ANALIZA EFEKATA
1. Koji problem se rešava propisom
Zakon o detektivskoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 104/13) donet je 2013. godine a primenjuje se od 5. decembra 2014. godine.
U periodu od 5. decembra 2014. godine do sada, u primeni Zakona o detektivskoj delatnosti, uočeni su određeni problemi, koji se mogu prevazići novim zakonskim rešenjima, sa stanovišta povećanja efikasnosti primene zakona i postizanja preciznosti, transparentnosti a samim tim i pune pravne sigurnosti.
Navedeni problemi uočeni su naročito u domenu potrebe da se izvrši unapređenje odredbi koje se odnose na bezbednosnu proveru i činjenice koje predstavljaju bezbednosnu smetnju, jer u dosadašnjem Zakonu bezbednosna provera i bezbednosne smetnje za obavljanje detektivskih poslova nisu bili propisani, već se koristila neodređena formulacija da je lice „prošlo odgovarajuću proveru.”
Takođe, problem koji je trebalo prevazići Predlogom zakona, jeste problem u pogledu unapređenja odredbi koje se odnose na podatke koje mogu da obrađuju pravno lice za detektivsku delatnost, preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv, kao i način dokumentovanja prikupljenih podatka, što je otvaralo niz nedoumica i poteškoća u dosadašnjoj primeni zakona, a samim tim su uticale i na pravnu nesigurnost.
Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuju uslovi i postupak izdavanja licenci pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima, kao i uslovi pod kojima se licenca može oduzeti. Predlog zakona propisuje da se zahtev za izdavanje licence podnosi nadležnoj policijskoj upravi po mestu sedišta pravnog lica i preduzetnika, odnosno prebivališta/boravišta fizičkog lica, kao i dokumentaciju koja se uz zahtev podnosi. Na ovaj način, postiže se usaglašavanje zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i ubrzava se postupak licenciranja.
Predlogom zakona potpuno i precizno uređena su ovlašćenja detektiva proširivanjem korpusa sredstava prinude sa gasnim spejom, što je bilo nužno i celishodno imajući u vidu da je Zakonom o oružju i municiji („Službeni glasnik RS”, broj 20/15) propisano da građani mogu nabavljati gasne sprejeve bez prijave nadležnom organu. Takođe, uslovi za upotrebu fizičke snage, gasnog spreja i vatrenog oružja su preciznije formulisani, a obaveze nakon upotrebe srestava prinude su drugačije uređene radi smanjivanja administrativnog opterećenja ove delatnosti.
Odredbe vezane za izdavanje legitimacije detektivima su dopunjene, brisan je iz uslova za izdavanje legitimacije pripravnički staž, uređen je izgled legitimacije, način njenog korišćenja, izdavanje i vraćanje. U dosadašnjoj primeni zakona naročite poteškoće je stvarao uslov da se detektivu može izdati legitimacija ukoliko je završio pripravnički staž u trajanju od šest meseci kod pravnog lica registrovanog za obavljanje detektivske delatnosti, a što je bilo necelishodno naročito ukoliko se uzme u obzir krug lica koji je oslobođen obuke za vršenje detektivskih poslova, pa se dolazilo u apsurdnu situaciju da su lica koja su više od pet godina provela na poslovima ovlašćenog policijskog službenika, poslovima odbrane, bezbednosno-obaveštajnim poslovima i dr. u skladu sa dosadašnjim zakonom morala da obave pripravnički staž u pravnom licu registrovanom za detektivsku delatnost da bi stekla uslov za izdavanje legitimacije koja je neophodna za obavljanje ove delatnosti.
Takođe, radi usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisan je sadržaj evidencija koje u skladu sa zakonom vode pravna lica i preduzetnici za detektivsku delatnost, a upotpunjene su i odredbe kojim se uređuje nadzor nad pravnim licima i preduzetnicima za detektivsku delatnost, kao i nad detektivima. Ovakva intervencija u Predlogu zakona je bila neophodna i iz razloga što se Zakon o inspekcijskim poslovima ne primenjuje na policijske poslove, u koje se u skladu sa Zakonom o policiji ubraja i izvršavanje poslova utvrđenih propisima o detektivskoj delatnosti.
Takođe, poseban problem u dosadašnjoj primeni zakona je stvarala i neusaglašenost kaznenih odredbi sa dispozicijama u zakonu, jer dosadašnji zakon u kaznenim odredbama (član 30.) nije sadržao prekršaje dispozicija iz člana 13. stav 1. i člana 16. stav 4. Zakona, a dispozicija iz člana 19. stav 1. je bila nejasna i nije u saglasju sa predviđenim prekršajem u članu 33. stav 1. tačka 13) Zakona.
Pripadnici ovog Ministarstva izvršili su 13 nadzora nad pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju detektivsku delatnost, i tom prilikom je protiv pravnih lica i preduzetnika, kao i odgovornog lica u pravnom licu podneto pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj propisane Zakonom o detektivskoj delatnosti (obavljanje delatnosti bez licence).
