim cenama
Kretanje prometa u trgovini na malo u stalnim cenama iz 2010. godine
2002
301467
153861
2003
356930
206753
2004
460108
314248
2005
650503
539837
2006
791750
711589
2007
1021342
1120510
2008
1231758
1441310
2009
1130685
1125055
2010
1229199
1229199
2011
1118441
917029
2012
1196095
961839
2013
1203966
919211
2014
1253924
941272
Izvor: RZS
11. Kretanje prometa u trgovini na malo i veliko, ukupno, u tekućim cenama 2002-2014, u milionima RSD
Promet na malo
Promet na veliko
Promet -ukupno na veliko i malo
2002
301467
525187
826653.5
2003
356930
568272
925201.7
2004
460108
736949
1197057.4
2005
650503
896990
1547493
2006
791750
1108487
1900237
2007
1021342
1311976
2333318
2008
1231758
1544867
2776625
2009
1130685
1586734
2717419
2010
1229199
1763037
2992236
2011
1118441
2022707
3141148
2012
1196095
2259030
3455125
2013
1203966
2278300
3482266
2014
1253924
2209689
3463613
Izvor: RZS
12. Kretanje prometa u trgovini na veliko u stalnim cenama iz 2010. godine* ( 2002-2014); u milionima RSD
Promet u trgovini na veliko
Stopa realnog rasta, %
2002
1092909
2003
1133610
3.7
2004
1344661
18.6
2005
1406609
4.6
2006
1546700
10.0
2007
1732293
12.0
2008
1803931
4.1
2009
1716393
-4.9
2010
1763037
2.7
2011
1822687
3.4
2012
1866875
2.4
2013
1775905
-4.9
2014
1693347
-4.6
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS
13. Stope realnog rasta prometa u trgovini na malo i veliko, ukupno, u % 2002-2014
Realni rast prometa u trgovini na malo*
Realni rast prometa u trgovini na veliko**
2002
22.8
Nema podatka
2003
13.5
3.7
2004
17.9
18.6
2005
21.5
4.6
2006
8.3
10.0
2007
22.1
12.0
2008
6.7
4.1
2009
-15.0
-4.9
2010
0.5
2.7
2011
-18.0
3.4
2012
-1.9
2.4
2013
-5.1
-4.9
2014**
2.4
-4.6
* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine
Izvor: RZS