Posle više od tri godine primene Zakona o detektivskoj delatnosti, uočena je neophodnost za njegovu izmenu. Rezultati koji su postignuti primenom ovog Zakona se mogu izraziti kroz sledeće pokazatelje: organizovana su tri ciklusa obuke za vršenje detektivskih poslova za 32 kandidata, stručni ispit položila su 53 kandidata, izdato je 16 licenci pravnim licima i preduzetnicima za vršenje detektivske delatnosti i 40 licenci za vršenje detektivskih poslova fizičkim licima.
Na osnovu podataka pribavljenih od od Agencije za privredne registre na dan 5. decembra 2014. godine, u šifri delatnosti 80.30-istražne delatnosti bilo je registrovano: 11 pravnih lica i 22 preduzetnika. Od ovog broja registrovanih pravnih lica nad jednim pravnim licem otvoren je postupak likvidacije, jedno pravno lice je izvršilo promenu šifre delatnosti, dok je protiv jednog pravnog lica pokrenut krivični postupak. Takođe, 4 preduzetnika izvršila su promenu delatnosti, 5 preduzetnika je prekinulo obavljanje delatnosti, a jedan nakon registracije nije ni počeo da obavlja delatnost.
2. Ciljevi koji treba da se postignu donošenjem Zakona
Usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona postići će se usaglašenost zakona sa drugim propisima pre svega sa Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Veoma važno je istaći da će biti umanjen deo nepotrebnih obaveza sektora privatne bezbednosti koje proističu iz sadašnjih odredbi Zakona o detektivskoj delatnosti, u prvom redu niz administrativnih zahteva koje su subjekti u ovom sektoru trebali da ispune, a koji se ogledaju u sledećem: obaveza dostavljanja izveštaja o upotrebi sredstava prinude, obavljanje pripravničkog staža kao uslov za izdavanje legitimacije i vraćanja legitimacije za detektiva kome je prestao radni odnos. Na ovaj način će se pravna lica i preduzetnici osloboditi nepotrebne i obimne administracije i toškova.
Takođe, biće značajno unapređen rad Ministarstva unutrašnjih poslova u sprovođenju nadzora nad primenom ovog zakona.
Pored navedenog, cilj koji će se postići usvajanjem predloženih rešenja je unapređenje pojedinih rešenja koja su do sada stvarala probleme u primeni, zatim postizanje veće transparentnosti, pravne sigurnosti, a što će svakako rezultirati povoljnijim položajem subjekata u ovoj delatnosti i korisnika usluga, čime će se jačati poslovno okruženje i doprineti kvalitetu usluga, kao i daljem razvoju ove delatnosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u sva četiri kvartala 2017.godine, kao i u prvom kvartalu 2018.godine beleži se permanentan trend porasta indeksa prometa u uslugama za zaštitne i istražne delatnosti (od 153,6 do 183,8).
Donošenjem zakona, kao jedan od ciljeva koji će se ostvariti, svakako jeste usaglašavanje odredaba Zakona o detektivskoj delatnosti sa drugim propisima. Naime, Predlogom zakona, postupak izdavanja licenci usaglašen je sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16), a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, …, 107/12) izvršene su izmene i dopune odredbi koje se odnose na sadržaj evidencija koje vode pravna lica i preduzetnici za detektivsku delatnost.
3. Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta?
S obzirom na to da Zakon o detektivskoj delatnosti uređuje opšti pravni okvir za vršenje detektivske delatnosti i detektivskih poslova, uslove za vršenje ovih poslova, obuku, način obavljanja poslova, ovlašćenja detektiva i nadzor nad detektivskom delatnošću, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima, ne postoje.
4. Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema?
Izmene i dopune Zakona o detektivskoj delatnosti predstavljaju najbolje i jedino moguće rešenje napred iznetih problema uočenih u primeni ovog zakona. S tim u vezi, da bi se olakšao rad subjektima u detektivskoj delatnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova je u neposrednoj saradnji sa Opštim udruženjem detektiva Srbije pripremilo Predlog izmena i dopuna Zakona o detektivskoj delatnosti.
5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Rešenja predviđena izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti imaće prevashodno uticaj na fizička i pravna lica u detektivskoj delatnosti, odnosno na subjekte koji pružaju usluge, odnosno vrše detektivske poslove. Prema analizi efekata, a zbog smanjenja administrativnog opterećenja ovog sektora očekuje se da će troškovi za poslodavce biti smanjeni za oko 5% na godišnjem nivou.
Takođe izmene zakona pozitivno će uticati i na korisnike usluga detektivske delatnosti, jer izmenama i dopunama zakona posebno je razrađena materija dokumentovanja podataka koje je detektiv prikupio prilikom obavljenog ugovorenog posla, a sve u cilju poboljšanja kvalitet usluga koje se pružaju na tržištu i pravne sigurnosti.
Sprovođenje predloženog zakona neće biti povezano sa povećanjem troškova na strani Ministarstva unutrašnjih poslova, jer ovi poslovi ne zahtevaju angažovanje dodatnih resursa i sprovodiće se u okviru redovnih aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova propisanih Zakonom o policiji.
6. Kakve troškove će primena Zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima?
Predložena rešenja u izmenama i dopunama zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima, privredi i malim i srednjim preduzećima, odnosno troškovi koji će nastati primenom rešenja predviđenih ovim zakonom već postoje, samo su promenjeni načini na koji se sprovode ove aktivnosti.
7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Zakon će omogućiti smanjenje administrativnog tereta na strani pravnih lica i preduzetnika za detektivsku delatnost, jer se predloženim izmenama smanjuje broj administrativnih zahteva.
8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Ovim zakonom nije predviđeno stvaranje novih privrednih subjekata, ali zakon svakako otvara mogućnost za stvaranje novih privrednih subjekata za detektivsku delatnost, što za posledicu može imati povećanje konkurencije, povoljnije uslove, te bolji kvalitet i raznovrsnost ponude u ovoj oblasti.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Predložene izmene i dopune zakona su učinjene u međusobnoj i neposrednoj komunikaciji predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova i ovlašćenih predstavnika Opšteg udruženja detektiva Srbije Privredne komore Republike Srbije.
U procesu konsultacija dati su predlozi i sugestije koje se odnose na smanjenje administrativnog opterećenja ove privredne delatnosti, koje su unete u tekst Nacrta zakona, jer je ocenjeno da su celishodne i da će povoljno uticati na poslovno okruženje i dalji razvoj ove delatnosti. Takođe, u tekst Nacrta zakona uneti su predlozi i sugestije koje se odnose na ubrzanje postupka licenciranja i načina vršenja poslova detektiva.
U procesu konsultacija postignuta je puna saglasnost sa predstavnicima Opšteg udruženja detektiva Srbije oko svih predloženih rešenja.
Shodno utvrđenoj obavezi sprovođenja javne rasprave prilikom pripreme novog zakona, osim ako nadležni odbor na obrazložen predlog predlagača ne odluči drugačije (član 41. stav. 2 tačka 2. Poslovnika Vlade) smatramo da ne postoji predmetna obaveza da se u postupku pripreme ovog zakona sprovede javna rasprava. Predmetnim zakonom se bitno ne menja uređenje nekog pitanja, ne uređuje se pitanje koje posebno zanima javnost, odnosno ne uređuje se nova materija i ne donosi se novi sistemski zakon, time ne postoji obaveza utvrđena članom 41. Poslovnika Vlade da se javna rasprava sprovede.
Pored toga, Nacrt zakona je, u postupku pripreme, dostavljen i drugim nadležnim organima, kojima je pružena prilika da se izjasne. Ministarstvo unutrašnjih poslova je razmotrilo sve pristigle komentare na tekst Nacrta zakona, sagledalo mogućnost njihovog integrisanja u cilju poboljšanja Nacrta zakona i jedan deo predloga ugradila u tekst zakona, čime su predviđena zakonska rešenja znatno unapređena.
10. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se Zakonom predviđa?
U cilju sprovođenja zakona, kako bi se obezbedila puna primena istog, sprovodiće sledeće mere i aktivnosti:
Regulatorne: Za nesmetano sprovođenje ovog zakona, u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, pripremiće se i niz podzakonskih akata kojima će se precizirati pojedine odredbe zakona, odnosno kako bi se stvorili uslovi da se ostvari sve što se donošenjem zakona namerava. To su sledeća podzakonska akta:
1) o načinu sprovođenja obuke i osposobljavanja lica za vršenje detektivskih poslova, progranu obuke i osposobljavanja i načinu polaganja stručnog ispita za detektiva;
2) o poslovnom prostoru i fizičko-tehničkim merama za čuvanje zbirki podataka i drugih evidencija;
3) o bližoj sadržini, izgledu i načinu upotrebe detektivske legitimacije.
Radi obezbeđenja kontinuiteta primene propisa u praksi predviđeno je da će propisi doneti na osnovu Zakona o detektivskoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 104/13) ostati na snazi do donošenja propisa kojim se stavljaju van snage, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Institucionalno upravljačke: Izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju neće usloviti promene niti povećanje radnih mesta utvrđenih Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer sve aktivnosti propisane zakonom mogu se sprovesti postojećim kapacitetima.
Neregulatorne mere: Osim donošenja podzakonskih akata Ministarstvo unutrašnjih poslovaa će organizovati obuke policijskih službenika koji će svakodnevno primenjivati odredbe ovog zakona u praksi, kako bi se na jednoobrazan način postupalo u istim ili sličnim stvarima.